Оријенталне Православне Цркве (Копти, Јермени, Етиопљани..)

[Иван]

Коптска икона, 6.век

Старије коптске иконе

Исак Фанус

[Милан Меденица :)]

то ти причам, види како је наива прелепа  0212_rolleyes

[Душко Дугоушко]

Табела је направљена по мом схватању датог проблема.

                                -------------------------------------------------

                                |    МИЈАФИЗИТИ              |    ПРАВОСЛАВЦИ    |

                                  ------------------------------------------------

                                |          физис                  =            ипостас    |

                                |        "нешто"                  =            физис      |

                                -------------------------------------------------

Е сад, што се тиче нестворених енергија и осталих доктрина ту заиста немам представу како стоје ствари.

[Иван]

Табела је направљена по мом схватању датог проблема.

                                -------------------------------------------------

                                |    МИЈАФИЗИТИ              |    ПРАВОСЛАВЦИ    |

                                  ------------------------------------------------

                                |          физис                  =            ипостас    |

                                |        "нешто"                  =            физис      |

                                -------------------------------------------------

Е сад, што се тиче нестворених енергија и осталих доктрина ту заиста немам представу како стоје ствари.

Мала допуна:

њихово "миа физис ту Теу Логу" = наше "ипостас Бога Логоса"

[Иван]

Eво нпр. шта каже коптски митрополит Бишој:

Those who speak about two natures speak about the natures that continued to exist in the union, those who speak of one nature speak about the incarnation of the Logos. Those who speak about the one nature speak about the real union of the two natures, while those who speak of the two natures speak about the real continuity of existence of the two natures. Those who speak of two natures say ‘without separation and division’ and those who speak of one nature say ‘without confusion, mingling, alteration, mingling, or change’. Using ‘without’ this is the negative way of explaining it, if we want to speak positively we would use this formula. If I say ‘one nature’ I should say ‘out of two without mixture’, and if I say ‘two natures’ I should say ‘without separation’. To say ‘without’ is to defend yourself against a heresy which you refuse.

Његов предлог обједињујуће формулације

In the one incarnate nature of the Word of God  two natures continued to exist

веза

Биће још тога...

[Иван]

Опет митрополит Бишој, објашњење значења израза да се природе Господње могу разликовати само мислено (ти тхеориа мони)

"Иако никада није постојало самостално, као одвојено од Његовог божанства, (те се због тога и не може посматрати у стварности као самостално), човештво Исуса Христа може се сагледати пажљивим размишљањем и умним сагледавањем кроз разматрање тренутка Оваплоћења. То се чини замишљањем временског периода које никада није постојало стварно већ само мислено, како би се људском уму омогућило да сагледа две природе које се сједињују. Овај временски интервал је просто једна умна претпоставка "ти тхеориа мони", пошто је човештво Христово почело постојати у самом тренутку када се, у складу са природом, сједињење догодило и формирало сложену оваплоћену природу Бога Логоса. "

веза

[Иван]

Па, нпр. Етиопљани, под којим условом им је прихватљиво наше "у две природе" (мада Пети Васељенски Сабор даје православност како изразу "у две природе" тако и изразу "из две природе", уз одговарајуће ограде за сваки од израза):

Под којим условом је израз "у две природе" прихватљив за нпр... Етиопљане..

"The Church of Ethiopia, with the other Oriental Orthodox Churches, has refused to accept the Greco-Roman Council of Chalcedony's Definition of the Faith with the affirmation that Christ is "made known in two natures." If by the expression the Churches which accept the Definition mean only that Godhead and manhood continue in the one Chris dynamically, this is the teaching of the Ethiopian Orthodox Church. On the other hand, if the expression is taken in the sense that Godhead and manhood continue in Christ only in a state of moral union, there is a basic difference on this issue between the churches of the Chalcedonian tradition and the Church of Ethiopia, which should be noted."

веза

(последњи пасус)

[Иван]

Свој став у вези иконопоштовања, дохалкидонци су изразили у Другој заједничкој христолошкој изјави (Шамбези, 1990.):

In relation to the teaching of the Seventh Ecumenical Council of the Orthodox Church, the Oriental Orthodox agree that the theology and practice of the veneration of icons taught by that Council are in basic agreement with the teaching and practice of the Oriental Orthodox from ancient times, long before the convening of the Council, and that we have no disagreement in this regard.

извор

[Душко Дугоушко]

Свој став у вези иконопоштовања, дохалкидонци су изразили у Другој заједничкој христолошкој изјави (Шамбези 1990):

In relation to the teaching of the Seventh Ecumenical Council of the Orthodox Church, the Oriental Orthodox agree that the theology and practice of the veneration of icons taught by that Council are in basic agreement with the teaching and practice of the Oriental Orthodox from ancient times, long before the convening of the Council, and that we have no disagreement in this regard.

извор

А за нестворене енергије? Слично томе, или се противе?

[Иван]

Свој став у вези иконопоштовања, дохалкидонци су изразили у Другој заједничкој христолошкој изјави (Шамбези 1990):

In relation to the teaching of the Seventh Ecumenical Council of the Orthodox Church, the Oriental Orthodox agree that the theology and practice of the veneration of icons taught by that Council are in basic agreement with the teaching and practice of the Oriental Orthodox from ancient times, long before the convening of the Council, and that we have no disagreement in this regard.

извор

А за нестворене енергије? Слично томе, или се противе?

Нису имали такве изазове (исихастички спорови)...

Мада наилазио сам да се са уважавањем односе према нпр. св.Јовану Дамаскину и св.Григорију Палами...

[Иван]

Биће још тога...

The phrase ‘one incarnate nature of God the Word’, therefore, emphasizes three ideas:

(1) It was God the Word Himself who became incarnate, without undergoing any change.

(2) In becoming incarnate, He was not assuming a manhood which had already been formed in the womb of the Virgin. The manhood was formed only in the union.

(3) The incarnate Word is one Person. He who is eternally ‘simple’ took unto Himself concrete manhood and thus became ‘composite’.20

V.C.Samuel, 'The Christology of Severus of Antioch', 160.

веза

Ko је  V.C.Samuel?

[Иван]

In the Incarnation, God the Son united to Himself real and perfects manhood. Conceived in her womb by Mary the Virgin through the work of the Holy Spirit, He was born in the world as a real man. At the very moment of His conception, through the operation of the Holy Spirit, a personal manhood was formed in the Virgin’s womb in union with God the Son. Thus God the Son united to Himself the manhood taken from the human mother and was born as perfect God and perfect man in the real sense.

Jesus Christ, the incarnate God the Son, is one Person, continuous with Godhead and continuous with manhood. In Him Godhead and manhood continue each in its integrity and perfection, in a state of indivisible and unconfused union.

On this ground the Church of Ethiopia, with the other Oriental Orthodox Churches, affirms that Jesus Christ is not two natures, but one incarnate nature of God the Word. The “one” here is not meant to ignore the dynamic continuance of either Godhead or manhood in the one Christ, but to confess a real incarnation whereby God the Son entered the world of ours as a man. He is indeed God the incarnate Son even while He is found to undergo the frailty of manhood.

Living as He did a life of unbroken communion with God, He was absolutely sinless. Maintaining this union in the most inward and real sense, He entered into our battle with sin and evil as a man, and fell a victim to our death. By His suffering and ignominious death on the cross He scored a victory over the forces of evil, and by His resurrection from the dead He lives eternally in His natural unity with God the Father and God the Holy Spirit, and in his unbroken and indivisible union with the manhood. In Jesus Christ, then, we have the incarnate, crucified and glorified God the Son, who is Himself our brother, signifying the final destiny awaiting the human race.

Regarding the Person of Jesus Christ also there have been serious discussions in Ethiopia. But the Church holds to the view that He is God the Son in His incarnate state. Born of God the Father eternally as God the Son, He was born of the Virgin Mother as a real man.

Written by V C Samuel

“THE CHURCH OF ETHIOPIA A PANORAMA OF HISTORY AND SPIRITUAL LIFE”

Addis Ababa –December 1970. A publication of the EOTC

извор

[Иван]

Васкрсење, сиријска икона

Васкрсење, коптска икона

Васкрсење, етиопске иконе

Вазнесење (мало прерано, али не замерите 1312_womens), јерменска икона

[Иван]

Васкршња порука Његове Светости Карекина Другог, врховног патријарха и католикоса свих Јермена

[Иван]

Васкрсење, сиријска икона

Васкрсење, коптска икона

Васкрсење, етиопске иконе

Вазнесење (мало прерано, али не замерите .please.), јерменска икона

Погледајте горње иконе, али и остале иконе на овој теми и онда упоредите са оним што Василиј Лурје и ђакон Андреј Курајев исказују у својем критичком осврту на досадашњи дијалог са дохалкидонцима, тачније на веру дохалкидонаца...

Особеност монофизитског иконопоштовања представља оштра разлика између икона Христа и Богомајке с једне стране, и икона светих са друге. Прве су ликови божанске "једне природе оваплоћене" (простирање тог учења и на икону Богомајке следи из особености монофизитског лажног поштовања Богомајке, о чему овде не можемо да говоримо подробније), тј. њихово схватање блиско је православном схватању икона, док су друге просто представе срцу драгих људи нешто као фотографије. Јасно, такво "поштовање" икона светих, с догматске тачке гледишта, ниуколико се не разликује од иконоборства (међу византијским иконоборцима било је и оних који су били спремни да признају корисност икона као благочестивих слика; на то се свело "иконопоштовање" у латинској јереси нарочито у одлукама Тридентског сабора, што је почело са отвореним иконоборством на двору Карла Великог).

Извор

Да ли "пије воду" горе наведени аргумент?