Зоран Ђуровић: Јерес равноземљаша

[grigorije22]

Response ili ti debunked tekst oca Zorana od strane Mitropolita Milivoja 

БЛАГОЧЕШЋЕ РАВНОЗЕМЉАША

На почетку свог осврта на тему Равне Земље, о. Зоран подводи под јерес и секту све који тврде да је Глобус лажна слика нашег света, односно, да је наша Земља равна кружна плоча, непокретна, коју наткриљује свод који је непробојан. Изрази „јерес“ и „секта“ нису случајно употребљени. О. Зоран знамо као великог критичара +Атанасија Јевтића и +Амфилохија Радовића, али у борби против неистомишљеника користи исту методологију – перфидно подилажење необавештеним читаоцима тиме што све што се не поклапа с његовим (њиховим) светоназорима своди на ова два израза, знајући колику панику и омразу код верски непросвећеног српског народа ови узрази изазивају. Шта изазивају?
Најпре страх и неповерљивост, а онда мржњу, која сасвим заслепљује. На то се и игра!

Кад човека који не зна шта је Служебник а шта Слежевник убедиш да је нешто јерес и секта, скоро занавек си га одвратио од испитивања тога. Обавештенијим читаоцима или пак онима с било каквим богословским знањем и јерес и секта не звуче априори негативно, јер у свом корену имају значење: „одвајања“, „одабира“, „издвојеног мишљења“, „групу истомишљеника“ и томе сл. Дакле, строго научно, јерес и секта нису и не морају се у овом случају (тема Равне Земље) схватити у свој тежини коју ова два израза имају у православној Догматици, односно вери, већ крајње узето, представљају издвојено, малобројно мишљење једног круга људи, које може али не мора да буде истинито. Сетимо се почетака Хришћанства, ето и секте и јереси изворно!

О. Зоран рудари тражећи биткоин

О. Зоран се није се довољно упознао с проблематиком. Да јесте, знао би да је цитирано „Удружење Равне Земље“, да се изразим његовим шмекерским сленгом - „фејк“, оно које Гугл избацује међу првима повезницама приликом претраге, да збуни оне који се с тематиком срећу први пут. А зашто је лажно? Једноставно, на том сајту се обрађује тема Равне Земље, али има и компромитујућег материјала, који је контрадикторан по себи. Рецимо, заступа се једна теза о Равној Земљи а онда иде аргументација коју користе Глобисти, итд. Дакле, то није место на коме се Ава могао упознати с правим Равноземљашима. Оно што је он тамо срео можда су „шабани“ али његови, јер су то подметнути Глобисти да осујете “покрет“ Равноземљаша.

Цариградско-римски свештеник се узда у науку последњих 500 година

Позивање на достигнућа науке у последњих 500 година уз које иде хвалоспев неколиким научницима и гнушање над помишљу да се тренутни став Науке по свим питањима може довести у питање, јер је ето период од пет векова иза тога је смешан и логички погрешан. Зашто ову привилегију да приписујемо само себи – нараштају последњих пет векова а одричемо је нараштајима, који су најмање петнаест векова мислили сасвим другачије!? Они су били у криву а ми смо у праву?

„Данашња наука је, такође, пуна заблуда, пуна промашаја, пуна полуистина; и ако бисмо се превише ослонили на њу као такву, опет бисмо могли доћи до погрешних закључака. Међу људима који се не удубљују у ствари раширено је мишљење да је „древна наука била у заблуди, а да је модерна наука у праву, те да због тога треба веровати свему што тврди модерна наука“. Редовно се дешава да једна генерација одбаци такозване „научне факте“ које је наука претходне генерације сматрала за неоспорне. У многим својим областима, данашња наука се ослања на становишта која ће, за само педесетак година, ако уопште и преживе толико, бити оповргнута и замењена новим теоријама.“ (О. Серафим Роуз)

Остављам читаоцима да сами закључују шта је повољније, смисленије и логичније.

Следећа примедба о, Зорану је тзв, „мешање баба и жаба“ – како воли да каже. Обојица смо уско стручни људи али област нашег рада није Наука (осим Веронауке), барем не нека егзактна наука, попут Математике, Физике и Хемије. Позивање на научнике који су постигли нешто у областима којима нас двојица не припадамо је депласирано, јер у некадашњој Апологетици је важило, да кад дође до спора око неке научне ствари, онда полемика иде овако: физичар против физичара, хемичар против хемичара, биолог против биолога. А овде имамо човека др теологије који мени нуди Теслу и Пупина као заговорнике Глобуса, а да притом није завршио основну школу!

То су ми рекли ови моји с факултета ономад. Не постоје докази да је завршио основну школу. Успут су ми рекли и да га је жена напустила и то верујем, јер је пре неколико дана сам кувао рибљу чорбу. Какав је то брђанин (Црногорац?) који сам кува, а не кува му жена?:)))

Али добро, господин Миливоје испитује ствари, и не пада лако на клевете или јавне пашквиле. Полемику ћу зато, за сада, да усмерим само кроз наше корито Писма и Предања, иако би вероватно обојица могли нешто сувисло „научнички“ да кажемо из области којима не припадамо. О-том-потом!

Бруцоши БФСПЦ говоре...

Свакако да Писмо није научни трактат, али једном рекох, то је излизана флоскула којом почиње сваки текст који говори о односу Вере и Науке. Нарочито је популаран код бруцоша теологије, али ни свршени теолози га не употребљавају мање. Сматрам да није довољан ни коректан, тј. да је својеврсна капитулација пред Науком, која мало-помало, заузима пиједестал који припада само Вери и ничему другом. То је толико видљиво последњих неколико деценија. Скоро да нема полемичког текста којег је писао богослов а да се научни став или мишљење научника не представља као еталон мишљења на задату тему. Ето, то је рекла наука! Наука каже да је то трајало толико и толико; тако и тако је било; а шта каже Библија на исту тему је споредно. Извините!

За мене као хришћанина меродавна је Библија и Оци – њени тумачи, а не шта кажу Тесла и Пупин. Рекох, за мене, али ту ја нисам важан, ни моје мишљење, него гледам да своје мишљење ускладим с мишљењем Отаца а они, видећемо „заступају“ тезу о Равној Земљи, као и Библија. Нешто сам већ наводио на многим местима, имам заиста много материјала, и просто не знам како да га овде представим а да не буде преопширно, ради оних који Оце – шестодневнике нису читали, али верују титулама и шмеку. Носим се мишљу да објавим и дебљу књигу на ову тему, као Легија у затвору. Зарадио бих неке новце, одржавале би се трибине, олакшао бих православцима сусрет с истином. Што би блажене успомене, игуман Дечана - Макарије рекао: „И ми коња за трку имамо!“.

Проблем инспирације

Библија је инспирисана књига, није диктат, тачно.
Али!
Није ни размишљање побожног човека, само. Ако су у Библији само символи, ако описима у Шестодневу не одговара никаква реална стварност, онда шта ће нам?
Библија нема никакву вредност, осим књижевне. Тражити истину у Библији је промашај, то нам нуди овај став наших савременика. Мени нарочито тешко пада, кад морам нешто да кажем против хришћана, нарочито православних, како каже, незаборавни прота Лазар Милин, али кад је истина у питању морам. Када „специјалисти“ за Писмо „почну да нам причају да су то само празне приче или идеје позајмљене из вавилонске митологије, ми морамо имати потпуно јасан став о томе да ли је (Свето писмо) богонадахнуто или не, односно, да ли је оно нека врста вавилонске митологије или не. Ми, такође не би требало да брзамо са тумачењем тзв. „тешких места“, већ би прво требало да покушамо да се упознамо са оним што (о тим местима) говоре Свети Оци, признајући да они имају духовну мудрост коју ми немамо, јер су неупоредиво духовнији од нас“. (о. Серафим Роуз)

Кренимо редом...

Мислим да следећи одељак из Златоустове Омилије на Постање, разјашњава начелни став који би требало да имамо приликом тумачења Постања: „“Та писма посла Бог, а донесе их Мојсеј. И шта дакле, кажу писма?...У почетку створи Бог небо и земљу, као да свима нама кличе јасним гласом и говори: „Не јављам ово поучен од човека; Онај који је из небитија у битије све ово привео – Он сам и мој језик покрену да о томе приповедам.“ Молим вас, стога, да на ове речи пазимо као да то више не слушамо Мојсеја, него самога Бога свега кроз језик Мојсејев, презревши сопствена расуђивања. Јер, помисли, каже /Писмо/ људске плахе су и непоуздана су расуђивања наша (Прем 9, 14). „

У овом контексту и други свети – Јефрем Сиријски говори: „У почетку створи Бог небо и земљу, тј. суштину неба и земље. Нико не сме да мисли да је шестодневно стварање алегорија; није дозвољено да се тако говори, као да је оно, што је према опису створено током шест дана, створено у једном тренутку, нити као да су у овом опису представљени само називи који или ништа не означавају или пак означавају нешто друго. Напротив, као што су небо и земља који су првобитно створени уистину небо и земља, а не нешто друго што се подразумева под именом неба и земље, тако треба да се зна и оно, што је речено о свему осталом, створеном и устројеном након стварања неба и земље, не садржи у себи само празне називе и да сили тих назива одговара сама суштина створених природа (елемената, стихија). „

Стварање /Ад екстра/

О разликовању два глагола „бара“ и „аса“, нема потребе да дужимо. Један означава буквално стварање ни из чега – апсолутно стварање из ништавила, привођење у биће, а други тзв, „уметничко“ стварање, тј. обликовање већ постојеће твари. Мислим да ово нико не спори, осим старих јеретика с којима су Оци полемисали тумачећи Шестоднев. Дакле, за нашу причу, небитно. Оно што је битно је како о. Зоран запажа, стварање свода. Какав је свод?
Каквим га Црква, тј. Оци виде?

Опет у помоћ призивамо малопре навођене Оце.

Да видимо шта каже Златоусти о првом дану стварања, па затим о своду:

„Када рече /Мојсеј/: Земља беше невидљива и неустројена, он тачно објашњава зашто беше невидљива и необделана, те каже: И тама беше над безданом и Дух Божји надношаше се над водом. Гледај како се блажени пророк овде једноставно изражава и како не казује појединачно о целокупном стварању, него обавестивши нас о најзначајнијим стихијама и поменувши и небо и земљу, остало оставља по страни. Нигде не поменувши стварање вода, он каже: И тама беше над безданом и Дух Божји надношаше се над водом. Управо то беше покривало земљино лице – тама и водени бездан. Отуда сазнадосмо да све видљиво беше бездан покривен воденом тамом и да беше потребан премудри Творац који би свој тој безобличности поставио крај и све привео у неко благоустројство...Обрати овде пажњу љубљени, на след поуке. Када нам напред каза, после стварања неба и земље, да земља беше невидљива и неустројена, додао је и разлог зашто је била невидљива – управо јер беше покривена тамом и водама. Све је било вода и тама и ничега другог не беше...

И рече, каже, Бог нека буде свод посред воде и да раставља воду од воде. Шта значи: нека буде свод? То је као да ко људским језиком каже: некакав зид и преграда чија је сврха да раставља. Када је, каже, настао свод, заповедио је да се неке воде налазе под сводом, а друге над њим. Али, могао би се неко упитати шта је свод: је ли то отврдла вода или некакав згуснути ваздух или каква друга твар? Нико благоразуман не би то просто потврдио. Наше је да с великом благодарношћу примамо што је речено и да не испитујемо оно што је изнад нас, превасходећи сопствену природу, него само да знамо и у себи да држимо да је по заповести Владичиној створен свод који раставља воде и који неке држи испод, а друге, уздигнуте, може да носи на сопственим плећима...

Све божанствене књиге Старога Завета биле су испрва састављене јеврејским језиком и у томе би сви са нама сагласили. Не много година уочи Христовога доласка цар неки Птоломеј, веома поревноваши око сабирања књига и сакупивши разноврсне друге књиге, схвати да ваља сабрати и ове /свештене/ књиге. То беше дело домостроја Божјег. А ово нисам вашој љубави поменуо тек тако, него да бисте знали да нису састављене на овом, нашем, језику, него на јеврејском. Кажу, дакле, они који тај језик добро познају да код Јевреја реч „небо“ стоји у множини, а то уједно кажу и зналци сиријског језика. Зато кажу да на њиховом језику нико не би рекао „небо“ него „небеса“. Због тога је, дакле, блажени Давид рекао небеса небеса – не јер је небеса много, а тако нас није ни поучио блажени Мојсеј, него зато што у јеврејском језику није реткост да се реч којом се означава један појам користи у множини. Да су небеса многа, не би Дух Свети пропустио да нас, језиком тога блаженог пророка, обавести и о стварању других.“

Свети Јефрем Сиријски о стварању неба и земље и свода:

„У почетку створи Бог небо и земљу. На то је и ограничено дело првобитног стварања, јер ништа није створено заједно са небом и земљом. Чак ни природе (елементи), створене тог истог дана, нису тада још постојале. Да су створене заједно са небом и земљом Мојсеј би то рекао. Из свега тога се јасно дознаје да су небо и земља створени из ничега, јер још увек нису били створени ни ваздух ни вода, тада још увек нису постојале ни ватра, ни светлост ни тама; оне су саздане након неба и земље... После тога Мојсеј не говори о ономе што је над сводом, него о томе што се, као у некој утроби, налази између свода и земље. Он нам није писао о духовима, нити каже у који су дан они створени. О земљи пак пише да беше без обличја и пуста, тј. да ништа на себи није имала и да је била пустиња...

Говорећи о стварању неба и земље и указавши на пустош (као што је време старије од природе створене у времену), Мојсеј приступа опису саме природе и каже: беше тама над безданом. То показује да је бездан воде створен у исто време. Како је он, међутим, створен у тај дан када је створен? Иако је створен тог дана и у то време, Мојсеј на овом месту није написао како је створен; због тога морамо прихватити да је бездан створен у то време, као што је написано, и да од самог Мојсеја очекујемо објашњење како је створен. Таму над безданом неки тумаче као сенку неба. Када би свод био створен првог дана, њихово мишљење би могло бити на месту, а ако би горња небеса била слична своду, онда би се између небеса и небеса налазила тама, јер још није била створена нити им је била придружена светлост, која би својим лучама разгонила таму. Ако је небеска област светла, како сведоче Језекиљ, Павле и Стефан, и ако небеса својом светлошћу разгоне таму, како су онда распростирала таму над безданом?

Ако је све што је створено створено за шест дана, онда су облаци створени првог дана. Ватра је створена заједно са ваздухом, иако о томе није ништа написано, па су тако и облаци створени заједно са безданом, мада о њима није написано да су створени заједно са безданом, слично као што није написано ни да је ватра створена заједно са ваздухом. Било је потребно да све буде створено за шест дана. Порекло облака нам је познато, и зато морамо претпоставити да су облаци створени истовремено кад и бездан, јер они увек настају из бездана. И Илија је видео облак који се диже од мора (1. Цар. 18; 44), док Соломон каже: Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом (Приче Сол. 3; 20).

Након дана и ноћи, у друго вече је створен свод. Од тог времена, он својом сенком ствара ноћ која затим следи. На тај начин су у вече прве ноћи створени небо и земља, а са њима је створен и бездан, створени су облаци и управо су они, распростирајући се над свим, створили тамну ноћ. А након што је дванаест часова ова сенка све прекривала, створена је светлост и она је развејала таму која се распростирала над водама. Рекавши да је тама била над безданом, Мојсеј наставља: и Дух Божји надношаше се над водом... Он је загревао, оплодио и учинио плоднима воде, слично птици раширених крила седи на јајима и у то време, када су јој крила раширена, загрева их својом топлотом и оплоди их...

Након што је протекло дванаест часова ноћи, створена је светлост између облака и воде и она је развејала сенку облака који су се уздизали над водом и стварали таму. Тада је започео први месец, нисан, када дани и ноћи имају једнак број часова, како би дан садржао исти број часова и онолико времена колико је имала и тама. Иако су и светлост и облаци створени у једном тренутку, и дан и ноћ првога дана трајали су по дванаест часова.
Светлост која се појавила на земљи била је слична или светлом облаку или излазећем сунцу или пак стубу који је обасјавао Јевреје у пустињи...

Првобитна светлост се свуда распростирала и није била ограничена само на једно место. Она је свуда расејала таму, а да се при том није кретала и њено кретање се састојало у појављивању и ишчезнућу. Након њеног изненадног ишчезнућа, наступила је владавина ноћи, а са њеним појављивањем та владавина се окончавала. Тако је светлост створила и три следећа дана...

Говори се дакле да је из ове, свуда расејане светлости и из ватре, створених првог дана, настало сунце које је на своду и да су месец и звезде такође постали из те првобитне светлости да би, као и сунце које управља данима, обасјавали земљу и заједно са тим доводиле до зрелости њене творевине; тако месец својом светлошћу не само да током ноћи ублажује врелину, него и садејствује земљи да створи плодове и творевине које су јој својствене по њеној првобитној природи. И Мојсеј у својим благословима говори о плодовима које ствара месец (б. 5. Мојс. 33; 14).

Воде које су земљу прекривале првог дана, нису биле слане. Иако је над земљом био водени бездан, још увек нису постојала мора. Вода је постала слана у морима, а до њиховог сабирања вода није била слана. Када су воде биле разливене по површини земље због њене влажности, оне су биле слатке. Када су пак трећег дана сабране у мора постале су слане како због сабирања на једно место не би биле изложене кварењу и како би се, примајући у себе реке које се у њих уливају, не би, препуниле.

Како би ту воду у време потопа могли да пију Ноје и они што су били с њим? Ноју је заповеђено да у ковчег унесе храну за себе и све оне који су били с њим, али му није заповеђено да унесе и воду јер су они, што су се нашли у ковчегу, могли да пију воду која је са свих страна окруживала ковчег. На тај начин, као што нису биле слане воде потопа иако су прекривале мора, тако нису биле горке ни воде, сабране у трећи дан, иако су биле горке морске воде, сабране испод њих.

Горње воде, које су другог дана издвојене од осталих вода сводом, биле су такође слатке, као и доње воде. Оне нису такве, као воде које су трећег дана у морима постале слане него онакве какве су воде које су од њих (од мора) одвојене другога дана. Оне нису слане, јер нису изложене кварењу и нису на земљи, од чега би се могле искварити; тамо ваздух не служи зато да би те воде стварале и рађале гмизавце. Овим водама није неопходно да се у њих уливају реке. Оне не могу пресушити, јер тамо нема сунца које би их исушило својом врелином; оне тамо постоје као роса благослова и чувају се ради изливања гнева.

Такође се не може ни претпоставити да се воде над сводом налазе у кретању јер оно, што је доведено у ред не кружи без реда и оно што јесте (што постоји), не покреће се оним што не постоји.
Горње воде ништа не окружује и оне због тога не могу да теку доле нити да круже, јер за њих не постоји оно у чему би оне текле доле или кружиле.

Свод утврђен између воде и воде, распростирао се онолико, колико су се распростирале воде по земљиној површини. Будући да се над сводом налазе воде какве се налазе и над земљом и да се под сводом налази земља, воде и ватра, свод је између њих затворен као младенац у мајчиној утроби.

Други, пак претпостављајући да је свод средиште свега створеног, сматрају га утробом васељене. Ако би, међутим, свод био створен као средиште васељене, онда би светлост, тама и ваздух, који су се налазили изнад свода када је свод створен, и остали изнад свода. Ако је свод створен током ноћи, онда би заједно са водама које су тамо остале, остале и тама и ваздух, а ако је створен током дана, онда би, заједно са водама, тамо остали светлост и ваздух.

Свод је створен у вече друге ноћи, као што је и небо створене у вече прве ноћи. Истовремено са настанком свода, ишчезла је и сенка облака који су, током ноћи и дана, служили уместо свода. Уколико је свод створен између светлости и таме, онда је тама заузела место изнад свода, чим је са уклањањем облака уклоњена и сенка облака.

Ништа се дакле, није са сводом подигло увис, јер над сводом није остало ништа; свод је био намењен растављању воде од воде, а не растављању светлости од таме.

Пошто нам Глобисти нуде своју визију Мајке Земље, „планета“, звезда и великих светила чији постанак Библија смешта у 4. дан стварања, ја ћу о облику Земље да говорим у контексту великих светила и звезда чији „ход“ неминовно утиче и објашњава и сам облик Земље.

Златоусти нам о великим светилима овако приповеда:

„И оно, као женик који излази из ложнице своје, весели се као исполин који хита својим путем. Са краја небеса је излазак његов и ход његов до краја небеса (Пс.18: 6-7). Јер, казавши: Од краја небеса је излазак његов и ход његов до краја небеса, дозначио нам је како у једном магновеном трену оно оптрчава сву васељену и да излива своју светлост са краја на крај, много чиме доносећи корист. Јер оно не греје само, него и суши. И не суши само, него и сажиже.

Зато и Божанствено Писмо показује не само красоту, него и величанство и благотворност сунца тиме што каже: као женик и радује се као исполин који хита путем – али и слабост и ништавност. Јер чуј шта на другом месту каже: Шта је светлије од сунца? А и оно ишчезава. (Сир 17; 31). Нека те, каже, не превари призор: изволи ли да заповеди Онај који га је створио, сунце нестаје као да га није ни било. Да то знају деца јелинска, не би се толиком прелешћу преластила, него би добро знала да им од сазерцавања творевине ваља усхитати Творцу. Зато Он сунце и створи у четврти дан, да ти не би помислио да оно чини дан. А и то што казасмо за семена, рећи ћемо и за дан – да је до стварања сунца прошло три дана. Владика је пожелео да овом стихијом светлост дана учини јаснијом. Исто бисмо могли да кажемо и за мање светило, за месец, јер и до његовог стварања беху три ноћи. Али и он нам, откако је створен, користи тиме што расејава ноћну таму и чини безмало све друго исто што и сунце. Јер сунце је одређено да влада дању, а он да влада ноћу.
Постави их, каже, на своду небеском. Шта значи постави? Значи ли то као да је речено „утврдио“? Далеко од тога. Па ми видимо да оне често у само једном трену превале велико растојање и никада не стоје на једноме месту, него испуњавају свој ток који им је Владика назначио. Шта дакле, значи постави? Он им је заповедио да буду на небу. Може се видети где Писмо касније и на другом месту каже: Постави Адама у рају (Пост 2,8) – није га дакле тамо утврдио, него је заповедио да он у рају пребива. Тако бисмо могли и за звезде да кажемо да је /Господ/ наредио да се оне налазе на своду небеском да би исијавале своје светло на земљу.
Божанствено Писмо хоће да нам каже да нам њихово кретање пружа знање о временима и о смени доба, о броју дана и о току године и како по њима све можемо да распознајемо”.

Свети Јефрем Сиријски такође говори о светилима овако:

„Следи да светила нису створена увече него ујутро. Оно, што је (у Писму) речено, не допушта да се каже да је једно светило створено ујутро а друго увече: Нека буду светила (ст. 14) и створи Бог два светила велика (ст. 16). Ако су светила у време када су створена већ била велика, и ако су створена ујутро, следи да је сунце било на истоку, а месец насупрот њему – на западу. Сунце је било ниско и делимично погружено, јер је створено на месту свог изласка над земљом, док је месец био постављен више, јер се налазио тамо, где се налази петнаестог дана. У време када је сунце било видљиво на земљи, оба светила су угледала једно друго и након тога месец као да се погрузио. И само место, где се месец налазио приликом свог стварања, и његова величина и светлост, показују да је створен у оном облику, који добија петнаестог дана.

И као што је месец створен онаквим, какав је петнаестог дана, тако је сунце, иако му је то био први дан, при свом стварању било четвородневно, јер су се сви дани рачунали и рачунају се по сунцу.

Једанаест дана, колико је месец старији од сунца и које је месец задобио још у првој години, јесу управо они дани које они, што користе лунарно рачунање, сваке године додају месецу. Тако ни Адамова година није била непуна, јер је број дана који су месецу недостајали био употпуњен приликом самог његовог стварања. Адамови потомци су по тој години научили да свакој години додају једанаест дана. Нису, дакле, Халдејци установили такво рачунање времена, јер је оно установљено још пре Адама.
Златоусти, након говора о светилима и звездама а припремајући се да говори о стварању човека индиректно говори о облику земље. „Који утврди на водама земљу (Пс 135, 6). Који ће људски разум моћи да досегне ово? Људи, када граде кућу и науме да поставе темеље, прво копају и силазе у дубину, па ако макар и незнатну влагу виде, све чине како би је сву извукли и тек тада поставили темеље. Зато и Творац свега све ствара супротно људској природи, како би ти познао по томе и Његову неизрециву силу и да би, када Он усхте, и саме стихије показивале оно што је противно њиховом дејству, потчињене заповести Творчевој. А да би вам ово што говорим било јасније, прозборимо сада о овом предмету, а тада ћемо прећи на други. Управо то је супротно природи вода – да носе тешко тело. И земљи је опет противно да пребива на таквом темељу. А што се чудиш? Усхтеш ли да испиташ сваку од насталих твари, открићеш безграничну силу Творчеву и то да Он сопственом жељом управља свим видљивим.“

Облик Земље

Пре него што погледамо шта о облику Земље каже Писмо, да разјаснимо појмове. Круг није кружница, а још мање је лопта. Постоје сличности, али нису исто. Кружница је скуп свих тачака равни (крива линија) једнако удаљених од једне централне тачке. То је геометријска фигура. Круг је нешто друго. То је раван оивичена кружницом. Баш како ми Равноземљаши тврдимо, да је наша Земља равница. Лопта је већ нешто друго. Она је геометријско тело оивичено сфером. Дакле, тродимензионално. Међутим, нико нормалан неће рећи да Бог ствара по узору на математичке дефиниције, јер по њима, а и по о. Зорану круг над којим седи Бог не би имао трећу димензију, тј. дебљину и представљао би више просту идеју, неголи створену твар.
Дакле, наш круг земаљски има „дебљину“, то би заправо био диск. Како он тачно изгледа не знамо, нити можемо да знамо. Претпостављамо да његова дебљина није мала, будући да постоје рупе од цирка 12 км бушене у земљи. Земља је засигурно дебља од тих 12 км. Међутим, у поређењу са њеним обимом, тј. „ширином“ о којој говоре књиге СЗ (видећемо касније) њена дебљина није таква да би је чинила попут цилиндра. Понајвише личи на хокејашки пак. Можда би и облик чигре дошао у обзир. Манимо се пустих спекулација и погледајмо шта о овоме и осталом каже Писмо.

О Земљи као непокретној равни: /Даничић-Вук/

1. Дневника 16:30; „Стрепи пред Њим, сва земљо; за то васиљена тврда и не ће се помјестити“.

2. Пс. 93, 1; „За то је васиљена тврда, и не ће се помјерити“.

3. Пс, 104, 5 „Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести ва вијек вијека“.

О облику Земље:

1. Исаија 40, 22;“Он сједи над кругом земаљским, и њезини становници су му као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан“.

2. У издању Библије (ISV) стоји овако: „He's the one who sits above the disk of the earth, and its inhabitants are like grasshoppers. He's the one who stretches out the heavens like a curtain, and spreads them like a tent to live in“, што ће рећи: Он седи над диском земаљским...

3. Данило 4:10-11 (центар Земље, односно круга) „А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, дрво усред земље, и висина му велика. 11: Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље“.

О стубовима или темељима Земље (који опет посредно говоре о њеној непокретности):

1. Прва Самуилова 2, 8 „Јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену“.

2. Јов. 38,4-7: „Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман. Ко јој је одредио мјере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? На чем су подножја њезина углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?

О крајевима Земље:

1. Исаија 41, 9: „Ти, којега узех с крајева земаљских...

2. Данило 4, 11: „Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље“.

3. Матеј 12, 42: „Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна“.

О своду и водама које су изнад свода:

1. Пост. 1, 6 - 8; 14 - 19;

2. Јов. 37, 18: „Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?“.

3. Пс. 19, 1: „Небеса казују славу Божију, и дјела руку његовијех гласи свод небески“.

4. Пост. 1, 7;

5. Пс. 104, 3: „Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем“.

6. Пс. 148, 4: „Хвалите га, небеса над небесима и водо над небесима!“:

О кретању Сунца:

1. Књига Проповједникова 1, 5: „Сунце излази и залази, и опет хити на мјесто своје одакле излази“.

2. Пс. 19, 6: „Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене“.

3. Књига Исуса Навина 10, 13: „И стаде сунце и устави се мјесец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи истинитога? И стаде сунце насред неба и не наже се к западу скоро за цио дан“.

О звездама:

1. Исаија 34, 4: „И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве“.

2. Матеј 24, 29: „И одмах ће по невољи дана тијех сунце помрчати, и мјесец своју светлост изгубити, и звијезде с неба спасти, и силе небеске покренути се“.

3. Откривење 6, 13 - 14: „И звијезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики вјетар заљуља. И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с мјеста својих покренуше се“.

Преисподња – подземље Земље – Ад

1. Фил. 2, 10-11: „И да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом“.

2. Откривење 5, 3,13: „И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу. И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: ономе који сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека“.

Ла линеа (ммдааа!) је у верзији о. Зорана осакаћена, као фреска белог Анђела у неким репродукцијама. Не види се уредно спаковано платно – погребни повоји, којима је тело Христово било увијено. Тако и овде, мргуд који хода по кружници не види оно што су илуминати (цигани) сакрили, узели од нас – а то је Земља у облику диска!

Позивање на рабине и осниваче масонерије је такође депласирано, они су збрку и изазвали и „премерили“ наново Земљу. Успут, Исаија као стари Јеврејин зна и за реч „дур“ која означава куглу, сферу или лопту. И није је употребио описујући земљу, већ „хуг“ – круг.

На колесницама облаках...

А како она изгледа одозго питајмо очевидца - научника др Августа Пикарда:

Закључак

Идеја о Равној Земљи је, како видимо, библијски утемљена. Утемељена је и Отачки, тј. предањски. Да, прецизирамо: моји наводи о Равној Земљи су само извод. Тога у Библији има пуно, пуно има и понављања. И то није случајно. Дакле, она није лажно утемељена прича, а да негира сву науку, то је злонамерна тврдња. Злонамерна је стога што Равноземљаш није против науке, али јесте против псеудонаучне индоктринације, попут мита о Глобусу. Међутим, разлика постоји. За сцијентисте је Наука религија, за нас није, и нема превелику важност. Полако силазимо с терена метафизике и богословља (остаје нам још пар увида које ћемо другом приликом да обрадимо), и улазимо у оне воде – аспекте у којима ћемо се срести с тзв. научницима, да бисмо видели колико је тек њихово незнање и батргање по мраку.

Библија и Оци говоре о Земљи као равници – диску, и нама је то довољно. А да ли то утиче на спасење – веровање да ли је Земља диск или лопта, бојим се да утиче.

Ако је Василије Велики рекао да није битно, био је само делимично у праву. Хронолошки да, у односу на његове савременике али данас?

Имамо православне еволуционисте, настале од римокатоличких еволуциониста, и ине чије се погрешне поставке о настанку живота, све без изузетка темеље на тврдњи да је Земља глобус који се креће фантастичним брзинама у три правца у бесконачном свемиру који је настао из праатома набијеног енергијом. Кад људи схвате, да свемир не постоји, да нема маглина, галаксија, црних рупа, квазара, супернова, звезда и ванземаљаца, схватиће да ништа није некада давно, прадавно, експлодирало и зачело свемир који се застрашујућом брзином шири. Зато је потребно срушити ту лаж, а ми Равноземљаши немамо бриге те врсте. Ми смо своју истрагу свршили.

„Научнички“ остајемо отворени за сва достигнућа науке и позивамо Глобисте: „Дајте нам једну реалну фотографију Земље сликану из свемира у који верујете, дајте нам снимак Земље сниман Хабловим телескопом у реалном времену - уживо, и сва наша спорења престаће!

Али, они то неће да ураде, јер не могу то да ураде. То не постоји.

+2

[Милан Ракић]

О Боже 

[Кратос]

ebte kolko trebaš da budeš luuud da veruješ da je zemlja ravna...ne znam stvarno,ljudi su čudo... mada da nema takvih ne bi bilo interesantno...

[Bokisd]

Ko je to mitropolit Milivoje ? 
 

[Pisum]

пре 41 минута, grigorije22 рече

Носим се мишљу да објавим и дебљу књигу на ову тему, као Легија у затвору. Зарадио бих неке новце, одржавале би се трибине, олакшао бих православцима сусрет с истином.

Samo napred, objavi što pre Milivoje ko si da si.
U mesto tribine, održao bi se brzi konzilijum nekoliko psihijatara.
Mnogo bi olakšao odlazak u ludnicu na veooooooma dugo vreme.

[Avocado]

пре 43 минута, grigorije22 рече

 Носим се мишљу да објавим и дебљу књигу на ову тему, као Легија у затвору. Зарадио бих неке новце, одржавале би се трибине, олакшао бих православцима сусрет с истином.

Ono kad ti je prva asocijacija na "deblju" knjigu koja olakšava susret sa istinom - Legijina knjiga...

 

[Zoran Đurović]

пре 38 минута, grigorije22 рече

Ако је Василије Велики рекао да није битно, био је само делимично у праву. Хронолошки да, у односу на његове савременике али данас?

Проблем једног дела учесника на форуму је што мисле да су у кафани, па да могу да причају све што им падне на памет, без икакве методичности. Ти се расприча (можда су ти као малом бранили да причаш), а цео дискурс нема благе везе са мојим текстом. Ти не дијалогишеш са њим него са својим асоцијацијама. Мој текст је строго ограничен на СЗ, тако да уплитање отаца (а већ сам био рекао да се не бавимо њиховим идејама), односно њихове интерпретације СЗ приче о земљи је скроз промашено. Јер СЗ текст је постојао вековима пре отачке интерпретације а сигурно је било паметних људи који су га разумевали. Сигурно Мојсије није писао имајући на уму вас равноземљаше који ћете да нам објасните оно што се преко пророка откривало. Дакле, шабанашки си омашио тему. Када се будеш сконцентрисао и написао одговор на мој текст, тада ћу ти и одговорити. Немам сво време овога света, а веруј ми, има много паметнијих ствари за читати од равноземљашких тлапњи.

Само једно питање на Василија: Да је он у Библији видео тезу о земљи као диску, зашто је не подржава него говори да је небитно да ли је лопта или диск? Зашто не проповеда ту библијску "истину"? - Зато што је нема, пријатељу, како сам и показао у мом тексту. 

  

[grigorije22]

пре 9 часа, Zoran Đurović рече

Проблем једног дела учесника на форуму је што мисле да су у кафани, па да могу да причају све што им падне на памет, без икакве методичности. Ти се расприча (можда су ти као малом бранили да причаш), а цео дискурс нема благе везе са мојим текстом. Ти не дијалогишеш са њим него са својим асоцијацијама. Мој текст је строго ограничен на СЗ, тако да уплитање отаца (а већ сам био рекао да се не бавимо њиховим идејама), односно њихове интерпретације СЗ приче о земљи је скроз промашено. Јер СЗ текст је постојао вековима пре отачке интерпретације а сигурно је било паметних људи који су га разумевали. Сигурно Мојсије није писао имајући на уму вас равноземљаше који ћете да нам објасните оно што се преко пророка откривало. Дакле, шабанашки си омашио тему. Када се будеш сконцентрисао и написао одговор на мој текст, тада ћу ти и одговорити. Немам сво време овога света, а веруј ми, има много паметнијих ствари за читати од равноземљашких тлапњи.

Само једно питање на Василија: Да је он у Библији видео тезу о земљи као диску, зашто је не подржава него говори да је небитно да ли је лопта или диск? Зашто не проповеда ту библијску "истину"? - Зато што је нема, пријатељу, како сам и показао у мом тексту. 

  

Avo,  njesam ja pisao tekst no Milivoje.

[Zoran Đurović]

Управо сада, grigorije22 рече

Avo,  njesam ja pisao tekst no Milivoje.

Па што га он не окачи?

[grigorije22]

пре 9 часа, Zoran Đurović рече

Па што га он не окачи?

Zato sto nije clan foruma pa je mene zamolio da ga ja okacim.

[Кратос]

Ko je bre ta budala?Grešni?

[Zoran Đurović]

Управо сада, grigorije22 рече

Zato sto nije clan foruma pa je mene zamolio da ga ja okacim.

Могао је да се учлани, што је срамежљив толико, нећемо му ми ништа:))

 

[Bokisd]

пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Ти не дијалогишеш са њим него са својим асоцијацијама

Mozda voli slagalicu, i asocijacije. 

 

[Pisum]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Могао је да се учлани, што је срамежљив толико, нећемо му ми ништа:))

 

Ma neeeeeeeeeeeeeeee, gde bi mi.
Samo malo, da ne boli....

[Кратос]

пре 33 минута, Pisum рече

Samo napred, objavi što pre Milivoje ko si da si.
U mesto tribine, održao bi se brzi konzilijum nekoliko psihijatara.
Mnogo bi olakšao odlazak u ludnicu na veooooooma dugo vreme.