Зоран Ђуровић: Свети Јустин Поповић — саучесник у талибанизацији Срба

[Zoran Đurović]

9 minutes ago, александар живаљев рече

Хвала на сјајном одговору. Е, да су Тебе позвали на Крит, можда би митрополит пергамски имао јачу потпору од епископа Максима.

Хвала теби, Ацо! - А мене би позвали да имам основну школу. Са тим разлогом су ме одбили и на БФ да предајем.

 

11 minutes ago, александар живаљев рече

У том смислу, зрачење мисли Светог Старца Јустина није јако само код Срба, него можда и израженије код Јелина и Руса, нарочито монаха.

Да, то је јако укорењено; искоренити тако нешто је јако тешко. Можеш замислити када су тек на Тридентину католици узели да анатемишу јасно овај Кипријанов став. Кипријан је могао да буде светац са њим док су ствари биле у дискусији, после тога би га задесила анатема. Исти проблем је покретан и после Трента у протестантским круговима, а ево нас, као да немамо каноне, данас покушавамо да замагљујемо ствари. 

14 minutes ago, александар живаљев рече

На канонизацији оца Јустина и Светог Старца Симеона Дајбабског, најсветијег Црногорца 20. вијека, било је једва 1500 вјерника уз све десетак аутобуса из Подгорице и Ваљева. Свеједно, било је молитвено величанствено и рекосмо: "Амин".

То је слика наше црквености и "икономија" које се врше. Уствари, слабост и нерад се скривају под термином "икономије". 

 

15 minutes ago, александар живаљев рече

садашње "јустиновце", прије свега, владику Атанасија. Он је на Криту изнио да је отац Јустин био екумениста и сада је логично очекивати да одговори на Твоје питање.

Јустин је екумениста колико сам ја артемит. Оно што ја замерам "Три А" је то што неће да прихвате одговорност за талибанизацију Срба. Ти талибанизујеш народ кад нећеш да прихватиш одлуке васељенских сабора који признају истинским крштење јеретика. После се чудиш што старокалендарци прекрштавају екуменисте. А једнако те је баш брига кад дечанци покрштавају католике! Где је ту доследност? Као, старокалендарци се ругају Христу покрштавајући нас, а ми се не ругамо Христу кад покрштавамо католике? Ругамо се и то још више него старокалендарци јер се ми позивамо да смо католичка црква и да држимо васељенске каноне, а срамно их рушимо!

Кад се крене са ових позиција не може да се види која је права црква, Атанасијева или Артемијева. Свако по свом ћефу се самопроглашава. Не зна се ни међу старокалендарцима која је сада права црква. Ово је секташки приступ стварима, који је Црква осудила и зато направила разлику у јеретицима, и он доноси последичне плодове.

Не може нпр. митр. Амфилохије да зилотише на мањим скуповима и да позива папу на покајање и да рачуна да неће ментално оштетити нејаке. Да благосиља ожењене да оставе породицу и оду у монахе, па се онда зачуди откуд Данило. Данило, као, полудео сам од себе. Није. Ти си га до јуче ложио. 

Нама су пуна уста против унијећења, а онда се рекламирамо како смо преотели неке католике, покрстили их за сваки случај, јер је то "по акривији", руши се католички олтар у сугубим црквама, отимају католичке светиње, па испада да католика у ствари није ни било на нашим просторима. Те ствари су осудили Атинагора и Павле 6. 

Добро је неговати епски етос, чувати свој идентитет, али не и увлачити људе у митове који ће их погубити, јер су празни изнутра. Мит је добар уколико има соли. А кад га градимо на бљутавој соли, погазиће нас ногама. А ја видим да нас газе.

Штоје најгоре, много је лицемерја. Тврде се пазари испод стола, не објашњава народу, нема се јасног екуменског дискурса, да се сваке недеље у цркви говори како смо са католицима браћа, иако још одељени, него се ћути и тиме дају крила талибанима. Потцењујемо народ. Воле људи и да сазнају нешто. Мени у Александра Невског приђоше да питају како сам поменуо католике као цркву... То је показатељ нашег рада. 

38 minutes ago, александар живаљев рече

и кажу Христос се никада није смијао

Нисмо читали у Писму ни да је какио, али ја верујем и да је какио и пишкио. Можда сам у прелести, откуд знам?

 

39 minutes ago, александар живаљев рече

Е, сада, "добри ђаци" треба да буду и добри пастири и да изнесу учење на тему коју покрећеш.

Рад бих био да се вл. Атанасије јави, мада са неизбежним наврзени, нрувазнени, дилетантУ, латинизовани, неопитни, хулитељу на светињу, неједносушни, крипто-артемиту итд. То некако даје шмека дијалогу, нисмо ми стерилни као мртворођени католици...     

[Ignjatije]

Ти аво кренуо поред артемита да преправљаш и светитеље, св. Јустина, у.еп. Атанасија. Крени и на Владику Николаја Велимировића. Сви они су у криву. Тврђи него што теби одговара, па нам Бог посла тебе да им мало омекшаш учење и исправш грешке. А ти си, подразумева се 100% исправан. 

 

Извини, јесте да светитељи нису непогрешиве папе, али.... ти си у односу на њих доста зелен и фали ти смирења и духовност која из твојих писанија не зрачи, за разлику од њихових. Твоји текстови јесу квалитетни, али немају тог духа којег налазимо код њих. Ти си чист приземни филоЗоф, квалитетан, лако разумљив, али у њима је чисто људско рационалистичко мудровање. Попут Јеротића, рецимо, или вл. Игњатија донекле, али донекле. 

 

Када, ако Бог да, духовно још сазриш и осетим онај дух у твојим писањима који осећам код поменутих светих људи, тада ћу и твоје аргументе можда ставит изнад њихових.  До тада се труди да још више задобијеш Духа Светог и стекнеш светост коју су имали они које критикујеш. Имаш базу, сировину, суво знање. Моли се за духовну снагу која ће моћи да га фино апсорбује и обради, а не да преоптерети и надима, па после га пренеси да и нама буде на корист и спасење. И да, тада ћеш природно написати овакав текст, али о ави Зорану Ђуровићу док још беше млађан теолог срчаног духа.  

 

Свако добро од Господа! Праштај.

[александар живаљев]

30 minutes ago, Zoran Đurović рече

Јустин је екумениста колико сам ја артемит.

Колико се ја усуђујем да процјеним, Свети Ава био је врло конзистентан у погледу елесиологије "Једне, Свете" и у погледу на однос словенства (укључујући светосавље) и Европе, и прије и послије Другог рата. О. Иларион (Ђурица) је у једном предавању рекао да је био веома заокупљен ратним страдањем - геноцидом над Србима у НДХ. Мени то дјелује убједљиво, сви мислећи људи, морају да заузму однос према добу "атомске технике и прашумске етике". Остаје на истраживачима баштине оца Јустина да разазнају да ли је његова радикализација односа према екуменизму (истовремено и "Европи"), ако се, кажем о радикализацији може говорити у његовом укупном дјелу, посљедица искуства српског народа у Другом свјетском рату.

[Кратос]

Sad mi se javlja pitanje recimo vezano za protestanske konfesije.Da li Pravoslavna Crkva priznaje njihove krštenje i da li h smatra crkvama?Da li recimo Pravoslavna Crkva kada bi primala recimo bivšeg subotara ili ti adventistu koji isto tako veruje u Boga Svetu Trojicu i kršten je u Ime Oca ,Sina i Duha Svetoga,bi priznala njegovo kršenje ili bi on morao ponovo da se krsti i da se vrši miropomazanje?

[Zoran Đurović]

11 minutes ago, александар живаљев рече

Колико се ја усуђујем да процјеним, Свети Ава био је врло конзистентан у погледу елесиологије "Једне, Свете" и у погледу на однос словенства (укључујући светосавље) и Европе, и прије и послије Другог рата. О. Иларион (Ђурица) је у једном предавању рекао да је био веома заокупљен ратним страдањем - геноцидом над Србима у НДХ. Мени то дјелује убједљиво, сви мислећи људи, морају да заузму однос према добу "атомске технике и прашумске етике". Остаје на истраживачима баштине оца Јустина да разазнају да ли је његова радикализација односа према екуменизму (истовремено и "Европи"), ако се, кажем о радикализацији може говорити у његовом укупном дјелу, посљедица искуства српског народа у Другом свјетском рату.

Ја проблем видим у том светлу. Као што су Руси у 2 наврата, јако кратко, негирали крштење католика јер су их јади снашли од њих. Али су успели да се дистанцирају од тога и после заузели јасан курс. Код нас је симптоматично да кад год се помену католици, одмах Јадовно, Јасеновац итд. Хрвати католици нпр. мрзе Шпанце католике јер су нас подржавали током последњег рата. Јустин још није видео резултате 2 ватиканског сабора. И данас их је тешко видети јер је Војтила доста успорио ствари. Надамо се да ће са Франциском дунути јачи ветрови, а све обећава да ће тако бити.

Црква је жив организам-институција и мења се временом. Овим носталгичарима (артемити, акакијевци) бих поставио питање: Вратили бисте се у време св. Немањића? - Да! - Онда дођите да вам малкице усечемо језик у грлу, да вам рукице поткратимо, ожежемо по образу или принесемо Богу као жртву спаљеницу! . Брзо би их прошла носталгија! Јер, Немањићи су се тако обрачунавали са подривачима државе и парасинагогама.    

[Zoran Đurović]

12 minutes ago, Kratos рече

Sad mi se javlja pitanje recimo vezano za protestanske konfesije.Da li Pravoslavna Crkva priznaje njihove krštenje i da li h smatra crkvama?Da li recimo Pravoslavna Crkva kada bi primala recimo bivšeg subotara ili ti adventistu koji isto tako veruje u Boga Svetu Trojicu i kršten je u Ime Oca ,Sina i Duha Svetoga,bi priznala njegovo kršenje ili bi on morao ponovo da se krsti i da se vrši miropomazanje?

Лутеранима и англиканцима, да. За адвентисте не могу одмах да одговорим, мада би се вероватно могло прихватити крштење. Не и више од тога. Мада су и они сада у 2 табора.  

[Кратос]

19 minutes ago, Zoran Đurović рече

Лутеранима и англиканцима, да. За адвентисте не могу одмах да одговорим, мада би се вероватно могло прихватити крштење. Не и више од тога. Мада су и они сада у 2 табора.  

Postavio sam njih kao primer jer znam da se krštavaju u Ime Oca,Sina i Svetoga Duha mada koliko se sećam u početku nisu verovali u Svetu Trojicu,za vreme Milera al nisam siguran,Nekako mi to deluje ključno kad je u pitanju priznavanje krštenja,da su kršteni u ime Svete Trojice i da je to temeljni kriterijum za odnos prema krštenju van Pravoslavne Crkve.

[Милан Ракић]

3 hours ago, Ignjatije рече

Ти аво кренуо поред артемита да преправљаш и светитеље, св. Јустина, у.еп. Атанасија. Крени и на Владику Николаја Велимировића. Сви они су у криву. Тврђи него што теби одговара, па нам Бог посла тебе да им мало омекшаш учење и исправш грешке. А ти си, подразумева се 100% исправан. 

Извини, јесте да светитељи нису непогрешиве папе, али.... ти си у односу на њих доста зелен и фали ти смирења и духовност која из твојих писанија не зрачи, за разлику од њихових. Твоји текстови јесу квалитетни, али немају тог духа којег налазимо код њих. Ти си чист приземни филоЗоф, квалитетан, лако разумљив, али у њима је чисто људско рационалистичко мудровање. Попут Јеротића, рецимо, или вл. Игњатија донекле, али донекле. 

Када, ако Бог да, духовно још сазриш и осетим онај дух у твојим писањима који осећам код поменутих светих људи, тада ћу и твоје аргументе можда ставит изнад њихових.  До тада се труди да још више задобијеш Духа Светог и стекнеш светост коју су имали они које критикујеш. Имаш базу, сировину, суво знање. Моли се за духовну снагу која ће моћи да га фино апсорбује и обради, а не да преоптерети и надима, па после га пренеси да и нама буде на корист и спасење. И да, тада ћеш природно написати овакав текст, али о ави Зорану Ђуровићу док још беше млађан теолог срчаног духа.  

Свако добро од Господа! Праштај.

Лепо!

А дес` ти у свему овоме? Мсм када тако лепо созерцаваш нечији лик и дело. Где је твоје смирење? Где је твоја философија и твој "Јеротић"!?

Сасвим сигуран да попу Ђуровићу не треба "одбрана"... Не за овај, него за све до сада објављене текстове. Уме он то добро. 

Него, ајте више престаните људи, са оцењивањем и осењивањем некога! Одакле вам идеја уопште да нечији рад подвргавате критици и анализујете га, а да при томе немате ништа да понудите сем те (набифлане) критике?

Дакле! Да чујем Игњатије! Где је то поп Зоран погрешио? 

Па ти онда као учен у вери, лепо кажеш: "Сматрам да је погрешио када је цитирао страну 645, трећег тома "Догматике", зато што је то, то и то! А погрешио је зато што је супроставио св. Јустина Ћелисјког мишљење, са учењем тим и тим, а што је у опозиту са светоотачким предањем! Итд, итд..."

Е па онда, када изнесеш плодну критику, замисли се прво поп Зоран, па се замисле и његови љубитељи форумски... Па кажу! - Чекај бре! Ово нешто није можда у реду... 

Па се развије дискусија. Па лепа прича. Па се укључе и други теолози. Па верни народ послуша шта имају да кажу. Па онда верни народ супростави своје мишљење, научено нпр. од старине. Па му онда неко стручан објасни, јесте тако или није тако... Итд...

Овако, опасно се иде у талибанштину...

Не морам ја у ничему да се слажем са попом фром Рим. Напротив! Али, ако ми је једина мера да га прозивам на начин "да је он зелен", "да му фали смирења", "да је умислио да је 100% исправан", "да треба да духовно сазрева" и да не набрајам више, онда нисам ништа до оног звона из Химне љубави...

Значи, ако можемо убудуће своје ставове да супроставимо другој страни на начин који захтева плодну дискусију-и наравно на прост начин, јер нисмо сви теолошки образовани, али без личних импресија које ћемо да уносимо у причу, онда можемо да комуницирамо... 

(да направим оф-пример: Замисли ти да те је неки ученсик у дискусији "оценио" тако к`о ти попа? Па све ово што си ти рек`о њему, примени на себе...) И ма да је и тачно, за даљу дискусију су потребне чињенице, а не паролашко и комунистичко: "Удри!" 

Овде и на овом Форуму, док сам ја уредник, то више неће да прође!

Надам се да смо се разумели!

 

[Grizzly Adams]

8 hours ago, Zoran Đurović рече

Дакле, овај осврт нема никакве намере да оспорава Јустинову светост, него да помогне младим теолозима да зрело приступе истраживању његове мисли.

Дакле, ко лаик и незналица нећу да се мешам уопште у аргументе које само половично разумем и не знам да ли је о. Зоран у свему у праву.

Ал` оно што ми је скоро натерало сузе (радоснице) на очи јесте факат да тим питањима неко - коначно - прилази разумно, објективно, без страха и искључивости. Крајње је време. Богу хвала!

[Ronald]

Grizz

Konačno, ja sam to hiljadu puta rekao. Avica je to, morao je neko iz CG probiti led, hehehe

 

[Ronald]

Miki Rakić

Pa vidis da Ignjatije upravo glumi artemita sa ovim stavovima, ocjenama  i moralisanjem. To oni u uvijek rade, pošto argumenata nemaju.

[Лазар Нешић]

5 hours ago, Zoran Đurović рече

Јустин је екумениста колико сам ја артемит

Сећам се када се појавио транскрипт оног обраћања еп. Атанасија на критском сабору, написао сам негде на овом форуму да је тумачење и форсирање светог Јустина Поповића као екуменисте тотални промашај. Напротив, од онога што је Јустин званично објавио и до чега је до смрти јавно држао јесте радикални антиекуменизам. Друга је ствар да ли је Јустин био у праву и да ли се то некоме свиђа. Мени се рецимо чини да је то теолошки неозбиљно било од Јустина. Али, то ЈЕСТЕ било његово становиште. Само еп. Атанасије зна прави разлог таквог његовог искривљеног накнадног приказивања Јустина као тобожњег екуменисте.

Драги аво, ако може, одавно сам хтео да вас питам пар ствари у вези Јустина Поповића, па је ова тема као поручена. Дакле:

1. Да ли мислите да је теологија Јустина Поповића дело на коме се може даље (данас и сутра) теолошки градити или је ипак само мртво слово на папиру (тј. дело затворено у само себе и прегажено временом)?

2. Шта мислите (и да ли сте уопште о томе размишљали?), зашто се Јустин Поповић након књиге "Философске урвине" окренуо преводилачкком ("Житија светих") и компилаторском (Догматика) раду, а занемарио или једностанво баталио (не знам бољу реч) ствари које је отворио са "Урвинама", тј. своју оригиналну теолошку мисао?

3. Да ли је могуће (потенцијално!), да је Јустин између "Философских урвина" (објављене 1957) и првих превода "Житија светих" (1972) проживљавао велику кризу (духовну и интелектуалну) и тражио пут и излаз?

Знам да ће одговор на питања тражити доста времена и да одговори сигурно нису једноставни, али можда можете и укратко, како год желите.

[Grizzly Adams]

2 minutes ago, Лазар Нешић рече

Друга је ствар да ли је Јустин био у праву и да ли се то некоме свиђа. Мени се рецимо чини да је то теолошки неозбиљно било од Јустина. Али, то ЈЕСТЕ било његово становиште.

Помисао од које многи дрхте, затискују уши и трче да се сакрију иза прве тарабе...

А разуман човек подигне главу и пита - "па шта?"

О. Јустин био човек као и сви ми...

[Ronald]

Lazare odlična pitanja. Jedva cekam odgovore.

[Zoran Đurović]

Ракић и Гризли,

Ево, прође неколико година од када сам на овом форуму, мада нисам велики експерт са техничке стране. Пре месец дана сам открио оно за цитирање. Морам пак да поделим једну импресију. Чини ми се да су врмена тешког незнања прошла. Јави се ту и тамо понеки као Игњатије са својим даром разликовања духова па ме језа подиђе, молитва ми се умножи, скочим да радим склекове-метаније итд. не би ли ми Господин опростио на дрскости. Има тврдовратих који су из духовног миљеа "Светосавља", иако не нужно из њега као таквог, који праве разлику између себе и зилота који су већ напустили цркву или нагињу ка томе. Просто ме некада пријатно изненаде када користе рационалне аргументе, али после видм да једнако на моје рационалне примедбе не одговарају или дође до психичке декомпензације... 

Отров који се да приметити је узрокован мноштвом разлога: незнањем, страхом, не вођењем духовног живота, лењошћу, глупошћу, завидношћу, надуваношћу итд. Духовни живот је подвиг, али који подразумева укључивање свих сила човековог бића, а не само неких дисциплина. Због тога ме ухвати туга кад видим неке људе како се брукају, а да тога нису свесни...

Зато сам увек инсистирао, како рече Ракић, да се остави све по страни и да се гледају аргументи. Никада св. Василије Велики није употребио аргумент у полемици са Евномијем: Ја сам духован, ти ниси, него: препозиција коју ти желиш да протумачиш у овом смислу не стоји зато што... 

Руси имају полемику на форуму око крштења која је започела 2013 и траје до данас! И показали су велико господство духа. Скоро да нисам видео неки ад хоминем аргумент. А све и свашта се каже, али увек документовано. То нама још увек фали, мада има доста помака. 

Још један од наших проблема је што смо ми склони идолопоклонству као народ. То се види кроз нашу историју. Људи су искрено плакали кад је умро друг Тита. 

Дакле, ми имамо један теолошки проблем, црква је дала на васељенским саборима свој суд, да узмемо и да га разумемо. Као што је црква регулисала нпр. причешћивање, а које се временом претворило мртво слово на папиру, па је требало много жртава да падне у том рату за обнову евхаристијске свести, тако је и овде. Није ми јасно зашто се људи буне ако им кажем да се вратимо сопственој вери и пракси? И не позивам ни на какво самомучење, иживљавање и слично... Не, имате одлуке васељенских сабора које су поштовали св. Сава и св. Марко Ефески, зашто радите по својој памети?