Руске духовне приче: Троје вас, троје нас

[Милан Ракић]

Путује бродом Владика и људи му показују на једно острво:

– Баћушка,тамо живе свети људи!

Заинтересова се Владика јер је већ чуо неке сличне приче па рече:

– Хоћу да посетим то острво!

Када су стигли угледаше три необична старчића. Појасним дубоким поклонима старчићи поздравише госте.

– Помаже Бог, добри људи, како сте, како живите?

– Па ето живимо…једноставно ми живимо.

– Чуо сам да сте ви свети људи и молитвеници.

– Нисмо ми никакви молитвеници, ми ни азбуку не знамо.

– Како сте дошли баш на ово острво?

– Ми смо били рибари и једном се десило страшно невреме, велика бура на мору је раздробила нашу лађу. Ухватили смо се за једно брвно и пливајући тако молили смо се.

– Господе, ако осетимо тло под ногама, ми никада нећемо да сиђемо са њега. Сам Господ нас је довео на ово острво и ми из благодарности Њему овде живимо.

– А колико сте већ овде на острву?

– То ми баћушка не знамо, можда 20, можда и 30 година. Дођу нам некад људи и причесте нас и тако… Живимо како живимо.

– А како се молите Господу, којом молитвом?

– Па једну знамо, коју смо ми смислили. Троје вас, троје нас, Господи помилуј нас!

– Ох, како то !? То није никаква молитва. Морате да научите главну молитву Господу, коју нам је он дао. „Оче наш“

И поче Владика да их подучава. Старчићи су се трудили, учили и грешили па понављали. На крају су ипак научили.

Већ је пао мрак и Владика их благослови и пође назад на брод све мислећи о необичним људима које је упознао.

-Баш су чудни, не умеју ни да се моле.

Брод се удаљио од острва кад одједном види Владика неко светло са острва, и све ближе и ближе броду. То старчићи трче према њему.

– Баћушка, ми смо заборавили ону молитву. Јел можеш да нам је поновиш!

Запрепашћен Владика није могао читав минут да прозбори ни реч. А онда одманувши руком тихо им рече:

– Вратите се на ваше острво и молите се и живите онако како знате. Ја вас свете људе, немам чему да научим!

Са руског превела,

Јагода Милета

[елТорнеро]

Некоме Мајка, некоме бајка.