Jump to content

Препоручена порука

Од чега зависи, ако од ичега зависи? У каквој је вези са (са)знањем? Да ли превазилази поделу на добро и зло? Или одређујемо што је добро, а што је зло на основу смисла?

Слободно проширите тему :)

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Џуманџи рече

Од чега зависи, ако од ичега зависи? У каквој је вези са (са)знањем? Да ли превазилази поделу на добро и зло? Или одређујемо што је добро, а што је зло на основу смисла?

Слободно проширите тему :)

Смисао је оно, што има смисла. А у бору бесмисла, само има смисла бити са Христом. И крајњи смисао или смисао над смислем, или над смисао је Христос. И има везе са знањем, јер онај ко смислено зна, он иде ка нјавишем Смислу. Додуше  то знање о највишем Смислу долази из срца.

Мера за све је врхунски Смисао.  :)

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Рапсоди рече

Смисао је оно, што има смисла.

 

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Teška pitanja postavljaš ti, devojko. 

Svojevremeno, kada sam bio u "drugom stanju" (ovo samo asocira na blaženo stanje, ali je u stvari veoma interna stvar - objasniću jedared) mučio sam samoga sebe odgonetajući odgovor/e. 

Jedan od mogućih odgovora je ovaj dole. Samo da pojasnim. Pisan je kao komentar na jednom "partizanskom" sajtu koga više nema u/na web-etru. Bio je namenjen @pizza_stolnjaku (kolegi komentatoru na tome mestu, iz Zagreba je), a odnosio se na članak "Orešković sa suprugom - ubrzajte kanonizaciju Stepinca" (12.04.2016.) 

(pisao sam ga hrvatskim jezikom i sa ateističkog stanovišta /uostalom, primetićete i sami ako uspete da ga pročitate/ stoga, molim da mi se ne zameri, mogao sam da ga prepravljam, ali onda to nije to, a pogotovo to nisam onda ja/)

**

*

Možda si danas popodne po lijepom vremenu odlučio se na šetnju parkom. Jesi li razmišljao o smislu šetnje? "Zbog čega šetam, što je smisao šetnje?"  - vjerojatno se nisi zapitao, ali bilo ti je prijatno kretati se lagano, osjetiti miris cvijeća i drveća, čuti graju djece koja se igraju, itd. Bilo ti je lijepo, uživao si i bilo ti je prijatno. U toj prijatnosti je smisao. Jednostavnije ne može biti. Ako si ikada rekao (a znam da jesi) "ovo nema smisla", tada si samo konstatirao odsustvo osjećaja prijatnosti, bilo fizičke ili psihičke ("duševne"). Ne-prijatnost je u stvari ne-smisao.

 

Smisao svemu oko nas dajemo mi sami i nitko drugi. Nitko ti neće doći i reći, "evo ti pola kile smisla, a ti ga upotrijebi tamo gdje misliš da će pasati (odgovarati)". U stvari, ima i takvih koji "prodaju" smisao (bilo čemu) "na kile". Nazivaju se svećenicima, "prorocima",  "mudracima" i pripadaju različitim religijskim, mističkim, itd. sustavima i kultovima. Većina čovječanstva oduvjek, pa i danas, kupuje od njih. Ali, to je "buđav `leb", i od samoga početka je bio takav, jer "sastojci" od kojih je spravljen bili su veoma loše kvalitete. Doduše, na tome "početku" prije 70.000 godina kada je čovječanstvo upalo u "usko grlo" i svelo se na svega petnaest tisuća jedinki, nije se niti moglo raditi drugačije. Meni je pomalo nevjerojatno da, uz sve ono što smo saznali u međuvremenu, još uvijek istrajavamo u tim i takvim bizarnostima.

 

Koji (ili što) je, recimo, smisao broja PI  (pi, Arhimedova konstanta ili Ludolfov broj /omjer opsega i promjera kružnice/)? Meni to naime ne da mira. U njemu, u tome broju, tražim neki smisao, i mada znam da je to što radim bez-smisleno, ipak istrajavam, jer ne mogu protiv svoje, ljudske naravi.

 

Dvije jabuke plus dvije jabuke jesu četiri jabuke. Za ljude ovo ima "smisla", jer govorimo, dvije jabuke su manje od četiri, a četiri su više od dvije. Jabuke su ukusne za pojesti, i, u četiri jabuke, samim time, ima i više prijatnosti. Sve ono što dolazi nakon "punjenja stomaka" je čisto apstrahiranje. Priroda, s druge strane, u to sam posve siguran, uopće ne gleda (ako ikako) isto kao i mi. Ali ovo je nonsens, jer smo mi dio te prirode.

 

itd., itd., itd.

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Џуманџи рече

Од чега зависи, ако од ичега зависи?

Od uma pojedin(a)ca koji ga traži i kome je neophodan pre svega.

Smisao je večna potraga za svrhom postojanja.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Џуманџи рече

Од чега зависи, ако од ичега зависи? У каквој је вези са (са)знањем? Да ли превазилази поделу на добро и зло? Или одређујемо што је добро, а што је зло на основу смисла?

Слободно проширите тему :)

Смисао и знање не би требало нужно да буду повезани. Неко  може да нађе смисао и без знања, јер поседовање знања не чини човека ни мало ближим смислу, јер често чак може и да смета у тој ''потрази за смислом'' постављајући себе као смисао уместо смисла. Е сад може да се постави питање: да ли сазнајемо смисао и да ли га то чини сличним знању. Сазнавати или сазнати нешто не подразумева лично идентификацију, док је за смисао она неопходна-немогуће је наметнути смисао некоме. Смисао бих ставио као неутралну категорију, неко себи може да учини смисленим и добро и лоше, тако да нам он и не помаже у одређивању те две категорије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Iulianus рече

Priroda, s druge strane, u to sam posve siguran, uopće ne gleda (ako ikako) isto kao i mi. Ali ovo je nonsens, jer smo mi dio te prirode.

Merci! :) Ај енџојд ит.

А шта када је у питању људско деловање у областима које подвргавамо мерилима моралности? Чему придајемо већи значај - смислу или мотивима и у каквим случајевима; зашто?

пре 9 минута, Страле рече

Неко  може да нађе смисао и без знања, јер поседовање знања не чини човека ни мало ближим смислу, јер често чак може и да смета у тој ''потрази за смислом'' постављајући себе као смисао уместо смисла.

Из овога контам да сматраш да је (неки, некакав) смисао изнад човека? Можеш ли написати више о томе? :)

Ово је такође интересантно: 

пре 11 минута, Страле рече

Смисао бих ставио као неутралну категорију, неко себи може да учини смисленим и добро и лоше

Зашто мислиш ово? Да ли под смислом подразумеваш неки човеков унутрашњи механизам који нам заправо служи као мерило за (не)оправданост нечега?

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Iulianus рече

Smisao svemu oko nas dajemo mi sami i nitko drugi.

The whole story.Smisao je čista ljudska apstrakcija i ne postoji mimo čoveka.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Џуманџи рече

Из овога контам да сматраш да је (неки, некакав) смисао изнад човека? Можеш ли написати више о томе? :)

Мислио сам на то да неко постави знање као једини смисао уметсо смисла, и да стичући знање то изједначава са смислом. То би као дошао неки ''технички приступ'' који методом сазнавања ставри хоће да докучи шта је смисао и често иде до тога да га постави као универзалну категорију.

пре 34 минута, Џуманџи рече

Зашто мислиш ово? Да ли под смислом подразумеваш неки човеков унутрашњи механизам који нам заправо служи као мерило за (не)оправданост нечега?

Да. Неко може да пронађе за свој смисао уништавање других и да из тог смисла црпи своје поступке и да их оправдава (односно даје смисао) на основу тога. Али, може и да нађе смисао у добру  и да онда на томе заснива себе. Просто сваки човек је микрокосмос са својим смислом који он креира и на основу кога се он управља, али не да је смсиао статична као што ни човек није, већ да како он доживљава промене тако се и она мења-јер престаје да буде смислена ако не изражава тај микокосмос, односно човека.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Џуманџи рече

Од чега зависи, ако од ичега зависи? У каквој је вези са (са)знањем? Да ли превазилази поделу на добро и зло? Или одређујемо што је добро, а што је зло на основу смисла?

Слободно проширите тему :)

Svakog novog dana moj zivot dobija i neki novi smisao. Mene vise kao da ni malo ne brine besmislenost postojanja. 

Priznajem da ne razumem temu, da nemam inspiraciju i da moram jos malo da razmislim.

reading.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako čovek ima nagon, motiv, inspiraciju, volju, onda ga je neki smisao obuzeo

Ne može se na silu uliti nekome smisao

Ne može ni vera n silu da ti da smisao ako se tu ne pronađeš, tj ako u veri ne osetiš smisao...u suprotnom samo pohađaš pozorište

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 50 минута, Страле рече

 

Неко може да пронађе за свој смисао уништавање других и да из тог смисла црпи своје поступке и да их оправдава (односно даје смисао) на основу тога.

Pretpostavljam da misliš na fizičko (pa i psihičko, kako bi se to reklo) uništavanje ljudskih bića od strane drugoga čoveka/žene (da ovde makar budem"rodno ravnopravan") ili drugih ljudi. Međutim, meni se čini da to nije potpuna istina. Hoću reći, nisam mogao da verujem da postoje osobe ("ljušture" ih ja zovem) koje u doslovnom smislu (kad je već reč o smislu) nemaju savest/i, niti u naznakama. A onda sam ih jednoga dana upoznao. Ne volim filmove sa zombi-tematikom, ali ti ljudi odista su zombiji. Prema tome i svaki smisao, koji spolja gledano (a drukčije ne ide) oni možda vide u tom uništavanju, zapravo ne postoji.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Iulianus рече

Pretpostavljam da misliš na fizičko (pa i psihičko, kako bi se to reklo) uništavanje ljudskih bića od strane drugoga čoveka/žene (da ovde makar budem"rodno ravnopravan") ili drugih ljudi. Međutim, meni se čini da to nije potpuna istina. Hoću reći, nisam mogao da verujem da postoje osobe ("ljušture" ih ja zovem) koje u doslovnom smislu (kad je već reč o smislu) nemaju savest/i, niti u naznakama. A onda sam ih jednoga dana upoznao. Ne volim filmove sa zombi-tematikom, ali ti ljudi odista su zombiji. Prema tome i svaki smisao, koji spolja gledano (a drukčije ne ide) oni možda vide u tom uništavanju, zapravo ne postoji.

Разумем шта си хтео да кажеп, него имао сам намеру да појам смисла изолујем од  конотације ка добром или лошем, већ да представим као неку неутралну категорију која, у зависности од човека, може бити подложна и једном и другом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...