In Memoriam: Михаило Миша Јанкетић (1938-2019)

[Милан Ракић]

Један од највећих српских и југословенских глумаца Михаило Миша Јанкетић преминуо је у Београду, саопштило је Југословенско драмско позориште (ЈДП). У раскошној богатој каријери одиграо је више од стотину улога у позоришту, највише у своом матичном театру – ЈДП-у.

Огроман траг оставио је на филму, телевизији и радију, а добитник је најзначајнијих глумачких и друштвених признања – Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, Награде "Павле Вуисић" за животно дело.

Прву улогу на сцени Југословенског драмског позоришта одиграо је у представи "Ричард III" 1961. Члан ансамбла ЈДП-а био је од 1962. до 1998. године. У том периоду остварио је више од шездесет улога. Последњу премијеру Миша Јанкетић је имао на седамдесетогодишњицу Југословенског драмског позоришта у представи "Краљ Бетајнове" играјући Крнеца (2018).

Рођен је 24. маја 1938. године у Новом Саду, а гимназију је завршио у Београду. Студије књижевности уписао је на Филозофском факултету у Београду, али је после три године, 1958. постао студент глуме на Академији за позориште, радио, филм и телевизију. Дипломирао је 1962. године у класи професора Мате Милошевића.

На сценама Југословенског драмског позоришта био је Иго у "Прљваим рукама" Ж. П. Сартра, Урош V у Смрти "Уроша V С. Стефановића", Љуба Врапче у представи "Кад су цветале тикве" Д. Михаиловића, Раскољников у "Злочину и казни" Ф. М. Достојевског, Стенли у "Трамвају званом жеља" Т. Виљамса, Хорват у Крлежином "Вучјаку", Алесандро Медичи у "Лоренцачу" Алфреда де Мисе, Војвода Мишић у "Колубарској бици" и "Ваљевској болници" Д. Ћосића, Благоје у "Путујућем позоришту Шопаловић" Љ. Симовића, Гавриловић у Стеријиним "Родољупцима" (1986) и Градоначелник у Гогољевом "Ревизору", Јеврем Прокић у "Народном посланику" и Обрад Ђорђевић у "Тако је морало бити" Б. Нушића...

Добитник је годишњих награда Југословенског драмског позоришта за улоге Бориса Аненкова ("Правденици"), Бредлија ("Покопано дете"), Исуса ("Некрштен дан"), Живојина Мишића ("Колубарска битка"), Гавриловића ("Родољупци"), Мајора Божића ("Сеобе"), Градоначелника ("Ревизор"), Јеврема Прокића ("Народни посланик").

Са великим успехом играо је и на сценама других позоришта (Атеље 212, Народно позориште, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште, Звездара театар...)

Октобарска награда града Београда додељена му је за улогу Раскољинкова у представи "Злочин и казна", 1971. Стеријине награде добио је за улоге Јагоша Краља ("Клаустрофобична комедија", 1987, Звездара театар), Јеврема Прокића ("Народни посланик", 1991), Књаза Николе ("Принцеза Ксенија од Црне Горе", 1994, Црногорско народно позориште) и Чика Драгог ("Смртоносна мотористика", 2005, Атеље 212).

Добитник је награда "Јоаким Вујић", "Миливоје Живановић", "Раша Плаовић", "Љубиша Јовановић", Статуете "Ћуран", "Зоранов брк", "Бранислав Нушић" за животно дело.

Награда Удржења филмских глумаца за животно дело "Павле Вујисић" додељена му је 2014. Нашу најзначајнију позоришну награду, Добричин прстен, добио је 2003. године.

На филму је срађивао са најзначајнијим домаћим редитељима. У филмографију Мише Јанкетића улазе остварења "Сан" Пурише Ђорђевића, "Како су се волели Ромео и Јулија" Јована
Живановића, "Опатица и комесар" Гојка Шиповца, "Хороскоп" Боре Драшковића, "Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда" Жике Митровића, "Девојка са Космаја" Драгована Јовановића, "Свадба" Радомира Шарановића, "Зимовање у Јакобсфелду" Бранка Бауера, "Светозар Марковић" Едуарда Галића, "Како сам систематски уништен од идиота" Слободана Шијана, "Почетни ударац" Дарка Бајића, "Секс – партијски непријатељ бр.1" Душана Сабоа, "Пети лептир" Милорада Милинковића...

Играо је у ТВ драмама и у серијама: "Димитрије Туцовић", "Отписани", "Салаш у Малом Риту", "Непокорени град", "Сиви дом", "Вук Караџић", "Бољи живот", "Заборављени", "Срећни људи", "Породично благо", "Убице мог оца", "Жмурке"...

Михаило Јанкетић се бавио педагошким радом као професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Датум сахране и комеморације биће накнадно објављени.

TANJUG

[AnaLaz]

Бог да му душу прости. 

[Милан Ракић]

...

Глумчево детињство обележио је Други светски рат. Остао је без оба родитеља. Отац Радомир, правник, био је партизан. Четници су га пред битку на Сутјесци одвели у заточеништво. Успео је да побегне у Грчку и прикључи се партизанима генерала Маркоса. Погинуо је пред крај рата. Убио га је случајно друг Грк.

Мајка Милица била је учитељица. Четници су је заробили и осудили на 21 годину робије. Пустили су је, али недуго потом убио ју је четнички поп Милорад Вукојичић, звани Маца, иначе њен гимназијски друг.

– Када човек у раном детињству доживи велику несрећу, онда га тај трагични догађај прати целог живота. Може да нађе начине да опстаје, али да га се ослободи, не може. За мене је то био живот без породице, рано детињство, када сам за кратко време остао без оца, мајке, сестре и брата. Кад се такав човек нађе у филму као што је „Пети лептир“, сниман у дому у ком сам боравио, или позоришној представи „Кад су цветале тикве“, где је Врапчетова судбина слична мојој, онда се сусретне са прошлошћу која прети да избаци из колосека. Нарочито када имаш оволико година као ја, када постанеш сентименталан, осетљив.

Ваш отац погинуо је борећи се за идеологију. Да ли сте могли то да разумете и како на то ви као отац гледате?

– Наравно да нисам разумео, а нарочито када сам почео да добијам децу. Сматрам да идеологија никако не може да буде јача од љубави према деци. Али тада је било другачије. Ми смо народ такве нарави. Међутим, за родитеље ипак није тешко наћи опрост. Могу само да замислим колика је то била вера коју су они носили, која је била јача од свега. То је за дубоко поштовање. Тога сада нема. Таквих идеологија и бораца више нема.

...

https://srbin.info/2015/01/08/nasao-sam-oprost-za-svoje-roditelje/

[Милан Ракић]

  On 15. 5. 2019. at 10:51, Милан Ракић рече

Пустили су је, али недуго потом убио ју је четнички поп Милорад Вукојичић, звани Маца, иначе њен гимназијски друг.

Expand  

Свети мученици и исповедници Митрополије дабробосанске

СВЕШТЕНИК МИЛОРАД ВУКОЈИЧИЋ - рођен је 1917. године у Пљевљима. После Богословије у Сарајеву рукоположен је за ђакона и свештеника 1940. године. Пресудом војног суда у Пљевљима, осуђен је као четник на смрт. Пресуда је извршена 1945. године.

http://www.spc.rs/sr/sveti_mucenici_ispovednici_mitropolije_dabrobosanske

Џелат је ту негде "на слици"

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

Dakle, `el "Maca" svetac il` nijе? 

Da li možemo sada konačno da saznamo????

[Милан Ракић]

  On 15. 5. 2019. at 13:22, Милан Ракић рече

Dakle, `el "Maca" svetac il` nijе? 

Da li možemo sada konačno da saznamo????

Expand  

`ел поп Маца у диптиху Сораба светитеља?

ПРОСТО И ЈЕДНОСТАВНО?!

[ronin]

Немци су убили његову мајку, а не поп Вукојичић. Он је пострадао од стране комуниста!

[Милан Ракић]

  On 15. 5. 2019. at 13:35, ronin рече

Немци су убили његову мајку, а не поп Вукојичић. Он је пострадао од стране комуниста!

Expand  

Тко?

Мсм., кога је Маца заклао?

[ronin]

  On 15. 5. 2019. at 13:39, Милан Ракић рече

Тко?

Мсм., кога је Маца заклао?

Expand  

Није он никога заклаао. Њега су комунисти мучили и касније погубили. 

[Милан Ракић]

  On 15. 5. 2019. at 13:41, ronin рече

Није он никога заклаао. Њега су комунисти мучили и касније погубили. 

Expand  

А покојни Миша Јанкетић лагао!?

[ronin]

  On 15. 5. 2019. at 13:42, Милан Ракић рече

А покојни Миша Јанкетић лагао!?

Expand  

Миша Јанкетић није знао праву истину о смрти своје мајке, а историју пишу победници.

[Милан Ракић]

  On 15. 5. 2019. at 13:54, ronin рече

Миша Јанкетић није знао праву истину о смрти своје мајке, а историју пишу победници.

Expand  

I čelovek za 8 decenija živlenija ovozemaljskoga sve glumeći, tolmačeći i igrajući, nije smogao snage da saznadne kako mu je majka umrela...

Ronine druže, nemoj da me zajebavaš!!!

[о.Небојша]

Кад комунисти у ЦГ говоре о злочинима четника  Довољно је погледати колико је свештеника преживјело, као и да данас траје терор над православним Србима.

[Милан Ракић]

  On 15. 5. 2019. at 14:31, о.Небојша рече

Кад комунисти у ЦГ говоре о злочинима четника  Довољно је погледати колико је свештеника преживјело, као и да данас траје терор над православним Србима.

Expand  

Svakako oče.

No, kakve to ima veze sa tek upokojenim glumcem?