Претражи Живе Речи Утехе

У част Пречисте и Преблагословене Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије На Светој Гори Атонској, у манастиру у Кареји, данас се налази оригинал Чудотворне иконе Достојно јест – чија копија се чува у нашој земљи, манастиру Месићу, који је под надлежношћу Епархије банатске. Иначе сам назив манастир Месић, добио је по истоименом потоку који протиче поред манастира; удаљен десетак километара од Вршца који је од 1952. г.одине женски манастир. Порекло назива оригиналне Чудотворне иконе Достојно јест лежи у догађају који се збио у време Патријарха Николе Хрисоверга (983- 996), недалеко од Кареје, у келији у којој се подвизавао један стари јеромонах са својим младим послушником. Док је старац отишао да служи свеноћно бденије уочи недеље у Карејској цркви, његов ученик је остао да чува келију, с благословом старца – да службу врши у келији. Када је наступила ноћ, чуо је куцање на вратима келије, па их је отворио; видевши непознатог монаха, љубазно га је примио. У време савршавања свеноћне службе, обојица су почели молитвено пјеније. Када је дошло време да се велича Пресвета, обојица су стали пред Њену икону и почели појати древну песму Светог Козме Епископа мајумског Честњејшују Херувим и славњејшују серафим… и остало до краја. Но гост му тада рече: Код нас тако не величају Божију Матер, ми прво певамо: Заиста је достојно да блаженом зовемо Тебе Богородицу, увек блажену и непорочну и Матер Бога нашега, и после тој песми додајемо: Часнија си од херувима и славнија од серафима… Млади монах је у умиљењу до суза, стао молити непознатог госта, да му напише текст молитве, како би је научио и на тај начин величао Пресвету Богородицу. Како у келији није било ни мастила ни хартије, гост му је рекао Овако ћу ти написати за успомену ову песму, ево на овом камену, а ти је научи и сам је тако пој и све хришћане научи да би тако прослављали Пресвету Богородицу. Камен се као восак умекшао под руком дивног госта и слова се дубоко урезаше у њега. Написавши је, предаде је послушнику и рече за себе да је Гаврило и постаде невидљив. Келија је и до данас позната на Атосу под именом Достојно јест и припада манастиру Пантократор. Такође, икона пред којом су се молили Архангел Гаврил и млади послушник, добила је истоветан назив Достојно јест. У храму манастира Месић, налази се чудотворна икона Пресвете Богородице – новија, насликана по узору на чувену древну, Богородичину икону Достојно јест, стару преко хиљаду година која се налази у Кареји, на Светој Гори. Ми немамо података, како је и када њена копија доспела до манастира Месић, нити, ко ју је живописао. Но, оно што засигурно знамо, јесте да потиче из 1803. године и да Пресвета Богородица преко ње, пројављује Своју чудотворну силу, помажући свима који Јој са вером прилазе. Прославља се 24. јуна по новом или 11. јуна по старом календару. Чуда Већи број исцељења, која се дешавају, могу се прочитати у књизи Света икона Достојно јест и њена чуда у манастиру Месићу, која се може набавити у самом манастиру. Но, овде ћемо изнети један одељак о преумљењу, покајању и жеђи за Божанском љубављу, коју је доживела сестра која себе од сусрета са чудотворном иконом, доживљава, како сама каже, верујућом. …Била сам пар пута (н.а. у манастиру Месићу) и најискреније могу да кажем да сам тамо први пут осетила да ,,нечег има”, тј.постала верник. То ми се десило када сам стала пред икону ,,Достојно јест”. Ни сама нисам имала појма зашто се тако зове, и само тад сам чула и увек запамтила. После сам наравно чула и за молитву и за оригиналну икону на Светој Гори. Мени је ова икона измамила толико суза, ни сама не знам ни како ни зашто. Сви су ме питали шта ми је и нисам знала да одговорим. А касније ми је било јасно да ми је сва душа вапила за покајањем и Божијом љубављу. Нешто неописиво… Стварно треба доживети, јер је немогуће описати. Изображење Чудотворна икона Мајке Божије, Достојно јест, почива у храму манастира Месић у новом изрезбареном дрвеном трону, који је за ту прилику урађен 2009. године – изнад ког непрестано гори неугасиво кандило. Док је оригинална икона Мајке Божије на Светој Гори, позлаћена и посребрена, опточена драгим камењем, код чудотворне иконе Мајке Божије месићке Достојно јест, не налазимо никаква спољашња украшења. Код ове месићке копије, видимо како Пресвета Богородица десном руком придржава део свитка, који Слово, Реч Божија, такође држи у десној руци Својој. Лева рука Њена је Његово сигурно сместилиште. На Свечасној глави Њеној видимо царску круну коју са леве и десне стране придржавају два анђела. Слична круна са ореолом налази се и на глави Богомладенца. Пречасна риза Њена махом је у браон тоновима, извезеним мајсторском руком. Мафорион је сличне израде, чији део пада преко Пречасног левог рамена Њеног. Ова икона је врло добро очувана. На њеној позадини доминира зелени тон, са изузетком небеског одсјаја Бестелесних Сила који их окружују. При самом дну, исписан је текст на црквенословенском језику, о времену доласка иконе у манастир и њеном Светом имену. Just a moment... MITROPOLIJA.COM

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је 24. маја 2020. године свету архијерејску Литургију поводом 115 година од освећења храма Светих Кирила и Методија у Дрињачи који је потопљен приликом изградње хидроелектране 1955. године. У новом храму посвећеном Светом ђакону Авакуму, Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намесник зворнички, протојереј-ставрофор Славенко Томић, парох зворнички, јереј Младен Пантић, парох међашанско-трњачански, и протођакон Славољуб Милошевић. После свете Литургије и славске литије служен је парастос свештеницима Тимотију Поповићу, који је и саградио храм Светих Ћирила и Методија у Дрињачи са верним народом 1905. године и који је мученички страдао вешањем од стране Аустроугара 1914. године, протојереју Милану Петковићу који је мученички страдао у логору Дахау 1945. године, као и за све невино страдале и преминуле мештане парохије дрињачке. Преосвећени Епископ је благосиљао славско жито и преломио славски колач са кумом овогодишње славе Зораном Илићем из Новог Села.Преосвећени Епископ је због великих заслуга и материјалне помоћи при обнови храма у Дрињачи одликовао Архијерејском захвалницом господина Зорана Стевановића, градоначелника града Зворника, господина Бојана Ивановића замјеника градоначелника града Зворника, господина Миладина Мијатовића из Дрињаче и Десанку Мићић из Ђевања.После тога је уследила трпеза љубави на којој је надлежни парох упознао све присутне о детаљима црквеног живота кроз историју у Дрињачи, градњи и освећењу храма Светих Кирила и Методија и страдањима свештеника и народа дрињачког. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Протојереј Љубомир Јовановић началствовао је Светом литургијом која је на празник Светих праведника Јоакима и Ане служена у Храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживао му је протојереј-ставрофор Слободан Зековић који се сабранима обратио поучним словом на тему данашњег прочитаног Јеванђеља. Тумачећи причу о свадби царевога сина, отац Слободан је подсјетио да је Цар из приче Бог Отац који припрема свадбу за Сина Свога јединороднога Господа нашега Исуса Христа спаситеља свијета. Свадбена дворана у којој се спрема трпеза јесте Црква Христова која је тијело Његово, а Господ Бог Отац шаље слуге своје да позивају званице на свадбу. „Ови први који су били позвани то је изабрани народ Божији – јеврејски народ који је у мору незнабожачкога свијета једини задржао ту нит, копчу, са живим Богом истинитим и Њему се молио и клањао. Али је кроз историју своју, кроз историју спасења, често пута и скретао са тога пута. Често пута се и оглушавао о заповијести Божије. Те слуге цареве које иду да позивају званице јесу старозавјетни пророци, који су изабраном народу Божијем објављивали вољу Божију и позивали их да живе по заповијестима Божијим. „ Подсјетиоје отац Слободан да су многи од тих пророка и праведника старозавјетних били презрени, одбачени, а многи од њих, као што Господ и помиње у овој причи, и побијени: „И када је дошла пуноћа времена, када је дошло до откривења те велике Свете тајне оваплоћења Сина Божијега, тада и Њега одбацише и презреше и убише. И каже Господ: Наљути се тада цар и каза свадба је готова, а званице не бјеху достојне. И онда шаље нове слуге по раскршћима и зле и добро да покупе и да се напуни свадбена дворана. Ове друге слуге које иду да позивају сада нове званице који најприје нису ни били позвани на свадбу, то су Свети апостоли који иду по свему свијету, који одлазе међу незнабошце и проповиједају им ријеч Божију.“ Мноштво незнабожаца, који су ту ријеч чули и прихватили са љубављу и од срца, одазваше се на позив царев. И напуни се свадбена дворана, истакао је прота и додао: „И заиста, Господ преко својих Светих апостола и њихових ученика и наследника из читавога свијета и свих народа, призва слуге своје који уђоше у свадбену дворану, односно у Цркву Христову. Постадоше ученици и следбеници Христови. И напуни се Црква Божија по читавоме свијету. И нема кутка на земаљскоме шару гдје се није проповиједала Ријеч Божија и гдје не постоји данас Црква Христова света православна, у којој живећи и Богу се молећи ми предокушамо ону радост и утјеху и славу Царства небескога коју је Господ припремио од постања свијета онима који га воле и који му се моле. „ Али, видимо на крају ове приче да се ту појавио и неки човјек који је ушао у свадбену дворану, али не бијеше обучен у свадбено рухо, даље је бесједио отац Слбободан. Он је објаснио да иако смо ушли у свадбену дворану, Цркву Христову кроз Свето крштење и миропомазање, да није само то довољно, него треба да се трудимо да читав живот свој проводимо по заповијестима Божијим. „Да себе одјенемо у свадбено рухо. А то свадбено рухо јесте врлински живот, на првом мјесту вјера и живот по вјери. Јесте љубав, нада, трпљење, милосрђе и све друге јеванђелске врлине које треба да красе свакога хришћанина. И то је оно свадбено рухо које нас чини достојним званицама свадбе Божије, свадбе Цареве.“ Протојереј-ставрофор Слободан Зековић је поучио све сабране да треба да се трудимо и да то свадбено рухо на себи увијек обнављамо: „Да оно увијек украшава наше душе и наша срца, да бисмо и ми били међу изабраним званицама које уђоше у радост Господара свога. Као што су то учинили кроз вијекове Свети људи Божији, угодници Божији, на које треба да се угледамо, како су то чинили и данашњи Свети и праведни Јоаким и Ана, родитељи Пресвете Дјеве Богородице које данас прослављамо.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска

Учесници прославе били су и изасланици Патријарха Александријског Теодора Другога (Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим) и московског Кирила (Епископ городецки и ветлужски г. Августин) и Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил. Учествовали су и представници Имераторског православног палестинског друштва, основаног под покровитељством руских царева у другој половини 19. вијека због православне мисије у Светој земљи. Међу угледним гостима били су академик Олег Колобов, представник овог друштва из Нижњег Новгорода, прф. др Светлана Колоб ова и предсједник Словенске академије наука из Москве Сергеј Бабурин. У суботу, 19. маја манифестација је отпочела Светом архијерејском литургијом и освећењем новоподигнутог спомен-обиљежја царским страстотерпцима: http://www.mitropolija.com/u-manastiru-dajbabe-osvestano-spomen-obiljezje-carskim-strastoterpcima-romanovima Истога дана увече у крипти подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења отворена је изложба фотографија „Црна Гора и Романови“ и уприличено предавање о њиховом животу, страдању и светости: http://www.mitropolija.com/prof-dr-oleg-kolobov-ubistvo-romanovih-je-pokusaj-sprijecevanja-razvoja-ruskog-i-pravoslavnog-svijeta Светом архијерејском литургијом у цркви Свете Петке и отварањем представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору, у Будви је у недјељу, 20. маја настављено четвородневно обиљежавање стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца: http://www.mitropolija.com/sabornom-arhijerejskom-liturgijom-i-otvaranjem-predstavnistva-imperatorskog-palestinskog-pravoslavnog-drustva-u-budvi-nastavljena-duhovna-manifestacija-porodica-romanov-sto-godina-svetosti/ Архијереји гости манифестације су након тога посјетили Цетињски манастир, гдје је служена свечана доксологија: http://www.mitropolija.com/arhijereji-gosti-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-posjetili-cetinjski-manastir Трећи дан обиљежавања стоте годишњице страдања Царских страстотерпаца Романових почео је саборном Архијерејском литургијом у никшићком саборном храму Светог Василија Острошког, задужбини цара мученика Николаја Другог Романова: http://www.mitropolija.com/treci-dan-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-saborna-arhijerejska-liturgija-u-niksicu Истог дана увече, у Словенском културном центру у Никшићу је одржано предавање о царској породици: http://www.eparhija.me/maj-2018-predavanje-u-niksicu Манифестациуја је завршена у уторак, 22. маја Светом архијерејском литургијом у цркви Светог Николаја Мирликијског и освећењем новог парохијског дома при овоме храму у Бару: http://www.mitropolija.com/cetvrti-dan-manifestacije-porodica-romanov-sto-goina-svetosti-arhijerejska-liturgija-i-osvecenje-parohijskog-doma-u-baru Извор: Митрополија црногорско-приморска