Свјатјејши Патријарх Иринеј служио поводом славе храма Светог Александра Невског на Дорћолу

[Поуке.орг - инфо]

Празник Преноса моштију Светог Александра Невског свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овом великом руском светитељу у Београду. Свету Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић и Недељко Божић, јереји Арсеније Арсенијевић и Владимир Марковић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Владимир Руменић, Драган Танасијевић, Александар Секулић и Бранислав Кеџић.

 

Прилог радија Слово љубве

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

 

Овогодишњи домаћин храмовне славе, гђа Биљана Лозук са ћерком Андреом, зетом Симеоном и унуком Софијом, преломили су славски колач са Патријархом.

 

Старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић поздрављајући високе госте, представника Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, академика Матију Бећковића и представнике културног и привредног живота престонице, изложио је краћи преглед историје храма Светог Александра Невског:

 

 

-Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је у Србију донео добровољачки руски корпус у време Ослободилачког рата од 1876. до 1878. године. Ова црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. Уместо ове богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу, а 1894. године митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на данашњој локацији, почело се са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац), а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм, изведен у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе, саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов).

 

 

-Црква је у основи у облику триконхоса (триконхос – основа храма у облику тролиста), са полукружном олтарском апсидом и полукружним певничким испустима, осмостраним кубетом и припратом изнад чијег средишњег дела је звоник. Мермерни иконостас, дар краља Александра Карађорђевића из 1930. године, испуњен је иконама урађеним у радионици руског сликара Бориса Сељанка. Унутрашње зидове храма у ал-секо техници осликао је јеромонах Наум Андрић од 1970. до 1972. године, у стилу српског средњовековног фрескописа. Због коришћења неодговарајуће, неприпремљене подлоге и слабог казеинског везива, данас је живопис цркве Светог Александра Невског готово потпуно оштећен. Академски сликар из Истока Милован Бјелошевић 1998. године у фреско-техници осликао је олтарску апсиду. Исте године реновирана је спољна фасада цркве. У лунети изнад улаза налази се икона у мозаику Светог Александра Невског, али у црквеном летопису нема података о њеном аутору.

 

 

Патријарх српски Иринеј је срдачно поздравио госте и топло заблагодарио домаћинима славе и парохијанима који су празничну светковину увеличали својим доприносом, трудом, служењем и - што је најважније - молитвеним учествовањем у светој Литургији, пожелевши им многе и благе године благословеног живота и успешног рада.

 

После богослужења уприличена је трпеза љубави за служашче, госте и преко седам стотина верника.

 

 

Извор: Српска Православна Црква

View full Странице