АРТОС - црквени програм запошљавања инвалида у Никшићу

[александар живаљев]

Епархија будимљанско-никшићка покреће донацијом ЕУ програм "АРТОС - прилика свима" намијењен запошљавању индвалида. Програм ће почети узгајањем рибе и поврћа у Никшићу, на простору некадашњег манастира Светог Димитрија.

 

View full Странице

[Лидија Миленковић]

Bilo bi lepo kada bi ovako nesto zazivelo i kod nas. 

[АлександраВ]

Eparhija budimljansko-nikšićka, zajedno sa „Formom A tenika“, krenula je sa realizacijom projekta „Artos-prilika svima“ tokom koga će 20 osoba sa invaliditetom (OSI) biti obučeno za upravljanje akvaponskim sistemom, od kojih će troje biti zaposleno u toku projekta koji traje 14 mjeseci.

Prema riječima đakona Konstantina Dojića realizacijom projekta (koji je naziv dobio po starogrčkoj riječi artos, što u prevodu znači hljeb) biće omogućena prva primjena akvaponske proizvodnje u Crnoj Gori. Kako je kazao na konferenciji za novinare projekat između ostalog uključuje instalaciju pilot akvaponskog plastenika u urbanom jezgru Nikšića, teorijske obuke kroz predavanja i praksu, akreditaciju kursa, pružanje psihološke podrške licima sa invaliditetom, studijsku posjetu Mostaru, kao i Dan akvaponije na kome bi bio predstavljen koncept „artosa“, kao inovativnog oblika društvenog preduzetništva.

„Već smo počeli sa procesom akreditovanja obrazovnog programa  za kurs za operatora akvaponskog sistema, jer je ta poljoprivreda bazirana na znanju. Biće objavljen i prvi priručnik o osnovama akvaponske proizvodnje u Crnoj Gori“, kazao je Dojić i dodao da je pomenuti projekat plod njihovog četvorogodišnjeg rada

Prema njegovim riječima potrudiće se da obezbijede održivost projekta i nakon njegovog okončanja, a da bi se to dogodilo potrebno je dizajnirati akvaponski sistem prilagođen OSI, i obezbijedi tržište za proizvode iz plastenika, a to bi, prije svega bile narodne kuhinje i slobodno tržište.

Vrijednost projekta, koji sa 76,5 odsto sredstava finansira Evropska unija, je 87,6 hiljada eura. Dojić je kazao da je to treći projekat koji institucije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori sprovode uz finansijsku podršku EU.

Romain Boitard, programski menadžer za socijalnu politiku u Delegaciji EU, kazao je da se od devet projekata koji se odnose na OSI i pripadnike RE populacije, tri realizuju u Nikšiću. Prema njegovim riječima EU je svjesna da je  uključivanje ranjivih grupa jako težak i dug proces, zato se njihova podrška neće završiti sa ovim grantom, pa će naredne godine iznos novca koji opredjeljuju EU i IPA programi, a tiče se povećanja zapošljavanja ljudskih resursa u Crnoj Gori, biti povećan više od tri puta i iznosiće 53.5 miliona eura.

„Uključivanje ranjivih grupa u društvo, a posebno u zapošljavanje, je pioritet. Ranjive grupe imaju ispred sebe mnoštvo barijera, i kompleksne potrebe koje su povezane sa društvenim isključivanjem. Jako je važno da se lokalne zajednice uključuiju u dizajniranje i sprovođenje projekata koji doprinose njihovoj neisključivosti”, poručio je Boitard.

Blanka Radošević-Marović, generalna direktorica za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i sloboda u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kazala je da je urađena analiza usklađenosti crnogorskog zakonodavstva sa zakonom o zabrani diskriminacije OSI  i sa konvencijom UN-a o pravima lica sa invaliditetom. 

“Obuhvaćeno je oko 60 zakona od kojih će u ovoj godini i narednoj godini biti usklađeno 17. U ovoj godini, što je veoma važno za osobe sa invaliditetom, biće usklađen čitav set zakona iz oblasti obrazovanja, jer znamo da je to ključna stvar za njihovo ravnopravno uključivanje na tržište rada i postizanja suštinske ravnopravnosti u društvu”, kazala je Radošević-Marović . 

Prema riječima Velizara Obradovića, predstavnik NVO sektora, Crna Gora ima najbolje zakone za zapošljavanje OSI, ali je problem u tome što direktori preduzeća, zbog predrasuda, neće da zaposle lica sa invaliditetom, dok crkva pomenutim projektom pokazuje kako to treba raditi.

Visokoefikasni samoodrživi proizvodni sistem

Akvaponska tehnologija je visokoefikasni samoodrživi proizvodni sistem koji predstavlja kombinaciju akvakulture (intezivni uzgoj riba) sa hidroponijom (uzgoj biljaka bez zemlje u supspratu). Akvaponija eliminiše nedostatke pomenutih tehnika. To je simbiotski uzgoj povrća i ribe koji omogućuje proizvodnju zdrave hrane uz minimalnu upotrebu vode na neplodnom zemljištu, bez vještačkih đubriva i pesticida.

http://www.vijesti.me/vijesti/eparhija-budimljansko-niksicka-krenula-sa-realizacijom-projekta-artos-prilika-svima-937991

[Јанко]

Амин.
И сам имам базен за заливање малине и намеравам да га претворим у аквапонски систем.

Коначно почињемо да се окрећемо природи на прави начин, да користимо дарове онако како би и сам Творац волео.
А могућности су огромне...
И то је заиста дивна прилика да Црква на делу упути човека ка односу према творевини у складу са заповешћу Творца да будемо истински господари - а не израбљивачи природе која нам је дата.

[obi-wan]

пре 4 часа, Јанко рече

И сам имам базен за заливање малине и намеравам да га претворим у аквапонски систем.

Ako moze malo objasnjenje, za nas sa jeftinijim ulaznicama...

[Јанко]

Убациш рибу као пречистача, а воду чистиш од ње и њеног измета (!) кроз каде са шљунком и биљем. Гајиш биље, вода се враћа чиста у базен, риба расте...

А ти се купаш у базену. Без хемије...

 

[obi-wan]

пре 13 минута, Јанко рече

Убациш рибу као пречистача, а воду чистиш од ње и њеног измета (!) кроз каде са шљунком и биљем. Гајиш биље, вода се враћа чиста у базен, риба расте...

А ти се купаш у базену. Без хемије...

 

Cek, cek malo... ajd polako ispocetka, samo malo jasnije, i da prilozis kakve to veze ima sa malinama... jedno 7-8 redova, ne mora vise, al` me bas zanima.

A moze i poneki linak, ako ima o tom` da se procita gdegod ponesto pametno...

[АлександраВ]

пре 6 минута, obi-wan рече

A moze i poneki linak

https://www.agroklub.rs/eko-proizvodnja/akvaponika-novi-pomak-u-proizvodnji-biljaka-i-ribe/23766/

[obi-wan]

Vidi, vidi...

[Јанко]

Cek, cek malo... ajd polako ispocetka, samo malo jasnije, i da prilozis kakve to veze ima sa malinama... jedno 7-8 redova, ne mora vise, al` me bas zanima.
A moze i poneki linak, ako ima o tom` da se procita gdegod ponesto pametno...

Имам базен за заливање малине. Брзо се запрља од алги и биљног отпада. Убацим хемије 2-3000 месечно да буде чиста вода.
Овако за 1000 динара узмем млађ рибе, коју стару каду, шљунак за џ, купиш коју биљкицу... И самоодрживи еко систем заувек + БАЗЕН ЗА КУПАЊЕ!
Коме лепше него мојој деци?
П.С. Воду повремено користим за заливање кад затреба (имам око 60-70 м3 резерве а у једном заливању ми треба 3 м3), а нову полако досипам.

[ђакон Константин]

Поштовање свима!

Христос Васкрсе!

Драго ми је да има интереса за иницијативу (па чак и од стране оних са јефтинијим улазницама:)) у Цркви. Аквапонија душу дала за динарски масив и наше уситњене земљишне поседе, као и за наше манастире. Велика баријера за развој код нас је језик - сва литература је на Енглеском. Ако Бог да, један од резултата пројекта ће бити и приручника на тему аквапоније издат на српском језику, на основу стандардног приручника ФАО УН. Ко зна енглески, може одмах да аквапонише, само упозорење! Заразан хоби, који има манију ширења и конзумирања времена!

www.fao.org/3/a-i4021e/i4021e00.pdf

Лајкујте нас, пратите нас на пројекту, помјаните да успе вашим молитвама!!

https://www.facebook.com/AkvaponijskiRecirkulaTOrniSistemi/

 

ђ.Константин Дојић