Атеисти питају вернике

[Милан Меденица :)]

moje misljenje ja nazvano karikaturom... i to je ok jer ja sam ateista i mene je dozvoljeno vredjati...

Ja sam rekao da je vernicko misljenje karikatura... i to je strasna  i uvredljiva stvar i dabogda goreo u paklu do kraja sveta  0442_feel

не изигравај дворску луду ејр добро знаш разлику између светиње у чијој си кући и својег мишљења.

[Драган]

moje misljenje ja nazvano karikaturom... i to je ok jer ja sam ateista i mene je dozvoljeno vredjati...

Ja sam rekao da je vernicko misljenje karikatura... i to je strasna  i uvredljiva stvar i dabogda goreo u paklu do kraja sveta  stadaradim

Само ти си несигуран у своје мишљење. Шта те је довело на Хришћански форум ?

[dragisa]

moje misljenje ja nazvano karikaturom... i to je ok jer ja sam ateista i mene je dozvoljeno vredjati...

Ja sam rekao da je vernicko misljenje karikatura... i to je strasna  i uvredljiva stvar i dabogda goreo u paklu do kraja sveta 

не изигравај дворску луду ејр добро знаш разлику између светиње у чијој си кући и својег мишљења.

moram priznati da mi nikad ustvari nije bila jasna poenta otvaranja tema ovog tipa ili ona druga samo obrnuto. mislim, sta ateista i verujuci mogu da pricaju i u cemu mogu da se sloze? tu mora biti svadje i epiteta. osim ako nije ona fora "da se naucimo dijalogu i postovanju sagovornika" koja btw nikog nece spasiti. dobro mozda malo uzdrma stavoveali to je max.

[Милан Меденица :)]

moje misljenje ja nazvano karikaturom... i to je ok jer ja sam ateista i mene je dozvoljeno vredjati...

Ja sam rekao da je vernicko misljenje karikatura... i to je strasna  i uvredljiva stvar i dabogda goreo u paklu do kraja sveta  0102_laugh

не изигравај дворску луду ејр добро знаш разлику између светиње у чијој си кући и својег мишљења.

moram priznati da mi nikad ustvari nije bila jasna poenta otvaranja tema ovog tipa ili ona druga samo obrnuto. mislim, sta ateista i verujuci mogu da pricaju i u cemu mogu da se sloze? tu mora biti svadje i epiteta. osim ako nije ona fora "da se naucimo dijalogu i postovanju sagovornika" koja btw nikog nece spasiti. dobro mozda malo uzdrma stavoveali to je max.

шта додати, сем заридати наглас и кренути се тући по грудима ...

шта сад, само са верницима исте вере треба причати о вери?

а шта фали разбити предрасуде људима и објаснити им чиме се бави религија уствари ... или барем образовати шта јесте а шта није.

а ко зна, можда открију неки сакривени таленат у себи - можда чак и веру.

[Juan Valdez]

Ако ништа друго занимљиво је, лепо је. Ово је, колико је мени познато, једини (тематско верски или тематско атеистички) форум на српском говорном подручју на коме атеисти и верници могу макар заједно да ћаскају о неким необавезним стварима. А увреде, па шта страшно може да буде од увреда? Ем што је увреда врло релативан појма, ем што Бог сигурно није лако увредљива личност, а за нас остале, па челичимо се мало!

[Милан Меденица :)]

''без увреда и клевета'' је овуда једино правило које функционише.

[Grizzly Adams]

Слажем се са Ивицом, мене Мрачњак није ничим увредио.

[Juan Valdez]

''без увреда и клевета'' је овуда једино правило које функционише.

Ма да, али увреда је ”ти си магарац”, а не ”ваша вера је смешна, глупа и наивна” или ”ви атеисти сте слепи код очију”. Не знам како би људи другачије и могли да пишу осим да се фолирају. То мене страшно нервира код многих муслимана или код верника религије америчког сна (ето, бар нешто имају заједничко). Шта год им кажеш, страшно лако се вређају. Док православних такође има доста таквих, ипак ће у далеко већој мери да прихвате монтипајтоновски хумор, рецимо.

[Aquilius Cratus]

Da, a uzgred se nikako ne smatra uvrednom ono bezobrazno i uporno ponavljanje gluposti tipa

Osoba A : 2+2=157489

Osoba B : Covece ne budi smesan 2+2=4.

Osoba A : Nakon sto sam dokazao da su 2+2=157489 tebi sada ostaje samo da me vredjas.

Ako je nesto uvreda ovaj sablon ponasanja jeste. Ta psovanja i vulgarizmi manje vise kako tako ovo

je nesto toliko odvratno da mi se stomak prevrne kad vidim. Nazalost to se tolerise u raspravi.

[Juan Valdez]

Da, a uzgred se nikako ne smatra uvrednom ono bezobrazno i uporno ponavljanje gluposti tipa

Osoba A : 2+2=157489

Osoba B : Covece ne budi smesan 2+2=4.

Osoba A : Nakon sto sam dokazao da su 2+2=157489 tebi sada ostaje samo da me vredjas.

Ako je nesto uvreda ovaj sablon ponasanja jeste. Ta psovanja i vulgarizmi manje vise kako tako ovo

je nesto toliko odvratno da mi se stomak prevrne kad vidim. Nazalost to se tolerise u raspravi.

Управо то! Ништа не може да ме испизди као такви ликови. У последње време сам се још некако и извежбао. На моменте планем, па се после саберем. Раније је било критично. Мада, мени не смета што се то не сакционише. Можда би и могло да се дефинише као спам, што се и ради на неким форумима, али што се мене тиче, не желим то. Више волим опуштену атмосферу. Само ми се чини да се то некако уопште не примећује. Кад нека полуписмена баба пљује владике, то се одмах види, али кад неки полуписмени (ово полу је још комплимент) верник пљује по науци, научницима, цивилизацији, култури... е онда је то слобода говора, различито мишљење. Не мора нико да се слаже са науком. Али бар дај смислене аргументе. Немој ме правити лудим! То је мени субјективно најгори могући облик непоштовања. Мање ме боли и брже преболим кад ме неко увреди неком псовком или тако нечим.

[Милан Меденица :)]

без љутње, ал не могу да неког казним зато што је упоран у глупости.

већ је то казна само по себи.

решење: игноришите га.

[Juan Valdez]

без љутње, ал не могу да неког казним зато што је упоран у глупости.

већ је то казна само по себи.

решење: игноришите га.

Допунио сам пост да одговорим и на ово. :bla:

[Милан Меденица :)]

овако.

ова тема се од сад не сме спамовати а у супротном аутоматски да се брише све што смета даљем дијалогу без објашњења на јавном, евентуално најкраћом преписком на пп.

[XIO]

Ако бисте једног дана постали атеиста, дакле из ког год разлога постали убеђени да бог не постоји и да нећете постојати након срмти, како би онда ваш живот изгледао? Шта бисте радили друкчије од сад? Да ли бисте нешто радили што не радите сад, или не радили што сад радите? Да ли би се ваш осећај моралности на било који начин променио?

[Justin Waters]

Ако бисте једног дана постали атеиста, дакле из ког год разлога постали убеђени да бог не постоји и да нећете постојати након срмти, како би онда ваш живот изгледао? Шта бисте радили друкчије од сад? Да ли бисте нешто радили што не радите сад, или не радили што сад радите? Да ли би се ваш осећај моралности на било који начин променио?

Иако себе сматрам слабим, тј маловерним у смислу да би могао бити бољи хришћанин, ипак не сматрам се толиким слабим да бих могао престати веровати у Бога. Тако да мало је бесмислено говорити, шта ако би престао да верујеш у Бога, и постао атеиста, јер то је просто тешко, но није и немогуће. Но ајде хипотетички, да кажем, шта ако би се десило....Знаш како, теби можда те импликације изгледају исте, али уствари нису. Прелазак из неверовања у веровање, није исто као када би се десило из веровања у неверовање.

Ја сам се једно време декларисао као атеиста, али у мени је увек тињала жеља да пронађем истину, и никад се нисам у потпуности задовољио тиме да сам атеиста и да ми више ништа не треба у животу. Мисао да би од верујућег постао опет неверујући, а да се у мени остваре поново она осећања која сам имао пре него сам почео бити верујући, то једноставно није могуће. Вера даје виши смисао живота, у у потпуности га одређује, и изгубити ту веру не може се као изгубити неки предмет, па ајд шта чега нема без тога се може...Изгубити веру је једноствано изгубити смисао живота, и ако би се десило да изгубим веру, то би онда би острашан пад, и да би се одржао у животу ко зна шта би морао да будем како би острашћеним начином живота колико толико прикрио ту празнину и очај који би настао.

Да будем сликовит, прелазак из атеизма у православље је као да се из неке мрачне јаме у којој се налазиш пењеш док не изађеш на светло дана и не докопаш се неке равнице на коју се узвереш. Е сад обрнут процес да из неког разлога поново сиђем низ литицу у јаму, јер ми се не свиђа на тој равници и светлу, него се вратим у мрак и уску јаму просто није могућ, и нема смисла. Могуће је једино да се са те равнице суновратим у ту јаму, а то би онда било болно, и то стање бола не би било исто као када сам био у тој јами док сам се раније пењао да изађем из ње.

Иако би ти хтео можда да чујеш да онај који би се обратио од веровања у неверовање то би било исто, тј не би се требало ништа променути. Међутим, ако би се тако десило, онда тај који је напустио веру уствари никад није ни спознао истину до краја. Онај који је заиста спознао иситну до краја, и онда је напусти, њему заиста бива тешко. Бројних је примера из обичног живота које бих могао наводити који потврђују да је то тако.