[ANALIZA] Srbija želi da nabavi naoružane bespilotne letelice – ko su proizvođači i šta je moguće kupiti?

[Милан Ракић]

U obraćanju medijima nakon pokazne vežbe koja je održana 29. jula na poligonu Tehničko-opitnog centra za naoružanje i vojnu opremu u Nikincima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govoreći o nabavci vazduhoplovne tehnike za Vojsku Srbije akcenat stavio na avione i helikoptere spomenuvši MiG-ove 29, H145M, Mi-17 i Mi-35.

Veoma prodavana u svetu kineska borbena MALE bespilotna letelica Wing Loong II / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Ono što je privuklo manje pažnje je njegova izjava da Srbija sa nekoliko zemalja razgovara o nabavci naoružanih bespilotnih letelica (BPL) pri tom naglasivši da po tom pitanju ‘’naša pamet nije dovoljno daleko odmakla’’.

Da li se odustalo od domaće BPL Pegaz ili samo od njegove naoružane verzije? / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije

Na osnovu ove izjave može se zaključiti da je moguće da se odustalo od naoružane verzije domaće bespilotne letelice Pegaz čiji je razvoj usporen, moguće i prekinut ili je za sada potpuno izgubio prioritet. Uprkos tome što je Vučić na istom gogađaju rekao da i dalje postoji želja da sami proizvodimo BPL Vrabac i Pegaz.

Što se tiče bespilotnog helikoptera Stršljen koji može nositi malogabaritna ubojna sredstva, nije još uvek objavljeno da li je Vojska Srbije (VS) zainteresovana za ovaj projekat pa se može pretpostaviti da bi se radio samo za izvoz a da bi se za VS nabavila klasična naoružana BPL. U narednom periodu  trebalo bi da saznamo da li će Srbija zaista nabaviti naoružane BPL ili će to biti obične srednje letelice koje će se koristiti samo za izviđanje.

Impresivna gama izraelskih bespilotnih letelica.

Danas u svetu veliki broj država proizvodi bespilotne letelice (UAV – Unmanned Aerial Vehicle) različitih veličina i namena ali mali broj njih one koje mogu biti naoružane (UCAV – Unmanned Combat Aerial Vehicle). Borbene BPL uglavnom pripadaju klasi srednjih BPL ili tzv. MALE letelicama (Medium Altitude Long Endurance) koje obično lete na visinama od oko 3000 do 9000 metara i mogu ostati u vazduhu 20 do 60 sati.

Ovakve BPL obično su pogonjene klipnim ili turboelisnim motorom u potisnoj konfiguraciji, imaju savremene elektro-optičke sisteme koje sadrže TV, termalne i IC kamere, laserske obeleživače i daljinomere, tu je zatim satelitska navigaciju, potom linkovi za prenos podataka, neke imaju i radare, njima se može upravljati sa srednjih i velikih daljina, obično nose najmanje dva do četiri ubojna sredstva za dejstvo po ciljevima na kopnu i moru (neke mogu nositi i mnogo više).

Američke borbene BPL MQ-1B Predator i MQ-9A Reaper.

Najsloženije i najsavremenije borbene BPL danas dolaze iz SAD. Izrael je jedna od vodećih zemalja kada je u pitanju razvoj ovakvih letelica a poslednjih godina veliki proboj na tržište UCAV imala je NR Kina. Na razvijanju naoružanih BPL i njihovih uglavnom malogabaritnih ubojnih sredstava danas intenzivno rade Turska, Rusija, Iran, Pakistan i još par zemalja.

UCAV iz SAD Srbija vrlo verovatno neće nabavljati jer su takve letelice, poput na primer BPL MQ-9 ‘’’Reaper’’ skupe a njih mogu kupiti samo najbliži saveznici, politički podobne kao i bogate države. U obzir bi mogle doći letelice iz Izraela, NR Kine, Pakistana, Belorusije.

U sredu 1. avgusta srpsko izdanje ‘’Sputnjika’’ prenelo je svoja nezvanična saznanja od izvora iz Vojske Srbije da se o nabavci naoružanih BPL trenutno pregovara sa nekoliko izraelskih firmi, da su ti pregovori u povoju ali da se oni odvijaju i sa još nekoliko proizvođača iz drugih zemalja.

Izraelske bespilotne letelice su u svetu najprodavanije i veoma cenjene, Izraelci imaju dugu tradiciju u njihovom razvoju a do sada su određene tipove BPL nabavljale čak i SAD i Rusija. Ipak, te letelice su uglavnom nenaoružane. Izraelci su dugo vešto krili da postoje i naoružane varijante ali je poslednjih godina otkriveno da su neke od njih korišćene u borbenim dejstvima uz upotrebu pre svega raketa.

Izraelska BPL Hermes 450 makedonske policije.

Srbija bi nabavkom noružane bespilotne letelice bila prva zemlja u regionu koja bi imala takve vazduhoplove. Postojale su informacije da su dve BPL Hermes 450 koje je 2010. nabavila makedonska policija dobile naoružanje ali za sada nema takvih dokaza i one su do sada viđane bez bilo kakvih ubojnih sredstava.

Hermes 450 je jedna od najprodavanijih i najtraženijih srednjih BPL u svetu. Ipak, do sada korisnici nisu nabavljali borbenu varijantu već samo obične verzije za izviđanje. Pojedine informacije govore o tome da Izrael koristi naoružani Hermes 450 koji nosi dve američke protivoklopne rakete (PO) AGM-114 ‘’Hellfire’’ ili dve rakete iste klase izraelske proizvodnje. Druga izraelska BPL za koju je tek nedavno otkriveno da može da nosi naoružanje jeste IAI Heron.

Taktička laka borbena BPL CH-3 kineske proizvodnje.

Borbene bespilotne letelice koje se već izvesno vreme nalaze u operativnoj upotrebi i koje su već imale primenu u ratnim uslovima, mogle bi se nabaviti iz NR Kine. Visoka vojna delegacija Srbije boravila je u periodu od 23. do 27. jula u poseti NR Kini a prvog dana posete delegacija je obišla dve kineske kompanije AVIC i CATIC koje se bave razvojem i proizvodnjom vazduhoplova, između ostalog i bespilotnih letelica.

Kina je na polju BPL kao i u ostalim segmentima vojnog vazduhoplovstva imala nezadrživ kolosalni napredak u proteklih 20 godina koji i dalje traje a smatra se da će vrlo brzo njihovi proizvodi biti veoma konkurentni kada je reč o odnosu cene i kvaliteta. Kod mnogih njihovih proizvoda to jeste slučaj već danas a predviđanja govore da će u bliskoj budućnosti oni stati rame uz rame sa tehnološki najnaprednijim nacijama na svetu.

Kineska UCAV CH-4B vazduhoplovnih snaga Iraka.

Prodaja kineskih bespilotnih letelica raste, neki tipovi BPL su jeftini i što je najvažnije relativno lako dostupni a ima i onih koje su dovoljno sofisticirani da ih, u nemogućnosti nabavke sličnih zapadnih letelica, nabavljaju bogate države Bliskog istoka. Tako je na primer Saudijska Arabija kupila čak i fabriku u kojoj će se proizvesti oko 300 kineskih naoružanih BPL.

Kinezi danas imaju najviše tipova UCAV, pojedine kompanije razvile su čitave game takvih letelica. Jedna od njih je Chengdu Aircraft Industry Group (CAIG) koja je deo korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China). CAIG je razvio familiju naoružanih BPL Yìlóng odnosno Pterodaktil poznatu i kao Wing Loongkoju čin 6 letelica.

Wing Loong I u naoružanju kazahstanskih oružanih snaga.

Prva je Pterosaur 1, zatim Pterodactil 1 (Wing Loong I), potom izvozna Rui Yingkoju je razvila firma Norinco i ima i naziv Sky Saker. Sledeće dve UCAV su derivati Pterodaktila 1 sa oznakama WJ-1 i GJ-1, a tu je i značajno unapređeni Wing Long II. U toku je razvoj varijante Wing Loong ID koja bi trebala da poleti ove godine.

Za ove letelice razvijen je veliki broj malogabaritnih ubojnih sredstava kao što su vođene bombe FT-7, FT-9, FT-10, YZ-212, LS-6, GB-4, GB-7, bombe za uništavanje žive sile YZ-102A, protivoklopne rakete HJ-10 u varijantiama AR-1 i AR-2, vođena raketna zrna BRM-1 kalibra 90 mm.

Osim pomenutih borebnih BPL grupa CAIG radi i na mlaznoj BPL koja je nazvana Cloud Shadow u varijantama CS-1, CS-2 i CS-3 od koja poslednja pripada UCAV.

Najnovija kineska CH-5 može poneti čak 16 vođenih bombi ili raketa.

Druga familija kineskih UCAV nastala je na akademiji China Academy of Aerospace Aerodynamics korporacije CASC (China Aerospace Science and Technology Corporation) koji je poznat i kao 11. akademija CASC korporacije ili još i kao 701. istraživački institut. Familija ovih letelica je nazvana Rainbow odnosno na kineskom Cai Hong (CH). Njihove naoružane BPL nose oznake CH-3, CH-4, CH-5 i CH-901 od kojih CH-4 i CH-5 pripadaju kategoriji srednjih MALE UCAV.

Korisnici kineskih UCAV su u proteklih nekoliko godina imali bogato borbeno iskustvo, letelice Wing Loong je upotrebio Egipat u borbi protiv islamista na Sinaju, UAE iznad Jemena koriste Wing Loong II kao i CH-4 a iznad Libije Wing Loong II. Nigerija je tokom operacija protiv islamističke militantne grupe Boko Haram koristila CH-3; letelicu CH-4 Irak u sukobu sa tzv. Islamskom državom a Saudijska Arabija u ratu protiv Huta u Jemenu.

Turska borbena BPL Anka-S / Foto: Ministarstvio odbrane Turske

Još jedna država koja je napravila veliki pomak u razvoju bespilotnih letelica jeste Turska. Njena vazduhoplovna industrija danas je sposobna da proizvede školske turboelisne avione, lake jurišne COIN avione, bespilotne letelice, rakete vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, krstareće rakete, protivoklopne rakete, vođena raketna zrna, malogabaritna ubojna sredstva klase vazduh-zemlja. Trenutno se radi na razvoju školsko-borbenog i višenamenskog borbenog aviona.

Danas postoje tri tipa turskih UCAV od kojih dve pripadaju klasi srednjih MALE letelica. Krajem prošle i tokom ove godine u naoružanje turske armije ušla je bespilotna letelica Anka u serijskoj varijanti Anka-S koja je u osnovi nenaoružana ali je kompanija TAI u međuvremenu uspešno integrisala ubojna sredstva turske proizvodnje i to lansere laserski vođenih raketnih zrna CIRIT kalibra 70 mm i malogabaritnu poluaktivno laserski vođenu municiju MAM-L i MAM-C.

Naoružana UCAV Bayraktar.

Druga turska MALE UCAV (iako su je turske oružane snage okarakterisale kao taktičku BPL) jeste Bayraktar proizvođača Kale-Baykar koja je uvedena u naoružanje 2014. godine a iste godine započelo se sa razvojem naoružane varijante Bayraktar TB-2. Ova UCAV koristi isto naoružanje kao i BPL ANKA-S a borbeno je upotrebljena protiv kurdeskih snaga, kako u samoj Turskoj tako i u Siriji. Treća turska borbena BPL koja pripada klasi taktičkih UCAV jeste Vestel Karayel-SU koja može nositi ista UBS kao i letelice Anka i Bayraktar. Turska trenutno radi na razvoju znatno veće dvomotorne borbene BPL koja nosi naziv Akinci (Akindži) koja će moći da nosi krstareče rakete SOM-A, jedereće kao laserski vođene bombe mase do 227 kg.

O drugih zemalja u svetu koje proizvode slične UCAV sisteme jeste Iran koji je 2013. započeo serijsku proizvodnju svoje borbene letelice Shahed 129 naoružanu raketamas Sadid-1. Ova takođe MALE BPL poslednjih godina borbeno je upotrebljena kako u Iranu tako i iznad Iraka i Sirije. Pakistan je 2013. godine uveo u naoružanje taktičku bespilotnu letelicu NESCOM Burraq za koju se smatra da je konstruisana na osnovu kineske CH-3 a njenu naoružanu varijantu prvi put je predstavio i borbeno upotrrebio 2015. godine. Ova BPL može biti naoružana domaćom laserski vođenom raketom vazduh-zemlja Barq.

Beloruski Burevestnik-MB sa dronovima kamikazama Petrel-MB.

U svetu se razvijaju i lake borbene BPL, najbolji primer je beloruski Burevestnik-MB koji može biti naoružan sa dve BPL Petrel-MB koje ustvari predstavljaju dronove-kamikaze. Pored toga tu su i nevođena raketna zrna kalibra 57 i 80 mm.

Prva fotografija naoružane ruske BPL Orion-E pojavila se ove godine.

Rusija koja za sada dosta kasni za svetom kada su u pitanju UCAV radi na razvoju ubojnih sredstava kojim bi se naoružale taktičke BPL Forpost (ruska verzija izraelske IAI Searcher II) kao i najnovije MALE UAV Orion-E kompanije Kronstadt koja je primećena prošle godine.

Živojin BANKOVIĆ