Kako je nastao „crni petak“?

[εργασία]

On 11.12.2018. at 11:16, Justin Waters рече

Cijena je određena prema tome koliko je neko spreman da plati.

Bojim se da to nije tačno. Koju god stvar hoćemo da proizvedemo, moramo da proračunamo troškove rada, materijala, energije i amortizacije, a u kapitalizmu barem i prosečan profit. Tako dobijena cena po jedinici robe postaje minimum ispod koga proizvodnja nije održiva. Prema tome, kupci moraju da se prilagode ceni. U ekonomiji je opšte poznato da postoji nešto što se zove elastičnost tražnje. Ako je ona manje od 1 onda variranje u ceni ne izbacuje sa tržišta kupce u dovoljnoj meri da bi prodavac ili preduzeće bili kažnjeni zbog nepoštenog dizanja cene. (Kod elastičnosti jednakoj 1 opadanje kupaca bi bilo kompenzovano proporcionalnim povećajem cene, pa bi prihodi ostali konstantni, što znači da preduzeće zbog dizanja cene ne bi otišlo u bankrot ali ni nagrađeno dodatnom zaradom ako bi cena pala).

Ostaje slučaj sa elastičnošću koja je veća od 1. Kupci mogu da kazne svako nerazumno povećanje cene ali opet i opet donji minimum je određen inputima+prosečnim profitom ispod koga niko neće više da proizvodi. Ta minimalna cena pobuđuje prodaju određene količine dobara i tu se jednostavno staje. Tek kada tehnologija poveća produktivnost i snizi cene inputima, stvara se prostor da se snizi cena finalnog dobra i onda veći broj kupaca može da ga kupi. 

Ako bi iz nekih razloga došlo do masovne promene želja i potreba kupaca, oni jednostavno ne bi više želeli da kupuju istu količinu robe po datoj ceni, pa će proizvođač smanjiti isporučeni broj jedinica. Tako tražnja u stvari određuje koliko će čega da se proizvodi odnosno količine željenih dobara, a ne koliko će šta da košta.

Ono što ljude vara da cenu određuju potrošači jeste slučaj kada neka stvar postane oskudna u nekoj meri, pa nastane otimanje za nju. Oni koji su bogatiji, pa mogu da ponude veću cenu za otkup ili je nekome stvarno mnogo bitno da plati više jer se plaši da će ostati kratkih rukava, onda cena ide na gore. DAkle, uvek kada količina nije dovoljna da pokrije potražnju na određenom nivou stare cene. Međutim, uvek gladni kapital za što većim profitnim stopama, uvideće da u određenoj branši zbog sve većih cena dobija se sve bolja zarada, pa će pojuriti da ulaže u datu privrednu granu i tako uveća broj proizvedenih dobara za kojima postoji podgrejana tražnja i tako će posle odeđenog vremena oboriti cenu na pređašnji nivo.

Na kraju, evo primera sa stvarima kao što su softver, e-knjige, muzičke numere, zatim materijalna dobra koja se proizvode masovno uz strahovito niske troškove kao šrafovi, za sve njih cena ostaje ista iako su kupovine sve veće i veće. Multiplikacija i download neke e-knjige ne povećava koštanje upotrebljenih inputa, pa nema ni dizanje njene cene. Cena raste samo kod onih roba čija dodatna proizvodnja izaziva rastuće troškove, pa se ona mora povećati da bi proizvođači bili motivisani uopšte da se angažuju sa novim inversticijama, koje će po šemi Djevida Rikarda dovoditi do opadajućeg prinosa. To možemo da vidimo kod rudnika bakra. Ako tržište želi dodatne tone moraće da plati veću cenu jer granični rudnici imaju strahovit nizak sadržaj bakra u rudi.

Na kraju, ljudi kad ne bi morali, platili bi doslovno nula za svaku robu, kada bi to bilo moguće, čime se pobija tvrdnja da potrošači određuju cenu svojom željom da ponude određenu količinu novca s obzirom na svoje ordinalne granične korisnosti.

 

On 11.12.2018. at 11:16, Justin Waters рече

Prodavci kad puste neki produkt prvo nabiju cijene (mnogo više od troškova proizvodnje, radne snage, i dažbina), i onda vremenom ih smanjuju da bi na kraju se riješili sve robe na ovakvim popustima poput crnog petka.

Što znači da prodavci arbitrarno određuju cene, a ne zato što kupci žele toliko da ih plate. Zapravo, oni i ne znaju gde je ekvilibrijumska cena koja čisti tržište, pa idu logikom trial-and-error metoda da bi pogodili gde bi ona bila. Lepo, ali to ne dovodi do Pareto optimuma koji na najbolji način zadovoljava potrebe kupaca, a ni do optimlane i racionalne alokacije resursa u privrednoj strukturi.  

 

[εργασία]

On 11.12.2018. at 1:25, Avocado рече

imaš potencijalne mušterije sa različitim kupovnim mogućnostima... neki od njih imaju toliko novca da ih nije baš mnogo briga koliko će platiti patike i uzeće ih svakako ako im se sviđaju s tim da neće baš da ispadnu magarci, tako da npr. njima možeš da ih prodaš za 300e... nekim drugima možeš te iste patike da prodaš za 200e... većini možeš da prodaš za 100e... a ima i nekih koji bi ih uzeli samo ako koštaju 50e... ti naravno kao prodavac hoćeš da zaradiš najviše što možeš... ako staviš da je cena 50e prodaćeš ih svima kojima se dopadaju ali će zarada biti minimalna (imaš ti i druge troškove osim nabavke robe)... i bilo koju od ovih većih cena da staviš nećeš zaraditi maksimum...

Propustio sam ovo, pa tek sada odgovaram.

Ovo što si napisao bi važilo da je tražnja za patikama neelastična (e<1). Ali odakle ti takva pretpostavka? Većina roba imaju veću elastičnost veću od 1 (a nije mali broj vrsta dobara koji imaju elastičnost = 1, pa je svejedno koja će cena biti, prihodi će biti gotovo konstantni), što znači da se sa nižom cenom zarađuju sve veći prihodi, a time i veći profiti. Konkretno za Black Friday fenomen, moralo bi da se utvrdi tražnja od artikla do artikla da bi znali šta se tu događa. Ovako samo spekulišemo. 

No, to nije bila poenta, poenta je da libertarijanci svirkuljišu sa njihovom "subjektivnom" vrednošću. Kapital i tehnološki uslovi proizvodnje se pitaju kolika će cena robama biti, tržište može samo da se tome prilagodi i odredi kvantitet od jednog dobra do drugog. Ali avaj, došao Pera Perić, video kompjuter i danas mu se ćefnulo da ga plati 570 €, sutra možda 230 €, prekosutra 750 €, a možda samo 0,33 € ako je u međuvremenu video ladno pivce. Kako god, nije bitno...  

[Avocado]

пре 2 часа, εργασία рече

Propustio sam ovo, pa tek sada odgovaram.

Ovo što si napisao bi važilo da je tražnja za patikama neelastična (e<1). Ali odakle ti takva pretpostavka? Većina roba imaju veću elastičnost veću od 1 (a nije mali broj vrsta dobara koji imaju elastičnost = 1, pa je svejedno koja će cena biti, prihodi će biti gotovo konstantni), što znači da se sa nižom cenom zarađuju sve veći prihodi, a time i veći profiti. Konkretno za Black Friday fenomen, moralo bi da se utvrdi tražnja od artikla do artikla da bi znali šta se tu događa. Ovako samo spekulišemo. 

Ne znam odakle ti ideja da bi to važilo samo ako je tražnja neelastična.

 

пре 2 часа, εργασία рече

No, to nije bila poenta, poenta je da libertarijanci svirkuljišu sa njihovom "subjektivnom" vrednošću. Kapital i tehnološki uslovi proizvodnje se pitaju kolika će cena robama biti, tržište može samo da se tome prilagodi i odredi kvantitet od jednog dobra do drugog. Ali avaj, došao Pera Perić, video kompjuter i danas mu se ćefnulo da ga plati 570 €, sutra možda 230 €, prekosutra 750 €, a možda samo 0,33 € ako je u međuvremenu video ladno pivce. Kako god, nije bitno...  

Nisam siguran da si uspeo da preneseš i obrazložiš tu poentu...

 

[Juanito]

On 11.12.2018. at 1:25, Avocado рече

Cyber monday funkcioniše slično... samo što tu nema baš tuče... ali opet zahteva od potencijalnog kupca da čeka baš taj dan da bi sebi nešto kupio... to će uraditi samo oni koji inače tu stvar ne mogu sebi da priušte po redovnim cenama... naravno naći će se neko kome baš u tom trenutku treba nešto i gde onda prodavac nije ostvario maksimalnu zaradu ali broj takvih je minoran naspram dobitka...

Не само ако не могу да приуште, него ако не могу да оправдају пуну цену у односу на реалне потребе за тим производима. Лично често нешто купим на “сајбер мандеј” и око Божића и то софтвер, књиге и онлајн курсеве. У чему је фора? Рецимо да књига или курс коштају 200 евра и 90% информација из њих ми је већ познато. Не могу никако да оправдам 200 евра за два поглавља или две лекције. Ал кад спусте на 20, онда је то друга прича. Сведе се отприлике на један приватни час. 

Можда бих куповао из сличних разлога и на тај црни петак да сам у Америци, ал редови и гужве су ми тотални дил брејкер. Ту већ пуну цену оправдавам душевним миром и комфором. 

[εργασία]

пре 5 часа, Avocado рече

Ne znam odakle ti ideja da bi to važilo samo ako je tražnja neelastična.

Opšte poznata stvar iz udžbenika za brucoše za svaki ekonomski fakultet ili poslovnu školu. Elastičnost veća od 1 ostvaruje veće prihode sa smanjenom cenom jer tražene i prodate količine svojim priraštajem rastu brže nego pojeftinjenje. Nema nikakve ekonomske logike da neko sebi skraćuje prihod i frustrira dobavljače smanjenom prodajom plus da rizikuje da mu neko u tržišnoj niši upadne zbog frustriranih potrošača.

Grafikon lepo pokazuje veću površinu pravouganika sa tačkom B (20 cena x 70 količina = 1.400 prihod) od pravouganika sa tačkom A  (30 cena x 40 količina = 1.200 prihod). 

[Avocado]

пре 32 минута, εργασία рече

Opšte poznata stvar iz udžbenika za brucoše za svaki ekonomski fakultet ili poslovnu školu.

Da, zato te i nisam pitao šta je neelastična tražnja nego napisao:

Ne znam odakle ti ideja da bi to važilo samo ako je tražnja neelastična.

 

Цитат

Elastičnost veća od 1 ostvaruje veće prihode sa smanjenom cenom jer tražene i prodate količine svojim priraštajem rastu brže nego pojeftinjenje.

Ono što možda ne piše u udžbenicima za brucoše je da se to odnosi na celo tržište tj. sve kupce. 

 

Цитат

Nema nikakve ekonomske logike da neko sebi skraćuje prihod i frustrira dobavljače smanjenom prodajom plus da rizikuje da mu neko u tržišnoj niši upadne zbog frustriranih potrošača.

Tako je... nema nikakve logike u tome što si napisao.

 

[Срндаћ]

пре 10 часа, εργασία рече

No, to nije bila poenta, poenta je da libertarijanci svirkuljišu sa njihovom "subjektivnom" vrednošću.

Ах... успомене... 

 

[εργασία]

пре 7 часа, Avocado рече

Da, zato te i nisam pitao šta je neelastična tražnja nego napisao:

Ne znam odakle ti ideja da bi to važilo samo ako je tražnja neelastična.

 

Ono što možda ne piše u udžbenicima za brucoše je da se to odnosi na celo tržište tj. sve kupce. 

 

Tako je... nema nikakve logike u tome što si napisao.

 

Kad se upristojiš možda i možemo da nastavimo razgovor.