Милан Радовановић: Енди Ворхол, поп арт и православље

Поуке.орг инфо · Мај 11, 2018

Почетком шездесетих година поп арт уметност, као синоним за доколицу, забаву и конзумеризам, доживела је снажан развој у Америци, нарочито у Њујорку где је водећу улогу међу поп арт уметницима имао Енди Ворхол. Поред овог већ добро познатог стереотипа на који је Ворхолова уметност интерпретирана у свим познатијим историјама уметности, постоји и слабо позната духовна страна његовог живота, која је пресудно утицала на његово стваралаштво.

Енди Ворхол се родио у Пицбургу у Пенсилванији. Његови родитељи су Русини пореклом из Словачке, који су се у потрази за бољим животом доселили у САД. По вероисповести они су били гркокатолици – припадници православне хришћанске духовне и литургијске традиције која је у унији са Римокатоличком црквом. Гркокатолици или унијати, задржали су све обредне разлике у односу на римокатолике: служе литургију на квасном хлебу, верници се причешћују под оба вида, свештенство носи браде и жени се, у цркви имају иконостас, а Символ вере се чита без додатка филиокве.

Ворхолови родитељи били су веома поштени, побожни и црквени људи. Од малих ногу, Ворхол је редовно ишао на недељну литургију. Један његов близак пријатељ је открио да је посматрање византијског иконостаса на литургији у његовој парохијској цркви Светог Јована Златоустог у Пицбургу, још док је био дете, пресудно утицало да пронађе свој толико препознатљив стил као поп арт уметник.

Иконостас у цркви Светог Јована Златоустог

Овај интересантан податак дуго је остао непознат из више разлога. Сам Ворхол никада није говорио о свом пореклу, а још мање о свом духовном животу или о својој приватности. Иако је био редован посетилац забава на Менхетену током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века, окружен тадашњим раскалашним и декадентним џет-сет светом, он није пушио, пио или узимао наркотике, а одлазио је на спавање већ у 23 часа. Поред свог кревета Ворхол је на ноћном сточићу држао молитвеник са уредно означеним молитвама и Христово распеће. Све до краја свог живота одлазио је скоро свакодневно у цркву око један сат поподне, упалио би свећу и неко време провео у молитви. Његов брат Џон Ворхол једном приликом је испричао да су у фамилији мислили да ће се Енди, због своје побожности и врлина које је показивао у детињству, определити за свештенички позив. И у старијим годинама Ворхол је при својој парохијској цркви волонтерски помагао у збрињавању гладних и бескућника, којих је тамо било око пет стотина. Радио је у кухињи, припремао им је храну и кувао кафу, а помагао им је и новчано.

Енди Ворхол помаже сиромашне, гладне и бескућнике у Њујорку

Иконостас на литургији у храму, као и домаће породичне иконе били су део најинтимнијег Ворхоловог окружења. Мало се зна да је Ворхол уметник са највећим бројем слика са религијском тематиком у двадесетом веку. На пример, његова последња серија радова „Тајна вечера“ састојала се од преко сто цртежа, принтова и слика великог формата. Западни критичари уметности који су пратили његов рад нису препознали утицај византијске уметности, јер га у његовим делима нису ни очекивали. Ворхолову конфесионалну припадност нису довољно познавали, због чега су за њих новац, слава и гламур остале једине Ворхолове опсесије.

Наставак текста на Теологија.нет

View full Странице

RYLAH · Мај 11, 2018

ОК је ово као причица, ал не верујем баш да има везе са истином део који се тиче његовог уметничког стваралаштва.

Прво, далеко од тога да је Енди Ворхол био неки асексуални лик. Био је субмисивни хомосексуалац, то је одавно позната чињеница. Поред тога (прочитао сам цео текст), распоред слика, као и стил слика немају никакве везе са иконама, него са начином тадашњег индустријског дизајна, а распоред слика упућује на масовност (каснији принтови истих слика су му намерно блеђи, што такође шаље поруку о звездама које се толиком употребом хабају). Нема потребе да се у делима овог генијалног уметника тражи нешто чега нема, и да се на силу гура православље међу тај свет, или било где другде.

Тако да свака част аутору на инспирацији, ал не верујем да било шта од овога што је написао о инспираицји како за уметничке теме тако и за форму има везе са реалношћу, пошто је та прича испричана на хиљаду места, и добро је позната.

Нисам знао ове остале детаље, и ако ни због чега другог, због тих детаља вреди прочитати текст.

александар живаљев · Мај 11, 2018

Добро, имамо два различита виђења овог чланка. Волео бих да се определим за Анино, али, признајем, за приступ који аутор Милан Радовановић пружа никад нисам чуо да је у "оптицају" на Западу, нпр. да је Фабрика настала по узору на руске иконописачке радионице. Када се прочита читав чланак види се да аутор не даје ниједну референцу. Та оригиналност је похвална за њега, али волео бих да чујем мишљења и других историчара и теоретичара уметности, а и теолога и иконографа, на ову тему.

RYLAH · Мај 11, 2018

пре 6 часа, ana čarnojević рече

ne slažem se.

zapravo je vrlo jednostavno. i ako gledaš u svetlosti vere, njegovi radovi su kritika popularne kulture. osim tehnike rada koja je u tekstu opisana i značenje se poklapa. umesto likova svetitelja nalaze se likovi popularnih licnosti koje ljudi pretvaraju u idole. slavne licnosti se nalaze na krajnjim tačkama horizonta popularne kulture i obeležavaju njen prostor. njihovim likovima se daju im božanski atributi a to su zapravo maske iza kojih se kriju ljudi, obično ogrezli u poroke.

vrlo logično.

Ја бих много волео да си у праву. Пре свега због Ендија.

Аи прочитај било шта о његовој уметости, или још боље поглдај његове интервјуе, и видећеш исто.

Што се уметности тиче, нисам ни приближно стручан, али сам о Ендију и његовој уметности читао јер ме је цела та порука, коју је он први пренео овако ефектно, фасцинирала.

Августин · Мај 11, 2018

Mene impresionira kreativna imaginacija g.Milana Radovanovića.Не знам колико је доказ то што је Енди провео детињство испред олтара утицало на његово дело и сексуално определење.И Адолф Хитлер је провео детињство прислужујући у цркви па је прилично тешко у његовој делатности пронаћи хришћанске елементе.Ту нема каузалне везе.Уопште каузалитет по Хобсу например веома је тешко доказати.Да ли је та веза дискретна или континуална и који је њен алгоритам још је теже рећи.Можда г.Милан Радовановић није смео да напише која је Ендијева сексуална оријентација да неко не помисли да се он аутује.У сваком случају овакви текстови су нам потребни.Само напред.

Августин · Мај 12, 2018

Надам се да ће поштовани аутор видети наше коментаре и изјаснити се о нашим упитаностима.

александар живаљев · Мај 12, 2018

пре 11 часа, Августин рече

И Адолф Хитлер је провео детињство прислужујући у цркви па је прилично тешко у његовој делатности пронаћи хришћанске елементе

Добро, али су очигледно многи политичари фасцинирани Хитлером, посебно ови што су се острвили на бившу Југославију, прате га у стопу.

Ту бројни методи могу да се користе у историјској науци, ако је разликујемо од историје у њеном првобитном значењу, као приче. Међу њима је и биографски метод. Онда када је у питању уметност поставља се питање да ли треба стриктно раздвајати биографију и дело уметника, што је био Андрићев став, а онда и да ли је то могуће? Недавно је о томе у Летопису Матице српске писала једна од најбољих "актуелних" познавалаца Андрића, др Жанета Ђукић Перишић. Препоручујем њен оглед: Иво Андрић - мале тајне уметничке радионице

http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_501_3/11 Djukic Perisic.pdf

Августин · Мај 12, 2018

Није ми јасно зашто Милан Радовановић не реагује када не разумемо његов текст.

Zayron · Мај 12, 2018

Andy Warhol - Malarz Popkulturowych Ikon

Watykan: Andy Warhol był artystą religijnym

Ikonostas iz grkokatoličke crkve Chrám narodenia Presvätej Bohorodičky u Maloj Polani, farnost (parohija) Mikova, Stropkov, Šariš, istočna Slovačka,

Crkva se nalazi jedan i po kilometar od sela Mikove kod Male Polane u Stropkova odakle su porijeklom Varholove tj. njegovi roditelji i ostala familija

Moglo bi se reći da je sakralna arhitektura i slikarstvo, naročito to vizantijsko-slovensko imalo veliki uticaj što se tiče forme (ikonostas) i izbora jarkih i živih boja ikona sa često iznenadjujućim kombinacijama boja i neuobičajenim nijansama karakterističnih za ovaj dio istočne Slovačke gdje žive Rusini.

Njegov nećak James Warhola u Pragu. Još jedan poznati svjetski umjetnik (umjetnički fotograf) je iz tih krajeva, o njemu napišem nešto više sutra.

http://www.warholgigant.cz/

https://tinyurl.com/y7jepl58

https://tinyurl.com/yd7vs3ju

Još nekoliko zanimljivih ikonostasa iz tih krajeva:

Zayron · Мај 13, 2018

Drugi svjetski poznati slovački umjetnik je o 20 godina mladji Robert Vano koji ima vrlo slično porijeklo, životni put i lični profil kao Andy Warhol, oba potiču iz vrlo konzervativne sredine i od vrlo pobožnih hrišćanskih roditelja, oba su gay i oba su se realizovali na polju umjetnosti i napravili si ime u svijetu. Poslije mature 1967. umjesto odlaska na obaveznu vojnu službu emigrovao u SAD gdje se probijao od frizera preko vizažiste do art-fotografa.

https://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Vano

https://cs.wikipedia.org/wiki/Robert_Vano