Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[о.Горан]

пре 1 минут, Ведран* рече

Овај мој има лепше очи. 

Да знаш, коначно и ми да се сложимо. Сећам се да сам негде читао да људско око тј. мрежњача има, преведено на данашњи информатички речник, око 700 мегапиксела, а замислите колико тек имају орао, јастреб или соко који са раздаљине од неколико стотина метара виде миша. Сад сам пронашао на википедији интересантан чланак који каже да јастреб има 6 до 8 пута прецизнији вид од човека. Ево дела текста:

 

Vid ptica grabljivica

Vizuelna sposobnost ptica grabljivica je velika, a na nju utiču mnogi faktori. One imaju velike oči u odnosu na veličinu glave, 1,4 puta veće od proseka ptica iste težine. Oči su im u obliku cevi da bi se proizvela veća slika na mrežnjači. Njihova mrežnjača ima veliki broj receptora po kvadratnom milimetru, koji ogređuju oštrinu vida. Što više receptora ima životinja, to je sposobnost da razlikuje predmete u daljini veća. Mnoge ptice grabljivice imaju daleko više štapića i čepića od ljudi (soko ima 65000 po mm2, dok čovek ima 38000 po mm2) i to pruža ovim pticama spektakularan vid na daljinu. Mrežnjača može biti u obliku sočiva, što dodatno povećava gustinu receptora. Zbog ovih osobina, jastreb ima čak 6 do 8 puta bolji vid od čoveka.

Grabljivice koje imaju oči na prednjem delu glave, imaju binokularni vid, kome dodatno pomaže žuta mrlja. One imaju veoma dobru vizuelnu rezoluciju (soko može da vidi insekta dužine 2 milimetra sa visine od 18 metara), ali imaju manu u tome što im je vid slab pri slabom osvetljenju. Lešinarima, poput supova, ne treba tako oštar vid, tako da oni imaju samo jednu žutu mrlju sa oko 35000 receptora po mm2. Ptice grabljivice verovatno mogu da razlikuju boje kao ljudi, ali nemaju mogućnost da razlikuju polarnu svetlost.

Većina grabljivica ima prevoj koji se proteže iznad oka. Ta „obrva“ im daje njihov karakterističan pogled. Ona štiti oko od vetra, prašine i prekomerne svetlosti. Orao ribar nema ovaj prevoj, mada raspored perja oko njegovih očiju ima sličnu funkciju. On ima i tamno perje ispred očiju, koje verovatno služi da smanji odsjaj vode dok lovi ribe.

 

Vid noćnih ptica grabljivica - sova

Sovina očna jabučica više liči na cev i to povećava fokusnu dužinu oka i daje joj teleskopski vid. Ona ima velike dužice koje mogu puno da rašire zenice i prikupe puno svetlosti. Obe ove adaptacije joj pomažu da primeti mali plen iz daleka i pri slabom svetlu. U potpunom mraku, sove kao što je šumska sova, oslanjaju se na svoj fantastičan sluh da bi locirale plen. Sove vide sto puta bolje nego čovek na velikim razdaljinama, posebno noću, ali ne mogu videti ništa bliže od 10 cm. Sovino oko poseduje malo ćelija koje su osetljive na boju, tako da većina sova vidi malo boja ili samo crno – belo.

Kako one imaju dobar noćni vid, često se misli da su slepe pri jakom svetlu. To nije tačno, zato što njihove zenice imaju širok spektar prilagođavanja. To im omogućava da prava količina svetlosti pogodi mrežnjaču. Neke vrste mogu čak videti bolje od ljudi pri jakom svetlu.

Poređenja radi, ljudi imaju vidno polje od 180º, od kojih je 140º binokularni vid. Šljuke imaju neverovatan vidokrug od 360º zato što su im oči postavljene sa strane. Međutim, manje od 10º tog vidokruga čini binokularni vid. Vidokrug sova je oko 110º. Od toga 70º čini binokularni vid.

 

Vid vodenih ptica

Morske ptice, kao što su čigre i galebovi, koje se hrane na površini vode ili uranjanjem imaju crvene kapljice ulja na čepićima na mrežnjači. To poboljšava kontrast i zaoštrava vid na daljinu, posebno u maglovitim uslovima. Ptice koje love iznad vode moraju da isprave odsjaj vode kada se riba posmatra pod uglom. Male bele čaplje mogu da naprave korekcije koje su potrebne kada se hvata riba i najuspešnije su kada napadaju pod oštrim uglom i još je veći uspeh kada ribe ne mogu da primete svoje predatore.

Ptice koje love pod vodom imaju daleko manji broj kapljica ulja, ali one imaju posebno savitljiva sočiva. Ovo omogućava veću akomodaciju za dobar vid u vazduhu i u vodi. Vranci imaju veću savitljivost sočiva od svih ostalih ptica, ali se smatra da vodomar ima najbolji svestrani vid (u vazduhu i u vodi).

Morske ptice koje dolaze na obalu samo da bi se razmnožavale i provode većinu svog života lutajući blizu površine okeana, imaju dugu usku oblast vizuelne osetljivosti na mrežnjači. U ovom prostoru se nalaze delovi nervnih ćelija - ganglije, koje su ravnomerno raspoređene i veće su u odnosu na one u ostatku mrežnjače. One mogu ovim pticama da pomognu u detektovanju plena dok lete nisko iznad vode.

Vid papagaja

Kao što ptice pevačice, golubovi i mnoge druge vrste ptica imaju oči sa strane, tako ih imaju i papagaji, što im omogućava veoma širok vidokrug. Zbog toga nema potrebe da pomeraju zenice gore – dole i levo – desno, kao mi. Još jedna razlika između očiju ljudi i papagaja je to da čovek prosečno trepne 15 puta u minuti, dok papagaji to rade nekoliko puta ređe. Oni ne vide noću i imaju približno isti broj čepića i štapića kao ljudi. Papagajima su boje i oštar vid veoma važni u prepoznavanju opasnosti, izboru partnera i hrane. Za to su odgovorni čepići. Većina papagaja ima tetrahromatski vid, a neki imaju čak i pentahromatski vid, što im omogućava fantastično prepoznavanje boja. Oni mogu da vide i UV i infracrvenu svetlost, koje mi ne možemo. Dobro prepoznavanje boja im je važno zbog pronalaženja hrane (insekata, bobica, semenki). Crveni cvet mogu da vide čak sa udaljenosti od 1,5 km.

 

 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Vid_ptica

 

 

 

Шта ти је случајност човече, шта све створи, ко би рек`о ... 

[Ведран*]

пре 6 минута, о.Горан рече

Да знаш, коначно и ми да се сложимо.

Пих, попе како си малодушан!

Па ја се слажем с тобом сваки пут кад цитираш Св Писмо, на пример. 

А још те браним и штитим од насртаја заверника УЗП-а.

[о.Горан]

пре 4 минута, Ведран* рече

А још те браним и штитим 

Не треба мени нико да ме брани, добро се ја браним уз Божију помоћ-да ти уштедим труд убудуће. Што се мене тиче, довољно је бити објективан.

[GeniusAtWork]

пре 3 часа, о.Горан рече

Несумњиво је да је наука у многим областима као што су информатика, медицина, техника итд. постигла врло завидне резултате. Али све те науке се не дотичу метафизике, оне су, да тако кажем, теолошки неутралне. Добро конструисан авион не сведочи ништа о Богу или против њега. Врхунски компјутер такође.

Ајд да се и ја једном сложим са нечим што си написао. Ако не са целом поруком, онда бар са делом  

[Isusovo magare]

пре 1 сат, Ведран* рече

Па не кажу џаба за њега да је наш Џорџ Клуни. 

Kad kažem "legenda" ne mislim na njegov fizički izgled.

[о.Горан]

пре 42 минута, GeniusAtWork рече

Ајд да се и ја једном сложим са нечим што си написао. Ако не са целом поруком, онда бар са делом  

Па није смак света ако се сложимо у нечему... Оно што је поуздано лаж је импутирање нама који смо противници тзв. ТЕ да смо "противници науке per se". Зашто се не доводи у питање ниједна теорија везана за нпр. медицину, рударство, информатику, кибернетику итд. ? Из једноставног разлога јер се не баве метафизиком већ оним што је дато тј. феноменологијом, односно нити негирају нити потврђују постојање Бога, неутралне су по том питању грубо речено.

[Heraklit]

пре 4 минута, о.Горан рече

Па није смак света ако се сложимо у нечему... Оно што је поуздано лаж је импутирање нама који смо противници тзв. ТЕ да смо "противници науке per se". Зашто се не доводи у питање ниједна теорија везана за нпр. медицину, рударство, информатику, кибернетику итд. ? Из једноставног разлога јер се не баве метафизиком већ оним што је дато тј. феноменологијом, односно нити негирају нити потврђују постојање Бога, неутралне су по том питању грубо речено.

Pa dobro nije baš ni da se teorija evolucije bavi pitanjem Boga,ona samo pokušava da naturalistički opiše razvoj života i neutralna je u smislu Božije egzistencije niti se njome bavi ako ćemo pošteno.Niti je uopšte moguće da nauka niti potvrdi niti negira Božije postojanjem,jednostavno Bog je van domašaja naučnog saznanja tj izvan epistemiološke granice ljudskog uma.

[Zoran Đurović]

пре 5 минута, Heraklit рече

Pa dobro nije baš ni da se teorija evolucije bavi pitanjem Boga,ona samo pokušava da naturalistički opiše razvoj života i neutralna je u smislu Božije egzistencije niti se njome bavi ako ćemo pošteno.Niti je uopšte moguće da nauka niti potvrdi niti negira Božije postojanjem,jednostavno Bog je van domašaja naučnog saznanja tj izvan epistemiološke granice ljudskog uma.

Ово си добро рекао. Проблем је код попа - иначе би му реторика била другачија - што он мисли да наука може да докаже постојање Бога. Зато неистомишљенике назива будалама, безбожницима и лажовима. 

[grigorije22]

пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Ово си добро рекао. Проблем је код попа - иначе би му реторика била другачија - што он мисли да наука може да докаже постојање Бога. Зато неистомишљенике назива будалама, безбожницима и лажовима. 

Ne da dokaze Boga nego da se proucavanjem i naukom dokaze da iza celog stvorenog univerzuma stoji inteligencija. Pa se onda uporedjuju razliciti religijski koncepti da se vidi ko ima najbolje argumente. Da li je ta inteligencija Jahve, Alah, Siva ili neka neutralna sila koja se nije otkrila ljudima. 

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, grigorije22 рече

Ne da dokaze Boga nego da se proucavanjem i naukom dokaze da iza celog stvorenog univerzuma stoji inteligencija. Pa se onda uporedjuju razliciti religijski koncepti da se vidi ko ima najbolje argumente. Da li je ta inteligencija Jahve, Alah, Siva ili neka neutralnasila koja se nije otkrila ljudima. 

И на крају ти увуче Хелену Вајт... Јер попов Бог, нажалост није и мој. Ви као да не разумете око чега се расправљамо. Управо око Бога. Јер и једни и други тврдимо да је Бог створио свет и живот. У чему је онда проблем? У томе што поп замишља Бога у кључу Јелене Вајт, а мени је то сасвим перверзна визија, јеретичка. 

[grigorije22]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

И на крају ти увуче Хелену Вајт... Јер попов Бог, нажалост није и мој. Ви као да не разумете око чега се расправљамо. Управо око Бога. Јер и једни и други тврдимо да је Бог створио свет и живот. У чему је онда проблем? У томе што поп замишља Бога у кључу Јелене Вајт, а мени је то сасвим перверзна визија, јеретичка. 

Jelena Vajt je nesto drugo. Subotari zbog njenih nekakvih vizija ubacuju pricu tj tumace pismo kako su zivotinje bile biljojedi i giganti, koji su se posle potopa smanjili. Svi oni koji se bave apologetikom koriste primere iz prirode da bi pokazali kako je sve Bog stvorio. To je radio i Lazar Milin, ali on nije prihvatao protestantski kreacionizam, vec je pokazivao da se Postanje poklapa sa nekim cinjenicama koje je otkrila savremena nauka. Dakle on je i kroz Postanje kao i mnogi drugi hteo da pokaze nadahnutost odnosno onaj Bozanski deo pisma. Naravno i on je bio na stanovistu da Biblija nije prirucnik iz astrnomije i bilogije.

[Heraklit]

Problem sa teorijom evolucije je metodološke prirode,ona pokušava da načinom funkcionisanja organizama opiše i shvati njihov nastanak to je isto ko kad bi načinom rada recimo televizora pokušavali da opišemo i njegov nastanak.Sposobnosti i način funkcionisanja nečega ništa ne govore o načinu njegovog nastanka.To što se organizmi menjaju,imaju sposobnost prilagođavanja su samo njihove karakteristike koje se ne mogu uzimati kao alatke za njihov nastanak.

[Nebojš.a]

пре 38 минута, Heraklit рече

Pa dobro nije baš ni da se teorija evolucije bavi pitanjem Boga,ona samo pokušava da naturalistički opiše razvoj života i neutralna je u smislu Božije egzistencije niti se njome bavi ako ćemo pošteno.

Није неутрална јер не оставља простор за Бога. Тиме се чак и непосредно бави питањем Бога, директно Га одричући иако Га технички не помиње.

[Heraklit]

пре 5 минута, Nebojš.a рече

Није неутрална јер не оставља простор за Бога. Тиме се чак и непосредно бави питањем Бога, директно Га одричући иако Га технички не помиње.

A koja to naučna teorija ostavlja prostor za Boga i pominje ga?Da li je teorija gravitacije isto tako negira postojanje Boga jer nije ostavila prostor za njega u svojim okvirima već fenomen gravitacije posmatra i objašnjava isključivo naturalistički?

[о.Горан]

1 hour ago, Heraklit рече

Pa dobro nije baš ni da se teorija evolucije bavi pitanjem Boga,ona samo pokušava da naturalistički opiše razvoj života i neutralna je u smislu Božije egzistencije niti se njome bavi ako ćemo pošteno.Niti je uopšte moguće da nauka niti potvrdi niti negira Božije postojanjem,jednostavno Bog je van domašaja naučnog saznanja tj izvan epistemiološke granice ljudskog uma.

Нисам ја ни рекао да се бави начелно питањем постојања Бога већ да се дотиче метафизике. То ми импутира један који уопште и не схвата шта желим да кажем, али то је његов проблем. Написао сам у једној од претходних порука следеће "Терен на коме се наука дотиче метафизике је на плану настанка живота, врста и Универзума( велики прасак)". Чак ни то није проблем, наука је аутономна, може да користи који год модел хоће. У том смислу мени ту ништа и не смета. Оно што никако није у реду и што је јако иританатно што се та нетачна хипотеза предаје по школама као тачна и једина исправна теорија( иако то није теорија у правом смислу речи). Када смо подносили ону познату петицију ми смо у ствари тражили да се у школама учи pro et contra наспрам ове хипотезе. Дакле, аргументи за и против па нека деца мало размишљају о тој теми и доносе закључке. Хипотеза као хипотеза, мож` да буде тачна, а мож` да буде нетачна. Нарочито кад барата евентуалним милијардама година. Поента је зашто не дају ни да пригвири било каква критика иако обојица одлично знамо колико је танка тј. нетачна. Када сам причао нпр. са о.Оливером Суботићем, нисам га ни питао за потпис не желећи да га увлачим у неке евентуалне непријатности, а он ми је сам предложио да је потпише са реченицом коју ћу да парафразирам "Па ако је ТЕ тачна онда не треба ни да се плаши критике, онда јој и одговара ова петиција јер ће се путем сучељавања аргумената управо и потврдити". Одговор министра Шарчевића је био да западни свет не дозвољава да се ту ништа мења, што је индикативно. Не замерам министру ништа, он је одговорио што би и сваки други на његовом месту, нисам ни очекивао неки други одговор тада.

А дотиче се метафизике јер заступа искључиву материјалистичко-натуралистичку онтологију, суштина те хипотезе је да покуша да објасни настанак и развитак свог живог света, на крају и човека без икаквог натприродног узрока. Знамо да је Дарвин у почетку инкорпорирао и абиогенезу у ТЕ, она је касније елегантно и лукаво одвојена као "независна" прича јер су видели да то нема шансе да прође.

Искључиви материјализам је потпуно супротан монотеизму/хришћанству/православљу. Дакле, иако се непосредно бави овим што сам горе навео, она итекако задире у метафизику и то дубоко. Етика ове нетачне хипотезе је ужасна, потпуно супротна хришћанству. Она говори о опстанку најспособнијих као врхунском мотору живота. Дакле, то су итекако метафизичка задирања. Дакле, непосредно не, али посредно итекако да.