Jump to content

Однос хришћанства према хомосексуалности

Оцени ову тему


Ronald

Препоручена порука

пре 1 сат, Вукашин рече

Pajsije.

IMG_20190921_214714.jpg

IMG_20190921_214905.jpg

Ima jos dosta toga slicnoga u delima ostalih svetitelja, na primer sv.Isak Sirin :

http://bskm.rs/2014/01/iskusenja-sveti-isak-sirin/

"Бог не даје духовне дарове човеку ако претходно не претрпи искушења и жалости по допуштењу. То је дело Божије мудрости коју не могу људи разумети. Када стрпљиво поднесеш жалости и тешкоће, тада ће те наградити Бог божанским даровима. Јер, после жалости и искушавања долази утеха. Који издрже искушења, ти и примају блага од Бога. Прво треба окусити горчину искушења, а затим уживати сладост божанске благодати."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

.

Nije sporno ni to da li se neka osobina smatra devijantnom ili ne. To je stvar 'odluke' društva kao zajednice, istorijske epohe i sl., dakle dolazi od ljudi. I dok god je tako, jedan oblik ponašanja može ili ne mora biti sporan. Tako i homoseksualizam. Štavise, postoji visoka heritabilnost za kriminogeno ponašanje, homoseksualnost i alkoholizam, ali ne npr. i za prostituciju ili narkomaniju. 

Medjutim, postoje još dva ugla posmatranja neke ljudske osobine. Ne samo kako je gore pomenuto. Jedan od ta dva, druga, ugla je lični ugao. Tj to da li, i kako, datu osobinu vidi sam pojedinac koji datu osobinu poseduje. A drugi ugao je ugao 'apsolutne istine' i taj drugi ugao možemo shvatiti iz perspektive rečenica kojima počinje Jevandjelje po Jovanu. A kada postoji konflikt ova dva ugla imamo spornu situaciju, pa čak situaciju da nešto bude i hula na Duh Sveti.  

.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 58 минута, Панарет рече

Занимљиво је да је Католичка црква схватила да биолошки заснована хомосексуалност не може претстављати грех иако и даље означава хомосексуално понашање погрешним.

Ево шта се, између осталог, каже у Писму епископима Католичке цркве о пасторалној бризи за геј особе које је упитила Конгрегација за доктрину вере (чини ми се 1986):

Neki tvrde da homoseksualna sklonost u nekim slučajevima nije rezultat slobodnoga izbora i da homoseksualna osoba nema alternative, nego je prisiljena ponašati se na homoseksualni način. Zbog toga se tvrdi da bi ona u tim slučajevima postupala bez grijeha, budući da zaista nije slobodna. U vezi s tim valja se obazirati na zdravu moralnu predaju Crkve, koja upozorava na čuvanje od poopćivanja u prosuđivanju pojedinih slučajeva. Zaista, u određenom slučaju mogle su u prošlosti postojati i mogu još uvijek postojati takve okolnosti koje umanjuju ili jednostavno oduzimaju grješnost pojedincu; druge okolnosti, naprotiv, mogu je povećavati. Ipak treba izbjegavati neutemeljenu i ponižavajuću pretpostavku da bi homoseksualno ponašanje homoseksualnih osoba uvijek i potpuno bilo podvrgnuto prisili i zbog toga bez krivnje. Zapravo osobama s homoseksualnom sklonošću treba također priznati onu temeljnu slobodu koja karakterizira ljudsku osobu i daje joj njezino posebno dostojanstvo. Kao u svakom obraćenju od zla, zahvaljujući toj slobodi, ljudsko nastojanje, prosvijetljeno i poduprto Božjom milošću, moći će im omogućiti da izbjegnu homoseksualnu aktivnost. 12. Što dakle treba činiti homoseksualna osoba koja nastoji slijediti Gospodina? U biti te su osobe pozvane ostvarivati Božju volju u svojem životu, ujedinivši sa žrtvom Gospodinova križa sve patnje i poteškoće koje mogu doživjeti zbog svoga stanja. Za vjernika križ je plodonosna žrtva, jer od te smrti proizlaze život i otkupljenje. Premda će svaki poziv na nošenje križa ili na takvo shvaćanje patnje kršćanina po svoj prilici biti od nekoga ismijan, ipak bi se trebalo podsjetiti da je to život spasenja za sve one koji su Kristovi sljedbenici. Zapravo to nije ništa drugo nego naučavanje upravljeno od apostola Pavla Galaćanima, kad on kaže da Duh proizvodi u životu vjernika ljubav, radost, mir, strpljivost, dobrohotnost, dobrotu, vjernost, blagost i vladanje sobom — i malo dalje: „Koji su Kristovi, razapeše tijelo sa strastima i požudama” (Galaćanima 5, 22-24).

misliš grešnim, nema potrebe za ublažavanjem jer ni citat to ne ublažava.

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Иван ♪♫ рече

Jadna je takva apologetika, koja u sustini kaze: ,,prihvati moju dogmu, jer ti to ne mozes da razumes"

A sta ako je ta vasa teologija zapravo pogresna? Neprirodna racionalizacija surove prirode, kako bi se opravdao pojam ,,bog ljubav", pa onda zakljucite da je eto sve ,,dobro", sve je ,,ljubav", koliko god da je monstruozno. E, pa nije. Time stavljate znak jednakosti izmedju surove prirode i Boga, i jos gore izmedju ljudske zle volje i Boga. I time ste ceo argument sveli na jedno nedefinisano nista: sve je tako sto jeste jer tako jeste.

Ajde razmislite zasto bi iko prihvatio takvu vasu propoved?

Ono sto kaze st Pajsije vec ima smisla.

Niko nista ne racionalizuje i ne opravdava pojam Bog je ljubav u banalnom smislu kako navodite. Bog jeste ljubav, ali ne ljubav merena ljudskim merama, ljubav sentimentalna...Ljubav je samo jedno od svojstava Bozanske prirode ( osnovno svojstvo - razume se ), ali Bog je takodje i u sili i u pravdi...itd. Problem je sto mi ljudi od drveta ne vidimo sumu, ali i za to postoje opravdani razlozi, kada bi recimo covek mogao da sagleda celinu - verovatno bi sisao sa uma, jer ne bi mogao da podnese. Npr. vecina ljudi nije svesna svojih grehova iz prostog razloga jer kada bi mogli da spoznaju svu bedu svoje duse pali bi u takvo ocajanje da bi samoubisvo videli kao jedini izlaz, zato je jedino svetiteljima bilo dopusteno da spoznaju u vecoj meri ogrehovljenosti svojih dusa i sto su veci stepen svetosti dosezali sve su gresnijima sebe smatrali ( i samo Bozijom miloscu nisu padali u ocaj zbog toga ).

Sve i jeste kao sto jeste i niko na svetu, ni vi, ni ja, to ne moze da promeni. ( za nekoga je to nedefinisano nista - kao npr za vas, a za nekoga je ta spoznaja oslobadjajuca i donosi neophodno smirenje )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, dragisa рече

misliš grešnim, nema potrebe za ublažavanjem jer ni citat to ne ublažava.

Па то је исто ?

Чак и да не постоји Васељенска патријаршија, требало би је измислити

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, ana čarnojević рече

@Вукашин 

taj citat koji si postavio nije sporan, svi smo te stvari imali u svom životu.

ono što je sporno je tvoja teza da će Bog :stvoriti: dete geja da bi kaznio i ispravio oca homofoba te da bi ga tako ispravio i sl.

to je pogrešno na toliko nivoa. 

nije svaka literatura za svačije umove.

ali da...imamo ovde one što mogu da smeste nesmestivo i misle nemislivo tako da šta nas briga, bezbedna je vera Pravoslavna, čuvaju je veliki briljantni umovi. i duovi.

Pogresno rasudjujes.

Ne stvara Bog geja, nego moze da dopusti iskusenje, kao sto starac kaze, ako je to nacin za spasenje i deteta i roditelja.

Ne znam da li se neko radja kao gej, ali mislim da je u vecini slucajeva rec o demonskoj zaoki - predlogu. Kasnije moze da se razvije strast i da to postane sliveno sa covekovom prirodom. Bog nije ogranicen vremenom i vidi ceo zivot i deteta i predaka i potomaka i svako stradanje moze da okrene na korist. Njegov promisao obuhvata sve, toliko detalja koji mogu da se protezu u vekove nazad i unapred u odnosu na spasenje jedne licnosti. Kad bi to sve znali, poludeli bi, sto neko napisa juce.

Nekada samo teska stradanja, kao gorak lek, mogu da privedu ljude Crkvi.

Na jednom mestu starac Pajsije kaze da deca mogu da otplacuju dugove roditelja. Imas isto i kod vladike Nikolaja.

Inace ti prosti duhovni zakoni, da se bukvalno sve vraca onako kako cinis, ne vaze samo za nas pravoslavne, vec vaze svuda. Poznaju ih svi narodi sveta. 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Вукашин рече

Inace ti prosti duhovni zakoni, da se bukvalno sve vraca onako kako cinis, ne vaze samo za nas pravoslavne, vec vaze svuda. Poznaju ih svi narodi sveta. 

Ово је старозаветно. 

Чак и да не постоји Васељенска патријаршија, требало би је измислити

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Панарет @ana čarnojević 

Управо сада, ana čarnojević рече

ono što je sporno je tvoja teza da će Bog :stvoriti: dete geja da bi kaznio i ispravio oca homofoba te da bi ga tako ispravio i sl.

 

Разочаравујући резон Ано...много разочаравајући.

  1. Ано, шта ако отац умре пре него дете порате и постане педер? Је ли онда Бог омашио намеру?
  2. Милион примера има да деца страдају због греха родитеља, предака...а милијарде људи страда због греха паоца Адама - и то је аксиом који се не доказује јер је апсолутна истина.
  3. Ако имаш нос као баба, браду као стрина, а облине као ујна...па што не би сносила и последице ујнининих вртигузовања?
  4. Друга је ствар сад како и колико све то утиче - човек је говорио уопштено и - тачно!
  5. Ето, напиштите жалбу Богу на Адама, што вас није питао а сручио вас у смрт и распадање.
  6. Кад стојиш пред огледалцем и видиш да се боре продубљуј...џаба Нивеа, Лореал и др., то је, Ано, смрт зарила своје жвале...нема мрдања, нема отимања...у венема ти смрт тече, разумеш. Него можда неки омбудсман помогне да се а "неправда" према теби исправи...це, це, це...

Пази како је Бог велики, моћан, праведа...а све је при Стварању предвидео. Адама можемо сви да проклињемо: што си нас сурвао у недођију и смрт? А Адам може да каже? А ко ја вас родио? Ви сами или ја? Од мене сте сви постали. Дакле ма какав живот, он је дар. Нека каже неко: нећу те животе. ма јок-Јоле, јагмимо се сви и волимо живот (ајд сад о депресивцима, скрените тему том методологијом форме).

Дакле, упркос смрти, ми морамо да захваљујемо Адаму, преко њега смо добили живот. Да кажемо онда овако. ма ок, али није то праведно, што нисам ЈА био уместо Адама? У реду, али чека, ако то каже Ђура, рећиће Пера. чекај, чекај, што Ђура да буде, 'оћу и ја. И тако свих милијаде људи. Дакле, по тој логици трба да буде трилионе светова посебних. А најважније, смртни мученик, за 2 сата се испрља мора да се купа, од смрада и зноја, ако му зуб иструне смрди из уста као из пакла, и такав јадов хоће Бога, аман, Бога да учи шта је требао. кава ужасна, болесна гордост.

Било би лепо да од оца наследим живот, али да ја радим шта хоћу, а да не наследим грех. И било би лепо, да ми Бог да вечни живот, али да ја ћерам по своме. Ево нас на ПОЧЕТКУ - Адам је то имао, па је хтео да буде БОГ! Ваше тамбурање овде је уствари обоготворење, несвесно, самих себе - једна опсна гордост која се декларише као љубав и хомофилија. Неће ићи...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево мало "јаке хране", кад вам је бљутаво "млеко" Св. Павла, Апостола Бога Живога, па га тумачите како вам се ћефне:

Стараоци се називају родитељима и бацају Твоју децу с високе стене у понор.

Стараоци уображавају, да су они родитељи, па управљају децом Твојом као својом -имовином. Заиста, не управљају него криве и ломе.

Туђа су деца, стараоци, коју сте присвојили, и одговараћете за крађу и разбојништво.

Није ваш живот ни онај што је у вама, нити онај, коме сте ви послужили као канал. Туђе је све, осим зла у вама, и одговараћете за крађу и разбојништво.

Одговараћете за крађу, јер сте туђе назвали својим; и за разбојништво, јер сте туђе осакатили и порушили.

Нема родитеља на земљи. Родитељ је на Небу. На земљи су само стараоци. Они, што себе називају родитељима на земљи, лопови су и разбојници.

На земљи су само стараоци; и то је превелика част.

Дато вам је на старање најдрагоценије благо, што Бог има. И то је превелика част.

Блаженији је онај, ко се никад није родио, и коме никад ништа није поверено у старање него ви, ако је ваше старање саблазан и умртвљење душа.

Зашто се радујете деци, ако не мислите бдити над њима као над ангелима небесним? Зашто кукате за њима, кад вас рано оставе и побегну к ангелима? Туђему сте се радовали, и за туђим кукате.

Не старајте се само о осигурању тела ваше деце, јер то и лисице чине са лисичићима. Него се старајте о Богу у деци вашој. Састарани Бог постараће се за све остало. И оно што с муком сабирате деци својој, Он ће им без муке сабрати, брзо и лако.

Не изгоните Бога из деце ваше, јер ћете им отерати мир, и срећу, и здравље, и благостање.

И ако сву земљу оставите остављени од Бога, оставили сте прегладним, који ће све појести и помрети од глади.

Не осигуравајате деци својој комад хлеба но комад душе и савести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света.

Старајте се о туђој имовини боље него о својој, и награда ваша биће неизмерна.

Царска деца дата су вам на старање. Заиста, Цар неће дати малу награду онима, који Му сачувају царевиће, и не избришу име Родитеља из памети њихове.

Кроз децу гледа Цар зачуђено у вас, и чека ваше одговоре. Ако одговори буду смртоносни, Цар ће се повући из деце ваше, и ви ћете се старати о лешевима.

Св. Владика Николај

(Испаде, по "егзегези" Ане и поједних да је Николај у прелести, а уз то и мрзитељ, недорастоа "јелинском мудровању" пуном "љубави"...ех, це, це, це...)

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Ćiriličar рече

А најважније, смртни мученик, за 2 сата се испрља мора да се купа, од смрада и зноја, ако му зуб иструне смрди из уста као из пакла, и такав јадов хоће Бога, аман, Бога да учи шта је требао. кава ужасна, болесна гордост.

Ко је начинио смртног мученика оваквим? :) Мени, а и, па вероватно већини људи које познајем и који се занимају мало озбиљније за религију, баш смета овакво одсечно одбацивање одређених тешких питања која човек поставља Богу.

Сваки човек је у неком тренутку затекао себе у животу, себе каквог је рођен, кавог га је обликовала породица и/или околина у којој се нашао... Ништа од тога он није бирао. И такав човек гледа свет око себе, види патњу, зло, неправду, види умирање и мучење недужних, који као ни он сам нису ни питали да се роде, да постоје... Зар није природно да се пита "па да ли је морало све баш овако", зар није могао овај свет да постане, траје и постигне сврху са макар мало мање патње, зар ако имамо толико начина да патимо и умремо, зар није могло без рака, без шизофренија, без овог или оног зла. Па Боже, свемогућ си зар не, човекољубив си... Није гордо питати, патимо, боли нас, морамо да питамо... Дешава нам се што ми, као мали, глупи и грешни људи не бисмо, да можемо да одлулчујемо о томе, пожелели ни одредили ни најгорем душманину... Па како да не питамо што је морало тако?

Зато је најпоштеније признати да не знамо, немамо благог појма, нема довољно доброг одговора. Заправо, осим оног да је и сам Бог, Христос, поделио равноправно са нама муку... Родио се у сиротињи, живео са презренима и одбаченима, гладовао, туговао, и на крају отишао у цвету младости, добровољно, иако није морао... Живело му се још. Ужасном и болном смрћу, коју није желео. Молио је Оца да га - ако може - мимоиђе тај ужас. И најстрашнија мука, вероватно, што каже лик у оном Бергмановом филму, није премлаћивање и патња на Крсту, него то што су његови изабрани, сви сем Јована, отишли од Њега у том тренутку и што га људи, које је Сам створио и које воли, нису препознали... А ништа им лоше није учинио, напротив! Својима дође, своји га не препознаше. Е, то је једина утеха, што је Бог узео учешћа у овој несхватљивој патњи и поделио је са нама, показавши тако да ипак све има смисла, који нам се једном мора открити, али који сада ми не можемо ма ни наслутити на прави начин... Јер не постоји то добро, та будућа награда и слава, којом људски ум може да оправда смртну агонију само једног јединог малог детета и његове породице. Постоји само вера, потврђена и гарантована Божијим учешћем у патњи, да све има смисла и да ће нам се тај смисао једном открити у свој слави. Човече, колика ће то слава бити ако ће моћи - а мораће - да очигледно засени и осмисли сву патњу! Боже дај и опрости ако је ово ипак "болесна гордост"...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Срђан Шијакињић рече

Ко је начинио смртног мученика оваквим?

Па он сам. А и ми, и ја и ти. Ја и ти имамо удела у свачијем греху у одрђеној мери, па и Адамовом. Да не приамо о личним. Настављаш методологији сецкања контеста...таква расправа иде у бескрај и недођу. Ово је осврт на добронамерну опаску човека да не треба осуђивати хомо, јер може се десити да како осуђујемо грешника упаднемо ми или неко наш у исти грех.

Ја и ти данас смо криви и ретроактивно и за грехе после наше смрти.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Срђан Шијакињић рече

Сваки човек је у неком тренутку затекао себе у животу, себе каквог је рођен, кавог га је обликовала породица и/или околина у којој се нашао... Ништа од тога он није бирао. И такав човек гледа свет око себе, види патњу, зло, неправду, види умирање и мучење недужних, који као ни он сам нису ни питали да се роде, да постоје... Зар није природно да се пита "па да ли је морало све баш овако", зар није могао овај свет да постане, траје и постигне сврху са макар мало мање патње, зар ако имамо толико начина да патимо и умремо, зар није могло без рака, без шизофренија, без овог или оног зла. Па Боже, свемогућ си зар не, човекољубив си... Није гордо питати, патимо, боли нас, морамо да питамо... Дешава нам се што ми, као мали, глупи и грешни људи не бисмо, да можемо да одлулчујемо о томе, пожелели ни одредили ни најгорем душманину... Па како да не питамо што је морало тако?

Cini mi se da su neki od odgovora na ovo sto si naveo u prici o mnogostradalnom Jovu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Ćiriličar рече

Па он сам. А и ми, и ја и ти. Ја и ти имамо удела у свачијем греху у одрђеној мери, па и Адамовом. Да не приамо о личним. Настављаш методологији сецкања контеста...таква расправа иде у бескрај и недођу. Ово је осврт на добронамерну опаску човека да не треба осуђивати хомо, јер може се десити да како осуђујемо грешника упаднемо ми или неко наш у исти грех.

Ја и ти данас смо криви и ретроактивно и за грехе после наше смрти.

 

Ма не, уопште нисам писао све ово у контексту дискусије овде, просто сам осетио потребу, потпуно ван теме. То је друго тешко питање, личне одговорности, које подразумева личну слободу, коју интуитивно осећамо, али који опет, тешко да можемо разумети и аргументовати њено постојање. Али немам снаге за то данас, а није ни тема. :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...