Jump to content

Однос хришћанства према хомосексуалности

Оцени ову тему


Ronald

Препоручена порука

@Срђан Шијакињић  Или овако, неко ко то боље формулише:

За све грехе људске кајем се пред Тобом, Многомилостиви. Гле, семе свих грехова налази се у крви мојој! Својим напором и Твојом милошћу ја угушујем тај зли усев дан и ноћ. Да не ниче кукољ но чиста пшеница на њиви Господњој.

Кајем се за све брижне, што клецају под теретом брига и не знају да положе све бриге на Тебе. За слаба човека неподношљива је и најмања брига, а за Тебе је планина брига као грудва снега бачена у огњену пећ.

Кајем се за све болесне, јер болест је плод греха. Кад се кајањем очисти душа, болест ишчезава са грехом, и Ти се усељаваш у душу, Вечито Здравље моје.

Кајем се за невернике, што неверовањем својим гомилају бриге и болести и на себе и на пријатеље своје.

За све богохулнике кајем се, што хуле на Тебе не знајући да хуле на Домаћина, који их одева и храни.

Кајем се за све човекоубице, што убијају туђ живот, да би свој сачували. Опрости им, Многомилостиви, јер не знају шта раде. Јер не знају, да нема два живота у васиони но један, и да нема два човека но један. Ах, како су мртви они, који одсеку пола срца!

Кајем се за кривоклетнике, јер заиста и они су човекоубице, себе убице.

За све пљачкаше браће своје и гомиларе непотребног богатства плачем и уздишем, јер душу своју сахранише, и немају с чим преда Те изићи.

За све гордељиве и поносите плачем и уздишем, јер су пред Тобом као просјаци с празном торбом.

За све пјане и прождрљиве плачем и уздишем, јер посташе слуге слугу својих.

За све браколомне кајем се, јер проневерише поверење Духа Светога, који их изабра, да кроз њих нови живот зида. А они службу животу окретоше на рушење живота.

За све многоглагољиве кајем се, Господе, јер најдрагоценији дар Твој, дар речи, обратише у јевтин песак.

За све рушиоце суседног огњишта и суседног мира кајем се и уздишем, јер проклетство навукоше на себе и на свој народ.

За сва лажна уста, за све мутне очи, за сва горопадна срца, за све ненасите утробе, за све мрачне умове, за сву злу вољу, за све ружне помисли, за сва убитачна сећања, -кајем се, плачем и уздишем.

За сву историју људи од Адама до мене грешнога кајем се, јер сва је историја у крви мојој. Јер сам ја у Адаму и Адам у мени.

Св. Владика Николај

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Bokisd рече

Cini mi se da su neki od odgovora na ovo sto si naveo u pricu o mnogostradalnom Jovu.

Ух, пре бих рекао да су многа од питања која ме муче овде у тој причи. :) Много је дубок тај део Писма, надам се да ћу једном довољно узрасти да ми се бар наговести смисао страдања Јова. Писао је и Благоје Пантелић о Честертоновом и Жижековом тумачењу приче о Јову, читао сам тај текст двапут, али давно, али се сећам да није било опипљивог закључка.

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Срђан Шијакињић Па ок, је сам био "уфуран" у контест. уствари, они сецкају контекс, луљају с брда с дола...сад сам се "уфурао" о томе да не осуђујемо, јер може се десити да осети неко наш или ми исти грех...неки то сматрају казна, ја сматрам педагогијом Божијом, из неке нужде јер није могл аблажа...а уз све, као и ивек, сматрам да све уграђено у Стварање, није испрограмирано, него као последице кршења духовних и физичких закона. То подразумва нашу слободу, али она није апсолутна јер нисмо Богови - значи морамо да следимо препоруке Божије, да што мање страдамо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Срђан Шијакињић рече

Е, то је једина утеха, што је Бог узео учешћа у овој несхватљивој патњи и поделио је са нама, показавши тако да ипак све има смисла, који нам се једном мора открити, али који сада ми не можемо ма ни наслутити на прави начин...

Да цитирам себе, као што Боки понекад то симпатично ради. :) Подсети ме сада ово размишљање на текст са теологије.нет, К.С. Луиса који је мислим Еразмо поставио пре неки дан. Ту каже Луис, феноменално, да је сасвим нормално што људе (оне који не узрасту довољно духовно) не привлаче нарочито описи славе која нас очекује у Царству, јер да оваквог човека привлаче симболични описи Царства, то Царство би објективно било мање вредно. Одлична мисао. Можда се може пренети на ово о чему пишем, па рећи да је заправо добро што нам ништа нема смисла, јер да ограничен човек може да разуме Промисао Божији, то би онда значило да Промисао није довољно величанствен. Овако једно потпуно несхватање можда наговештава једно апсолутно савршенство које нас чека.

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Срђан Шијакињић рече

читао сам тај текст двапут, али давно, али се сећам да није било опипљивог закључка.

Моћна књига, а садје актуелна ТЕ...наравно да би са виком одбацили задњи део "опаши се као човек, ја ћу да ти питам" и онда "где си био када ја стварах Земљу" па редом од крокодила, до рже коња...али није то случајно писано, дакле мислим да је Стварање ту споредно, али битно (но "научници теолози" се стиде да то помињу), а друго је загонетка - зашто све то страдање Јова...пошто си ван контеста, игнориши речено и Николаја...поздрав. Боки је ту па можете о Јову...ако вас не оптуже за спам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Ćiriličar рече

пошто си ван контеста, игнориши речено и Николаја...поздрав. Боки је ту па можете о Јову...ако вас не оптуже за спам.

Николаја никад доста и никад вишка. :) Што се тиче спама, ја сам се убедљиво најбоље проводио на форму током оф-топик и спам прича. Али ок, ајде да будем нормалан, накупило се година форумског стажа. :) 

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Срђан Шијакињић рече

Ух, пре бих рекао да су многа од питања која ме муче овде у тој причи. :) Много је дубок тај део Писма, надам се да ћу једном довољно узрасти да ми се бар наговести смисао страдања Јова. Писао је и Благоје Пантелић о Честертоновом и Жижековом тумачењу приче о Јову, читао сам тај текст двапут, али давно, али се сећам да није било опипљивог закључка.

Jeste kompleksa prica, citao sam mnoga tumacenja, pre svega treba procitati sta svetitelji kazu o stradanju tog naseg jadnog Jova :w9k3k6: :D .... mislim da je kontekst u tome da je covek postao kroz Adama smrtno i propadljivo bice koje ne moze da pobegne od muke i bolesti i nevolja i da kada to shvati da kroz iskusenja i nevolje se kalimo za spasenje, onda ce mu zivot biti nesto laksi i smisleniji....  Covek se radja za patnju (Jov, 5, 7).. ovo je nesto od nekog starca koji ovo naglasava kao deo price o Jovu...itd...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Срђан Шијакињић рече

Овако једно потпуно несхватање можда наговештава једно апсолутно савршенство које нас чека.

Морам ово, у журби сам, а занимљиво "набацујеш" проблематику, пажљивије ћу те читати кад доколим...амо ово, лепо речено.

Додао бих, да је, по мени, то "апсолутно савршенство које нас чека" - нека би дао Бог - и пказатељ застрашујућег нашег пада - не дао Бог да знамо и осећамо његову дубину/величину јер би сипли с ума. Али сама одвојенос од "апсолутног савршенства које нас чека" на неки начин је пропорција застрашујућем паду у којем смо. Треба, сматрам, више говорити о љубави Божијој, треба ослободити хришћане страха од Бог као неког судије и неке правде...али тако да хришћане појме да је етика пут ка уподобљавању за ту Љубав, а не да је стављају у страну...ако се то успе, онда ће да се разгоре срца, и тај пламен ће да делотоври иплодове веике доноси н аличном и ширем плану у мисији Цкрве...али тешка прича...

Сад имамо расцеп између Бога судије праведног и Бога који љуби а ми ето смо ту и то је то....нема правде јуридичке, "правда је Божија милост", а нема љубави без жртве. Па једни гледају као да су на рочишту, а други као да су под палмом са коктелом на сламку и у шареним гаћама...сентимент. Тешка прича други пут...Јов...ух, жешћа  Књига...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Срђан Шијакињић рече

описи славе која нас очекује у Царству, јер да оваквог човека привлаче симболични описи Царства, то Царство би објективно било мање вредно. Одлична мисао. Можда се може пренети на ово о чему пишем, па рећи да је заправо добро што нам ништа нема смисла, јер да ограничен човек може да разуме Промисао Божији, то би онда значило да Промисао није довољно величанствен. Овако једно потпуно несхватање можда наговештава једно апсолутно савршенство које нас чека.

Царство Небеско је у нама и почиње већ овде. Символично је већ учествовање, ако символ разумемо као што нас је учио о. Шмеман.

Долазак Христа се и познаје по томе што све добија смисао и оно што нам у почетку није јасно - разјашњава се и открива, као што се и Пресветој Богородици све на крају разјаснило јер је у самом почетку поверовала речима анђела да ће зачети иако нема мужа (питала је и поверовала, а потом и открила тајну). 

Чак и да не постоји Васељенска патријаршија, требало би је измислити

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Панарет рече

Царство Небеско је у нама и почиње већ овде. Символично је већ учествовање, ако символ разумемо као што нас је учио о. Шмеман.

Долазак Христа се и познаје по томе што све добија смисао и оно што нам у почетку није јасно - разјашњава се и открива, као што се и Пресветој Богородици све на крају разјаснило јер је у самом почетку поверовала речима анђела да ће зачети иако нема мужа (питала је и поверовала, а потом и открила тајну). 

kako u kontekstu ovoga "pomiriti" krajnji cilj sa trenutnim okolnostima? šta hoću da kažem: ovde se govori o urođenosti homoseksualnosti, verujem da niko ne sumnja da blagodat može da izmeni čoveka i to potpuno (naravno u meri u kojoj čovek želi i predaje se bogu). ako dakle verujemo i imamo dokaze silnih promena silnih grešnika kako onda gledati (iz crkvene perspektive) na tu konstataciju da je "to urođeno"? čak i da je to tačno (da je urođeno), ukoliko ju je (prirodu) moguće nadvladati blagodaću postavlja se pitanje smisla koncepta "urođenosti" u verskom pogledu na svet.

problem sa ovim je što kao i u ostalim pitanjima vere ništa nije binarano (sigurno dobijaš blagodat ili sigurno gubiš blagodat, kao neki prekidač, 0/1) nego je lično i zavisi od ličnosti do ličnosti. ali opet kažem ukoliko postoje primeri i predanje kao i vera koja govori o tome da se "gore mogu pomerati" kako onda gledati na "urođenost" kao nešto neminovno i jače i od samog boga (opet kažem: pretpostavimo da se "urođenost" uzme da postoji).

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, ana čarnojević рече

ne. to sto si ti rekao je bilo...stvorice bice koje je po merilima vas ispravnih hriscana po difoltu gresno da bi se roditelju vratilo njegovo osudjivanje...

uglavnom...meni je jasno gde si ti sa tim svojim cuvanje da ne kazes nesto da ti se ne bi vratilo. potpuno jasno. been there done that.

Tumaci kako hoces. I tako banalno, ako ti je volja. Vec sam preterao, ne volim da druge ubedjujem u nesto. Kazem jednom i povlacim se, ako vidim otpor. Nema mesta ubedjivanju i prepirci, ne vodi nicemu.

Mozda bi bilo dobro da oboris gard prema @Ćiriličar -u, i promislis o ovome sto govori o etici. U tom grmu lezi zec nerazumevanja.

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, ana čarnojević рече

ne, nisam iznad. daleko bilo. koliko sam shvatila on je izgleda iznad svih.

 

Isto ti dodje. Cim mu sudis, iznad si. 

David nikoga po imenu nije pominjao, osim u pitanjima koja se ticu jedinstva Crkve. Ako pastiri ne progovore, ko ce?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...