Свети Лука Војно-Јасеницки

[Данче*]

* * *

Татјана Миткина

„Девојчица се одмах смирила и чврсто заспала“

Желела бих да испричам о томе како сам се више пута обраћала батјушки Луки. Пре неколико година, молила сам му се пред операцију и све је прошло успешно.

А сасвим недавно ћерка је боловала од гнојне упале средњег уха. У јеку болести, док је ноћу викала од болова, супруг и ја смо читали акатист Луки Кримском и девојчица се одмах умирила и чврсто заспала. Од тог тренутка кренула је нагло да се опоравља.

За ћерком сам се и ја разболела. Стање се погоршавало, док нисам изнова прочитала акатист батјушки Луки. Наша породица је увек добијала помоћ од Господа, молитвама светог Луке. Оче Луко, моли Бога за нас!

* * *

Татјана

„Молитвама светог Луке, снага је постепено почела да се враћа“

Од 2011. године после сепсе , услед реуматоидног артритиса, две године нисам могла да се крећем, сваки покрет тела је изазивао бол и нисам имала снаге, само слабост.

У лето 2013. године, на упорно сестрино наговарање, заједно са супругом смо се аутомобилом упутили светитељу Луки у Симферопољ. Сва четири дана нам је помагао и у путу и у проналаску места за преноћиште са собама на првом спрату (за инвалидска колица).

У Симферопољу смо се неколико пута молили код кивота са моштима, и молитвама светитеља Луке, силе су постепено почеле да се враћају и у ноге, и у руке, и у читаво тело.

Слава Богу! Светитељу Кримски, исповедниче Луко, моли Бога за нас грешне: Игора, Татјану, Раису, Ирину и све моје ближње, да нас помилује Господ светим Твојим молитвама.

* * *

Ирина

„Молитвама светитеља Луке операција је успешно прошла“

Први пут сам осетила помоћ светитеља Луке када су оперисали моју кумицу и рођаку, која још није ни годину дана напунила. Код куће смо имали иконицу са честицом покрова од светих моштију светитеља.

Док је трајала операција, код куће сам се пред светом иконом молила како сам умела, а преко телефона сам смиривала сестру (маму моје кумице Ољењке). Молитвама светитеља Луке операција је успешно прошла.

Следећи пут сам молила за свог старијег сина: десило се да су га оперисали пре две године. Мој утешитељ у овом случају је био светитељ Лука.

Слава Богу да је честица моштију батјушке Луке у нашем градском храму Свих Светих, који је смештен недалеко од градске болнице! Многи болесници се обраћају њему за помоћ. Сваки пут са страхопоштовањем се поклањам кивоту са честицом моштију Светитеља Луке и осећам његову топлу очинску бригу. Светитељу оче Луко Кримски, чудотворче, моли Бога за нас!

* * *

Јелена

„Урадили су добру операцију“

Фебруара 2008.године послали су ме на операцију због тумора који је достигао велике размере. Са собом сам понела малу икону светитеља Луке Кримског коме сам се молила за добар исход.

Све је прошло тако да је чак доктор, који је радио операцију, посебно нагласио да су „урадили добру операцију“. Резултати анализа су исто били добри, слава Богу! Била сам сигурна да ми је то драги батјушка светитељ Лука помогао! Са љубављу и захвалношћу памтим то. Диван је Господ у свим светима својим! Слава Богу за све!

* * *

Људмила

«Компликована операција је брзо прошла»

Светитељу Луки сам се молила да ме упути добром хирургу (пошто је предстојала операција) и његовим заступништвом сам доспела у изванредну клинику код једног од најбољих хирурга, о чему нисам могла ни да сањам.

Какво је било моје изненађење: када сам ономад долазећи у болницу, открила капелу управо у част светог Луке. То ми је дало још више самопоуздања.

Много сам се бојала анестетика, али операција (била је прилично компликована) брзо је прошла. Последице анестезије нисам осетила, и имала сам могућност да се помолим светитељу Луки баш у болници. Идентична операција код друге пацијенткиње трајала је два пута дуже. Благодарим Господа и светитеља Луку за то чудо!

И сада, у тешким тренуцима, често се сетим светитеља и његовог живота, подвига и молим га за помоћ, да ми дарује стрпљење. Диван је Бог у свим светима својим! А светитељ Лука је малтене био наш савременик.

* * *

Р.Б.Галина

«Тумора као да није ни било!»

Пре три године сам открила тумор на дојци. Заказала сам преглед код мамолога, први слободни термин су одредили тек за две недеље! Тумор је почео брзо да се шири, за двадесет дана је био величине препеличјег јаја.

Читаве две недеље сам у сузама молила светитеља Луку за исцељење и при томе сам држала уза себе папирну икону са његовом сликом и помазивала се крстолико освештаним уљем. На прегледу код лекара била сам спремна на сваку пресуду.

Али, после мањег испитивања, доктор је узео шприц и једноставно извукао течност из болног места. Тумора као да није ни било!

Ето тако, молитвама светитеља Луке, Господ ме је исцелио (бојим се чак и да наслутим од чега).

Радуј се, брзи од сваке болести бесплатни лекару!

Радуј се, ти који си исцелио болесне од костобоље и рака!

Радуј се, јер су неисцељиви од гнојне болести костију и рана, здрави устајали!

Радуј се, јер се вером твојом и лекарским напорима раслабљени исцелише!

Радуј се, светитељу Кримски исповедниче Луко, лекару добри и милостиви!

* * *

Лариса

„Молила сам се светитељу Луки да управља рукама хирурга“

Прошле године су ме оперисали шести пут у животу. Много сам се бринула и до последњег тренутка, док нисам добила анестетик, сам се молила светитељу Луки да управља рукама хирурга.

Операција је добро прошла. И доктори, попричавши са мном после операције, рекли су да су задовољни исходом операције. То је звучало као да су доктори преузели нечији посао. Никад пре ни од кога нисам чула такве коментаре.

* * *

Татјана

„Молила сам светитеља Луку да буде на операцији у болници“

Мом оцу су радили интервенцију уклањања једног бубрега. Тада је имао седамдесет година. Имао је још и слабу аорту па је прогноза доктора била пола-пола. Потписивао је сагласност за употребу анестезије.

Од самог почетка сам се молила батјушки Луки и исцелитељу Пантелејмону. А на дан операције молила сам светог Луку да буде присутан на операцији у болници. Операција је успешно прошла.

Отац се опоравио и сада увек прибегавам за помоћ батјушки Луки. Може се рећи да је он мој духовни отац.

* * *

Татјана

„Доктор није могао да спроведе последње туширање ране“

Невероватно, али чуда се дешавају и у наше време. Мами су пет сати радили операцију на срцу, чистили ласером зачепљене крвне судове. Све је протицало мање-више успешно, али доктор није никако могао да изведе последње туширање ране.

Како се касније испоставило, ћерка и ја смо почеле да читамо акатист светитељу Луки и истог тренутка је доктор успео да пронађе то место како би завршио операцију. Слава Богу за све! Светитељу Оче Луко моли Бога за нас!!!

 

    

 

* * *

Јелена

„Светац је поред, он нас чује!“

Сина смо назвали Лука, у част светитеља Луке. Поделићу са вама своје искуство „општења“ са светим, другим именом се то тешко може назвати. Увек се са топлим осмехом сећам тих радозналих епизода.

Пре пар година послали су ме на службени пут у Краснојарск, на медицински факултет. Знала сам да идем у град у коме много поштују светитеља. Први дан сам имала састанак у једној од зграда факултета, у центру. Знала сам адресу, али сам у неком тренутку схватила да касним и да не могу да пронађем потребну зграду иако сам све време негде близу.

Тада сам се мислено обратила светитељу. Вилица ми је испала када сам минут после угледала на фасади тражене зграде натпис: Краснојарски Државни медицински универзитет В.Ф. Војно-Јасенецки.

Следећег дана сам одвојила пола сата за сусрет са својом другарицом и кумом мог сина, опет „поздрав“ од Луке. Идемо нас две улицом и тужно констатујем: толико сам заузета да не могу да одем до споменика светом Луки. На шта другарица са осмехом проговара: он је два блока одавде.

И, на крају, последњег дана идем да потпишем документа у главну зграду универзитета и жалостим се: нисам успела у храм, код Луке да одем, каква штета! Само што сам то помислила, ноге су почеле да клецају од изненађења-храм светитеља Луке смештен је у комплекс универзитета!

Краснојарци су се, наравно насмејали нада мном, ишла сам, веле, „случајно“ на права места. Али и тада сам то прихватила управо као чудо, и сада сам сигурна-светац је поред и он нас чује!

* * *

Марина

„Рекли су да нема шансе“

Оцу се поцепало слепо црево и дошло је до акутног запаљења трбушне марамице, скочила је температура. Нису пола дана могли да је спусте. Ставили су га на инфузију и донели одлуку да га оперишу. За време операције су открили тумор на цреву и рекли да нема шансе и тешко да ће се пробудити из анестезије.

Током операције читала сам акатист Луки Војно-Јасенецком и у сузама га молила, јер је оцу било свега 56 година. Кад се операција завршила доктор је констатовао да је операција успешно спроведена и како ни сам није очекивао да ће извести такве маневре да заобиђе тумор и омогући храни пролазак не додирујући га.

А онда се изненадио када је после месец дана отац сео за волан аутомобила. Ето, такво чудо,а говорили су да нема никакве шансе. Сада се молимо да отац поживи што дуже. И ви драга браћо и сестре, помолите се за раба Божијег Вјачеслава. Нека вас Господ чува!

* * *

Светитељу оче Луко, моли Бога за нас грешне!

Припремила Олга Рожњева
Са руског Ива Бендеља

 

11 / 04 / 2016

Православие.Ru.

[JESSY]

sutra proslavljamo ovog divnog svetitelja....

 

 

 

[Danijela]

    

 

Приликом растанка Исуса Христа с ученицима на Елеонској гори пре Вазнесења, они су се заинтересовали: Онда они који бијаху сабрани питаху Га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево? А Он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти (Дап. 1, 6-7). А ми смо често радознали желећи да сазнамо, довијамо се да видимо најразличитија указивања Светог Писма покушавајући да одредимо рокове и времена.

Рок другог доласка су много пута одређивали секташи – адвентисти, али, наравно, њихова очекивања се нису остварила. Морамо имати на уму да ће Дан Господњи доћи изненада, као лопов ноћу (2 Петр. 3, 10). Други долазак Господа ће бити попут муње која је изненада бљеснула од једног краја неба до другог (в.: Мт. 24, 27). Само то треба да знамо и да се више не распитујемо радознало.

Господ је у Откровењу светог Јована рекао: Ево долазим као лопов; благо ономе који бди и који чува хаљине своје, да не ходи наг и не виде срамоту његову (Откр. 16, 15). Благо ономе ко је у чистоти сачувао своје срце, ономе чију наготу неће угледати људи који стану на Страшни Суд. Он неће бити посрамљен пред Богом и пред њима. Благо ономе ко стане у одећи праведности, у светлој одећи светаца.

Христов долазак ће за нас бити потпуно неочекиван. Јер кад говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избјећи. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај дан затече као лопов. Јер сте ви сви синови свјетлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо тријезни. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају (1 Сол. 5, 3-7). Крстили смо се Светим Крштењем, поверовали смо у Христа, идемо за Њим, трудимо се да испуњавамо Његове заповести, јер Он је Светлост која се не гаси, која обасјава све оне који Га воле.

Нисмо с онима који гину у греховима, у нечистоти, који никад нису размишљали о својој души. А ми, пошто смо синови дана, обуцимо се у штит вере, која ће нас сачувати од ужарених стрела лукавог, испунимо се пламеном надом у Бога, Чија нас љубав спасава. Добили смо безбројне дарове благодати, не бојимо се да станемо на Суд Христов.

Свети апостол Павле каже: Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости (Рим. 13, 12). За нас, хришћане, који смо пошли за Христом, прошла је греховна ноћ и приближио се дан спасења, који увек треба да будемо спремни да дочекамо, као човек који се спремио на далеки пут, који је ограђен вером, надом и љубављу. Сећајући се Христових речи: Нек буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене (Лк. 12, 35), живимо тако да се светиљке, с којима ћемо изаћи пред Господа, не угасе. Амин.

Свети Лука Кримски

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/103432.htm

[JESSY]

О ВРЕМЕНИМА И РОКОВИМА

 

    

 

Приликом растанка Исуса Христа с ученицима на Елеонској гори пре Вазнесења, они су се заинтересовали: Онда они који бијаху сабрани питаху Га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево? А Он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти (Дап. 1, 6-7). А ми смо често радознали желећи да сазнамо, довијамо се да видимо најразличитија указивања Светог Писма покушавајући да одредимо рокове и времена.

Рок другог доласка су много пута одређивали секташи – адвентисти, али, наравно, њихова очекивања се нису остварила. Морамо имати на уму да ће Дан Господњи доћи изненада, као лопов ноћу (2 Петр. 3, 10). Други долазак Господа ће бити попут муње која је изненада бљеснула од једног краја неба до другог (в.: Мт. 24, 27). Само то треба да знамо и да се више не распитујемо радознало.

Господ је у Откровењу светог Јована рекао: Ево долазим као лопов; благо ономе који бди и који чува хаљине своје, да не ходи наг и не виде срамоту његову (Откр. 16, 15). Благо ономе ко је у чистоти сачувао своје срце, ономе чију наготу неће угледати људи који стану на Страшни Суд. Он неће бити посрамљен пред Богом и пред њима. Благо ономе ко стане у одећи праведности, у светлој одећи светаца.

Христов долазак ће за нас бити потпуно неочекиван. Јер кад говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избјећи. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај дан затече као лопов. Јер сте ви сви синови свјетлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо тријезни. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају (1 Сол. 5, 3-7). Крстили смо се Светим Крштењем, поверовали смо у Христа, идемо за Њим, трудимо се да испуњавамо Његове заповести, јер Он је Светлост која се не гаси, која обасјава све оне који Га воле.

Нисмо с онима који гину у греховима, у нечистоти, који никад нису размишљали о својој души. А ми, пошто смо синови дана, обуцимо се у штит вере, која ће нас сачувати од ужарених стрела лукавог, испунимо се пламеном надом у Бога, Чија нас љубав спасава. Добили смо безбројне дарове благодати, не бојимо се да станемо на Суд Христов.

Свети апостол Павле каже: Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости (Рим. 13, 12). За нас, хришћане, који смо пошли за Христом, прошла је греховна ноћ и приближио се дан спасења, који увек треба да будемо спремни да дочекамо, као човек који се спремио на далеки пут, који је ограђен вером, надом и љубављу. Сећајући се Христових речи: Нек буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене (Лк. 12, 35), живимо тако да се светиљке, с којима ћемо изаћи пред Господа, не угасе. Амин.

[JESSY]

Исцјељења пред моштима Св. Луке Кримског

 

Кипарска православна црква саопштила је о чудесним исцјељењима која су се догодила током боравка моштију Светог Луке Кримског на Кипру.

Тагови:Кипарска православна црква саопштила је о чудесним исцјељењима која су се догодила током боравка моштију Светог Луке Кримског на Кипру. Кивот са честицом моштију донесен је са Крима на Кипар гдје је боравио од 31. маја до 14. јуна. Како наводи Митрополит тамасоски и орински Исаија у писму Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, које преноси прес-служба Кримске епархије, једна жена је двије недеље прије доласка моштију у сну видјела Светитеља који јој је испричао о болести за коју није знала да има, као и то да ће је он исцијелити када кивот са његовим моштима 1. јуна дође у село Агиа Варвара.

„Жена је отишла љекару који је потврдио болест. Жена се исцијелила о чему је сама испричала за вријеме боравка светиње у храму“, наводи се у писму.

Други случај догодио се са трогодишњим дјечаком који је боловао од леукемије.

„Отац је безуспјешно покушавао да пронађе одговарајућег донора за трансплатацију коштане сржи. Били су на молебану Светом Луки и следећи дан донор је пронађен“, пише Митрополит Исаија.

Архиепископ Лука (у свијету Валентин Феликсович Војно-Јасеницки), хирург, професор медицине, родио се у Керчи 1877. године. Након завршене средње школе одлучио је да ће живот посветити само ономе „што је корисно за оне који страдају“ и изабрао је медицину.

Дипломиравши на универзитету, будући архиепископ бавио се медицинском праксом и научним истраживањем. Двадесетих година ХХ вијека радио је у Ташкенту као хирург и активно учествовао у црквеном животу.

Након смрти супруге рукоположен је у свештенички чин, а након три године примио је и монашки постриг, добивши име Светог апостола, јеванђелисте и љекара Луке. Убрзо је и хиротонисан за епископа. Почео је дугогодишњи период страдања по затворима и прогонствима.

Од 1946. до 1961. године Свети Лука је био предстојатељ Кримске епархије. Упокојио се 11. јуна 1961. Украјинска православна црква Московске патријаршије га је локално прославила 1995, а 2000. је прибројан сабору новомученика Руске православне цркве. Његове свете мошти обретене су 1996. и данас се чувају у храму Свете Тројице у Симферпољу. 

[JESSY]

КОНДАК 1.

Изабрани  светитељу Цркве Православне  и исповедниче, засијавши земљи  нашој у области Кримској, као  светозарно светило, добро се потрудивши и за име Христово гоњење претрпевши, прослављајући Господа Који те прослави, Који нам је даровао тебе новог  молитвеника и помоћника, узносимо ти похвално појање: ослободи нас од свих болести душевних и телесних и укрепи нас да истински останемо у Православљу, да ти у умиљењу кличемо:

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви.

ИКОС 1.

Ангела  сабеседниче и људи наставниче, Луко преславни, слично Јеванђелисти и апостолу Луки, чије име носиш, добио си од Бога дар да исцељујеш немоћи људске, многе трудове подневши болести ближњих исцељујући, иако си телесан био о телу бринуо ниси, добрим делима Оца Небеског прославио си. Ми пак, захвално са умиљењем те призивамо:

Радуј се, ти који си од младости ум свој Христовом  бремену покорио!

Радуј се, јер си пречасно станиште Свете  Тројице био!

Радуј се, јер си блаженство милостивих, по Речи Господњој, наследио!

Радуј се, јер си вером Христовом и  знањем богодарованим многе болесне  исцелио!

Радуј се, лекару милосрдни оних који страдају од телесних болести!

Радуј се, у данима борбе исцелитељу вождова и војника!

Радуј се, свих лекара наставниче!

Радуј се, у невољама и тугама брзи помоћниче!

Радуј се, тврђаво Православне Цркве!

Радуј се земље наше озарење!

Радуј се, кримске пастве похвало!

Радуј се, града Симферапоља украсе!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!

КОНДАК 2.

Видећи  у људима за време лечења, као  у огледалу, премудрост и славу  Творца свега Бога, Њему Духом Светим непрестано си се уздизао, богомудри, светлошћу богоразумља и нас озари, да заједно с тобом кличемо: Алилуја!

ИКОС 2.

Разум твој Божанским учењем просветио  си, Луко свеславни, одбацивши свако  телесно мудровање, заједно с разумом и вољу повинувши Господу. Сличан Апостолу си био, и по Речи Христовој: «Ходите за Мном, и учинићу вас ловцем људи», све си оставио и за Њим ишавши, и ти, свети, чуо си Господа Исуса, Који те је позвао на служење преко слуге Свога Архиепископа Ташкентског Инокентија од кога си примио свештенство у Цркви Православној. Тога ради, као богомудрог наставника, славећи те, појемо ти овако:

Радуј се, Ангела Чувара весеље!

Радуј се, јер њега никада ражалостио ниси!

Радуј се, ти који си успешан у науци  био и тиме мудраце овога света  задивио!

Радуј се, ти који си се од оних који чине безакоње уклањао!

Радуј се, Божије Премудрости созерцатељу и проповедниче!

Радуј се, истинског богословља златословесни  учитељу!

Радуј се, апостолских предања чувару!

Радуј се, свећо, Богом упаљена, која разгониш мрак бешчашћа!

Радуј се, звездо, која пут ка спасењу показујеш!

Радуј се, Православља ревнитељу!

Радуј се, расколника разобличитељу!

Радуј се, сведочења и правди Господњих  гласниче!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 3.

Силом благодати Божије, још у овом пролазном  животу примио си дар, свети Луко, да болести исцељујеш, и да се сви  који ти усрдно притичу исцељења телесних и чак и душевних удостојавају, кличући Богу: Алилуја.

ИКОС 3.

Имајући непрекидну бригу о спасењу душа, поверених ти од Бога, Луко блажени, пастирски си ка душеспасоносном животу, и речју и самим делом поучавао. Тога ради, прими наше усрдне, теби достојне похвале:

Радуј се, Божијим разумом испуњени!

Радуј се, благодаћу Духа Светога преосењени!

Радуј се, сиромаштва Христова подржаватељу!

Радуј се, пастиру добри, који оне који су од православне вере отпали и  лутали по горама мудровања, тражиш!

Радуј се, делатељу винограда Христова, који чеда Божија у истинској вери православној укрепљујеш!

Радуј се, штите који штитиш благочестивост!

Радуј се, непоколебива осново Православља!

Радуј се, чврсти камену вере!

Радуј се, душепогубног неверја и злотворног обновљенства разобличитељу и искоренитељу!

Радуј се, мудри укрепитељу оних који се у  духовном делању подвизавају!

Радуј се, ти који си крст примивши Христа следио!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!
КОНДАК 4.

Имајући унутрашњу буру многих помисли, пребивајући  у недоумици слуга Божији, шта  ће о њему рећи Господ, када га предвиђаху да буде епископ граду Ташкенту: он целог себе Христу Богу предаде, и Њему за све благодарење узносећи, клицаше: «Благословен Бог, Који излива благодат Своју на архијереје Своје», појући Му: Алилуја.

ИКОС 4.

Чувши људи православни, прогоњени, о доброплодним врлинама душе твоје, богоносни Луко, и видевши те на степену светитељства, као достојни сасуд Божанске благодати, која оно што је болесно исцељује и што је оскудно надопуњује, диве се чудном Промислу Божијем о теби и приносе ти овакве похвале:

Радуј се, архијереју, од Самога Господа предназначени!

Радуј се, јер је наслов књиге твоје указао на чин епископа!

Радуј се, јерарха украсе!

Радуј се, пастиру добри, јер си био спреман  да душу своју положиш за овце своје  словесне!

Радуј се, Цркве многосветли светилниче!

Радуј се, Апостола сапричасниче!

Радуј се, исповедника украсе!

Радуј се, ти који си одбацио сваку бригу  о себи!

Радуј се, у тугама утешитељу!

Радуј се, због људских незнања туговаоче!

Радуј се, ти који си право учење јављао онима који траже спасење!

Радуј се, ти који својим животом то учење  ниси посрамио!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 5.

Поштујући крв Христову као искупљење од вечне смрти, чин епископа у дане страшних гоњења по благослову светог Патријарха Тихона из руку епископа православних примио си, Свети Луко, подвиг благовесника добро си обавио, изобличијући, укоравајући, молећи, са сваким дуготрпљењем и учењем, појући Богу: Алилуја.

ИКОС 5.

Видевши Ангелски чинови велике твоје подвиге, када си по заповести Господњој: «Блажени изгнани правде ради јер је таквијех Царство Небеско», у срцу укрепљен без роптања поднео заточеништво и изгнанство у Сибир за име Господа и свету Цркву Христову, трпљењем великим градећи своје спасење, примером својим верне душе поучавајући. Ми који те усрдно љубављу поштујемо славимо те похвалама овим:

Радуј се, светилниче на свећњаку црквеном постављени!

Радуј се, јер се речи Писма: «Онај који љуби дуготрпи», на теби обистинише!

Радуј се, ти који си вернима забранио да те штите!

Радуј се, ти који си се властима повиновао  и својевољно се у руке војника  ноћу предао!

Радуј се, јер си клевете неправедних  судија презрео!

Радуј се, јер си на заточење са смирењем без  роптања пошао!

Радуј се, јер си из тобом управљане  Ташкентске епархије правде ради изгнан!

Радуј се, јер су те верни оплакали!

Радуј се, јер си уста лажљивих неверника  затворио!

Радуј се, јер си праведним устима небеске  истине и у изгнанству објављивао!

Радуј се, јер су мученици на небесима ради трпљења твог ликовали!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 6.

Проповедник неућутни тајни Пресвете, Јединосушне  и Нераздељиве Тројице био  си и у затвору, и у градовима  сибирског изгнанства, трпећи глад, мраз северног дела земље руске и суровост клевета безбожних. Тога ради проповеда Црква Кримска славу Божију јављену на теби, светитељу Луко, јер си примио дар да исцељујеш болести душевне и телесне и у земљи изнанства, да сви једним срцем и једним устима певамо Богу: Алилуја.

ИКОС 6.

Засијао си као звезда лучезарна, краснојарској пастви и тамбовској, озарујући душе верних и разгонећи таму нечестивости и безбожја. И испунише се на теби речи Христове: «Блажени сте ако вас вређају, и прогоне, и клеветају на вас лажно, Мене ради». Ти си, гоњен из града у град и клевете трпећи, архипастирско служење усрдно испуњавао, и сладошћу писаних дела твојих наситио си све гладне и жедне правде, који те благодарно призивају:

Радуј се, наставниче свих који ка небесима упућујеш!

Радуј се, славе Божије истински ревнитељу!

Радуј се, војниче Христов непобедиви!

Радуј се, ти који си за Христа Господа трпео  затвор и батине!

Радуј се, смирења Његовог истински подражаватељу!

Радуј се, обиталиште Духа Светога!

Радуј се, ти који си с мудрима ушао у  радост Господа твога!

Радуј се, користољубља разобличитељу!

Радуј се, ти који си пагубност сујете показао!

Радуј се, ти који си безаконике на обраћење призивао!

Радуј се, јер је тобом сатана посрамљен!

Радуј се, јер се тобом Христос прослави!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 7.

Хотећи  достојно извршити подвиг, послан ти од Бога, обукао си се у све оружје Божије и кренуо у борбу против кнеза  овога света, духова злобе у поднебесју, опасавши се појасом истине и обукавши се у оклоп правде, поломио си, исповедниче Луко, све стреле лукавог, појући Творцу и Богу: Алилуја.

ИКОС 7.

Ново  гоњење подигоше безакони и безбожни људи на Цркву Православну и изгнаше те у далеку дубину тајге, светитељу Луко, и када си близу смрти био, руком Божијом сачуван, клицао си са Апостолом Павлом: «До садашњег часа сам и гладан, и жедан, и наг, и страдам, и лутам...у гоњењима, трпим: сметлиште свету постадох, од свих презрен». Тога ради, вођени тобом, кличемо ти похвално:

Радуј се, исповедниче Христов блажени!

Радуј се, Мраз љути претрпевши!

Радуј се, ти који си близу смрти био, а  Господ те је сачувао!

Радуј се, ти који си самоодрицање савршено показао!

Радуј се, ти који си уневестио душу твоју Женику Христу!

Радуј се, јер си Господа распетог на крсту  непосредно пред очима имао!

Радуј се, јер си у бдењима и молитвама  непрекидно пребивао!

Радуј се, Јединосуштне Тројице истински ревнитељу!

Радуј се, брзи од сваке болести бесплатни  лекару!

Радуј се, ти који си исцелио болесне од костобоље и рака!

Радуј се, јер су неисцељиви од гнојне болести  костију и рана, здрави устајали!

Радуј се, јер се вером твојом и лекарским  напорима раслабљени исцелише!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и милостиви!


КОНДАК 8.

Странац у овоземаљској долини био си, трпљења, уздржања и чистоте пример показао  си исповедниче Луко. Љубав јеванђелску пројавио си, када отаџбина твоја у опасности од надирања иноплемених беше, даноноћно си у болници радио, исцељујући болести и ране вождова и војника земаљске отаџбине, незлопамћењем и љубављу задивљујући све који су ти нажао чинили и многе си обратио ка Христу, да би Му певали: Алилуја.

ИКОС 8.

Сав испуњен  љубављу Христовом, Луко доброг срца, душу своју полагао си за пријатеље  своје, и као Анђео Чувар био  си поред ближњих и даљњих, злобу  укроћујући, непријатељства гасећи и спасење свима дарујући. Сећајући се напора твојих за добро људи твоје отаџбине, благодарно ти кличемо:

Радуј се, ти који си дивну љубав ка отаџбини овоземаљској показао!

Радуј се, смирења и незлобивости учитељу!

Радуј се, ти који си изгнанство и сурове муке храбромудрено претрпео!

Радуј се, јер си за Христа пострадао и  мучен био!

Радуј се, јер си Њега чврсто исповедао!

Радуј се, јер си злобу непријатељску  љубављу Христовом победио!

Радуј се, оче благосрдни, који си желео  спасење многих!

Радуј се, јер си великим невољама био  испробан!

Радуј се, јер си у гоњењима дивно трпљење  пројавио!

Радуј се, јер си за непријатеље молио  Господа!

Радуј се, јер си љубављу победио свако  непријатељство!

Радуј се, јер си незлобивошћу покорио  многа срца!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 9.

Свима си био све, као и свети Павле, да свакога спасеш, светитељу Луко, архипастирски подвиг вршећи у тамбовском крају, многим напорима цркве обнављајући  и градећи, правила светоотачка строго поштујући, спасењу пастве своје непрестано служећи, чисто Богу појући: Алилуја.

ИКОС 9.

Људски  ум не може достојно да искаже мноштво твојих доброчинстава, када си се јавио на Кримској земљи, као отац чадољубиви, светитељу оче Луко. Дарежљива десница твоја свуда досезаше. Ми желећи подражавати твојој благосрдности, са дивљењем те призивамо:

Радуј се, зраку љубави Божије!

Радуј се, неисцрпна ризницо милосрђа Спаситељевог!

Радуј се, јер си све своје сиромашнима  раздао!

Радуј се, јер си ближње своје више од себе волео!

Радуј се, јер си сирочад без мајки  хранио и васпитавао!

Радуј се, јер си бринуо о беспомоћним  старцима и старицама!

Радуј се, јер си болесне и у затвору  затворенике посећивао!

Радуј се, јер си потребе невољних у  разним местима отаџбине своје брзо испуњавао!

Радуј се, јер си сећајући се сиромашних, обеде си им припремао!

Радуј се, јер си се онима у тугама као  Анђео утешитељ јављао!

Радуј се, Ангеле земаљски и човече небески!

Радуј се, јер се због дубине милосрђа твога  Мајка Божија зарадовала!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 10.

Много година служити спасењу кримске  пастве твоје ниси престајао подражавајући  пастироначалника Христа на рамена забдлуделе поневши, Богу и Оцу привео си. Божијим милосрђем тешећи, на исправљање живота поукама својим све си призивао, да чистим срцем појемо Богу: Алилуја.

ИКОС 10.

Цара  Небеског Христа Бога верни служитељ био си, светитељу оче Луко, неуморно објављујући речи истине у свим црквама  земље Таврическе, душеспасоносном  храном јеванђелског учења верна  чада поучавајући и правило црквено да се тачно испуњује захтевајући. Ми те као пастира доброг прослављамо:

Радуј се, неуморни проповедниче јеванђелске  истине!

Радуј се, јер си од Бога ти уручено стадо  словесно добро напасао!

Радуј се, јер си овце своје словесне од душегубних вукова сачувао!

Радуј се, чина црквеног строги поштоваоче!

Радуј се, чувару чистоте вере православне!

Радуј се, јер преко тебе Дух Свети  исписа речи спасоносне!

Радуј се, јер си тајну богословља о  духу, души и телу нама објавио!

Радуј се, јер је реч твоја, као у ризе позлаћене, тајнама вере одевена!

Радуј се, муњо, која гордост свргава!

Радуј се, громе, који оне који незаконито живе застрашује!

Радуј се, црквене побожности насадитељу!

Радуј се, архипастиру, који си пастире духовне  непрестано поучавао и уразумљивао!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 11.

Појање  поред гроба твога, угодниче Божији, не престајаше ни у дане блаженог упокојења твога. Многи те гледаху богоносног и равноангелског, окупивши се са свих страна твоје овоземаљске отаџбине, да би узнели заједничку молитву за душу твоју, која се пресељавала у горње обитељи небеске отаџбине кличући и појући Богу: Алилуја.

ИКОС 11.

Светило си у Цркви Христовој, које гори нематеријалном светлошћу благодати Божије, светитељу Луко, обасјавајући све делове наше земље. Када је дошло време одласка твога са овога света, Божији Ангели узеше свету душу твоју, и у небеске обитељи узнесоше. Ми, помињући твоје блажено уснуће и велико прослављење на небу и на земљи, с радошћу ти приносимо ове похвале:

Радуј се, неугасива светлости Светлости Невечерње!

Радуј се, јер многи кроз твоја добра  дела прославише дела Оца Небеског!

Радуј се, јер је светлост твојих добрих дела засветлела пред људима!

Радуј се, јер си праведним животом својим Богу угодио!

Радуј се, угодниче Божији, благочестиво уснувши!

Радуј се, јер си веру, наду и љубав од Бога стицао!

Радуј се, јер си се са Христом, Кога си заволео, на векове сјединио!

Радуј се, Царства Небеског и славе вечне  наследниче!

Радуј се, архијереју, од вечног Архијереја Христа благодатним даровима испуњени!

Радуј се, брзи помоћниче оних који те призивају!

Радуј се, кримске земље ново светило  и тврђаво!

Радуј се, хришћанског рода благодатни заштитниче!

Радуј се, светитељу Кримски  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 12.

Знајући за благодат дату ти одозго, са страхопоштовањем целивамо твога лика часну икону, светитељу Луко, надајући се да ћемо твојим заступништвом добити оно  што од Бога молимо. Припадајући твојим светим моштима са умиљењем те молимо: Укрепи нас да чврсто стојимо у православној вери и угађајући добрим делима неућутно појемо Богу: Алилуја.

ИКОС 12.

Појући  Богу, дивном у светима Својим, хвалимо  те, Христов исповедниче, светитељу  и заступниче пред Господом. Јер  си сав међу вишњима, али ни нас доле не остављаш, светитељу оче Луко, заједно са Христом царујеш и нас грешне пред Престолом Божијим заступаш. Тога ради, са умиљењем те призивамо:

Радуј се, светлости неприсутне гледаоче!

Радуј се, звездо лучезарна, која си над нашом  земљом засијала!

Радуј се, јер се теби радују Ангели и веселе људи!

Радуј се, јер си научивши Христове заповести, извршавао их!

Радуј се, јер си се удостојио Царства  Небеског!

Радуј се, јер си путем исповедништва  рајска насеља достигао!

Радуј се, јер си Христа ради трпео увреде и вечну славу с Њим примио!

Радуј се, јер душе наше водиш ка Царству  Небеском!

Радуј се, јер нас грешне заступаш пред Престолом Божијим!

Радуј се, Православља похвало и наше земље радовање!

Радуј се, јер си се удостојио да будеш  међу светима!

Радуј се, Сабора свих Кримских светитеља  саучесниче!

Радуј се, светитељу Крисмки  исповедниче Луко, лекару добри и  милостиви!


КОНДАК 13.

О велики и преславни Божији угодниче, светитељу  оче наш Луко, прими ово похвално појање од нас недостојних, које ти са синовском љубављу приносимо. Твојим заступништвом пред Престолом  Божијим и твојим молитвама све  нас у православној вери и добрим делима утврди. Од сваких невоља, туга, болести и напасти у овом животу сачувај нас, а од мука у будућем  избави. И удостој нас да у вечном животу заједно са тобом и свима  светима појемо Творцу нашем: Алилуја. (3х).
 

 

 

АКАТИСТ СВЕТИТЕЉУ ЛУКИ, ИСПОВЕДНИКУ, АРХИЕПИСКОПУ КРИМСКОМ

 Извор: сајт Манастира Лепавина

[JESSY]

Од онога коме је много дато много ће се и тражити

СА СТРАНЕ27. ЈУНА 2017. ZLATNIORAOОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

А Господ рече: Ко је, дакле, тај вјерни и мудри управитељ, којега ће поставити господар над чељади својом да им даје оброк на вријеме? Благо слуги ономе којега господар његов, дошавши, нађе да чини тако. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га (Лк. 12, 42-44). Исус Христос ово говори о свима вама, ви сте оне слуге којима је Он поверио Своје имање. Упитаћете: „Какво имање нам је поверио Господ?“ Али зар свако од нас нема неки дар Светог Духа? Зар нам Господ није дао телесно срце уместо каменог? Зар није усадио у наше срце љубав према нашој несрећној браћи? Свако од нас има нешто од онога што припада Богу, а Њему припада све заиста добро у вашем срцу. Неке од вас је наградио добрима овог живота.

Све што је добијено одозго Господ је заповедио да делимо другима. Говорећи о слугама и о управнику Он подразумева оне који су постављени као они који имају дарове изнад оних који их немају. Ево, и вас је Господ Бог поставио над несрећним сиромасима да бисте овим „убогим слугама“ давали на време меру хлеба, односно, да бисте се бринули за њихову исхрану. Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих (Мт. 4, 4; в.: Лк. 4, 4). Значи, и духовним хлебом треба да храните људе којима су потпуно туђе речи Божије, који не знају ништа о хришћанској вери. По могућству, треба да им испричате у најкраћим цртама о свештеној историји, о причама Господа нашег Исуса Христа, да их подсетите на заповести Божије, које су кроз Мојсија добијене на Синају, на велике јеванђељске заповести, које су много изнад древних – на заповести блаженства.

Даље је Господ рекао да ће над свим Својим имањем поставити достојног слугу. Овде се ради о томе да ће блаженог слугу, који је испунио вољу свог Господара Исус Христос поставити над Својим небеским имањем, учиниће га поседником оних неизмерних духовних блага које људско ухо није чуло и очи нису виделе, која ће добити све верне слуге Божије у Царству Небеском (в.: 1 Кор. 2, 9).

Ако пак слуга не буде милостив, ако не нахрани убоге хлебом, ако рече слуга тај у срцу својему: Неће мој госопдар још а дуго доћи, односно: „Неће скоро Страшни Суд, стићи ћу још да поживим, да се насладим животом, нећу размишљати о гладнима, почећу да их угњетавам, тучем и вређам,“ доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расјећи ће га, и дио његов метнуће с невјернима (Лк. 12, 47). А ми Га уопште не очекујемо, сви смо ми безбрижни.

А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен (Лк. 12, 47). Ко је овај неваљали слуга? То смо сви ми који знамо вољу Господа нашег Исуса Христа, који знамо Његове заповести. Јер онај који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен. А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити; а коме је повјерено много, од њега ће се више искати (Лк. 12, 48). Ко не зна вољу Божију? То су људи који никад нису чули јеванђељску радосну вест – пагани, муслимани, па чак и Јевреји. То су наша сирота браћа која су некада била православна, а сад су заборавила своју веру.То је наша несрећна млада генерација која је одрасла у незнању заповести Христових. О њима Господ говори да ће бити мање бијени и то је праведно: ако не знају вољу Божију, заслужују мању казну.

Зашто ће они онда бити бијени? Свети апостол Павле у посланици Римљанима каже да су пагани без одговора, односно да немају оправдања, јер иако никад нису чули реч Божију, читају књигу природе, а у природи све говори о Богу (в.: Рим. 1, 20). Созерцање величанствености природе, посматрање закона који владају у свету, подстичу у људском срцу страхопоштовање и страх Божји. Зато ће се од њих тражити одговор, али ће бити мање бијени од оних који су знали вољу Господњу.

Шта значи „биће много бијени“ и „биће мање бијени“? Значи, биће велика разлика у сили мучења којима ће се грешници подврћи у вечном животу. Биће страшна мучења за све оне који су хулили Духа Светог, који су свесно својим прљавим ногама газили свето Јеванђеље. Мања мучења су за оне који су мање грешили, којих међу нама има тако много. Још мања очекују оне који нису знали вољу Господњу.

Своју беседу завршавам Христовим речима, које сви треба да запамтимо, да ће се од свакога коме је много дано, много ће се и тражити (Лк. 12, 48). Какву одговорност ове речи стављају на оне којима је много дато, на нас, архијереје и свештенике, које је Бог поставио на велико дело вашег спасења, на дело проповеди Јеванђеља Христовог! Какав одговор ћемо се усудити да дамо на Суду Божијем ако се испостави да смо неваљале слуге?

Какав одговор ће дати свако од оних коме су дати велики разум, воља, дубина разумевања, знања, духовне силе? И од њих ће се доста тражити, ако су своја духовна богатства расточили, ако нису искористили на служење ближњима. Али и ви, који имате мало, сетите се да ће се од вас, премда мање, ипак тражити одговор и Суд Божји ће бити праведан. Амин.

https://grigorijepalama.wordpress.com/2017/06/27/свети-лука-кримски-од-онога-коме-је-мн/

[Поуке.орг - инфо]

У току је Велики пост. Већина вас пости, а моја дужност је да помогнем да велико дело покајања и Причешћа Светим Тајнама не буде само формално, већ потпуно осмишљено. О покајању сам вам говорио у другу Недељу Великог поста, а данас, у четврту Недељу ћу вам са страхом и трепетом говорити о великој Тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом.

У молитви пре Причешћа ви исповедате: “...Верујем да је ово само пречисто Тело Твоје и да је ово сама пречасна Крв Твоја.”

Бог вас благословио за ово добро исповедање, за то што ви, као деца, не расуђујући сувише, верујете у велику тајну Јевхаристије.

Само они који су се понизили као деца, и без икаквог расуђивања прихватају Христове речи за највећу и безусловну истину, добијају од причешћивања Светим Тајнама вечни живот.

А они туђи, који су изашли ван ограде Цркве, и који верују само у материјално и негирају све духовно, потпуно су неспособни да верују у то да нам се под видом хлеба и вина даје Тело Христово и Крв Његова.

За њих је апостол Павле рекао: А тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа (1 Кор. 2, 14).

А тајна Тела и Крви Христове је највећа тајна хришћанске вере.

О тој тајни је Сам Господ наш Исус Христос у Капернаумској синагоги овако говорио: Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба који ћу Ја дати Тијело је Моје, које ћу дати за живот свијета... Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи. Који једе Моје Тијело и пије Моју Крв стоји у Мени и Ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и Ја живим Оца ради; и који једе Мене и он ће живљети Мене ради... који једе хљеб овај живљеће вавијек (Јн. 6, 51, 53, 56-58).

Ове Христове речи су биле толико необичне да чак многи од Његових ученика који су их слушали рекоше: Ово је тврда бесједа! ко је може слушати? (Јн. 6, 60).

И од тада престадоше да иду за Њим.

Хоћемо ли и ми отићи од Спаситеља нашег?!

Хоћемо ли по сваку цену хтети да у потпуности схватимо велику Христову тајну?!

Никако! Бићемо смирени као деца и усудићемо се да само мало подигнемо крајичак завесе над овом великом тајном.

Уколико нам то пође за руком биће оправдана наша дубока вера у претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову.

Тајну Јевхаристије успоставио је Сам Господ Исус Христос на Тајној вечери. Он узе хлеб, благослови га, узнесе Своме Оцу молитву благодарности, преломи га, и раздели апостолима Својим са речима: Узмите, једите; ово је Тијело Моје које се даје за вас.

Слично овоме благослови и чашу са вином, и пружајући је апостолима, рече: Пијте из ње сви; јер је ово Крв Моја Новога Завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха (види: Мт. 26, 26-28; Мк. 14, 22-24; Лк. 22, 19-20).

Он, Истинити Син Божји назива Себе хлебом живим и хлебом живота.

Каквог живота? Наравно, не телесног, јер је за њега потребан само пшенични хлеб, већ хлебом другог живота – највишег, духовног, вечног.

Хлеб који је потребан за тај живот јесте Тело и Крв Његова.

На Тајној вечери Он није понудио Своју праву Богочовечанску Плот и Крв Својим ученицима да једу и пију, већ им је дао освећени хлеб и вино, и рекао да је то Тело Његово и Крв Његова. И ове дубоко тајанствене речи Његове, ми, као и све речи Христове, прихватамо за безусловну истину.

Он је Себе назвао хлебом живота, који је сишао с неба, и хлеб који је Он преломио на вечери Телом Својим, а вино, дато ученицима – истинском Крвљу Својом.

И уколико бисмо ми причешћујући се хтели да у освећеном хлебу и вину видимо изглед плоти и укус крви био би то грех неверја Христовим речима које су свагда безусловно истините, и не само грех неверја, него и неразумевање, јер је нама непозната истинска суштина тела Богочовечанског, чија су својства нама несумњиво несхватљива, а која су се више пута испољавала приликом Његовог јављања апостолима после Његовог Васкрсења из мртвих.

Трудећи се да проникнемо у тајну претварања хлеба и вина у Тело и Крв не смемо да заборавимо да је Тело Господа Исуса Христа и за Његова живота било не само истински-људско, већ и духовно.

Христос се помолио Оцу и благословио хлеб и вино, и они постадоше Тело и Крв Његова.

           Свештеник који служи Литургију после многих дубоких молитава благословљава хлеб говорећи: “Претвори хлеб овај у часно Тело Христа Твојега,” а благословљавајући вино: “А што је у Чаши овој у часну Крв Христа Твојега.”

А потом благословљава истовремено хлеб и вино призивајући на њих силу и дејство Светога Духа речима: “Претворивши Духом Твојим Светим. Амин.”

И сваки свештеник испуњен вером и страхопоштовањем изговара ове речи с трепетом и дубоким осећањима, јер верује да у том тренутку на Свете Дарове силази Дух Свети и претвара их Својом Божанственом силом у истинско Тело и Крв Христову.

У житију великог преподобног оца нашег Сергија Радоњешког читамо како је једном приликом његов најближи ученик Симон у тренуцима кад је свети изговарао ове велике речи, видео како је цео Престол и самог преподобног Сергија захватио неки чудан пламен. Он се брзо кретао по Престолу и окруживши Преподобног са свих страна, овај свети пламен се скупи и уђе у Чашу са Светом Крвљу.

Зар ни ово није довољно јасно?

Нека нико од вас не посумња у истинитост претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову!

Уколико свим срцем будемо веровали да се у Тајни Јевхаристије хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову оствариће се на нама драгоцена реч Христова: Који једе Моје Тијело и пије     Моју Крв стоји у Мени и Ја у њему.

С Телом и Крвљу Својом улази у нас Христос и постаје једно са нама, и ми пребивамо у Њему. Јер се најситније честице, молекули Тела и Крви Његове сједињују с нашом крвљу и долазе до нашег срца дајући нам вечни живот.

Давши оне вечери Тело и Крв Своју апостолима, Господ Исус им заповеди: Ово чините за Мој спомен.

Њима, и искључиво њима – Својим изабраницима, Он је дао власт да служе Јевхаристију онако као што је Он Сам то управо био учинио. А апостоли су ову власт, као и власт проповеди Јеванђеља и вршења свих Тајни предали својим наследницима, епископима и свештеницима.

Сви многоројни протестантски правци и секте, којима припадају и наши баптисти, јевангелисти и адвентисти, не верују у истинско претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову, и своје такозвано “преламање хлеба” они сматрају само обредом који се обавља да би се испуниле речи: Ово чините за Мој спомен.

Међутим, код њих Тајна Јевхаристије није ни могућа, јер код њих нема јединих законитих служитеља Тајне – епископа и свештеника, којима је дата благодат Светог Духа у Тајни свештенства, коју ови сектанти одбацују.

Ето, као што казах, усудио сам се са страхом и трепетом да подигнем крајичак завесе над великом Тајном Јевхаристије.

За мене ће бити велика радост ако су моје речи успеле да вам улију дубоко страхопоштовање према овој великој Тајни и веру у њену истинитост.

Завршићу своју беседу речима апостола Павла: Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је Тијелу и Крви Господњој. Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије; јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући Тијела Господњега (1 Кор. 11, 27-29).

Нарочито запамтите ове последње речи Апостола: Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије.

Са страхом слушајте и речи свештеника које он изговара после освећивања хлеба и вина призивањем Духа Светог: “Светиња Светима!”

Зато што ове речи значе да је велика светиња тела и Крви Христове намењена само светима који су у изузетно битној тајни дубоке исповести добили разрешење и опроштај својих грехова. И с покорношћу прихватите забрану духовника да се причестите Светим тајнама док се дубље не покајете, уколико он сматра да је то потребно због тежине ваших грехова, јер је Господ наш Исус Христос дао Својим апостолима, а преко њих епископима и свештеницима власт не само да разрешују људске грехове, већ и да их везују. Амин.

Извор: Православие.ру

View full Странице

[JESSY]

БРАТИТЕ СЕ К МЕНИ СВИМ СРЦЕМ СВОJИМ

 

Свети Лука Кримски

 

Свима који приступају покајању света Црква данас као пример наводи једну од највећих светитељки, преподобну Марију Египћанку чији је живот тако необичан и дубоко поучан да за њу треба сви да знају.

 

Марија Египћанка у младости је била изузетна лепотица. Живела је у Александрији и водила расклашан живот. Једном, шетајући обалом мора, виде брод који је кретао за Палестину на празник Воздвижења Крста Господњег. На броду беше много младих људи и њој паде на ум да се укрца на брод како би их навела на грех. Кад су стигли у Палестину, сви поклоници упутише се у јерусалимски храм Васкрсења Христовог. Пође тамо и Марија. Но кад хтеде да заједно с осталима уђе у цркву, осети како је нека невидљива сила зауставља и не дозвољава јој да уђе. Трипут је покушала, али ју је тајанствена сила сваки пут у томе спречила.

Марија није могла да схвати шта то значи, зашто сви улазе у храм, а она ни преко прага не може да пређе. У души веома узнемирена подиже очи и виде лик Пресвете Богородице. Тад је први пут у животу почела да се моли. Молила је Пресвету Богородицу да је пусти у храм и након топле молитве ништа је више није задржавало, те слободно уђе у цркву. Дубоко ју је потресло богослужење на празник Воздвижења Крста Господњег. Након завршетка службе, крену Марија ка реци Јордан, пређе на другу обалу и удаљи се у сурову пустињу где проживе четрдесет седам година а да никад никог није видела.

О свом животу испричала је преподобном Зосими с којим се, по промислу Божијем, срела у пустињи. Причала му је о томе како су првих седамнаест година живота у пустињи њене патње биле изузетно велике и како ју је морила глад док је замишљала раскошна јела и вина и свој блистави и развратни живот у Александрији. Седаманаест година борила се против тих маштања и тек осамнаесте стекла дубоки мир. Након тога проживела је још тридесет година у пустињи.

Марија је постала истински анђео у телу и док се молила, одизала се од земље и стајала у ваздуху. То није легенда. Не сумњамо у то јер знамо да су и неки други светитељи били удостојени такве молитве. А чиме се то може објаснити? Како се људско тело може подићи изнад земље и стајати у ваздуху? То се може објаснити само тиме да човеков дух, освећен непрекидном молитвом и постом, задобија огромну власт над телом, јер је наше тело оруђе духа и може бити потчињено његовим наређењима. Тело може постати тако лагано и танано да бива способно да се у ваздуху одржава.

Кад је завршила разговор с преподобним Зосимом, Света Марија га је замолила да и идуће године дође на Јордан и да је ту сачека са Светим Даровима. И он испуни њену молбу. Кад је идуће године дошао, издалека је угледао како му се приближава преподобна Марија. Видео је како је дошла до реке, прекрстила воду и прешла преко ње као по сувом. И причести је преподобни Зосима с трепетом и ужасом, а Марија га замоли да идуће године дође на место где ју је први пут видео.

Прође годину дана и преподобни Зосима дође на исто оно место и угледа Свету Марију како мртва лежи на земљи. На песку је било написано: "Грешна Марија умрла је првог априла; сахрани је." Преподобни Зосима опојао је Марију, али је био на муци јер није знао како да је сахрани кад нема чиме да ископа гроб. Тада се догодило ново чудо: дошао је лав, шапама ископао дубоку јаму и отишао. Тако је монах Зосима сахранио преподобну Марију.

Заиста чудесно житије које уопште не личи на животопис обичних људи! У њему су две чињенице посебно вредне дивљења. Пре свега то је огромна благодат Божија, највеће Божије милосрђе и Божије предзнање о томе да ће једна блудница постати велика светитељка. Друга чињеница је Маријина изненадна и необична одлучност да се преобрати и да из грешног живота крене на пут подвижништва у пустињи. Преподобна Марија испунила је оно о чему свети пророк говори: "Зато још говори Господ: обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу своме, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла" (Јоил. 2, 12-13). И Света Марија је "раздерала срце своје" и свим својим мислима ненадано се Богу обратила. Она је испунила и оно о чему говори свети пророк Језекиљ: "И онде ћете се опоменути путева својих и свих дела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте" (Језек. 20, 43). И испунише се на њој речи Божије и она дознаде за Његово бескрајно милосрђе, за Његову безграничну светост кад је Господ, ради светости имена Свога, с њом поступио по милосрђу Своме, а не по њеним злим делима.

Ето какво бива стварно покајање, ето како треба да поступе сви велики грешници – изненада, свим срцем Богу се обратити, омрзнути пређашњи живот, згадити се над самим собом и одједном све оставити, кренути новим путем и кајати се целог живота, као што се кајала света Марија Египћанка. Видите како је бескрајно дубоко било њено покајање, њена свест о томе да је безвредна, чудесна снага воље у борби са страстима, како је био дуг њен живот посвећен светом покајању и посту. Ми не знамо чиме се преподобна Марија четрдесет и седам година хранила у пустињи, али знамо да је тамо дуго живела и велику светост достигла. Свима који иду путем зла, путем својих страсти показала је како треба прекинути с грешним начином живота, како се треба кајати и Бога за опроштај молити.

Из житија светих познато нам је још много примера необично дубоког покајања. Такво покајање неопходно је и обавезно за све велике грешнике који се Богу обраћају. А шта рећи о нама, просечним хришћанима који се не можемо назвати таквим грешницима, који нисмо живели у блуду, нисмо огрезли у разврату, пијанству, злоделима, лоповлуку? Да ли ми треба да се дубоко кајемо, или можемо говорити онако како говоре многи од нас: "Ма, какве ја то посебне грехе имам? Па то су обични, људски греси." Зар треба да починимо демонске грехе па тек онда да почнемо да се кајемо? Зар су ти обични људски греси безначајни? Зар Христос не захтева да будемо савршени као што је савршен Отац наш Небески (види, Мт. 5, 48)? Зар не прети тешким казнама за сваку ружну реч (види, Мт. 12, 36)? Међутим, постоји доста људи који почине грех блуда, али пошто се уздају да ће им Господ по човекољубљу Своме опростити све грехе, они се према томе односе сасвим мирно: "Па добро, шта сад? Зар је то тако велики грех? Ма, то је само људска слабост." Да ли заиста имају право да се надају опроштају? Наравно да немају јер Господ није само човекољубив, него је и правичан у судовима Својим и опрашта само оне грехе којих смо постали дубоко свесни и за које смо се покајали од свег срца. Тада Господ прашта са зачуђујућом лакоћом.

У данашњем јеванђељском одмломку чули сте како је Господ дао опроштај блудници која Му је ноге сузама омивала и косом их својом брисала. Све јој је опростио зато што Га је свим срцем заволела. Господа треба заволети свим срцем, плашити се чак и својих малих грехова, тежити да будемо слични оним светим подвижницима који нису имали тешких грехова, а ипак су цео живот проводили у покајању. Многи светитељи су стално плакали. За такве пророк Јеремија каже: "Претражимо и разгледајмо путеве своје и повратимо се ка Господу. Подигнимо срце своје и руке ка Богу на небесима. Згрешисмо и непокорни бисмо" (Плач. 3, 40-42). Брижљиво су у срцу своме трагали за сваком нечистотом, стално се кајали и патили због греха свог. Били су расположени онако како то захтева свети апостол Јаков: "Трпите и тугујте и плачите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост" (Јак. 4, 9). Та заповест упућена је не само великим грешницима, него и свима нама. У таквом расположењу дубоке жалости живели су они који су се свим срцем обратили Господу Исусу Христу.

Свети апостол Павле вели: "Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, а жалост овога света доноси смрт" (2. Кор. 7, 10). Шта је то жалост по Богу? То је туга за Богом, туга за чистотом, за светошћу, она жалост која испуњава срце човеково кад види своју прљавштину. Управо таква жалост је спасоносна. А шта је то жалост од овога света? То је жал за овоземним богатством, жалост због свих наших неуспеха у борби за богат и лагодан живот, због свих губитака које доживљавамо у тој трци за земним богатством. Дакле, стално расположење хришћанског срца треба да буде жалост по Богу. Смех ће бити далеко од онога ко буде тако расположен јер такав неће тежити весељу. Буде ли обузет само стремљењем ка Богу, чистоти и светости, постаће мудар, спокојан, кротак, тих. За оне који стичу такву мудрост премудри цар Соломон је рекао: "Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље" (Проп. 7, 4). Није нам место у кући где је весеље. Наше је место током целог живота у кући где је жалост, у друштву оних који плачу и трпе, у друштву оних који своје срце раздиру пред Богом и који су свесни своје нечистоте.

Ето, такав је пут показан обичним људима, просечним хришћанима. А да ли заиста многи иду тим путем? Да ли су многи од нас дубоко свесни важности покајања? Мислим да нису. Већина претпоставља да је довољно покајати се само за тешке грехе којих су у потпуности свесни. Но, то ипак није довољно јер је грехова којих смо недовољно свесни много више него ли тешких грехова и зато смо дужни да стално у срцу своме трагамо и за најмањом нечистотом. Не смемо бити безбрижни у делу нашег спасења јер је безбрижност духовна смрт. Но догађа се да људи западају у другу крајност и да тешки грешници губе сваку наду на своје спасење, на милосрђе Божије. Они мисле да је касно за покајање па им сатана нашаптава: "Бадава ти је да се кајеш. Не губи време на то!" Такви људи, који су запали у очај, који су одустали од покајања, не знају за оно што је написано у Књизи пророка Језекиља: "Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути. Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће. Еда ли је мени мило да погине безбожник, говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив?" (Језек. 18, 21-23).

Бог не жели смрти грешника, него жели његово спасење. Мислити да је милосрђе Божије недовољно за праштање тешких грехова, исто је као кад бисте рекли да ће се море запрљати ако у њега баците прегршт прљавог песка. Море ће опрати тај прљави песак и он ће нестати у његовим безданим дубинама. Милосрђе Божије је безгранично! Оно је неупоредиво веће од бескрајног океана и у том милосрђу Божијем лако се могу утопити сви тешки греси само ако се за њих свим срцем покајемо.

Велико дело покајања многи људи одлажу до старости и обично говоре: "Док сам млад вселићу се и уживати у животу, а кад дође старост, успећу да се покајем за грехе своје." Па зар је то разумно? Зар било ко од нас зна кад ће наступити час смрти? Можемо ли рачунати на то да ћемо доживети старост? Треба се кајати без одлагања. Покајање за почињени грех не смемо одлагати ни на један једини дан или сат. Треба се сетити шта је свети Јован Претеча говорио на Јордану призивајући народ на покајање: "А већ и секира код корена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ баца" (Мт. 3, 10).

Бојмо се тога и стално имајмо на уму да секира већ стоји код корена дрвета. Ако не будемо рађали плодове добра, љубави и чистоте, том секиром ћемо бити посечени кад то и не очекујемо. Нека срце наше трепери бојећи се немара у односу на неокајане грехе и нека пред нама увек стоји лик преподобне Марије Египћанке која нам је показала тако чудесан и савршен пут покајања. Њеним светим молитвама нека нас Господ удостоји истинског покајања и опроштаја наших грехова. Амин.

[Благовесник]

Он је био човек велике вере, али и исповедао Теорију еволуције. Ја сам креациониста, али скрећем пажњу на ово апропо оних који су искључиви по том питању.

[Јелена М.]

 

 

[JESSY]

Беседа на Јеванђеље по Матеју, гл. 15, стихови 29-31
 
Сва Христова чуда су имала за свој циљ олакшавање људских патњи. Он је исцељивао мноштво људи који су патили од различитих болести, који су долазили код Њега; нахранио је уз помоћ пет хлебова и две рибе огромно мноштво гладног народа.
Господ наш Исус Христос је у Својим чудима показивао Своју љубав и сажаљење према страдалницима. Можда ће неко упитати: "А зар се људске несреће ограничавају само болестима и глађу? Зар се мало зла и муке дешава услед несавршенства и неправедности друштвеног и државног уређења?"
Да, знамо какво су безбројно мноштво несрећа доживљавали људи у сва времена, у свим земљама, при свим владама управо због тога. А зашто Господ није обраћао пажњу на њих, зашто у Његовој земаљској делатности није било ничега што би личило на дела великих реформатора и законодаваца, који су покушавали да искорене социјалну неправедност, због које људи страдају?
Одмах после крштења Исуса Христа на Јордану Дух Га је извео у пустињу и Он је тамо провео четрдесет дана без хране и пића спремајући се за Своје највеће служење. Четрдесетог дана је огладнео и сатана је то искористио. Знајући да човек који дуго гладује губи силу воље и способност да се супротставља, приступио је Христу са својим ђавољим искушењима. Задржаћу се само на последњем, најјачем од њих: Опет Га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа Му сва царства овога свијета и славу њихову, и рече Му: Све ово даћу Теби ако паднеш и поклониш ми се (Мт. 4, 8-9). Да ли схватате суштину овог искушења, његову силу и опасност? Сатана је Христу нудио неподељену, апсолутну власт над свим земаљским царствима само да му се поклони.
Наравно, Господ је ово одбацио. Јер сатана је нудио власт, коју има свака влада. А ниједна, чак ни најбоља, најсавршенија државна власт не може без принуде. Својим законима она приморава грађане да се повинују, тешко кажњава за неиспуњавање закона. Зар је Господ могао да делује принудом? Он је одбацио све што је повезано с насиљем. Једном Му је пришао неко из народа и рекао: Учитељу, реци брату мојему да подијели са мном наслијеђе. А Он му рече: Човјече, ко Мене постави судијом или дјелитељем над вама (Мт. 12, 13-14)? Он је желео другу власт – над слободним срцима.
Људи су створени са слободном вољом, они у животу могу да изаберу пут који им се свиђа: или пут истине и страдања за њу, пут милосрђа и љубави, или пут служења својим похотама и страстима – греховни пут. Даровавши нам слободну вољу Христос не жели да утиче на нас принудом. Он, као Бог, могао би тешким казнама да примора све људе да Му се повинују, могао би све да примора да напусте пут зла и неправде, могао би да истреби чак и самог ђавола, али Он не жели да врши насиље над нама. Он у људским срцима тражи веру у Њега, љубав према Њему, слободно потчињавање Себи, и ако то налази, спасава таквог човека Својом Божанском благодаћу.
Из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле (Мт. 15, 19). Знајући ово Господ жели да очисти срца људи од сваког зла, да би они постали храмови Духа Светог, јер не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама (1 Кор. 3, 16)? Оваква очишћена срца могу да исправе и друштвену неслогу.
Они који су у недоумици зашто је Христос одбацио политичку власт и није се бринуо због социјалних невоља, треба да се сете да је Господ увек учио сажаљењу, самилости, да је увек учио да се твори милостиња. Јер, Он ће и на Страшном Суду служити по једном критеријуму: да ли су људи чинили дела милосрђа и љубави или нису. И то је једино чиме ће се Свеправедни Судија руководити.
Хришћани из апостолског доба су управо тако доживљавали Христово учење. Они су били пуни туге због невоља које су трпела њихова сиромашна браћа, жалостили су се због друштвене неједнакости. Свим силама су се трудили да не буде сиромаштва, продајући своја имања и доносећи добијени новац пред ноге апостола да би се поделио међу сиромашнима. Сви су они били једна душа и једно срце, и међу њима није било потребитих (в. Дап.: 4, 32, 34-35). Ево јединог правилног, радикалног исцелења друштвене неправедности. Јер, живот ће бити благодатан тек онда кад људи буду прожети самилошћу према својој браћи која се налазе у невољи, кад сви буду обједињени Божанском љубављу, кад људи у свим својим тежњама почну да се руководе законима истине. А ако људи нису такви, ма колико праведнима да сматрају своје законе, неће моћи да остваре срећу на земљи.
Знате шта су чинили Американци покушавајући да стекну власт над целим светом и уводећи своје законе у Кореји. Они су били спремни да успоставе свој поредак уз помоћ атомских бомби. А зар они не сматрају своје државно уређење савршеним и праведним, бољим него у свим другим државама? Али, ако они свуда и свагда чине тако чудовишну неправду, зар нећемо рећи да је њихово друштвено уређење порочно и неправедно и да су њихова срца пуна злобе?
Својим призивом на љубав и милосрђе Христос је желео да исцели друштвене болести. Знао је Он да за то постоји само једно средство – исправљање људског срца. Ево због чега се наш животни задатак састоји у очишћењу душе, у чему нека нам помогне "Једин свједиј сердечнаја" (Онај Који Једини зна шта је у срцу). Амин.

 

https://www.eparhijazt.com/sr/news/predanje/-/382.sveti-luka-krimski-bog-odbacuje-sve-sto-je-povezano-s-nasiljem.html

[JESSY]

SV. LUKA VOJNO-JASENECKI: POKAJANJE I SVETO PRIČEŠĆE

U molitvi pre svetog pričešća ispovedate: "Verujem da je ovo samo prečisto Telo Tvoje i da je ovo sama prečasna Krv Tvoja".

Bog vas blagoslovio za ovo dobro ispovedanje, za to što vi, kao deca, ne rasuđujući suviše verujete u veliku Tajnu Evharistije.

Samo oni koji su se ponizili kao deca i, bez ikakvog rasuđivanja, prihvataju Hristove reči za najveću i bezuslovnu istinu, dobijaju od pričešća Svetim Tajnama - večni život.

A oni otuđenici, koji su izašli van Crkve, i koji veruju samo u materijalno i negiraju sve duhovno, potpuno su nesposobni da veruju u to da nam se pod vidom hleba i vina daje Telo Hristovo i Krv Njegova. 

Za njih je apostol Pavle rekao: "A tjelesni čovjek ne prima što je od Duha Božijeg; jer mu je ludost i ne može da razumije, jer se to ispituje duhovno" (1 Kor 2,14).

A Sveta Tajna Tela i Krvi Hristove je najveća tajna hrišćanske vere.

O toj Tajni je Sam Gospod naš Isus Hristos u Kapernaumskoj sinagogi ovako govorio: "Ja sam hljeb živi koji siđe sa neba; ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek; i hljeb koji ću Ja dati Tijelo je Moje, koje ću dati za život svijeta... Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete Tijela Sina Čovječijega i ne pijete Krvi Njegove, nemate života u sebi. Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv u Meni prebiva i Ja u njemu. Kao što me posla živi Otac, i Ja živim Oca radi; i koji jede Mene i on će živjeti Mene radi... koji jede hljeb ovaj živjeće vavijek" (Jn 6;51,53,56-58).

Ove Hristove reči su bile toliko neobične da čak mnogi od Njegovih učenika koji su ih slušali rekoše: "Ovo je tvrda besjeda! Ko je može slušati?" (Jn 6,60).

I od tada prestadoše da idu za Njim.

Hoćemo li i mi otići od Spasitelja našeg?!

Hoćemo li po svaku cenu hteti da u potpunosti shvatimo veliku Hristovu Svetu Tajnu?!

Nikako! Bićemo smireni kao deca i usudićemo se da samo malo podignemo krajičak zavese nad ovom velikom Svetom Tajnom.

Ukoliko nam to pođe za rukom biće opravdana naša duboka vera u pretvaranje hleba i vina u Telo i Krv Hristovu.

Svetu Tajnu Evharistije ustanovio je Sam Gospod Isus Hristos na Tajnoj Večeri. On je tada uzeo hleb, blagoslovio ga, uzneo Svome Ocu molitvu blagodarnosti, prelomio ga, i razdelio Apostolima Svojim rekavši: "Uzmite, jedite; ovo je Tijelo Moje koje se daje za vas".

Slično ovome blagoslovi i čašu vinom, i pružajućije Apostolima, reče: "Pijte iz nje svi; jer je ovo Krv Moja Novoga Zavjeta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja grijeha" (vidi: Mt 26,26-28; Mk 14,22-24; Lk 22,19-20).

On, Istiniti Sin Božiji, naziva Sebe Hlebom Živim i Hlebom Života.

Kakvog Života? Naravno, ne telesnog, jer je za njega potreban samo pšenični hleb,već hlebom drugog života - višnjeg, duhovnog, večnog.

Hleb koji je potreban za taj život jeste Telo i Krv Njegova.

Na Tajnoj Večeri Gospod nije dao Svoje pravo Bogočovečansko Telo i Krv Svojim učenicima da jedu i piju, već im je dao osveštani hleb i vino, i rekao im da je to Telo Njegovo i Krv Njegova. I ove duboko tajanstvene reči Njegove, mi, kao i sve reči Hristove, prihvatamo za bezuslovnu istinu.

On je Sebe nazvao Hlebom Života, koji je sišao sa neba, i hlebom koji je On prelomio na večeri Telom Svojim, a vino, dato učenicima - istinskom Krvlju Svojom.

I ukoliko bismo, pričešćujući se, hteli da u osveštanom hlebu i vinu vidimo izgled tela i ukus krvi bio bi to greh neverovanja Hristovim rečima, koje su svagda bezuslovno istinite, i ne samo greh neverja, nego i nerazumevanje, jer je nama nepoznata istinska suština Tela Bogočovekovog, čija su svojstva nama nesumnjivo neshvatljiva, a koja su se više puta ispoljavala prilikom njegovog javljanja Apostolima posle Njegovog Vaskrsenja iz mrtvih.

Trudeći se da proniknemo u tajnu pretvaranja evharistijskog  hleba i vina u Telo i Krv Hristovu ne smemo da zaboravimo da je Telo Gospoda Isusa Hrista i za Njegova života bilo ne samo istinski ljudsko, već i duhovno.

Hristos se pomolio Ocu i blagoslovio hleb i vino, i oni postadoše Telo i Krv Njegova.

Sveštenik koji služi Liturgiju posle mnogih dubokih molitava blagosilja hleb, govoreći: "Pretvori hleb ovaj u časno Telo Hrista Tvojega," a blagosiljajući vino: "A što je u Čaši ovoj u časnu Krv Hrista Tvojega".

A potom blagosilja istovremeno hleb i vino, prizivajući na njih silu i dejstvo Svetog Duha rečima: "Pretvorivši ih Duhom Tvojim Svetim. Amin".

I svaki sveštenik ispunjen verom i strahopoštovanjem izgovara ove reči sa trepetom i dubokim osećanjima, jer veruje da u tom trenutku na Svete Darove silazi Duh Sveti i pretvara ih Svojom Boženstvenom silom u istinsko Telo i Krv Hristovu.

U žitiju velikog prepodobnog oca našeg Sergija Radonješkog čitamo kako je jednom prilikom njegov najbliži učenik Simon u trenucima kad je Sveti izgovarao ove velike reči, video kako je ceo Prestol i samog prepodobnog Sergija zahvatio neki čudan plamen. On se brzo kretao po Prestolu i, okruživši Prepodobnog sa svih strana, ovaj sveti plamen se skupio i ušao u Čašu sa Svetom Krvlju.

Zar ni ovo nije dovoljno jasno?

Neka niko od vas ne posumnja u istinitost pretvaranja hleba i vina u Telo i Krv Hristovu!

Ukoliko svim srcem budemo verovali da se u Svetoj Tajni Evharistije hleb i vino zaista pretvaraju u Telo i Krv Hristovu, ostvariće se i na nama dragocena reč Hristova: "Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv prebiva u Meni i Ja u njemu".

S Telom i Krvlju Svojim ulazi u nas ceo Hristos i postaje jedno sa nama, i mi prebivamo u Njemu. Jer se najsitnije čestice, molekuli Tela i Krvi Njegove sjedinjuju sa našom krvlju i dolaze do našeg srca, dajući nam večni život.

Davši one večeri Telo i Krv Svoju Apostolima, Gospod Isus im zapovedi: "Ovo činite za Moj spomen".

Njma, i isključivo njima - Svojim izabranicima, On je dao vlast da služe Božanstvenu Evharistiju onako kao što je On Sam to upravo bio učinio. A Apostoli su ovu vlast, kao i vlast propovedi Jevanđelja i vršenja svih Svetih Tajni predali svojim naslednicima, episkopima i sveštenicima.

Svi mnogobrojni protestanski pravci i sekte, kojima pripadaju baptisti, evangelisti i adventisti (subotari), ne veruju u istinsko pretvaranje hleba i vina u Telo i Krv Hristovu, i svoje takozvano "prelamanje hleba" oni smatraju samo obredom sećanja koji se obavlja da bi se ispunile reči: Ovo činite za Moj spomen. Međutim, kod njih Sveta Tajna Evharistije nije ni moguća, jer kod njih nema jedinih zakonitih služitelja Svete Tajne Evharistije - episkopa i sveštenika, kojima je data blagodat Svetog Duha u Svetoj Tajni Sveštenstva, koju ovi sektaši, takođe, odbacuju. 

Eto, usudio sam se strahom i trepetom da podignem krajičak zavese nad velikom svetom Tajnom Evharistije.

Za mene će biti velika radost ako su moje reči uspele da vam uliju duboko strahopoštovanje prema ovoj velikoj Svetoj Tajni i veru u njenu istinitost.

Završiću svoju besedu rečima apostola Pavla: "Tako koji nedostojno jede ovaj hljeb i pije čašu Gospodnju, biće kriv Tijelu i Krvi Gospodnjoj. Ali, čovjek neka ispituje sebe, i tako od hljeba neka jede i od čaše neka pije; jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tijela Gospodnjega" (1 Kor 11,27-29).

Naročito zapamtite ove poslednje reči Apostola: jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije.

Sa strahom slušajte i reči sveštenika koje on izgovara posle osveštanja hleba i vina prizivanjem duha Svetoga: "Svetinja svetima!"

Zato što ove reči znače da je velika svetinja Tela i Krvi Hristove namenjena samo svetima, onima koji su dubokim pokajanjem u, suštinski bitnoj, Svetoj Tajni Ispovesti dobili razrešenje i oproštaj svojih greha. I uvek sa poslušnošću prihvatite zabranu vašeg duhovnika da se pričestite Svetim Tajnama dok se dublje ne pokajete, ukoliko on smatra da je to potrebno zbog težine vaših greha, jer je Gospod naš Isus Hristos dao Svojim Apostolima, a preko njih - episkopima i sveštenicima, vlast ne samo da razrešuju ljudske grehe, nego i da ih svezuju. Amin.  

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8782

 

[JESSY]

                                                               

 

О велики и преславни Божији угодниче, светитељу  оче наш Луко, прими ово похвално појање од нас недостојних, које ти са синовском љубављу приносимо. Твојим заступништвом пред Престолом  Божијим и твојим молитвама све  нас у православној вери и добрим делима утврди. Од сваких невоља, туга, болести и напасти у овом животу сачувај нас, а од мука у будућем  избави. И удостој нас да у вечном животу заједно са тобом и свима  светима појемо Творцу нашем: Алилуја.

[JESSY]