Zašto biti pravoslavan?

[sanja84]

пре 3 минута, Srdjan Kotur рече

Inače ja sam potpuno ubeđen da je pravoslavlje prava stvar. Na nivou razuma. Međutim, na nivou istinskog unutrašnjeg osećanja, pokajanja, osećanja ogrehovljenosti, potrebe za ispovešću, ubeđenosti da je Liturgija toliko bitna... sam slab. Crkveni obredi kao da se ne uklapaju u moju potrebu za duhovnošću, iako volim da idem u crkvu. Ja se kajem razumom, ali je veliko pitanje koliko sam zaista svestan svoje ogrehovljenosti. Mislim, ja bih voleo da budem. Zato se dugo i ne ispovedih, jer sve imam utisak da to ne bi bilo to. Ne znam kako drugi ljudi. Da li im je ispovest samo zadatak koji moraju da ispune pre pričešća. Nekako mislim da čovek treba pre svega da bude iskren. Ne znam ima li ovo veze sa temom...

ima, to je valjda sustina, da podelimo misli... ja sam negde tu kao i ti. 

meni je problem sto sam se preselila u malo mesto i sad se svi znamo, a narod ko narod.. nekad je i bolje neke stvari da ne znas o ljudima ili oni o tebi... 

manje idem u crkvu nego pre i manje se molim nego pre... ispovest mi ipak donese olaksanje i na neki nacin tajanstveno deluje. jos uvek Gospod ko rukom odnosi moje strasti ali ja svesno iz inercije padam u iste strasti, kao nekad davno zaboravljene i bas mi to ne prija... kao svinja koje se vraca u svoje blato... ali mozda je to da ne bih otisla u gordost i osudjivanje, kao sto sam i otisla... i da sve mi je nekako olako eto gresim, eto ne gresim... ne znam koliko se Bogu to sve svidja... trudim se koliko mogu.. pa, kazu da je milostiv Bog... a znamm i da je pravedan to me plasi... 

[Natasa.]

пре 1 сат, sanja84 рече

ne znam koliko se Bogu to sve svidja... trudim se koliko mogu.. pa, kazu da je milostiv Bog... a znamm i da je pravedan to me plasi... 

Ovo već zvuči kao nezdravo opterećivanje grehom...ne valja ni to.

Pravoslavlje je na kraju krajeva radost! 

[Natasa.]

пре 8 часа, sanja84 рече

mislite da je svaka radoznalost i pokušaj prozrenja u beskrajne tajne carstva Božijeg pogubna?

Mislim da nije pogubna ako je produkt duboke smirenosti, pa ti Bog da uvid koliko je čovek spreman da primi. 

[dragisa]

пре 3 часа, Srdjan Kotur рече

Inače ja sam potpuno ubeđen da je pravoslavlje prava stvar. Na nivou razuma. Međutim, na nivou istinskog unutrašnjeg osećanja, pokajanja, osećanja ogrehovljenosti, potrebe za ispovešću, ubeđenosti da je Liturgija toliko bitna... sam slab. Crkveni obredi kao da se ne uklapaju u moju potrebu za duhovnošću, iako volim da idem u crkvu. Ja se kajem razumom, ali je veliko pitanje koliko sam zaista svestan svoje ogrehovljenosti. Mislim, ja bih voleo da budem. Zato se dugo i ne ispovedih, jer sve imam utisak da to ne bi bilo to. Ne znam kako drugi ljudi. Da li im je ispovest samo zadatak koji moraju da ispune pre pričešća. Nekako mislim da čovek treba pre svega da bude iskren. Ne znam ima li ovo veze sa temom...

i ja imam isti problem, nisam se dugo ispovedio, i nije mi ni to čak osnovni problem. osnovni problem je što se ja realno govoreći ne kajem zbog toga. zašto da lažem samog sebe i da samo zadovoljavam formu kada znam da to nije istina i da ja realno grešim i ne osećam pokajanje. znam da to nije dobro ali isto tako znam da ne mrzim greh.

ali, što kaže sanja, uzdam se u Božiju dugotrpeljivost i premudrost, valjda sve ima neko svoje vreme. možda je malo preterano pasivan stav, ali tako je kako je. nadam se da bar u nekim drugim stvarima se menjam i da bebećim koracima uspevam da stojim.

[Srdjan Kotur]

Ja sam ti inače bivši pušač. Nisam bio neki okoreli. Čak sam bio spustio dnevnu dozu na 1-2 cigarete. Voleo sam da zapalim kad okončam neki posao. Ili uz kafu i pivo, u društvu. Nekako mi je ispijanje kafe ili piva bez pljuge bilo besmisleno. Ali, znao sam da je i ta mala doza greh, koji sam ja redovno ispovedao. Sad ne mogu baš da se setim koliko sam zaista i osećao da su te dve cigarete dnevno ozbiljan greh, ali sam ipak za svaki slučaj ja to lepo ispovedao sa potrebnom ozbiljnošću. Jednom prilikom na ispovesti reče mi otac Sima: "Ma baci to, šta će ti?!" Delovalo mi je kao da je to rekao onako usput. Međutim, posle toga ja zaista prestajem da pušim. I danas mi je baš gušt da popijem kafu bez cigarete. Neverovatno. Iskreno verujem da je sila delovala. I danas kad razmišljam, možda ne treba čekati da baš osvestiš ne znam koju dubinu svoje grešnosti. Mislim da se treba ispovedati ali da je bitno da to što kažeš na ispovesti bude istina i da budeš ozbiljan u vezi toga, da to ne bude puko nabrajanje grehova koje si pročitao u nekoj knjižici. Eto, možda je mogućnost ostavljanja pušenja i pozitivno uticanje na zdravlje dobar razlog zašto biti pravoslavan.

[Драшко]

Slazem se sa Natasom da je ipak vise do podneblja gde smo rodjeni, pa nemamo neku opciju. Ali da budemo iskreni, svakoga od nas je privuklo nesto drugo, nekog ikonografija, nekog prosto neki osecaj, nekog Liturgija...

Evo jednog bivseg anglikanskog svestenika i njegovih razloga zasto je usao i kako je pronasao Pravoslavlje i postao father Gregory u Orthodox church!

(mislim da on ne zna da ga je ovaj Rus postavio na youtube, slusajte dok ima  )

[Драшко]

.

[Предраг М]

пре 15 часа, sanja84 рече

mislite da je svaka radoznalost i pokušaj prozrenja u beskrajne tajne carstva Božijeg pogubna?

напротив. само мислим да није неопходно за спасење  душе. 

[Неко тамо]

Православље је једина светост у тами овога света.

[Milica Bajic]

пре 17 часа, sanja84 рече

ja svesno iz inercije padam u iste strasti

Мени се слична ствар дешавала својевремено. Касније сам схватила да је то само био део процеса мењања живота из корена. Не брини се, искрено верујем да ће их бити све мање и мање и нећеш ни приметити када си променила живот.

Кажу и да Господ никада лек не даје одједном него само онолико колико смо спремни да примимо.

[Ana B.]

пре 15 часа, Natasa. рече

Mislim da nije pogubna ako je produkt duboke smirenosti, pa ti Bog da uvid koliko je čovek spreman da primi. 

Mislim da je to uvek u vezi sa nekim težim iskušenjem da bi se čovek smirio...

[Vasilije.]

Мораш да будеш православан ако не желиш да завршиш у Гени огњеној, где црв не умире и где се ватра не гаси.

[sanja84]

пре 26 минута, Milica Bajic рече

Мени се слична ствар дешавала својевремено. Касније сам схватила да је то само био део процеса мењања живота из корена. Не брини се, искрено верујем да ће их бити све мање и мање и нећеш ни приметити када си променила живот.

Кажу и да Господ никада лек не даје одједном него само онолико колико смо спремни да примимо.

Problem je što sam ja već živela promenjenim životom i sad sam baš otišla u veliki rikverc. Ali eto uz vas ponovo se sećam zašto sam postala pravoslavna.

U Srbiji je bilo drugačije, hodala sam među "svecima"... šta ja znam, možda su ovde skriveni neki, ali svakako djavo ne da mira i čini to što čini.

Ima i ovde divnih ljudi da se razuemo, da ne ispadnem sad neki... predivnih ljudi, moja porodica je divna, imam lep život sa njima... ali nekako za neki kvalitetan duhovni život ipak treba neko trpljenje, pa ako ga nema objektivno onda te napadne neka uninija. Nisam depresivna da se razumemo, samo mi nekako fali ta...što Natasa kaže atmosfera duhovna. Šta ja znam..nije da nema kvalitetnog duhovnog života i ovde, samo.. ne znam- nešto mi fali, verovatno sam to samo ja.

Mada pazite, kad odem u Srbiju...nije više kao nekad, ili je isto samo sam ja drugačija. Sve u semu i tamo i vamo sam ja..pa je problem onda u meni verovatno. :(

Ne- svakako je drugačije bilo kad sam bila u Beogradu imaš brdo crkava, crkve otvorene sve vreme, jutarnje, večernje, liturgija svaki dan, tamo akatist, tamo jeleosvećenje, pa si nekako i da ne želiš u tom ritmu, prosto molitva menja i osvećuje, pa makar samo prošao pored.

 

Vidi mene, samo kukam... Bog je svuda i svuda je dobrog sveta. Bar sam naučila nešto i o drugim verama i ljudima.. Malo sam starija, a sa starosti to i ide, razbijanje violičastih oblaka.

[sanja84]

Evo samo da adodam primer zašto sam bila malo tužna ..jedan čovek iz crkve znamog a svi sto godina, pitao je ljude u crkvi da li bi mogao negde kod nekog da da ćerku da konak za koji dan, platio bi, samo eto da se ne vuče po radničkim sobama i šta ja znam-žensko je, a navodno ljudi su iz crkve pa bi bio miran...i niko ga nije ni hteo saslušati,a nekmoli ponuditi konak- ma makar za novac. pravoslavni...dok bi katolici..šta ja znam..možda drugačije reagovali.

I zato pitam zašto baš pravoslavlje, lako je drvlje i kamenje iz 100% pravoslavnih zemalja, kada ni ne znaš druge ljude, a kad dođeš i vidiš...vidiš divne ljude različitih vera...tanane , osećajne, pune razumevanja... divni ljudi, koji bi pokrili sve tvoje nedostatke i ćutali ili razumeli tvoje pomanjknjivosti i ne bi rekli eeeeeeeeeeeeeee vidi ovo, ..kako naši umeju, odamh na ruglo i smeh. Krajnje racionalni i uviđavni, bez nekih prevelikih emocija...prosto to je to i tako je, šta ćemo sad da rešimo

[Natasa.]

пре 16 минута, sanja84 рече

Problem je što sam ja već živela promenjenim životom i sad sam baš otišla u veliki rikverc. Ali eto uz vas ponovo se sećam zašto sam postala pravoslavna.

U Srbiji je bilo drugačije, hodala sam među "svecima"... šta ja znam, možda su ovde skriveni neki, ali svakako djavo ne da mira i čini to što čini.

Ima i ovde divnih ljudi da se razuemo, da ne ispadnem sad neki... predivnih ljudi, moja porodica je divna, imam lep život sa njima... ali nekako za neki kvalitetan duhovni život ipak treba neko trpljenje, pa ako ga nema objektivno onda te napadne neka uninija. Nisam depresivna da se razumemo, samo mi nekako fali ta...što Natasa kaže atmosfera duhovna. Šta ja znam..nije da nema kvalitetnog duhovnog života i ovde, samo.. ne znam- nešto mi fali, verovatno sam to samo ja.

Mada pazite, kad odem u Srbiju...nije više kao nekad, ili je isto samo sam ja drugačija. Sve u semu i tamo i vamo sam ja..pa je problem onda u meni verovatno.

Ne- svakako je drugačije bilo kad sam bila u Beogradu imaš brdo crkava, crkve otvorene sve vreme, jutarnje, večernje, liturgija svaki dan, tamo akatist, tamo jeleosvećenje, pa si nekako i da ne želiš u tom ritmu, prosto molitva menja i osvećuje, pa makar samo prošao pored.

 

Vidi mene, samo kukam... Bog je svuda i svuda je dobrog sveta. Bar sam naučila nešto i o drugim verama i ljudima.. Malo sam starija, a sa starosti to i ide, razbijanje violičastih oblaka.

Je l si ti sigurna da je tvoj problem duhovne prirode ili ti samo fali da budeš svoj na svome među svojima?

Kako god bilo u Srbiji, nije lako otići, promeniti okruženje i formirati porodicu negde daleko.