Hrvati odlučili!? Novi lovci za HRZ-polovni izraelski F-16

[Милан Ракић]

Na sinoćnoj 11. sednici Veća za odbranu Hrvatske koju su sazvali predsednica Republike Kolinda-Grabar Kitarović i predsednik Vlade Andrej Plenković jedna od tema bila je i nabavka višenamenskih borbenih aviona za opremanje Ratnog vazduhoplovstva. Tom prilikom je Stručni tim Ministarstva odbrane za provođenje pripremnih radnji oko nabavke borbenih aviona Veću za odbranu predstavilo Studiju izvodljivosti – navodi se u saopštenju na internet sajtu Vlade Republike Hrvatske.

Članovi Veća za odbranu su predsednica Republike koja je i vrhovni komandant Oružanih snaga, predsednik hrvatskog sabora, predsednik Vlade, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, potpredsednica Vlade i ministar inostranih i evropskih poslova, ministar finansija, načelnik Glavnog štaba Oružanih snaga, predsednik Odbora za odbranu hrvatskog sabora i savetnik Predsednice Republike nadležan za poslove odbrane.

Nakon izlaganja Stručnog tima Ministarstva odbrane, Veće za odbranu prihvatilo je njihovo mišljenje i preporuke da je najpovoljnija ponuda za višenamenski borbeni avion stigla iz Izraela, pa je ovo telo dalo preporuku Vladi Republike Hrvatske da donese Odluku o nabavci višenamenskih borbenih aviona. Odbor za odbranu hrvatskog sabora je prethodno na sednici održanoj 14. decembra prošle godine jednoglasno dao pozitivno mišljenje za projekat opremanja Oružanih snaga novim višenamenskim borbenim avionima.

Ovime su potvrđena skorašnja pisanja hrvatskih medija o tome da će se nabaviti polovni borbeni avioni F-16 iz viškova Ratnog vazduhoplovstva Izraela. Očigledno su takve informacije nedeljama pa i mesecima unazad iscurile u javnost, nešto se moglo i naslutiti iz izjava političara pa se ovakva odluka, koju su u pojedinim, pre svega stručnim medijima, već žestoko kritikovali, mogla očekivati, samo se čekalo da konačno bude i zvanično saopštena.

Podsetimo, Ministarstvo odbrane Hrvatske je 3. oktobra prošle godine otvorilo pristigle ponude za nabavku borbenih aviona koje su stigle iz četiri zemlje, Grčkekoja je ponudila svoje polovne F-16, Izraela takođe polovni F-16, SAD nove F-16 i Švedska nove Gripene. Tada je saopšteno da će procena i analiza pristiglih ponuda trajati oko dva meseca i da će osim karakteristika i sposobnosti aviona, ključni parametri pri odabiru biti i međudržavni ugovor, cena kao i paket poslovno-privredne saradnje.

Ministar odbrane je tada ponovio i ranije najavljene rokove isporuke, rekavši da bi prva dva aviona mogla stići 2020. potom 2021. još 6 i poslednja 4 primerka 2022. godine čime bi bila zaokružena eskadrila od 12 aviona. Pojedini izraelski mediji javili krajem januara, nakon sastanka hrvatskog i izraelskog premijera na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, da su se dvojica premijera dogovorila o tome da Hrvatska od Izraela nabavi borbene avione F-16. Međutim hrvatski premijer Plenković je ubrzo, komentarišući pisanja izraelskih medija, izjavio da je proces procena ponuda u toku i da će konačna odluka biti donesena nakon što Hrvatska iz svih aspekata bude sigurna u pravi izbor.

Iako još uvek nisu zvanično saopšteni detalji o kakvim avionima se radi, komandant 91. vazduhoplovne baze HRZ-a pukovnik Željko Ninić, koji je bio član hrvatskog Stručnog tima, potvrdio je kasno sinoć u emisiji RTL Direkt da se radi o avionima F-16C i D Block 30 Barak koji su stari 30 godina. Zvanično je poznato da je Izrael od SAD u periodu od 1986. do 1988. nabavio 51 jednosed F-16C i 24dvoseda F-16D u varijanti Block 30 koji su kasnije dorađeni izraelskom elektronskom opremom i naoružanjem i nazvani su Barak (Lightning).

Živojin BANKOVIĆ

[Милан Ракић]

Da li je Hrvatska pogrešila što kupuje polovne avione F-16 i da li će to posvađati dva kuma?

Po svemu sudeći odgovor na oba pitanja je: ne.

Očekuje se da Vlada Hrvatske danas formalno potvrdi odluku državnog Veća za odbranu koje je na osnovu rada stručne grupe za izbor višenamenskog borbenog aviona preporučila da se od Izraela kupi 12 letelica F-16C/D, lokalne modifikacije Barak. U pitanju je, jednom kada se ugovor potpiše i kada Hrvatska isplati 500 miliona dolara u sledećih 10 godina (dve rate godišnje, bez kamate) o najvećoj nabavci oružja za ovu zemlju u njenoj novijoj istoriji kao i prvom odobrenju Amerike i posledično Izraela za prodaju ove verzije Lokidovog aviona 4. generacije.

Kao i Srbija nekoliko meseci ranije, Hrvatska ovom nabavkom rešava probleme. Dva najbitnija odmah nakon tehničke ispravnosti su trenaža (nalet) i air policing. Za razliku od specifične srpske situacije (koja kakva god da je takođe rešava problem(e)), Hrvatski proces nabavke bio je otvoren (tender) i sudeći prema jučerašnjoj konferenciji za medije MORH-a, kontrolisan i na kraju transparentan.

Novi detalji

Pored objektivne činjenice da je proces nabavke višenamenskog borbenog aviona izuzetno interesantan zbog svoje kompleksnosti (preporučujem da pogledate ceo snimak konferencije za medije dole) politika je, očekivano, imala presudnu ulogu.

Kako je potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Damir Krističević juče rekao, ukupna cena je bila odlučujući faktor („Trebaju nam ostati pare za škole, bolnice…“). Pored računice (pretpostavke) MORH-a za ukupan životni vek i posledično cene po satu letenja najilustrativniji grafik sa jučerašnje prezentacije koju je držao vođa stručne grupe Davor Tretinjak (oficir koji je sproveo i nabavku Kiova) objašnjava najbitniji razlog zbog kojeg se Hrvatska odlučila za ponudu iz Izraela:

Plavo je cena nabavke, crveno projektovana cena ukupne eksploatacije kroz ceo projektovani životni vek. Barak je u zbiru oba parametra jeftiniji od prve sledeće opcije (Gripen) samo u delu cene nabavke. Zvaničnici su obećali da neće biti skrivenih naknadnih troškova.

Hrvatska je, prema rečima stručnog tima i ministra odbrane, obezbedila odobrenja i podršku OEM-a (Lokid Martin), letelice su već modernizovane (Barak standard, o kojem ćemo na Tango Sixu još pisati), dil uključuje (u prvoj fazi) američke rakete (nije precizirano koje) i municiju, garanciju i održavanje od strane tehničara Izralskog RV-a u periodu od tri godine uz „tehničku/logističku podršku tokom celog veka upotrebe“, izgradnju hangara od strane prodavca za avione na aerodromu „Franjo Tuđman“. Ugovor će obuhvatati remont (SLEP – Service Life Extension Program) i preobuku pilotskog i tehničkog sastava. Piloti će biti obučavani u Izraelu za vazduh-vazduh i vazduh-zemlja upotrebu danju i noću.

Ceo dil, kada se uračunaju ukupni operativni troškovi na kraju životnog veka, projektovano je, koštaće Hrvatsku do milijardu dolara. Načelnik generalštaba Hrvatske Vojske računa, kako je sinoć izjavio, na 65% operativne raspoloživosti svih 12 letelica a ovaj broj pravda i „ambicijama HRZ-a“ da učestvuje u NATO operacijama i van Hrvatske.

Ministar odbrane Krističević je nekoliko puta naglasio da će aktivno krenuti u kampanju prodaje usluge hrvatskih Baraka za obavljanje air policing misija u Crnoj Gori i Albaniji.

Prema najavljenom rasporedu prva 2 aviona stižu 2020., zatim 6 2021. i poslednjih 4 2022. godine. Izrael će, prema Krističeviću, uložiti u opremanje ZTC-a u Velikoj Gorici radi sticanja sposobnosti održavanja kao i u fabriku munucije.

Na kraju, posebno interesantno u poređenju sa Srbijom, načelnik Generalštaba Hrvatske Vojske zahvalio se pilotima i tehničarima koji lete i održavaju MiG-ove 21.

Starost aviona

U prethodna tri dana činjenica da su odabrane letelice proizvedene krajem 80-tih godina naišla je na višednevnu intenzivnu osudu portala Defender (koji je posredno pomenut na konferenciji za medije u kontekstu neprecizno iznetih podataka) ali i opitnog pilota u penziji Ivana Selaka.

Selakovo mišljenje je fokusirano na starost letelica, očekivanje da operativna raspoloživost i posledično sati letenja po pilotu neće biti zadovoljavajuću ali i pitanja o tome da li je ceo proces od početka pravilno postavljen.

Interesantno je da je Selakov kolega i kum Ivica Ivandić, pilot u penziji i član stručne grupe za izbor novog aviona imao donekle suprotne stavove. Na kraju snimka konferencije za medije možete videti i njegovo obrazloženje kontroverze „starosti“ letelica.

Sve u svemu izuzetno interesantan proces za pratiti posebno iz ugla Srbije. Neuporediv sa našim (ograničenim) opcijama ali ilustrativan u pogledu transparentnosti, interesovanja javnosti i činjenici da je na državnom TV servisu uopšte dozvoljen komentar protiv.
 

Petar VOJINOVIĆ

 

[kopitar]

Rakić jel valjaju ovi zrakomlati šta?

Znam samo da su skupi , moglo su se puno bolje uložiti novci , recimo status majke odgajateljica sa 3 i više djece jer za 50 godina Hrvati će izumrijeti.

[Милан Ракић]

пре 39 минута, kopitar рече

Rakić jel valjaju ovi zrakomlati šta?

Znam samo da su skupi , moglo su se puno bolje uložiti novci , recimo status majke odgajateljica sa 3 i više djece jer za 50 godina Hrvati će izumrijeti.

Avioni, Hrvatska je helikoptere (Kiowa Warior) već nabavila.

Nznm., ne živim u Hrvatskoj, premda mislim da kada se pravi proračun to nisu stvari koje zavise ili treba da zavise jedna od druge (obrana nasuprost socijalnim davanjima)

[Милан Ракић]

Протест Ријечанина због куповине авиона, пешачи са крстом до Загреба

На најрадоснији хришћански празик Ускрс, Ријечанин Саша Павлић, одлучио је да препешачи пут од Ријеке до Загреба, носећи дрвени крст који је сам направио, из протеста што влада купује авионе за пола милијарде долара уместо да, како каже, набави ретке лекове за барем 10 одсто тог износа.

"Желим да ова влада заграби у исти бунар у којем је нашла 500.000.000 долара за куповину борбених авиона и напуни фонд за ретке лекове са барем 10 одсто тог износа", поручује Саша Павлић, који је, како каже, фрустриран чињеницом да држава има за авионе, а да је у фонду за ретке болести тек 20.000 куна.

 

Ријечанин са крстом пешачи до Загреба

Одлучио је, каже, да направи крст који носи у Загреб "драгим вођама овог народа".

"Носим га за сву ону децу и родитеље који слушају да нема новаца за лечење, а 3.000.000.000 куна за авионе има", каже Саша.

Путем га дочекују људи, дају му храну и смештај, неки чак и новац.

Саши је жеља и порука "да се више никада не догоди да неко дете у Хрватској нема лек за своју болест", преносе хрватски медии.

Портал Индекс подсећа да је влада након вишеструких протеста родитеља деце која пате од тешких болести и потребни су им скупи лелови, отворила рачун на којем је досад донацијама грађана и фирми прикупљено врло мало новца.

Значајније донације уплатиле су Сплитско-далматинска жупанија и град Омиш, док влада на тај рачун није уплатила нити једну куну.

Уочи и током пута, Саша твитује износећи своје ставове и обавештавајући о томе где се тренутно налази.

"Ако нема за дечји живот, онда нам држава не треба – разлаз", један је од његових твитова који треба да пређе деоницу од 180 километара.

Иначе, Саша је пореклом из Делница, а живи у Ријеци.