Шта тренутно читате?

[Milena B.]

1. Арапска поезија

2. Даглас Адамс - аутостоперски водич кроз галаксију

3. Андрићев азбучник

4. Шекспир - Сонети

5. Чехов - Приповетке

6. Џон Гроган - Марли и ја

7. Маргарет Форстер - Дневник једне обичне жене

8. Серен Кјеркегор - Понављање

9. Тагоре - Градинар

10. Иван Токин - Најнормалнији човек на свету

11. Антологија румунске поезије

 

...то тренутно читам... месецима...а у ствари блејим на форуму и на ФБ

 

12:smeha:

Joj ja se Tagoreu svako malo vracam :good2: za izbor

[Milena B.]

Sinoc sam zavrsila "Da dvoje jedno budu- Pravoslavni brak i porodica" a danas sam pocela "Igru Andjela" Ljiljane Habjanovic, po preporukama forumasa

[Ово име није заузето]

Српско народно стваралаштво. Овде има доста тога, па ко је планирао да чита, а из неког разлога није могао да нађе:

http://www.umotvorine.net/sr/home/index/%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0

[GeniusAtWork]

Čekam da izađu sabrani govori Tomislava Nikolića u kožnom povezu, pa da se bacim na čitanje!

[Demetra]

Protojerej Torik - Flavijan Život se nastavlja

Sv Jovan Zlatoust - Slava Gospodu za sve

Luka Mičeta - Stefan Nemanja

 

A na stolu strpljivo čeka "Carica Aleksandra F.Romanova - O braku i porodičnom životu".

[JESSY]

"Igru Andjela" Ljiljane Habjanovic,

po meni , njena najbolja knjiga....

[JESSY]

auuu...sve neka oziljna literatura..... ja trenutno citam Zov andjela od Gijoma Musoa.....

[Иван Ивковић]

Презвитер Оливер Суботић: Дигитални изазов – путеви хришћанства у цивилизацији бинарног кода

 

 

Најновија књига презвитера Оливера Суботића Дигитални изазов, објављена у издању ку­ће Бернар, прави је „изазов“ за српско читалаштво. Као и прет­ходне студије о. Оливера, и ова књига прија духу и срцу читаоца и придобије му пажњу толико да се чита у једном даху. Иако није написана у штуром академском маниру, што је и био ауторов циљ, дело обилује дубоким интелекту­алним увидима о. Оливера, који се не устручава да своје богослов­ске ставове стави на суд, пре све­га, Оцима Цркве, а онда чувеним мислиоцима нашег века, какав је Мартин Хајдегер, Зигмунд Ба­уман. Ипак, оно што је највред­није, по нама, у овој књизи, јесте ауторово расуђивање у погледу проблематике којом се бави, из угла сопственог искуства. Лични, пре свега хришћански, а потом и свештенички и, на крају, опит ин­форматичара, дају посебну драж овом делу. Јер у свету бинарне ци­вилизације, која је тема ове књи­ге, много је изрекламираних ми­шљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског искуства.

 

Бинарна цивилизација, коју ау­тор овде анализира, јесте наше доба које својим техничких достиг­нућима чини да један потпуно имагинаран свет постане стваран толико да му успева да завла­да нама, а да тога нисмо ни све­сни. Опасност тог света коју нам аутор, освешћује крије се у њего­вом позивању на „учествовање“. Међутим, учествовање и прису­ствовање у том свету, у ствари је наше потпуно одсуствовање из свакодневног, па онда и црквеног живота. Наводно, друштвени свет а у суштини асоцијалан, тобоже колективан а у ствари крајње ин­дивидуалан. Мобилни телефони, телевизија, рекламе, друштве­не мреже, видео игрице, постају модус нашег постојања, па, како аутор примећује, попримају он­толошке димензије. Ми смо им потпуно посвећени. Заправо, би­нарна цивилизација фалсификује црквени начин постојања. Пози­ва на заједницу, активност, етос, укида границе простора и време­на, нуди лек бесмртности, па има и своју модернистичку есхато­логију, зачиње идеју електронске Цркве, а то све може да пољуља темеље наше изворне црквено­сти. Несумњиво, ово је изазов за нас савремене хришћане.

 

Изазови – οἰ ἐρεθισμοί – у тер­минологији раних Отаца Цркве православног Истока (нпр. Ата­насија Великог и Василија Вели­ког) подразумевали су „авантуре“ духа које човеку приређује њего­во сопствено тело, путем пожуде, страсти, маштања. Изазов је, за­право, провокација нашег бића од стране света фантазије који жели да искуша нашу веру. Отуда, како аутор указује, Дигитални изазови, колико год футуристички звуча­ли, држе се свог изворног пола­зишта на које су нам указивали учитељи Цркве. Они превасход­но делују на чулни и имагинарни ниво нашег бића. Звучи апстракт­но позивати се на аскетске Оце Цркве старије и новије историје, када се говори нпр. о фејсбуку, и при том као решење за ова техно­лошка искушења понудити једну исихастичку теологију. Али након озбиљних анализа аутор доказу­је да то и јесте кључ за правилно разумевање бинарне цивилизаци­је, коју с правом поставља на ниво антрополошког или, још тачније, црквеног проблема, што у својој основи она и јесте.

 

Овде је потребно напоменути да др Оливер Суботић није саблажњен. Он говори о позитивним аспек­тима савремене технологије, ко­ји олакшавају црквену мисију. С поштовањем говори о право­славним интернет порталима, „сајбер“ духовницима као успе­шним мисионарима, о предности­ма електронске верзије Библије и молитвеника на Ајподу. Међу­тим, у једноме је аутор искључив, а то је у становишту да живи Бог и Његова Црква не могу имати виртуелну имитацију. Зато се, презвитер Оливер на много ме­ста у овој књизи позива на чуве­но библијско место, које је уједно аутентично искуство Цркве, „До­ђи и види“ (Јн 1, 46). То је запра­во позивање на сâм живот који је имун на copy­paste логику.

 

Коначно, читајући ову изврсну књигу др Суботића, питали смо се много пута, како би велики учи­тељи Цркве расуђивали о овоме што нас данас дигитално „изази­ва“. Одговор би био измишљен, а то би већ била тековина бинарне цивилизације. Но, оно што је ре­ално, а то је да се ове књига мо­же читати са Добротољубљем, јер оставља исте духовне ефекте. За­то, са великим задовољством пре­поручујемо је свакоме на читање.

 

Илија Ј. Ромић

[Срђан Ранђеловић]

Црква, Беседа, па кафа са пријатељима. Ово сам данас узео (Боготражитеља сам већ читао, али сам поклонио књигу, па сам је узео опет).

 

Сутра почињем са читањем.

 

[Ненад Р.]

Одушевљен сам овом књигом и читам је полако писмо по писмо више пута јер и ако су та писма писана пре више од педесет година , где Владика николај одговара одговара на питања и недоумице тадашњи људи , она су итекеко и данас актуелна и из сваког одговора Владике Николаја има много тога да се научи.

[звончица]

"Како мислити - исцељивање информацијама" Светозар Радишић

[Sanja Т.]

Две књиге о покајању.

Свети Амвросије Медиолански

[Иван Ивковић]

Архимандрит Лазар (Абашидзе)
МУЧЕЊЕ ЉУБАВИ
Келејни записи

 

 

Књига коју сте управо отворили вероватно је најнеобичнија и најнеочекиванија од свих које су се током последње деценије издавале у руским православним издавачким кућама. У поднаслову је названа `Записи из келије`, и, жанровски гледано, понајвише је управо таква. Међутим, по унутрашњем садржају, она је толико личног и, истовремено, искреног и отвореног карактера, да понекад више личи на исповест, и зато се чини да њен назив - `Мучење љубави` - максимално тачно изражава њену унутрашњу суштину. У њој се под танким покровом речи не крију толико расуђивање и мисао, колико живо осећање, бол срца, зној, сузе и крв...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/560-mu%C4%8Denje-ljubavi-kelijski-zapisiarhimandrit-lazar-aba%C5%A1idze/

http://podmaine.weebly.com/105210591063104510341045-103310591041104010421048.html

[JESSY]

МУЧЕЊЕ ЉУБАВИ

jel`ti se dopada....?

[Иван Ивковић]

jel`ti se dopada....?

Један од првих утисака је био... Па други, трећи... Ово је књига по мом укусу. Хтео бих толико тога да цитирам и поделим са форумашима али не знам шта бих пре. Ето књигe па је прочитајте целу!