Зоран Ђуровић: Свети Јустин Поповић — саучесник у талибанизацији Срба

[Леон Професионалац]

Лепо!

А дес` ти у свему овоме? Мсм када тако лепо созерцаваш нечији лик и дело. Где је твоје смирење? Где је твоја философија и твој "Јеротић"!?

Сасвим сигуран да попу Ђуровићу не треба "одбрана"... Не за овај, него за све до сада објављене текстове. Уме он то добро. 

Него, ајте више престаните људи, са оцењивањем и осењивањем некога! Одакле вам идеја уопште да нечији рад подвргавате критици и анализујете га, а да при томе немате ништа да понудите сем те (набифлане) критике?

Дакле! Да чујем Игњатије! Где је то поп Зоран погрешио? 

Па ти онда као учен у вери, лепо кажеш: "Сматрам да је погрешио када је цитирао страну 645, трећег тома "Догматике", зато што је то, то и то! А погрешио је зато што је супроставио св. Јустина Ћелисјког мишљење, са учењем тим и тим, а што је у опозиту са светоотачким предањем! Итд, итд..."

Е па онда, када изнесеш плодну критику, замисли се прво поп Зоран, па се замисле и његови љубитељи форумски... Па кажу! - Чекај бре! Ово нешто није можда у реду... 

Па се развије дискусија. Па лепа прича. Па се укључе и други теолози. Па верни народ послуша шта имају да кажу. Па онда верни народ супростави своје мишљење, научено нпр. од старине. Па му онда неко стручан објасни, јесте тако или није тако... Итд...

Овако, опасно се иде у талибанштину...

Не морам ја у ничему да се слажем са попом фром Рим. Напротив! Али, ако ми је једина мера да га прозивам на начин "да је он зелен", "да му фали смирења", "да је умислио да је 100% исправан", "да треба да духовно сазрева" и да не набрајам више, онда нисам ништа до оног звона из Химне љубави...

Значи, ако можемо убудуће своје ставове да супроставимо другој страни на начин који захтева плодну дискусију-и наравно на прост начин, јер нисмо сви теолошки образовани, али без личних импресија које ћемо да уносимо у причу, онда можемо да комуницирамо... 

(да направим оф-пример: Замисли ти да те је неки ученсик у дискусији "оценио" тако к`о ти попа? Па све ово што си ти рек`о њему, примени на себе...) И ма да је и тачно, за даљу дискусију су потребне чињенице, а не паролашко и комунистичко: "Удри!" 

Овде и на овом Форуму, док сам ја уредник, то више неће да прође!

Надам се да смо се разумели!

 

E, свака Вам част за ово!

Посебно боде очи то што лагано и несвесно прелазимо у идолопоклонство мислећи да је неко безгрешан ако је СВЕТ.

Због чега је тешко схватити да је сасвим нормално да људи греше? :-)

Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

[Ignjatije]

@Милан Ракић

Нисам ту ја уопште битан. Ја сам обичан верник лаик и обичан члан форума. Постоје правила форума и трудим се да их поштујем и будем пристојан члан. Далеко сам ја од свих тих врлина које ми тражиш,и свестан сам тога, надам се.

Отац Зоран је нешто сасвим друго. Теолог, учен човек, свештеник Цркве, утицајна особа. Мислим, а имам право да изнесем своје мишљење, да о. Зоран има капацитет да постане светац. Моја душа то тако осећа. Има знање, вештину писања, лако објашњава компликоване ствари, одлично повезује ствари... и има срце и петљу да јавно изнесе своје мишљење, није полтрон никоме, па ни црквеним великодостојницима. Али, мислим, да му ту недостаје оно што сам навео.

Нисам критиковао текст уопште. Моје писање није критика конкретног текста. То може, рецимо, ум. еп. Атанасије да му одговори.

Питаш се због чега сам се онда уопште јавио. Осетио сам потребу да му то јавно кажем јер се бринем за њега. Прво, напади на артемите, па одређена убеђења, сада на светитеље и највеће живе теологе. Артемитис, као свака патологија, има и своју другу крајност. Плашим се да о. Зоран не уђе у такво стање. Та његова потреба да стално неког или нешто напада постаје забрињавајућа у последње време. Апетит се стално повећава. Како по учесталости тако и по величини "залогаја". Ту видим скривену гордост и сујету. Можда грешим, али тако видим. На фејсу је објавио "Ако ме сада не анатемишу никад неће". У фазону "видите колико сам паметан, растурам све, разобличавам и свете људе, а не само расколнике..." Докле ће то ићи, питам се. Може се и он одвојити у неку засебну заједницу, чим скоро свима налази ману, може доћи до идеје да само он поседује истину изворног Православља. "Истина је само једна, ава Зоран". Тога се плашим, и дужност ми је да га упозорим. Без обзира да ли сам у праву или не.

До његовог мишљења ми је итекако стало. Да није не бих га контактирао за одређена објашњења и помоћ. Али надам се да је и њему стало не само до похвала, него и до упозорења, како год она њему изгледала, па долазила од обичног грешног лаика. Свако добро и извињавам се ако сам неког уведио. Имао сам добре намере.

[Леон Професионалац]

@Ignjatije

Проблем који сте ,,напумпали" се лако решава. Треба само да имате смирења да мало ближе упознате попа Ђуровића.

Мене је редовно саблажњавао док сам гајио симпатије према Марковитима.

Истина, на чудан начин нам показује љубав, но, хајде да га пустимо да нас воли како он зна и хоће а не да му дајемо инструкције да нас воли на начин на који ми желимо.

Он не би био он када нам не би био скандалозан. :-D

,,Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара; јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина кога прима. Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара? Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови." (Јевр. 12.5-8)

Сачувај Боже да ја браним о. Зорана, није он мали, него, онако, дошло ми да набијам коментаре за статистику. :-)

Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

[Zoran Đurović]

46 minutes ago, Лазар Нешић рече

Сећам се када се појавио транскрипт оног обраћања еп. Атанасија на критском сабору, написао сам негде на овом форуму да је тумачење и форсирање светог Јустина Поповића као екуменисте тотални промашај. ..

Драги аво, ако може, одавно сам хтео да вас питам пар ствари у вези Јустина Поповића, па је ова тема као поручена. Дакле:

1. Да ли мислите да је теологија Јустина Поповића дело на коме се може даље (данас и сутра) теолошки градити или је ипак само мртво слово на папиру (тј. дело затворено у само себе и прегажено временом)?

2. Шта мислите (и да ли сте уопште о томе размишљали?), зашто се Јустин Поповић након књиге "Философске урвине" окренуо преводилачкком ("Житија светих") и компилаторском (Догматика) раду, а занемарио или једностанво баталио (не знам бољу реч) ствари које је отворио са "Урвинама", тј. своју оригиналну теолошку мисао?

3. Да ли је могуће (потенцијално!), да је Јустин између "Философских урвина" (објављене 1957) и првих превода "Житија светих" (1972) проживљавао велику кризу (духовну и интелектуалну) и тражио пут и излаз?

Знам да ће одговор на питања тражити доста времена и да одговори сигурно нису једноставни, али можда можете и укратко, како год желите.

Драго ми је да делимо мишљење да је вештачко разликовање екуменизам-икуменизам, што је чак и Биговић покушавао да натегне. Јустин је био комплексна особа и ту се може свашта наћи. Но проблем је када ми узмемо да из трагова, улица које он није прокрчио узмемо да убеђујемо људе да је то његова теологија. Можда сам га и ја мало натегао у једном мом тексту 

 али сам се тамо стриктно држао његових речи које, ако не би биле потписане могу да се замене за Зизјуласове или Игњатијеве. То је једно квалитетно читање Јустина, али мислим да није поштено. - Видите колики сам ја лудак!: узимам да критикујем и самог себе! Но, тај текст није имао намере да покаже како је Јустин екумениста, него је показатељ талибанима да је Јустин шири од онога што они замишљају. У тој беседи је Јустин најгори зизјуласовац! И то јесте тако. Зато ми на живце иду партизани... Нема ту никакве истине. 

Демонстрирао сам у једном другом тексту сву бесмисленост Артемијевог напада на Игњатија где га супроставља изводима из Јустина. И то без икаквог објашњавања, као Јустинови текстови су једнозначни. Артемије је као онај Србенда из вица: Истуци ти жену иако не знаш због чега, знаће она! То је један садистички менталитет који не верујем да је био у Јустина.

И теби је јасно, добри мој, да око Јустина се ваља написати једна дебела студија. Ја зато одговарам само интуитивно, иако сам прочитао много више Јустинових ствари него ови који се куну у њега. Можда ме интуиција и вара, не бих смео да се закунем, али да не би остало без икаквог одговора чекајући на том од 1000 страна који сигурно никад неће настати, мислим да се мој став може наслутити из ове премисе. 

- Није прегажен временом у смислу да се могу ископати сјајне ствари, али које он можда никад не би потписао. Мени се чини заокруженим. Да мало простора оставља за манерве. Протумачити га кроз Артемија био би противприродни блуд. Довољно је сетити се његових "новотарстава" у оквиру литургике. Гледао је да задржи и старе глупости из политичких разлога (нпр. Тропар Трећег часа), али са напоменама, у блиском кругу да су то бесмислице. Обнова причешћивања много дугује њему: Атанасије и Иринеј највише и најзрелије следили и спроводили, Амфилохије увек на 2 столице, Артемије као у камен. Није му се примило. 

- Јустин је био начитан, знао је неколико језика, добар оратор, умео да мисли, али никада није био систематски мислилац. Његове 3 књиге догматике се разликују и по методу и по снази. Прва је компилаторска (није он читао те оце које наводи него су то преписивања из других уџбеника догматике, 90% материјала је тако); друга садржи изванредне моменте, и мени јако драга, док је трећа расплинута и скуп је више асоцијација. Нема органску целину. 

Такав бива и у тумачењима на Јеванђеља и посланице. Јустин је полихистор. Али ту има свакаквог материјала и супротног са другим, али не као такав и изложен. Код њега не постоји идеја да су Оци били дисонантни.  И ту је главни проблем. Зато он прибегава романтицизму и помиривању непомирљивог. Ту га је највише наследио Атанасије. 

- Криза је сигурно била. Јустин је био дубок човек. Окренуо се "лакшем" раду, превођењу житија. И ту је 90% прибегао руским житијима, због комодитета, брзине. Мало је ствари које је превео са грчког. Критичког рада на тим житијима готово да не видимо. Није оно што ми радимо. И зато не смемо да удемо строги према њему, јер смо ми из другог света. Многобројна фризирања житија је он само пренео. Ја, а и ти, смо радили на Симеону лудом. Ту се види све и свашта како је тај тип светости једноставно убијен у потоњим зашећереним, цензурисаним житијима. Јустин једноставно узео Ростовског и ћао. Покрио се. 

- Проблем је и у томе што је живот кратак и Јустин није могао да направи редакцију својих списа. Микеланђело је пред смрт запалио већи део својих цртежа (тада су сматрали да је "тражење" цртежа грех и да он у себи треба да садржи вредност). Августин је урадио ретрактације, преиспитивања и назначио шта је погрешно у његовим списима. 

- Слутим да је из Урвина могао настати квалитетнији Јустин, али да га је у томе осујетило одређено духовно наслеђе које му није, као Николају допуштало да у Шекспиру види горостаса. Можда се уплашио пред нихилизмом? Не знам. Сигурно је да је сачувао душевно здравље и да није флипнуо у тим тешким временима (као, наша су лакша...) па да је направио неке тешке потезе.

То би било на прву лопту. Али, питања која си покренуо заслужују један доктордски рад. Пре годину-две је један католик, Јапунџић (?), одбранио на Орјентали докторски о Јустину. Млађи је човек, доста критичан, па ми је било интересантно када је његов старији колега узео да избалансира његов став. Дакле, има простора за рад, али квалитетан и без идолопоклонства. - Умро сам од смаха када је наш заједнички пријатељ, ПЈ, био у комисији неком нашијенцу и питао га: А ви са чиме се не слажете у теологији о. Јустина? - То не постоји! Нема никаквих недоумица!         

[Ignjatije]

56 minutes ago, poelbuster рече

 

 

Ма он је већ секташ³. 

 

 

Нема разлога да се смејеш. Утицајан јесте на форуму, ФБ-у...

 

Смејеш се за светост. Знаш и сам да је граница између генија и оног другог танка. Исто важи и за људе са великим потенцијалом у Цркви.

 

Није секташ, али свако може то постати, као и правоверан.

[Славиша Буквић]

Ја сам Жељко Познановић из Београда који у једном тренутку нисам могао да се улогујем под својим именом па сам узео овај псевдоним.

Пракса у нашој Цркви за време патријарха Германа била је да се код оног који је крштен у било којој конфесији која признаје Свету Тројицу не понавља сама формула крштења него све остало и наравно миропомазање.Понављање формуле крштења свештеници су доживљавали као бохохулно.

Ово што Ђуровић сматра за прву и другу књигу Догматике сматрао је и Флоровски.

Има једна ствар из треће Догматике која је изашла 1978. године и за коју је Јустина митрополит Филарет поглавар Руске заграничне цркве оптужио за јерес.Наиме 1979.изашао је у Каленићу превод његовог текста да Јустин у трећој Догматици говори о Посебном суду у облику митарстава али да то учење у било каквом облику није православно него је преузето од римокатолика.Мислим и да је дотични Филарет проглашен за светог.

Занимљив је став Комисије за катихизацију Руске православне цркве МП коју изражава њен председник Алексиј Осипов када каже да је то не само неправославно него и материјалистичко учење.

О Јустину доста знам од владике Саве и од Драгоша Калајића чији је деда био прота Милош Парента ректор богословије Јустину.Када сам Амфилохију рекао да ми је владика  Сава много причао о Јустину што је слушао од старијих владика као Иринеја Ћирића бачког као дечак,рекао ми је Амфилохије ја сам га питао зашто мени неће да прича.Ја сам му одговорио -питај га.

Јустин не може бити крив за талибанизацију због онога што је писао већ више за утицај преко Атанасија Јевтића који је унео канонски беспоредак у доба патријарха Павла.Сећам се када ме је Акакије шеф старокалендараца наговарао да пређем код њих ја сам рекао да ја то не могу јер су моји преци мученици за веру и да се ја не могу одрећи патријаршије никада.Онда је он рекао али ја сам читајући твоје текстове(дакле моје) одлучио да напустим СПЦ.Ја сам био веома потресен тиме и наравно отишао у Крагујевац код владике Саве који ми је рекао.Ја у Вашим текстовима нисам видео ништа што је на нормалног човека могло тако утицати нисте Ви криви што људи тумаче како могу и хоће.Ето мој мали прилог.

[Zoran Đurović]

20 minutes ago, Славиша Буквић рече

Ја сам Жељко Познановић из Београда који у једном тренутку нисам могао да се улогујем под својим именом па сам узео овај псевдоним.

Пракса у нашој Цркви за време патријарха Германа била је да се код оног који је крштен у било којој конфесији која признаје Свету Тројицу не понавља сама формула крштења него све остало и наравно миропомазање.Понављање формуле крштења свештеници су доживљавали као бохохулно.

Ово што Ђуровић сматра за прву и другу књигу Догматике сматрао је и Флоровски.

Има једна ствар из треће Догматике која је изашла 1978. године и за коју је Јустина митрополит Филарет поглавар Руске заграничне цркве оптужио за јерес.Наиме 1979.изашао је у Каленићу превод његовог текста да Јустин у трећој Догматици говори о Посебном суду у облику митарстава али да то учење у било каквом облику није православно него је преузето од римокатолика.Мислим и да је дотични Филарет проглашен за светог.

Занимљив је став Комисије за катихизацију Руске православне цркве МП коју изражава њен председник Алексиј Осипов када каже да је то не само неправославно него и материјалистичко учење.

О Јустину доста знам од владике Саве и од Драгоша Калајића чији је деда био прота Милош Парента ректор богословије Јустину.Када сам Амфилохију рекао да ми је владика  Сава много причао о Јустину што је слушао од старијих владика као Иринеја Ћирића бачког као дечак,рекао ми је Амфилохије ја сам га питао зашто мени неће да прича.Ја сам му одговорио -питај га.

Јустин не може бити крив за талибанизацију због онога што је писао већ више за утицај преко Атанасија Јевтића који је унео канонски беспоредак у доба патријарха Павла.Сећам се када ме је Акакије шеф старокалендараца наговарао да пређем код њих ја сам рекао да ја то не могу јер су моји преци мученици за веру и да се ја не могу одрећи патријаршије никада.Онда је он рекао али ја сам читајући твоје текстове(дакле моје) одлучио да напустим СПЦ.Ја сам био веома потресен тиме и наравно отишао у Крагујевац код владике Саве који ми је рекао.Ја у Вашим текстовима нисам видео ништа што је на нормалног човека могло тако утицати нисте Ви криви што људи тумаче како могу и хоће.Ето мој мали прилог.

Прилог ти је драматичан и назидавајући за добронамерног ко хоће да разуме. Заиста је потресна прича... Ја знам те људе, зато ми све тешко пада... Нису то кликери и живот није флипер. Пуно ти хвала што си ово поделио са нама. А и ја те знам из тих времена, тако да не видим никакву одговорност за будућу отпадију овог човека. Ту ни Иринеј није крив, иако је овај био код њега. Једноставно, нешто кврцне код неког. Овде сам само изнео оно што је објективно ложачка политика. То тешко могу да разумеју људи који су извана... 

[Лазар Нешић]

11 hours ago, Zoran Đurović рече

Умро сам од смаха када је наш заједнички пријатељ, ПЈ, био у комисији неком нашијенцу и питао га: А ви са чиме се не слажете у теологији о. Јустина? - То не постоји! Нема никаквих недоумица!       

Хвала на одговорима, драги аво!

[Леон Професионалац]

Плачу још увек, што је најгоре.

Извињавам се на упадици.

 

Управо!

Увек је проблем наша поводљивост. Већина приступа или магијски или идолопоклонички а онда се куребецамо кад нас адвентисти окрпе да смо идолoпоклоници.

Онда кренемо како ми то овако или онако а већина целива врата, маше рукама по икони, боље је рећи: мазе икону, или разговара са светитељем типа:,,Свети Ђорђе дај ми сто евра..." - као да овај даје позајмице. :-D

И тако свака баба напаљена од неуких попова под изговором чувања вере предака у сваком селу тртља али зато зна да ли двери треба да буду затворене или отворене и кад се завеса навлачи, као да ће Свети Дух да побегне из олтара.

[Zoran Đurović]

19 hours ago, Ignjatije рече

Није секташ, али свако може то постати, као и правоверан.

Недокрштен сам! Да ме примите у цркву кроз миропомазање  или пак да ме правилно погрузе у Љуљачком потоку . После миропомазивања имам да будем Новији од Новог Богослова, Симеона! Постаћу Печат Богослова!

[Grizzly Adams]

5 hours ago, Леон Професионалац рече

Управо!

Увек је проблем наша поводљивост. Већина приступа или магијски или идолопоклонички а онда се куребецамо кад нас адвентисти окрпе да смо идолoпоклоници.

Онда кренемо како ми то овако или онако а већина целива врата, маше рукама по икони, боље је рећи: мазе икону, или разговара са светитељем типа:,,Свети Ђорђе дај ми сто евра..." - као да овај даје позајмице. :-D

И тако свака баба напаљена од неуких попова под изговором чувања вере предака у сваком селу тртља али зато зна да ли двери треба да буду затворене или отворене и кад се завеса навлачи, као да ће Свети Дух да побегне из олтара.

Оправдао си надимак...

[Grizzly Adams]

Леле бате, шта ли је то ушло у вас!

Читам и уживам. Мелем за душу...

(У себи мислим: добро је, ниси луд)

[Zoran Đurović]

42 minutes ago, verum est in beer рече

Пошто код нас сви треба да знају мање од мене, јер паметнијих не треба да буде да бих учио од њих,

Ево зашто је у пиву истина и зашто треба бити алкохоличар! 

 

28 minutes ago, Grizzly Adams рече

У себи мислим: добро је, ниси луд

Веровали или не, ја никад не падам у то искушење... Знам да се и ти шалиш, али се неки уплаше...

 

Овај мој стрип је речит: 

 

[Леон Професионалац]

@/profile/14509-zoran-%C4%91urovi%C4%87/" title="Go to Zoran Đurović's profile" rel="">Zoran Đurović

Недокрштен? Значи оно као полутрудна жена? Ваљда или јеси или ниси, нема напола. [emoji14]

 

@/profile/11543-verum-est-in-beer/" title="Go to verum est in beer's profile" rel="">verum est in beer

Дигресије ради, колико је Ориген ствари урадио и покренуо па је само нама неколицини свет?  Или испада дa се Св. Јустин ,,извукао" а Ориген није?

Кад смо већ код талибанизацијe, некако ми је то у вези са Св. Јустином a више, да тако кажем, иде уз Св. Николу Жичког... Нећу да помињем небулозе тог времена по којима не можеш бити Србин ако ниси православан због чега су многи Срби сачували свој римокатолицизам али су постали Хрвати. Дакле, код нас се створила некаква ,,пара-светосавска црква" која је у главама многих верника (а жалосно што је) и код многих попова таква ,,црква" нешто што је неједнако са Црквом. А ипак је у Цркви. (Додуше, како су се Марковити оделили неки су тамо збринути тј. хоспитализовани.)

У тој институцији је све српско испред Цркве, свети Немањићи светле више од осталих светитеља. Такви се саблажњавају и по светогорским манастирима, све они знају боље. Кад присуствују архијерејским литургијама у Епархији браничевској, када служи Њ. П. Г. Игнатије, отворено негодују иако сами даље од Параћина у животу нису отишли. Веле да то није литургија коју нам је Св. Сава оставио – као да су они са свецем служили?! Онда их питам: Која је то Савина литургија? И заиста је та њихова ,,српска црква" нешто што је ван Цркве а и изнад ње.

Из оних богомољачких покрета се свашта намножило. Хвала свим оним дивним и светим бакама које су у смутно време биле стубови наше Цркве, ваистину хвала – и то је то! Ту треба да се стави тачка.

Замерамо римокатолицима папску непогрешивост а код нас су великом већином етнофилетисти. Некад помишљам да је та институција папства као једног, да се тако изразим, далеко боља од душегубног етнофилетизма и у том смислу је њихово решење боље него ово наше јадно и несрећно талибанствовање. Они су том институцијом једног, у неку руку, избегли етнофилетизам.

Ето, написах, чисто да ми буде лакше.

[Леон Професионалац]

Леле бате, шта ли је то ушло у вас!

Читам и уживам. Мелем за душу... [emoji4]

(У себи мислим: добро је, ниси луд)

Ил' изашло? [emoji1]