Отишао је део нас

[JESSY]

Оливер Ивановић са сестром Наташом и братом Мирославом (Фото лична архива)

„Чекамо, ослушкујемо, надамо се. Из минута у минут, из сата у сат очекујемо да нам јаве да истрага напредује, да су убице откривене, приведене и да ћемо моћи, макар мало, да одахнемо”, почиње своју причу Мирослав Ивановић, старији брат Оливера Ивановића. Тако је породици Ивановић прошла цела година. Живе, како каже Мирослав, драматичан живот који је започет оног дана када је Оливер притворен. Њихова трагедија је, каже, крваво крунисана 16. јануара 2018. Тог јутра колега га је обавестио да је пуцано на Оливера. Одјурио је до седишта странке, видео жуте траке, отишао у болницу, чекао испред шок-собе где их је лекар обавестио да су повреде биле кобне. И данас му се мешају сви догађаји и људи које је сретао.

„Сувишно је рећи да је са Оливером отишао део нас. Из живота смо избацили осмех, радост и готово све срећне тренутке. Наш свакодневни живот се састоји од ишчекивања, ослушкивања, читања разноразних коментара и слушања изјава званичника. Све то је врло потресно, а не можемо да закључимо ништа”, додаје наш саговорник, који је судија Апелационог суда Косова. Не очекује, како каже, да му буду саопштени детаље истраге, нити би то коментарисао. Ипак, волео би да му неко, макар у начелу, потврди да истрага напредује и да ће ускоро уродити плодом. Једине информације које породица има јесу информације из медија, најчешће оне које изговоре политички званичници.

 

 

[JESSY]

„Моје мишљење је да истрага предуго траје. Подразумева се да је породица заинтересована, али велико је и интересовање јавности тако да би истражни органи то требало да имају у виду. Очекивали смо квалитетнији поступак иако смо, знајући за политичку позадину убиства, били свесни да то неће тако брзо ићи. Плашим се да ће се појавити сметње да имена извршилаца и налогодаваца буду јавно изречена”, речи су Мирослава Ивановића.

Цела породица би се осећала далеко сигурније уколико би овај случај био решен. Овако, како каже наш саговорник, осећају страх и неизвесност. „Мени је, као најстаријем брату, припала највећа брига, што је и нормално”, са уздахом додаје.

Мирослав Ивановић живи подељен живот. Ради у Косовској Митровици, али његова породица живи у Београду. Највећи део времена проводи у Митровици, а тамо, наводи, влада иста атмосфера као и када је Ивановић убијен.

„Његово име помиње се у дискретним приликама, а људи то раде осврћући се. У Митровици влада страх, што је и разумљиво јер је народ заплашен. То се осећа на сваком кораку. Због одређених интересних група које су наметнуле свој стил живота, обични људи живе у страху. Плаше се за себе, за своје породице. Данас је страх можда и већи јер су речи постале све теже. Само појединци су спремни да куражно говоре о животу и раду Оливера Ивановића”, каже наш саговорник.

[JESSY]

„Још тада је створена одређена атмосфера тако да се сви ти догађаји не могу раздвојити од данашњих дешавања, страха породице и истраживања његове смрти”, наводи Мирослав. На наше питање да ли је Оливер осећао страх непосредно пред смрт, додаје да је сасвим сигуран да се он плашио, али, пре свега, за породицу.

„Не могу да тврдим да се није плашио, али био је изузетно храбар човек и није то показивао. Плашио се највише за Милену Поповић и за малог Богдана, али сигурно и за себе. Био је склон томе да брани и штити друге, а себе је увек подређивао идејама и интересима које је заступао”, речи су старијег брата Оливер Ивановића.

Мирослав неће ићи на протесте који су заказани за 16. јануар у Београду јер би тог дана волео да буде на месту на којем је убијен његов брат, у Косовској Митровици. Ипак, додаје да нема ништа против протеста.

„Заинтересован сам да се пронађу убице мог брата, а ови протести показују да то жели и шира јавност, тако да их подржавам у том погледу. С друге стране, не занима ме политички контекст тог догађаја јер се не бавим политиком ”, закључује наш саговорник.

 

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/420281/Otisao-je-deo-nas

---