Зоран Ђуровић: Свети Јустин Поповић — саучесник у талибанизацији Срба

[Zoran Đurović]

Није мој одговор за Ивана, јер сада није питање да ли се јеретици спасавају него да ли имају валидне тајне. А до тада нека га назида Алфејев 

 

Беседа на недељу митара и фарисеја

Posted on February 11, 2009 by o. Aleksandar

Једна од најстрашнијих пројава фарисејства је то када припадност православној вери постане извор гордења и преузношења над људима других вероисповести.Неретко су православни спремни да осуде све око себе као јеретике и грешнике, осуђене на вечне муке. Често се од таквих може чути: „Католици, лутерани, англиканци се неће спасити, само ћемо се ми спасити” У вези са тим споменућу речи Теофана Затворника: „Ја не знам хоће ли се спасти Католици или неће. Знам само да се ја ван Православне Цркве нећу спасити” То није схватање фарисеја, већ правог православног човека, који зна за себе, да за њега нема другог пута спасења осим оног, а остало је од Бога, да ће се сви пре спасити него он, зато што он себе сматра првим од грешника. Питање о спасењу или не спасењу може и треба да разматра сваки од нас само примењено на самог себе: хоћу ли се ја спасити или не? А спасење других оставимо Богу.
…
Фарисејство је страшно због тога што се труди да ограничи милост Божију, стављајући богу оквире, ван којих он не може спасити људе. Када су светог Филарета Московског запитали да ли сматра лутеранство за јерес, одговорио је: „Ја не кажем ни да је јерес, ни да није јерес, јер да би се одлучило да ли је то јерес или није, потребан је Васељенски Сабор”. А данашњи „борци за чистоту православља” се не двоуме да одговоре шта је јерес, а шта није. За ове „фарисеје”, од којих су многи у Цркви провели две или три године, али већ су осетили да све знају боље него Филатрет Московски или Теофан Затворник, сви су одговори јасни: они „знају” где је јерес, где није јерес, ко ће се спасити, ко се неће спасити, уверени су у то, да, ако се неко и спасе, онда ће они бити први.
Ето у чему је суштина страшне духовне појаве. Овде се више не говори о разлици у мишљењима или ставовима: хришћани имају права да се разликују у свом приступу у вези са многим питањима који нису скривени за расуђивање у Цркви. Овде је реч о најопаснијем духовном стању,које се на светоозтачком језику може назвати „прелест”. Фарисејство – то је „прелест”, самообманам самопреузношење, духовно слепило. Оно је противно покајању, смирењу и самоосуђивању, који су својствени царинику.
Православље је неспојиво с злобним, понижавајућим односом према другим људима, чак и према јеретицима, чак и према непријатељима истине, чак и према атеистима. И нека нико од оних који се понашају на сличан начин не мисли да је православан. Заиста православни човек – то је онај ко као цариник, улазећи у храм Божији, не сме да подигне очи на небо, зато што схвата, да ако на земљи постоји и један грешни човек, то је – он сам…

из:
еп. Иларион (Алфејев)
беседа на недељу митара и фарисеја

[Леон Професионалац]

Оче Зокајло (праштајте што Вам се овако обраћам, ваљда због присности),

Лепо вели г. Иван Марковић:

,,..да се преиспита твоје неканонско мешање у послове помесне Цркве којој не припадаш..."

Оче, изгледа да сте почели да неканонски претресате текстове руских отаца чијој Цркви не припадате, или Вас је Иван екскомуницирао. :-D

Или има нека његова, нека моја, Ваша... Јој мајкооо, прорадио ми је стомак. :-)

Кад год причитам ово што сам горе цитирао, а што је Џуманџи навео, паки и паки испљујем дисплеј телефона. :-D

Е то је оно што сам Вам писао о издавању грамата (као у каратеу појаса) за бављење одређеним темама. Делује схоластички али то је систематизација. Док се то не уради, до тада ћу и ја, иако незнавен по следећим питањима, да учим сељака како да оре или попа како да крштава. :-)

Живи пиш!

[Zoran Đurović]

1 minute ago, Леон Професионалац рече

Е то је оно што сам Вам писао о издавању грамата (као у каратеу појаса) за бављење одређеним темама. Делује схоластички али то је систематизација. Док се то не уради, до тада ћу и ја, иако незнавен по следећим питањима, да учим сељака како да оре или попа како да крштава. :-)

Живи пиш!

Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

Ја сам прихватио твоју сугестију. зато сам Ивану и рекао да прво утврдимо да ли су или нису оци признавали крштење. После, када то сложи у срце, онда ћемо моћи даље да идемо. Наравно, зависиколико ће се трудити око тог семена. Ако га не залива, нема напред .

[Леон Професионалац]

Ја сам прихватио твоју сугестију. зато сам Ивану и рекао да прво утврдимо да ли су или нису оци признавали крштење. После, када то сложи у срце, онда ћемо моћи даље да идемо. Наравно, зависиколико ће се трудити око тог семена. Ако га не залива, нема напред [emoji3].

Нисам сигуран да се Ваша педагогија ,,прима" на свакога исто исто. :-)

Чула варају и често читамо оно што не пише. Предуслов да схвати шта сте желели да кажете је да схвати да Црква воли. Без те љубави је све џаба. Ако љубав не буде кључ онда је Павле Химном љубави џаба кречио. И сви побројани у Иларионовом тексту. (Великум почетним словом ,,Љубав" или малим, свеједно је.)

После само ове теме, помишљам: и камен би почео да воли. :-)

[Bokisd]

Meni licno, najbolji odgovor na pitanje ljubav vs vera, dao je sv. Maksim Ispovednik u onim mudrim recima :

"Ja ne želim da se jeretici muče, niti se radujem njihovom zlu, – Bože sačuvaj! – nego se većma radujem i zajednički veselim njihovom obraćenju. Jer šta može vernima biti milije nego da vide da se rasturena čeda Božja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost više ceni nego čovekoljublje. Naprotiv, savetujem da treba sa pažnjom i iskustvom činiti i tvoriti dobro svima ljudima, i svima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino želim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podršku njihovog bezumnog verovanja, nego tu treba biti oštar i nepomirljiv. Jer ja ne nazivam ljubavlju nego čovekomržnjom i otpadanjem od božanske ljubavi kada neko potpomaže jeretičku zabludu, na veću propast onih ljudi koji se drže te zablude."

Inace, kada ne bi shvatali ovu stvar, na nacin kako je lepo i bogomudro objasnio sv. Maksim, mislim, da bi mnogi , citajuci istoriju Crkve i borbu sv. Otaca sa jeresima i jereticma, mislili da oci nisu imali nikakvu ljubav i ljudsku empatiju prema ljudima. Kako kaze apostol, sumirajuci stvar, moramo da, .... 'Istinujemo u ljubavi'.

 

[Леон Професионалац]

@Bokisd

Не видим да су Исповедник и митрополит Алфејед у колизији. Или ми љубав не дозвољава да то тако гледам? :-)

Реч ,,јеретици" ми у овој теми није прихватљива, не замерите. Управо бих у светлу Св. Максима и Илариона читао текст о. Зорана.

Свима је мило да се ,,растурена чеда Божја саберу у једно". Такође, мислим да је њихово примање без Крштења управо човекољубље које се цени више од немилости. Текст о. Зорана није ,,нa подршку њиховог безочног веровања" јер Саборски канони јасно дају модел како се ко прима.

Даље, ја нисам Св. Максим али верујем да је он писао у духу свог времена, ја делам у духу овог времена а опет примењујем каноне оног времена. Тако, ни ја нисам у сукобу са оцима. :-)

Заиста мислим да је називање р-католика јеретицима мало исхитрено и преурањено док их Сабор као такве не препозна.

А ко је нама крив што нема Сабора? Већина људи који мисле да су Црква, па и овде, се Криту није радовала. И сви исти: то не може тако, то је јерес, то није саборнo - а кад их питам како онда? - налупетају се својим глупoстима.

Аман! Умиремо, последњи роптај нам је за вратом а ми и даље ширимо мржњу и бацамо анатеме. Рекох већ да је за свађу потребно (најмање) двоје. Не заносите се да смо ми цвећке. Нашим свецима лако оправдамо учења као теологумен а њихове хватамо за ногавицу као пси.

Него, ми смо увек искључиви и то нас одводи у нашу неотесаност. За наше оцe важе што блажи критеријуми, снисхођењем пунимо Небеса (или календар?!) а кад видимо њине нетрулежне свете онда их погани испљујемо. Ма јок, не хулимо, ми смо цвећке!

Колики је безобразлук потребан да би се било коме спорила светост? Е, то је права саблазан.

Та наша самоувереност или правим именом ГОРДОСТ је свеприсутна: не причешћујемо жене у циклусу, трпамо пост и где треба и где не треба... Што не кажемо да смо лицемери? Па да будемо бар искрени лицемери и што не почнемо тако?

,,Почнимо само и Бог ће почети са нама дело спасења нашег."

[Bokisd]

Razumem vasu poziciju. I ja se trudim da izbegnem da etiketiram nekog sa recju 'jeres', ali, u nekim logickim i sematickim objasnjenjima, je nemoguce izbeci ovu rec

Trudim se da razumem i o. Zorana, i mogu da kazem, drugaciji je utisak, kada se citaju tekstovi ( o.Zorana ) i kada se ima neka komunikacija sa ( zivim ) covekom, makar i preko foruma ( em smo, bivsi sugradjani ). Meni licno, prija ( zasad ), komunikacija sa o.Zoranom, jos kada bi, malo drugacije gledao na rimokatolicizam i inoslavne, bila bi i neka zurka na kraju. 


 

[Volim_Sina_Bozjeg]

9 minutes ago, Bokisd рече

Razumem vasu poziciju. I ja se trudim da izbegnem da etiketiram nekog sa recju 'jeres', ali, u nekim logickim i sematickim objasnjenjima, je nemoguce izbeci ovu rec

Trudim se da razumem i o. Zorana, i mogu da kazem, drugaciji je utisak, kada se citaju tekstovi ( o.Zorana ) i kada se ima neka komunikacija sa ( zivim ) covekom, makar i preko foruma ( em smo, bivsi sugradjani ). Meni licno, prija ( zasad ), komunikacija sa o.Zoranom, jos kada bi, malo drugacije gledao na rimokatolicizam i inoslavne, bila bi i neka zurka na kraju. 


 

Pravdao li je o.Zoran pogrešna učenja ili pogrešnu praksu u svekolikom hrišćanstvu ne samo kod rimokatolika?

[Volim_Sina_Bozjeg]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Питање о спасењу или не спасењу може и треба да разматра сваки од нас само примењено на самог себе: хоћу ли се ја спасити или не? А спасење других оставимо Богу.
…

Nisam znao za ovaj tekst do sada a tako nešto sam odgovorio o.Savi igumanu m.VD.

Mislim da je ovo potpuno meni prihvatljiv pravoslavni stav, sve ostalo je sud i hula na Duha.

Da dodam Crkva nema granice unutar Crkve kako nam danas opšteprihvaćeno "pravoslavno" ispovedaju, no su njene granice i daleko van Crkve kako je Augustin to dobro primetio i to je onda u pravom smislu Crkva koju uspostavi Hristos za čoveka.

[Zoran Đurović]

31 minutes ago, Bokisd рече

Meni licno, najbolji odgovor na pitanje ljubav vs vera, dao je sv. Maksim Ispovednik u onim mudrim recima :

"Ja ne želim da se jeretici muče, niti se radujem njihovom zlu, – Bože sačuvaj! – nego se većma radujem i zajednički veselim njihovom obraćenju. Jer šta može vernima biti milije nego da vide da se rasturena čeda Božja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost više ceni nego čovekoljublje. Naprotiv, savetujem da treba sa pažnjom i iskustvom činiti i tvoriti dobro svima ljudima, i svima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino želim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podršku njihovog bezumnog verovanja, nego tu treba biti oštar i nepomirljiv. Jer ja ne nazivam ljubavlju nego čovekomržnjom i otpadanjem od božanske ljubavi kada neko potpomaže jeretičku zabludu, na veću propast onih ljudi koji se drže te zablude."

Inace, kada ne bi shvatali ovu stvar, na nacin kako je lepo i bogomudro objasnio sv. Maksim, mislim, da bi mnogi , citajuci istoriju Crkve i borbu sv. Otaca sa jeresima i jereticma, mislili da oci nisu imali nikakvu ljubav i ljudsku empatiju prema ljudima. Kako kaze apostol, sumirajuci stvar, moramo da, .... 'Istinujemo u ljubavi'.

 

Ако ми се коса на глави дигне на неки цитат из отаца, онда је то овај. Рекао сам и о. Сави да ме мојне са њим... Наиме, то је био омиљени цитат анатемисаног Артемија. На крају се видело колико воли и нас па нам зато с правом вели да смо јеретици. Видите ли како нас он уствари воли?  Међутим, ја то не називам љубављу него лицемерним сакривањем иза имена оца. Уствари, имамо само искомплексираног патуљка који до подне мрзи самог себе, а од подне цео свет и себе. 

Ја бих попио ту причу када бих чуо Максима. Али ја те Максиме не видим. Не будимо поводљиви, да нас научи Исус Господ (Мт 23, 29-33): Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника, И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. Испуните и ви мјеру отаца ваших. Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао?

Исусу нису могли да продају рог за свећу. Када сам још пре више од 25 година намирисао колико је зло Артемије сви су ме ућуткивали јер хулим на подвижника... Не мислите ваљда да је Артемије изненада флипнуо? Није, али је његов квасац још делатан у Љуљацима а и код доброг дела његових ученика који су остали у СПЦ. Није се тога лако ослободити. Вели Исус: Чувајте се квасца фарисејског!

Зашто ја не верујем овима што ми машу Максимом. Зато што су фарисеји. Како? Па лепо, јер они не трче по свету да обраћају католике и да их крштавају него препустају да изгине силан свет! Такође, ако верују да крштење католика није крштење, онда треба да на сабору СПЦ захтевају да се не миропомазују више, него да се крштавају. Јер, како је могуће да причешћујеш некрштеног (примио си некрштеног јеретика са миропомазањем или без њега; дакле, причешћујеш некрштеног)? Овде заиста имамо посла са јересју. Не шалим се ни најмање. Ја да верујем да је ништавно католичко крштење ухватио бих за грло Патријарха и сабор СПЦ, или бих постао "истинска православна црква".  

[Леон Професионалац]

Razumem vasu poziciju. I ja se trudim da izbegnem da etiketiram nekog sa recju 'jeres', ali, u nekim logickim i sematickim objasnjenjima, je nemoguce izbeci ovu rec

Trudim se da razumem i o. Zorana, i mogu da kazem, drugaciji je utisak, kada se citaju tekstovi ( o.Zorana ) i kada se ima neka komunikacija sa ( zivim ) covekom, makar i preko foruma ( em smo, bivsi sugradjani ). Meni licno, prija ( zasad ), komunikacija sa o.Zoranom, jos kada bi, malo drugacije gledao na rimokatolicizam i inoslavne, bila bi i neka zurka na kraju. 

 

Oни који су прочитали већину његових текстова немају проблем са његовим стилом, шта са онима који нису - нек читају!

То ,,када би, мало другачије гледао на римокатолицизам и инославне" је уопште велики проблем читавог лаоса (и оних који мисле да су лаос). Због чега? То је једнако овом суду: Хајде ти буди исти као ја, или бар налик мени и ми ћемо лепо да се слажемо и живећемо срећно... Просто, склони смо да свакога уподобљавамо себи па и тако и свете. Мени је сасвим нормално да га пустим да ме воли како он хоће. И легитимно, јер, ради се о његовом праву.

Ми овде дискутујемо о чињеници да Црква прима р-католике признајући им неке Тајне. Те Тајне имају или немају благодат. Ако их примамо, значи да им признајемо благодат. Једноставно је, или блебећемо да их уистину примамо или блебећемо да имају благодат. Онда не будимо лицемерни када одбијамо да их назовемо Црквом.

Христос нам се смеје прво због глупости, онда и зато што је наше око зло (а Он добар) и на крају: зато што је наш суд о томе небитан а трудећи се да будемо строги ми постајемо зли и губимо љубав. А стварно чврсто верујем у то.

А то што их неки удови нашег Тела примају на други начин (који је супротан канонима) то говори о њима а не о нама.

Рекох много пута да почињем да мислим да многи не верују у истог Бога као што ја верујем. Не верујем у Страшни суд а верујем у Праведни суд. А можда је ово мој теологумен.:-) Мој Бог није страшан већ добар, благ и праведан. И да Он покушава да ме убеди да је страшан, рекао бих му: Знам да се шалиш Господе. Нигде га нисам нашао страшног па не дајем себи право да будем такав. Само желећи да и Ви будете такви као ја бих Вам ускраћивао слободу. Мени је ово велика разлика која одређује па опет не бацам фeтве. Ето, тако некако... :-)

Схватите како год хоћете. :-P

[Bokisd]

4 minutes ago, Zoran Đurović рече

Ако ми се коса на глави дигне на неки цитат из отаца, онда је то овај. Рекао сам и о. Сави да ме мојне са њим... Наиме, то је био омиљени цитат анатемисаног Артемија. На крају се видело колико воли и нас па нам зато с правом вели да смо јеретици. Видите ли како нас он уствари воли?  Међутим, ја то не називам љубављу него лицемерним сакривањем иза имена оца. Уствари, имамо само искомплексираног патуљка који до подне мрзи самог себе, а од подне цео свет и себе.

Ја бих попио ту причу када бих чуо Максима. Али ја те Максиме не видим. Не будимо поводљиви, да нас научи Исус Господ (Мт 23, 29-33): Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника, И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. Испуните и ви мјеру отаца ваших. Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао?

Исусу нису могли да продају рог за свећу. Када сам још пре више од 25 година намирисао колико је зло Артемије сви су ме ућуткивали јер хулим на подвижника... Не мислите ваљда да је Артемије изненада флипнуо? Није, али је његов квасац још делатан у Љуљацима а и код доброг дела његових ученика који су остали у СПЦ. Није се тога лако ослободити. Вели Исус: Чувајте се квасца фарисејског!

Зашто ја не верујем овима што ми машу Максимом. Зато што су фарисеји. Како? Па лепо, јер они не трче по свету да обраћају католике и да их крштавају него препустају да изгине силан свет! Такође, ако верују да крштење католика није крштење, онда треба да на сабору СПЦ захтевају да се не миропомазују више, него да се крштавају. Јер, како је могуће да причешћујеш некрштеног (примио си некрштеног јеретика са миропомазањем или без њега; дакле, причешћујеш некрштеног)? Овде заиста имамо посла са јересју. Не шалим се ни најмање. Ја да верујем да је ништавно католичко крштење ухватио бих за грло Патријарха и сабор СПЦ, или бих постао "истинска православна црква". 

Znam, o.Zorane, ali, ja nisam ni artemijevac, ni neki 'zadrti' extremni turbo pravoslavac ( bar tako smatrama za sebe, a nadam se i da se kroz moje postove to moze videti ). Ponavljam, meni licno, po mom sudu i rasudjivanju, ove reci sv.Maksima, odrazavaju esenciju svetootackog ucenja i etosa, u njihovom odnosu prema inoslavnima. Ne vidim nista sporno ili problematicno u ovim recima. Naprotiv, sve deluje tako ljudski, pravoslavno i precizno receno i konstatovano. I nazalost, surovo istinito i otreznjujuce, i treba to pravilno razumeti i 'svariti' kako treba.
 

[Volim_Sina_Bozjeg]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Једна од најстрашнијих пројава фарисејства је то када припадност православној вери постане извор гордења и преузношења над људима других вероисповести.Неретко су православни спремни да осуде све око себе као јеретике и грешнике, осуђене на вечне муке. Често се од таквих може чути: „Католици, лутерани, англиканци се неће спасити, само ћемо се ми спасити” У вези са тим споменућу речи Теофана Затворника: „Ја не знам хоће ли се спасти Католици или неће. Знам само да се ја ван Православне Цркве нећу спасити” То није схватање фарисеја, већ правог православног човека, који зна за себе, да за њега нема другог пута спасења осим оног, а остало је од Бога, да ће се сви пре спасити него он, зато што он себе сматра првим од грешника. Питање о спасењу или не спасењу може и треба да разматра сваки од нас само примењено на самог себе: хоћу ли се ја спасити или не? А спасење других оставимо Богу.

A meni ove reči deluju surovo Istinite, bez ijednog uvijanja ili utvrdjivanja sopstvenih poena radi pozicije ispravnosti vere.

OVIM REČIMA NIŠTA NE NEDOSTAJE.

[Zoran Đurović]

13 minutes ago, Bokisd рече

Znam, o.Zorane, ali, ja nisam ni artemijevac, ni neki 'zadrti' extremni turbo pravoslavac ( bar tako smatrama za sebe, a nadam se i da se kroz moje postove to moze videti ). Ponavljam, meni licno, po mom sudu i rasudjivanju, ove reci sv.Maksima, odrazavaju esenciju svetootackog ucenja i etosa, u njihovom odnosu prema inoslavnima. Ne vidim nista sporno ili problematicno u ovim recima. Naprotiv, sve deluje tako ljudski, pravoslavno i precizno receno i konstatovano. I nazalost, surovo istinito i otreznjujuce, i treba to pravilno razumeti i 'svariti' kako treba.
 

Нема везе што не разумеш... Можда временом...

Нема ништа лоше у Максимовим речима, као што није лоше када украшавамо гробове светих. А зашто то Исус осуди? Зато што је гледао мотивацију, а не дело у себи.  

[Леон Професионалац]

Кад смо већ код Св. Максима, занимљиво је да папи признаје власт да суди и својим епископима и источнима, да их искључује из Цркве и да их поново враћа. Римска црква је по њему прва међу црквама. :-) Знамо шта је после било кад смо забадали прст Риму у вези са првенством. Колико се сећам a нисам сигуран та саборска одлука изједначавања Цариграда са Римом није усвојена једнодушно? Или је Дух баш тада узео слободан дан? ;-)