Отићи или остати у оваквој Србији?

[Просечан србенда]

Треба остати и бринути се о нашим црквама и манастирима а сви који су отишли да се врате јер само заједно све можемо. На западу ће бити све лошије, њихов либерализам и слободе од деце стварају моралне карикатуре.

[Аполоније]

пре 18 минута, Natasa. рече

Šta ću među sirotinjom, to gledam i ovde .

Šalu na stranu...nisam živela van granica zemlje i znam da nigde nije idealno, ne živim u iluziji da bi me neko čekao raširenih ruku. Šta ja znam...smara što se devedesete vrte u krug.

Е, сад већ можемо да разговарамо озбиљно.

Не спорим да доста тога код нас није како треба, и сасвим је могуће да бисте се негде друго можда могли боље снаћи, било да говоримо о неком краћем или дужем бораву, али имајте у виду да су се ствари драстично промениле током протеклих пар година, и данас је прилично тешко једном самцу с просечном платом да измири све дажбине у земљама попут Британије, Аустралије, Канаде или Америке. Доста људи с којим сам студирао се одселило из родитељске куће (говорим овде о "староседеоцима"), како је код њих пракса, да би се опет у њу вратили, или пак изабрали неки други вид живота у заједници (с партнером, пријатељима, цимерима). То посебно важи за Аустралију. Некада је једна фабричка плата могла да намири све потребе трочлане или четворочлане породице. Данас многе породице једва састављају крај са крајем и са две такве плате, а посла је све мање. 

Ако се одлучите на такав потез, прво савладајте језик, добро истражите шта Вас тамо чека, помолите се Богу, и спремите се да добро радите. Сигуран сам да ће Ваш труд бити награђен, јер корупција је код њих ипак на једном вишем нивоу. Мало је вероватно да ће Вам послодавац ускратити зарађену плату и слично, што код нас, нажалост, није реткост.

[Аполоније]

пре 13 минута, Natasa. рече

Ovo jeste problem i ne čudi me što postanu bahati i negostoljubivi, a o migrantima da ne pričam. Koliko god rasistički zvučalo, ne bih volela da siromašni crnci i Arapi preplave prostor gde živim. Drugo je kad se migranti integrišu u zajednicu, ali živeti od socijale i raditi na crno, poneti sa sobom svoju divljinu...preskočila bih.

Не треба уопште стављати посебан акценат на ове или оне дошљаке. Драстичне демографске промене су саме по себи претња за једно друштво, ма какви досељеници били. Јер, реално, земља у којој је њен државотворни народ мањина, губи свој идентитет. Србија није Србија ако су Срби у њој мањина.

Изузетак су она друштва у којима староседеоци чврсто држи све конце моћи и дошљаке третирају као грађане другог реда (пример вехабијских шеихата, попут УАЕ, у коме 80% становништва чини страна радна снага), што у једном демократски уређеном друштву није могуће.

Дакле, нема потребе за вилификацијом било кога, али свако друштво које жели да очува свој идентитет, просто мора да осигура превласт свог државотворног елемента.

[Vladan :::.]

Скоро ме је неко питао о томе и рекох да је збрињавање родитеља једна од препрека да се оде. Јер према њима, ипак, имамо дуг и по људским мерилима и по Христовим речима.

Ван тога свакоме ко може да оде рекао бих да иде из овог вековног распада... Али, и да одужи дуг према земљи у којој је стасао и образовао се као и према славним прецима који су положили све што су имали за овај народ (и земљу) као и према породици и пријатељима који су му се нашли док је био овде.

Како? Да се стално моли за оне који се овде боре, да их помаже материјално ако може, да учи децу ко су и шта су, да када је год могуће гласа против оних због којих је отишао.

 

[Аполоније]

Мислим да само они који овде истински нису у стању да се снађу, или имају изузетно добру пословну понуду из иностранства (пазите на преваре), треба да се упусте у ту авантуру.

Ко овде живи пристојним животом, ризик му се не исплати - посебно не данас. 

[Milica Bajic]

пре 2 минута, Vladan :::. рече

Да се стално моли за оне који се овде боре, да их помаже материјално ако може, да учи децу ко су и шта су, да када је год могуће гласа против оних због којих је отишао.

Мени то значи - задржати идентитет

[Milica Bajic]

Управо сада, Хаеул рече

Мислим да само они који овде истински нису у стању да се снађу, или имају изузетно добру пословну понуду, треба да се запуте на ту авантуру. Ко овде живи пристојним животом, ризик му се не исплати. 

У праву сте. Потребно је много среће или помоћи од стране неког ко је већ тамо да би имало смисла отићи.

[Аполоније]

пре 5 минута, Milica Bajic рече

Мени то значи - задржати идентитет

Наравно. Човек то дугује самом себи, својим прецима и Богу. То је просто понашање достојно човека.

Нема ничега лошег у томе да се вежете и за своју нову околину - напротив, али мађеху треба волети поер, а не на уштрб, мајке. Бог је у нама створио неисцрпне изворе љубави. Није потребно да на једно заборавите да би друго заволели.

[Зосима]

Хауел@

То што причаш,углавном нема везе са истином, имам десетине пријатеља,отишли у разним периодима,од факултетски образованих,до занатлија,мајстора, нико се вратио није, и немају намеру,у најмању руку живе пристојно...

Немачка вапије за радницима свих  занимања,даћу вам пример мог доброг пријатеља,који је са 47 година ,отишао у Немачку,радио је у ургентном и клиничком центру 20 година,чега се све нагледао,хорор прича, елем,научио је швапски,сад пази старце за два сомића...ускоро ће и породица код њега...

Колико је код нас катастрофа,ево пример рецимо Словачке,где минимум плата не сме бити испод 900 евра,законом.

У сваком случају, у овој садашњој Србији,мој савет је посебно младима,ако имате могућност,палите!

 

[Sofija_]

пре 4 минута, Зосима рече

сад пази старце за два сомића.

sa dva somica moze samo troskove da podmiri, mozda mu ostane i za klopu

[Аполоније]

@Зосима Слушајте, за разлику од Вас, ја причам из личног искуства, а не на основу рибарских прича својих пријатеља.

Сви причају о плати, а мало ко прича о трошковима. Колике су дажбине тог човека који зарађује "два сомића", и какав му је квалитет живота? Живот се не своди само на "сомиће", а неко ко је до јуче радио у угрентном центру, а данас чува старце, тешко да је професионално напредовао.

Људи су склони томе да се, кад овде дођу, претварају као да им је тамо далеко боље него што јесте, да су језик савладали боље него што јесу итд. Томе су најсклонији они који су се одселили у познијим годинама.

Зато, верујте Ви коме хоћете, али за већину, ствари су управо онакве каквим сам их описао. Можда то Ваши пријатељи нису још искусили, али доћи ће време и на то, кад заврше у старачком дому, у окружењу које им је страно, а деца им на другом крају земље, јаве им се једном годишње, ако и толико, и међусобни разговор се одвија на мешавини швапско-српског, користећи речни фонд седмогодишњака. 

[Sofija_]

bas tako, u srbiji misle ako zaradjujes dva somica, da ti dva somica ostaju 

[Аполоније]

пре 4 минута, Sofija_ рече

sa dva somica moze samo troskove da podmiri, mozda mu ostane i za klopu

Па, буквално. То је прилично бедно примање, за немачке прилике. 

[Sofija_]

пре 1 минут, Хаеул рече

Па, буквално. То је прилично бедно примање, за немачке прилике. 

za samca moze proci ako zivi skromno i vozi neki mali autic, kad mu dodje zena sa decom, morace da cuva 4 starca 

[Natasa.]

Odeš u tuđinu da čuvaš tuđe starce za osnovne troškove...

Pa i to je beda...samo njemačka.