Саопштење на Саопштење – паки и паки

[Trifke]

Možda se nekima meće svideti ali ovaj članak zaslužuje da bude zasebna tema na ovom forumu. 

Саопштење на Саопштење – паки и паки

Тек сада када су у јавност изашли, допис, то јест, тачније, „захтев“, неколицине Архијереја Српске Православне Цркве Његовој Светости Патријарху Иринеју, који је уследио након мајског Сабора ове године, као и писма Епископа Атанасија Патријарху од јула ове године, умесно је прокоментарисати неке детаље.

Подсећања ради, поменути „захтев“ Архијереја односио се на Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ које је уследило по окончању Сабора. Потписници су сматрали да саборско Саопштење треба да буде другачије од онога како је оно званично формулисано. И тражили су измену. Њихово алтернативно саопштење сам већ детаљније коментарисао (овде у претходном тексту „Саопштење на Саопштење“)[1].

У свему томе нарочито непримерено је било то што је одмах након упућивања тога захтева Његовој Светости, не чекајући одговор, Митрополија црногорско-приморска на своме сајту самоиницијативно објавила то своје алтернативно Саопштење назвавши га Саопштењем Светог Архијерејског Сабора и тиме изазвавши забуну.

Оно што је сада могуће коментарисати, а није било могуће у тренутку док јавности још нису били доступни текст тога „захтева“ и поменута писма, јесу још два-три елемента која произилазе из ове непријатне ситуације.

Први је чињеница да је умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије потписник захтева за измену званичног Саопштења. А као што је познато, поменути Епископ није ни учествовао у раду Сабора. Поставља се дакле питање, шта може да каже о садржају Саопштења Сабора неко ко није ни присуствовао седницама Сабора о којима Саопштење говори? Упркос томе, умировљени Епископ захтева да се унесу измене у поменуто Саопштење. Илустрације ради, Епископ Атанасије предлеже:

"Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире], као и о напорима  [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије."

Да ли су председници говорили о проблемима српског народа само у Србији и Републици Српској, или и шире? То је на неки начин познато Архијереју који уопште није присуствовао излагању на ову тему? Или још драматичније, када је реч о пријему Архиепископа Хризостома кипарског, став који је Архиепископ изнео у вези са украјинским питањем такође је познат Епископу Атанасију који није учествовао на томе Сабору? У тој мери му је познат тај став, да може да потпише тврдњу да је став Архиепископа Хризостома истоветан са ставом наше Цркве! (о овоме је далеко више било речи на горе наведеном линку). Како и којим чудом су све ове ствари познате уваженом Владики, остаје потпуно неразјашњено.
 

Потпис на захтеву за измену званичног Саопштења САС СПЦ.

Следећа занимљивост јесте да Епископ Атанасије Његовој Светости Патријарху пише[2] да су 22 Епископа тражила измену (он каже „исправку“) Саопштења Св Архијерејског Сабора. А као што је познато ту исправку су тражилa мање од 10 Архијереја (убрајајући и њега). Одакле Епископу Атанасију број од тачно 22 Епископа, остаје такође непознато? Можда је потребно да тај број читамо алегоријски? Ако је тако, можда је онда Владика у праву. Јер по неким тумачењима број 22 симболише неред и хаос!Следствено, ово би био еклатантан пример где је алегоријска егзегеза далеко прикладнија од буквалног тумачења броја потписника. Да није у питању некакво знамење?

За све је, наравно, крив, бачки Епископ, који, поред редовних епитета „самозвани“, „стални портпарол“, и „цензор“, морам приметити, у очима Епископа Атанасија, поприма чак и полубожанске атрибуте „свемоћни“ и онај који „надањује“ и очишћује (ипак не исопом, него тачније „испира мозгове“). Недај Боже, да чујемо још и „иже вездје сиј и всја исполњајај…“! А све зато што је „фалсификовао“ Саопштење. А како је то могуће? Како је могуће да онај коме је делегирана незахвална дужност писања Саопштења фалсификује Саопштење? Ваљда да би се нешто фалсификовало прво мора бити написано, па тек онда фалсификовано. Фалсификовање је нешто попут онога када је један Епископ „фалсификовао“ наводнике и друге „ситнице“ у својим текстовима. То овде није био случај. Него онај ко је за то био задужен од САБОРА, и писао је Саопштење Сабора, а неко други је хтео да у Саопштењу не пише то што је писало, и да пише нешто што није писало. И тај неко је и написао то што је пожелео и то назвао Саопштење Сабора СПЦ. Где је онда фалсификат? Дакле, изгледа да неко други, а не „портпарол“ ужива слободу да „всја јелика хошчет творит“. И сада ми све ово гледамо у чуду и неверици.

Обавеза писања Саопштења делегирана је Епископу бачком, и дата му је у послушање од стране Сабора (уосталом као и дужност портпарола). И то је у јавности, оној црквено боље информисаној, општепозната чињеница. Према томе, оно што напише Епископ бачки јесте Саопштење Сабора. Јер тако функционише и жели Сабор СПЦ. И ту се свака прича завршава. Јер да је, да карикирам, Епископ бачки, којим случајем, у Саопштењу написао да је одржан састанак са егзарсима ванземаљаца, који су боравили у дводневној посети Београду и планети Земљи, тада би то било Саопштење Сабора! Проблематично, да, али званично Саопштење. Ни тада не би могло да постоји никакво алтернативно Саопштење. Свако алтернативно саопштење би било чист фалсификат, док год не дође исправка кроз званичне канале. Да будем до краја прескриптиван и дескриптиван, обавеза избацивања „ванземаљаца“ из Саопштења морала би да се делегира Синоду (као извршној власти Св Архијерејског Сабора – чл. 59 Устава СПЦ), а не групи Епископа мимо Сабора и/или Синода, било да их је 8, 22, или 122 на броју, буквално, а не алегоријски.

Његова Светост је, дакле, потпуно у праву када каже „ово је време чуда и знамења„.

И јесте!

Знаменасја на нас свјет лица Твојего Господи, јави чудо љубви Твојеј.

 

3.август 2019.

чтец Ведран Гагић

[1] https://sozercanje.wordpress.com/2019/05/23/саопштење-на-саопштење/

[2] https://stanjestvari.com/2019/07/30/atanasije-irinej/

https://sozercanje.wordpress.com/2019/08/03/саопштење-на-саопштење-паки-и-паки/

[Trifke]

Interesantno mi je da niko ne reče ništa protiv ovoga što je napisano. 

[o. Miroljub]

 

Да издвојимо из интервјуа + Иринеја бачког релевантне пасусе који су у вези са овом темом.

 

 

* Због чега сте после мајског Сабора, чија је одлука била да се „случај“ владике Максима не износи у јавност, ипак објавили, најпре део у Саопштењу, а потом и целокупну одлуку у коментару на писање београдске штампе?

– На мајском Сабору није било одлуке да се „случај“ владике Максима „не износи у јавност“, како Вас је неко нетачно обавестио. О овоме не бих никад јавно ни проговорио да се не шире такве гласине. Саборска саопштења се не пишу одока, по сећању, већ искључиво на основу саборских одлука како су оне формулисане у записницима Сабора, а они постају валидни чим их Сабор одобри и присутни епископи потпишу. У записнику који се односи на дан расправе о питању које помињете нема ни речи о томе да се тема прећути у јавности. Зато сам на пажљив, дискретан – а по мом сопственом мњењу и братољубив – начин унео и ту тему у саопштење. После тога ме је телефоном позвао владика Максим и замолио да дам нову формулацију тог дела саопштења у којој се не би помињало његово име него само чињеница да су сви епископи, без изузетка, сагласни да је светосавска аутокефалија Цркве српских земаља из 1219. године била канонска, дакле правилна и законита. Притом се позвао на неформални договор таквог карактера, признајући искрено да га нема у званичним записницима Сабора. Ја сам му саопштио да за такав договор не знам, али да ћу на његову реч изменити формулацију. И сам сам, наиме, сматрао да је истицање опште сагласности саборских отаца много важније од помињања било којег имена. Доцније сам разговарао са већим бројем епископа и нико од њих није знао за такав неформални договор. Али, то у суштини не мења ствар. Владика Максим није од мене тражио да се прећути тема као таква него да се не истиче његово име. Ја сам поступио по његовој молби или, ако то лепше звучи, по његовом предлогу. Не кајем се због тога. Дакле, није било званичне саборске одлуке да се ствар не износи у јавност, а како ће бити изнета, са именима или без имена, то је најмање битно.

Ви даље помињете „писање београдске штампе“ и моје објављивање изворног текста обраћања владике Максима Сабору. Овде ћу бити кратак. Није било „писања београдске штампе“ него је само Блиц објавио клеветнички текст на мој рачун по којем сам ја исфабриковао ту тему и говорио неистину, односно фалсификовао чињенице. Због тога сам био принуђен да објавим текст владике Максима, иако сам принципијелно против објављивања интерних црквених докумената и аката, како би се видело ко фалсификује и говори ноторне неистине – да ли епископ бачки или новинарка Блица, односно њени евентуални „лауфери“.