Нова православна теологија - без саблазни...

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

I u kontekstu razumevanja Florovskog ide sledeći citat dragog mi pravoslavnog Augustina koji kaže šta?

Jel ne umeš da čitaš...dao sam ceo citat, pa ti sam izvlači zaključke. Odo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 55 минута, Ivan Marković рече

Човек је створен као бесмртан. Он не може да учини оно крајње и коначно метафизичко самоубиство и тиме себе избрише из постојања. Исто тако, међутим, сама Христова победа не може да наметне вечни живот тзв. "затвореним" бићима. Као што каже Св. Августин, за створено биће "постојање не представља исто што и живљење (живот)" (De genesi ad litt. I, 5)."

Eto ga celi citat.

[Ivan Marković]

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ali znaš druge da učiš. 

O besmrtnosti duše i stvorenoj i nestvorenoj besmrtnosti da. O besmrtnom čoveku kao psihosomatskoj celini po prirodi, ne znam. Ali izgleda da Florovski zna. A postojanje i život, opet terminologija. No dobro, ti si terminološki čisdtunac pa da se ne zamaramo. Idi pitaj Žiku malo o saborskim anatemama....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Ivan Marković рече

Ali izgleda da Florovski zna

Eto tu sam da ti pomognem da pažljivo čitaš nemoj da uzimaš samo crno u eurokremu uzmi malo i belo ako voliš eurokrem.

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Eto tu sam da ti pomognem da pažljivo čitaš nemoj da uzimaš samo crno u eurokremu uzmi malo i belo ako voliš eurokrem.

Ma samo opušteno, sve će vidimo kada vaskrsnemo...

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, Ivan Marković рече

Idi pitaj Žiku malo o saborskim anatemama....

Ti si anatemisao sve svetitelje hahahhahha.

Zato što ne umeš da čitaš tekst. Pa moram polako ali disleksija nije prepreka ipak imamo mi beskrajno vreme pred sobom.

Hristos vaskrese.

[Кратос]

пре 8 часа, Ivan Marković рече

ZIZJULASOVCI 

Nešto sam čitao od Zizujalasa,od maske do ličnosti čini mi se i tu on kaže da je priroda=nužnost,to sam i dosta puta gledao kod Vladike Ignjatije,kao tobož ona je nužnost a ličnost je sloboda a ličnost je nosilac prirode što onda implicira da je i nosilac nužnosti i gde je tu onda sloboda?!Ako je priroda nužnost da li je onda Bog dobar po nužnosti svoje prirode ili je to akt njegovo slobode?Ako usvojimo ovo što sam video kod Zizijulasa i čuo od Ignjatija Bog je po nužnosti to što jeste a to je ograničavanje samoga Boga kao roba sopstvene prirode.

[Кратос]

Imao bih jedno pitanje za Žiku kao teologa.Koja je razlika između duše i ličnosti?Mogu i ostali da iznesu svoja mišljenja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 сат, Kratos рече

Imao bih jedno pitanje za Žiku kao teologa.Koja je razlika između duše i ličnosti?Mogu i ostali da iznesu svoja mišljenja.

Evo ti jedan citat koji je ivan hteo da koristi u svoju korist.

Човек је створен као бесмртан. Он не може да учини оно крајње и коначно метафизичко самоубиство и тиме себе избрише из постојања. Исто тако, међутим, сама Христова победа не може да наметне вечни живот тзв. "затвореним" бићима. Као што каже Св. Августин, за створено биће "постојање не представља исто што и живљење (живот)" (De genesi ad litt. I, 5)."

Ovde se govori da sve što je Bog stvorio neće nestati ali da je Bog "nemoćan" jer ne "može" da nametne večni Život zatvorenim bićima. Pa onda pisac teksta koristi pravoslavnog Augustina da to bliže objasni i kaže, da stvoreno biće (čovek,andjeli svejedno telesno ili bestelesno) dakle stvorenom biću postojanje nije isto što i življenje (život). (i opet smo u nužnosti prirode)

Zašto smo u nužnosti prirode? Zato to Život u prirodi svojoj ima samo Bog a stvoreno je osudjeno i uslovljeno da ima ODNOS sa Bogom da bi opšte i mogao imati Život. Ne postojanje, nego Život.

Ličnost ne postoji bez Drugog, jer je ODNOS TAJ KOJI ČINI LIČNOST. Ako nemaš odnosa sa drugim nisi ličnost.

I sada ako pričamo o Životu od tačke A (početne tačke kad si stvoren) pa do beskraja, onda ne možemo govoriti o prirodi nego o ODNOSU, jer je on taj koji uslovljava da li ćeš ti živeti do kraja vremena ili ne.

Tako da mi pravoslavni a za razliku od Platoničara povezujemo besmrtnost sa blagodaću i anuliramo zamku Platoničara koji besmrtnost povezuju samo sa Božanskom prirodom. Mi Božanske prirode nemamo ali imamo Blagodatne darove koji nam obezbedjuju u ODNOSU sa Bogom Život sa početkom ali i bez kraja i smrti.

Ličnost je nosilac i duše i tela, jer i ako duša možda obezbedjuje večno postojanje od tačke A u gornjem opisu, ona ne obezbedjuje i večni život od tačke A. 

Besmrtnost obezbedjuje samo odnos sa Životom.

[Васијан]

пре 10 часа, Ivan Marković рече

Što i ja kažem. Posttoje besmrtnost bez i besmrtnost sa početkom. A evo šta kaže Florovski u članku koji je VSB bio ljubazan da nam da.

"

Светлост је Логос који обасјава природне умове верујућих, али као сажижући огањ [последњег] суда (τη καύσε ι της κρίσεως), Он кажњава оне који кроз плотску љубав остају привржени ноћној тами овога живота. Разлика постоји између појмова έπ'ιγνωσις и μέθεξις. "Препознавање" није исто што и "причасност". Бог ће заиста бити у свему, али ће само у светима својим Он бити присутан "са благодаћу" (διά την χάριν); у непоправљивима Он ће бити присутан "без благодати" (παρά τήν χάριν). Зли ће бити удаљени од Бога тиме што немају постојану намеру да чине добро.¹⁴ Овде се ради ο истом двојству природе и воље. У васкрсењу ће сва твар бити обновљена, тј. доведена до савршенства и коначне постојаности. Грех, међутим, и зло свој корен имају у вољи.

Јелинистички ум стога закључује да је зло непостојано, и да и само по себи мора неизбежно да нестане. Ништа не може постојати непрестано ако нема свој корен у божанском закону. Хришћански закључак управо је супротан. Инертност и тврдоглавост постоје у нашој вољи и ова тврдоглавост ће можда остати неизлечена чак и у "општем обновљењу ". Бог никада не врши насиље над човеком па се стога заједница са Богом тврдоглавима не може наметнути. По речима Св. Максима Исповедника “Дух не доводи до нежељеног решења, већ преображава већ изабрану намеру у обожење (theosis)”. (Quasi, ad Thalass., 6). Ми живимо у измењеном свету: он је измењен Христовим искупитељним Васкрсењем. Живот је био дат и он ће победити. Оваплоћени Господ је уистину Други Адам и у Њему је инаугурисано ново човечанство. Није осигуран само коначни опстанак, већ је испуњен и Божији творачки циљ. Човек је створен као бесмртан. Он не може да учини оно крајње и коначно метафизичко самоубиство и тиме себе избрише из постојања. Исто тако, међутим, сама Христова победа не може да наметне вечни живот тзв. "затвореним" бићима. Као што каже Св. Августин, за створено биће "постојање не представља исто што и живљење (живот)" (De genesi ad litt. I, 5)."

Pametnome dosta. Ali kada se zizjulasovac sektaškog mentaliteta uhvati za termin kao pijan plota, bolje ga mani da ga ne upropastiš. Ako mu je toliko mrzak neki termin (a da nije dogmatski regulisan), ne mora da ga upotrebljava, ako već ne može da razume značenje pojma.

Ово је тако добро да бих дао хиљаду "Амина" 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Васијан рече

Ово је тако добро да бих дао хиљаду "Амина" 

Pa daj ih zato sam i postavio to ovde.

[Жика]

пре 3 часа, Kratos рече

Imao bih jedno pitanje za Žiku kao teologa.Koja je razlika između duše i ličnosti?Mogu i ostali da iznesu svoja mišljenja.

Личност је израз за однос, не може да постоји сама за себе. Важан је наш однос са другим.  Битно је да покажемо љубав према другоме, да превазиђемо индивидуалност.

Реч душа се различито користи. Негде се односи на човека, а негде да би означила духовни елемент нашег бића. Створена је у исто време кад и тело. Ево цитат Св. Атанасија Великог о души:" Она живи у свим деловима тела и свугде у њему испољава своју делатност. Појам душе укључује у себе и далеко шири смисао: душа не само да оживљује тело, него и представља највишу суштину, управља човековим животом и његовом опажајном природом". Душа је створена и зато кажем да је смртна, јер све што је створено је смртно. Душа и тело су тесно повезани једно са другим. Човекова бесмртност је заснована на Васкрсењу Христовом, а не на бесмртности душе. Зато се питам како може душа да делује независно од тела? Ево нешто од Јанараса који пише о Јовану Лествичнику:" Стога, раздвајање душе од тела приликом физичке смрти за светог Јована представља чињеницу која није у сагласности са човековом природом, односно са оним што човек јесте. Раскидање ове органске повезаности он назива “чудом” и пита се како душа после смрти “може да постоји ван онога у чему је добила биће”.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 13 минута, Жика рече

Ево нешто од Јанараса који пише о Јовану Лествичнику:" Стога, раздвајање душе од тела приликом физичке смрти за светог Јована представља чињеницу која није у сагласности са човековом природом, односно са оним што човек јесте. Раскидање ове органске повезаности он назива “чудом” и пита се како душа после смрти “може да постоји ван онога у чему је добила биће”.

Ne znam da li znaš kako stoji u službenom trebniku sveštenika?

Čini mi se da stoji jedna potpuna nelogičnost tipa (kad se čita opelo) Rastavio si Bože ono to se rastaviti ne može, te se telo vrati u prah a duša na mesto gde čeka vaskrsenje... (tako nešto )

[Жика]

пре 6 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne znam da li znaš kako stoji u službenom trebniku sveštenika?

Čini mi se da stoji jedna potpuna nelogičnost tipa (kad se čita opelo) Rastavio si Bože ono to se rastaviti ne može, te se telo vrati u prah a duša na mesto gde čeka vaskrsenje... (tako nešto )

Видео сам то на некој другој теми, неко је поставио. Не знам тачно.

[Кратос]

пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече

te se telo vrati u prah a duša na mesto gde čeka vaskrsenje.

Pa to i ja pričam i većina koji veruju u besmrtnost duše.Šta je problem?