Мајчинство мора бити избор - једна прича о наталитету у Србији

[александар живаљев]

Мајчинство мора бити избор

 

Аутор: Јована Ружичић среда, 21.09.2016. 

 

Жалосном и јадном Клубу упирача прста, који своју одговорност не види ни у чему, недавно се придружила министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић, која је у интервјуу Радио-телевизији Србије „образоване жене старије од 30 година, које немају децу и не размишљају о томе, иако нису економски угрожене јер имају висок степен потребе за комфором” – окарактерисала као кривце за негативни наталитет у Србији.

У земљи где је свака пета радно способна особа незапослена, где је свака трећа особа до 18 година изложена ризику од сиромаштва и где свака десета особа не може да приушти исхрану какву прописују стандарди, говорити о комфорном животу ширих народних маса, увредљиво је. Група о којој цењена министарка говори је, и да постоји, толико мала да не заслужује пажњу коју добија.

Наталитет је у Србији низак из једноставног разлога – за његово повећање је потребно више од једног или два изборна циклуса, а политичке елите које владају Србијом, у које спада и цењена министарка, већ деценијама нису заинтересоване да се баве темом која ће дати резултате у далекој будућности.

Упирање прстом у жене је одличан начин да се скрене пажња од тога шта држава ради, или не ради, да се ситуација у њој промени. Такође, пребацивање кривице само на жене, а сви знамо да жене не могу саме да направе децу, затвара простор за даљи разговор о томе шта као друштво можемо да урадимо да се ситуација побољша.

Држава Србија, односно они који је воде, верујемо не разумеју како то изгледа бити мајка данас у Србији, јер да разумеју другачије би се понашали. С њима и са широм јавности ћу поделити искуства мама које се нама јављају.

Доживљај звани материнство за жене почиње неколико година пре него што постану мајке, када на интервјуима за посао уместо да причају о својим знањима и вештинама одговарају на законом забрањена питања о томе да ли су у вези, да ли је та веза озбиљна, да ли планирају децу итд.

Када остану у другом стању, срећне су ако су биле пријављене за посао који раде, јер то онда значи да ће моћи да остваре своја права.

Али ако нису пријављене, уз честитку на лепим вестима често долази и отказ. Материнство за већину жена почиње у породилишту, одакле свака десета жена, како показују наша истраживања, излази чврсто решена да више никада не роди дете само због односа медицинског особља према њој.

Када изађе из породилишта, очекује је пуно трошкова и нада да породиљска плата не касни више од шест месеци. Ако је имала среће и није добила отказ неколико недеља по повратку са породиљског, велике су шансе да су је сачекале мања позиција и плата од оне коју је имала када је отишла на трудничко.

Ако пожели да правду потражи на суду, јер Србија ипак има пристојне законе који штите права својих грађана и грађанки, правду ће наћи, али ко зна колико година касније.

Ствари за децу у Србији често коштају скупље него у Немачкој, а од следеће године за то родитељи неће чак ни добијати повраћај ПДВ-а.

Када дође време за упис у јаслице или вртић, који не постоје у свим местима где су потребни, јуриће се везе и везице да би се дете уписало, а када дете крене у школу, довијаће се како зна и уме да пронађу новац за уџбенике који су сваке године другачији и морају да се купују нови као и школски прибор који кошта као право мало богатство.

Управо сам описала најбољи могући сценарио у којем су родитељи заједно, запослени и сви здрави. Животи многих нису толико срећни када су родитељи незапослени, самохрани или у случају болести када схватите да наше здравство и није баш тако бесплатно како смо мислили.

Центар за маме нуди своју експертизу свима који заиста желе да раде на дугорочним решењима која ће да промене ситуацију на тему наталитета у Србији. Почетак треба да буде улагање у здравство, образовање, правосуђе, запослење, предузетништво, подржавање жена и породица и улагање у родну равноправност.

Било би сјајно и када би се поштовали закони који већ постоје и спроводиле стратегије и планови који су донети.

Мајчинство мора бити избор. Имати или немати децу је лична одлука која треба да буде поштована и ни на који начин не сме да буде осуђивана. Посао државе није да дели савете о томе ко треба да има колико деце. Посао државе јесте да обезбеди систем који функционише на сваком нивоу. Тек онда ће избор броја деце да буде стварно избор.

Оснивачица и директорка „Центра за маме” 

[3006]

Са насловом се слажем, са текстом ту и тамо. Има доста истине, али и много изговора.

[Paradoksologija]

25 minutes ago, 3006 рече

Са насловом се слажем, са текстом ту и тамо. Има доста истине, али и много изговора.

Izraz 'izgovor' je prikladan samo ako se slažemo da svakome mora biti obaveza da postane roditelj, pa mu treba i izgovor ako to ne učini.

Svakako bih više volela da napore uložimo u pomaganje onima koji žele da budu roditelji da mogu imati i više dece, umesto da posramljivanjem i nametanjem krivice silimo u roditeljstvo one koji to ne žele.

[3006]

4 minutes ago, Paradoksologija рече

Izraz 'izgovor' je prikladan samo ako se slažemo da svakome mora biti obaveza da postane roditelj, pa mu treba i izgovor ako to ne učini.

Израз "изговор" је по мени прикладан. Не тврдим да сам у праву. По овој реченици, имам утисак да си ти потпуно сигурна да си у праву.

7 minutes ago, Paradoksologija рече

 

Svakako bih više volela da napore uložimo u pomaganje onima koji žele da budu roditelji da mogu imati i više dece, umesto da posramljivanjem i nametanjem krivice silimo u roditeljstvo one koji to ne žele.

Слажем се, скоро потпуно. Скоро зато што се сећам неких познаника којима нико други није био потребан, довољно су кривице сами себи наметнули зато што нису родитељи. А касно се сетили.

 

Но, једном сам са тобом имао сличну расправу и опасно ми је скочио притисак, тако да бих се одјавио.

[александар живаљев]

On 9/21/2016 at 14:52, 3006 рече

Са насловом се слажем, са текстом ту и тамо. Има доста истине, али и много изговора.

Нема Центра за тате

[Grizzly Adams]

On 9/21/2016 at 8:46, александар живаљев рече

министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић, која је у интервјуу Радио-телевизији Србије „образоване жене старије од 30 година, које немају децу и не размишљају о томе, иако нису економски угрожене јер имају висок степен потребе за комфором” – окарактерисала као кривце за негативни наталитет у Србији.

Ја би овакве људе одма избацивао с` посла - мада је тешко избацити с` посла некога ко је "министар без портфеља", тј. нема посао.

Ко си бре ти Славице Ђукић Дејановић, кретену један, да људе оптужујеш за некакве статистике? Нису људи, Титов пиониру, ту да теби и твојим друговима испуњавају "статистичке жеље". Нису људи марва која треба да се "размножава" да би ти и другови имали "топовско месо" и "пореске обвезнике". Није Србија ваша фарма, нити сте сточари.

Да, људи хоће лепо да живе, као сав нормалан свет. То је добро и племенито. Није никаква "себичност" и "неодговорност", битанге једне безобразне што се уопште усуђујете да сугеришете тако нешто. Срам вас било. Барабе. А још сте ви сте криви и одговорни што народ живи бедно. Невероватно шта себи дозвољавате, људи сте без савести и морала. Имате среће што имате народ који вас трпи се ове године и деценије, било који други би се одавно побунио и извео вас пред лице правде.

Носите се бре сви тамо одакле сте дошли.

[александар живаљев]

5 minutes ago, Grizzly Adams рече

Носите се бре сви тамо одакле сте дошли.

Окрпи ти ову министарку за репопуларизацију, црње од Пешчаника:

 

 

Ana Jovanović 22/09/2016 |  

Ministarka bez srama

 

 

Pre nekoliko dana ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, gostujući u Dnevniku RTS-a, dala je izjavu u kojoj je istakla zabrinutost zbog demografske situacije u Srbiji. Napomenula je da „u Srbiji svake godine nestane grad od 40.000 ljudi“ kao i činjenicu da spadamo u stare nacije. Po ministarki je posebno alarmantno što se na rađanje ne odlučuju obrazovane žene od 30 do 33 godine. Situacija je toliko ozbiljna da Đukić Dejanović najavljuje i formiranje posebnog Demografskog saveta koji će se baviti rešavanjem tih problema.

Centar za mame, organizacija koja se bori za radna prava majki i protiv njihove diskriminacije, osudila je ovu izjavu Slavice Đukić Dejanović. U svom saopštenju, ova organizacija je ukazala na neke od problema u izjavi ministarke. Pre svega, na problem siromaštva, nezaposlenosti, neadekvatan tretman žena koje se odluče na rađanje, pre i nakon trudnoće. Kao posebno problematično ističe se fokus na žene, iako žene ne mogu same da naprave decu. Osvrćući se na deo izjave o obrazovanim ženama, Centar za mame ističe:

„Imajući u vidu da je samo oko 10% naših sugrađana i sugrađanki fakultetski obrazovano, da vlada velika nezaposlenost i da žene u reproduktivnom dobu predstavljaju visoko diskriminisanu grupu na tržištu rada, grupa žena o kojoj ministarka priča, i da postoji je toliko mala, da ima neznatan uticaj na natalitet nacije.“

Kao članica Vlade, ministarka je svakako svesna ovog podatka, i upravo zbog toga njena izjava poprima nacionalistički i rasistički prizvuk. Poruka je jasna – ne rađaju nam se deca kakvu želimo. Iako ne imenuje, prosečnom građaninu i građanki je jasno da ministarka, kada govori o siromašnim ženama sa više dece, pre svega govori o Romkinjama i/ili muslimankama. Kada pominje žene koje se zbog komfora odriču materinstva jasno je da pre svega govori o dobro situiranim ženama koje vreme provode na manikirima, masažama i kod frizera. Obe grupe žena su već prezrene u društvu. Obe iz mizoginih, prve i iz rasističkih razloga. U odbranu Đukić Dejanović moglo bi se reći da ona „hvali“ siromašne žene sa više dece. Međutim, pošto ih koristi samo kao alat za posramljivanje druge grupe žena, jasno je da one figuriraju samo kao objekti.

Nije prošlo mnogo pre nego što je podtekst ministarkine izjave postao eksplicitan. U tekstu Miroljuba Jevtića objavljenom u Politici, možemo pročitati: „Gospođa Dejanović nije rekla jednu stvar: da siromašne žene koje rađaju, npr. muslimanske Albanke, ne prihvataju i ne poštuju vrednosti civilnog društva“. Jevtić bez suzdržavanja prosipa izjave zbog kojih bi u svakom razvijenom civilnom društvu ostao bez profesorskog mesta. Ali zašto bi se suzdržavao kada može da računa na zaštitu države oličene u ministarki bez portfelja?

Što se tiče velikog broja abortusa, koji je ministarka takođe navela, taj podatak treba gledati u svetlu, kako navodi Centar za mame, nepostojanja seksualnog obrazovanja u srednjim školama, kao ni centara za planiranje porodice pri zdravstvenim centrima. Iako ministarka ističe da treba raditi na edukaciji kao i promociji zdravlja žena i reproduktivnog zdravlja, ona nakon toga kao pozitivan primer navodi novčani stimulans za rađanje drugog deteta u Rusiji. Pored toga što jednokratni novčani stimulansi ne mogu biti adekvatna mera, naročito u pogledu rađanja dece, mora se skrenuti pažnja na podatak o procentu smrtnosti od raka grlića materice u Srbiji. Taj podatak ukazuje da zdravlje žena jako dugo nije prioritet vlasti. Naime, po procentu smrtnosti od ove vrste raka (koja može biti smanjena ranim otkrivanjem, to jest redovnim ginekološkim pregledima) Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi (podaci iz 2012). Dakle, ukoliko želi da fokus stavi na poboljšanje ukupnog zdravlja i reproduktivnog zdravlja žena, ministarka bi pre svega trebalo da se pozabavi proučavanjem problema. Da proveri koliko stanje u zdravstvu utiče na odluku da li će se kod ginekologa ići redovno ili će se otići tek kada se osete tegobe. Da posluša žene koje se već godinama, preko raznih organizacija, žale na tretman trudnica u porodilištima. Da sasluša žene koje su se odlučile na abortus, a ne da im pripisuje motive. Da organizuje zvanično istraživanje koje će dati tačne podatke o korišćenju kontracepcije, ne samo među adolescentima. I tek onda da izađe u javnost. Ovako, edukacija koju Đukić Dejanović pominje zvuči kao da će se svesti na promociju čari materinstva kome svaka obrazovana Srpkinja treba da se prepusti.

Iako ministarka broj abortusa vezuje za lošu edukaciju i nedostatak informacija kod mladih o kontracepciji, njena izjava se već u narednom koraku čita u mizoginom ključu (što ne treba da iznenadi). Broj abortusa postaje centralan, a Srbi nestaju jer Srpkinje, željne komfora, ne žele da rađaju. Žene su krive. Rešenje za to je jednostavno – vratiti se tradicionalnom sistemu. U izjavi za Alo ovo predlaže sociolog Neven Cvetićanin. Konkretno, on predlaže nalaženje balansa između tradicionalnih i modernih vrednosti (da li je to civilno društvo o kome govori Jevtić?) „u kojem će se sačuvati jezgro porodice“. Međutim, rečenicu pre toga, on naglašava da ekonomska situacija nije jedini razlog demografskog pada, već uzroke treba tražiti i u napuštanju tradicionalnog modela. Najproblematičniji deo izjave vezan je za abortuse. Pored olakšica za rađanje, sociolog predlaže i „uvođenje striktnih moralnih obrazaca“ kojima će se destimulisati abortusi. Nije jasno ko bi trebalo da sprovodi te moralne obrasce. Možda Cvetićanin kao idealno rešenje vidi neki vid protesta ispred klinika u kojima se vrše abortusi, nalik onima koji se mogu videti u SAD-u. Možda bi okupljeni trebalo da se fokusiraju na posramljivanje žena koje odlaze u te klinike, ili bi trebalo da budu proaktivniji i krenu u napade na lekare koji vrše abortuse. Možda bi, opet po američkom modelu, država trebalo da klinikama postavlja nemoguće uslove kako bi bile primorane da se zatvore. U svakom slučaju Cvetićanin je siguran – patrijarhat će nas spasiti izumiranja.

Konačno, treba istaći da je Slavica Đukić Dejanović članica vladajuće garniture od 1990. godine, i da je samim time učestvovala u svim procesima koji su doprineli da Srbija dođe u situaciju u kakvoj je danas. A ta situacija svakako nije pogodna za podizanje dece.

Peščanik.net, 22.09.2016

[GeniusAtWork]

Она само прича оно што већина мисли (ко не верује, нека прочита коментаре: "Некада су сви имали по 4-5 деце и живели безбрижно на селу", "Данашње жене су патолошки себични хедонисти који само траже изговоре за своју лењост, како су наше бабе рађале по седморо деце и у каквим условима...", и тако даље). Тако да њена изјава није ништа ни ново ни занимљиво.

Оно што јесте дегутантно у читавој причи је да се људи који су довели ову земљу и народ у овакву ситуацију сада већ отворено ругају том истом народу. Премијер је скоро изјавио да су "Срби лењи и да морају више да раде" и да "Деца морају од раних ногу да се уче да раде, а не да лењствују до двадесет и неке године". То каже човек који нема секунду радног стажа ван политике и чији се син проводи по летовалиштима и избацује слике са друштвом.

Као када ти неко поломи ногу, а онда ти објашњава да не смеш да очајаваш и да мораш да се бориш и да размрдаваш ту ногу ако хоћеш опет да ходаш.

[Grizzly Adams]

10 minutes ago, GeniusAtWork рече

Она само прича оно што већина мисли (ко не верује, нека прочита коментаре: "Некада су сви имали по 4-5 деце и живели безбрижно на селу", "Данашње жене су патолошки себични хедонисти који само траже изговоре за своју лењост, како су наше бабе рађале по седморо деце и у каквим условима...", и тако даље). Тако да њена изјава није ништа ни ново ни занимљиво.

Управо то је разлог да се на овакве изјаве одговара из свог наоружања.

Јована је права дама, превише фина у овом њеном коментару. Ми не смемо да покажемо ни трунку "разумевања" за овакве ставове, не сме да се прихвати ни 1% те њихове "алтруистичке" премисе. Наравно да људи воле свој живот и желе да живе добро. То је добро и племенито. То што они зову "себичност" није грех, него врлина.

То мора да се немилосрдно раскринкава и осуђује.

[александар живаљев]

50 minutes ago, александар живаљев рече

Što se tiče velikog broja abortusa, koji je ministarka takođe navela, taj podatak treba gledati u svetlu, kako navodi Centar za mame, nepostojanja seksualnog obrazovanja u srednjim školama, kao ni centara za planiranje porodice pri zdravstvenim centrima.

Велики број малољетничких абортуса, не може се искоријенити само сексуалним образовањем (примјер Британија), мада је и оно нужно.

Но, поводом абортуса сам хтио да кажем нешто друго: папа је у "години милосрђа", чини ми се, дозволио причешће жена које су абортирале. Многе католичке и лаичке организације поздравиле су ову одлуку као начин да се скине "осјећај кривице".

Иако је абортус, претежно мушки гријех, осјећај кривице код жена које су абортирале, изузетно је снажан. У то сам се увјерио током студија, нарочито на реуматологији. Приликом анамнезе, већина жена, тадашње шестогодишњакиње, од прије 25 година (абортус у браку је био главни метод контрацепције у социјализму) давала ми је податак да су имале између 7 и 12 абортуса и то су повезивале са болешћу која их је снашла, као нека врста "Божје казне".

Касније сам, у својој клиничкој пракси питао само о спонтаним побачајима, као предикатору евентуалног аутоимуног обољења, избјегавајући да код пацијенткиња стварам осјећај кривице.

[Grizzly Adams]

9 minutes ago, александар живаљев рече

(абортус у браку је био главни метод контрацепције у социјализму)

То је био ужас... Нису ништа водили рачуна, само су жене ишле на "чишћење".

Боже сачувај и опрости, ако је могуће.

[Аурор]

40 minutes ago, александар живаљев рече

Приликом анамнезе, већина жена, тадашње шестогодишњакиње, од прије 25 година (абортус у браку је био главни метод контрацепције у социјализму) давала ми је податак да су имале између 7 и 12 абортуса

Ja sam na ginekologiji pregledao jednu zenu sa karcinomom cerviksa. Kad je rekla za 7 abortusa, umalo se nisam prevrnuo. :S

Bilo ih je i sa vise, dvocifreni broj.

Vecina ih je rekla kao da je nista...

[Paradoksologija]

22 minutes ago, Grizzly Adams рече

То је био ужас... Нису ништа водили рачуна, само су жене ишле на "чишћење".

Боже сачувај и опрости, ако је могуће.

Toga i dalje ima po Srbiji, čak i u Beogradu.

Jedno veliko istraživanje po istočnoj Srbiji pokazalo je da se muška kontracepcija smatra neprijatnom i skupom, ženska sramotom i skupom (žena mora svakog meseca kod ginekologa, što je sramota u malom mestu, a kutija pilula košta previše za ruralne porodice), a jedno muško dete je cilj svake porodice, da se imanje ne deli. Tako kada se žena uda, rađa dok ne rodi jednog sina, a zatim cela familija kod koje živi i koja je hrani zahteva da svaku sledeću trudnoću prekine.

Mene posebno u priči Đukić Dejanović nervira ono što se redovno ponavlja, a što su i obe autorke citiranih tekstova primetile: za natalitet se krive visokoobrazovane i relativno situirane žene, kojih je u Srbiji toliko malo da one zaista nemaju neki uticaj na statistiku - ali one su te koje treba da rađaju onu decu koja su poželjna. Sama SĐD je jedna od njih, i ima jedno dete. Ne znam kako spava noću.

Ako mislite da je manja osuda žena koje imaju više dece, nije, čak i kad su visokoobrazovane i dobro situirane. Jer majka sa više dece koja je visokoobrazovana i relativno dobro situirana biće na meti osude što zbog broja dece 'prerano' pusti dete samo u školu, ne pomaže oko domaćeg, ne vodi decu na dovoljno vanškolskih aktivnosti, ukratko - zapostavlja tu decu, pa što ih je rađala?

Da ne pričam koliko osude imamo za neobrazovane i siromašne majke više dece.

Ovo je sve priča za malu decu i skretanje pažnje sa stvarnih uzroka smanjenja broja stanovnika. Da nam iole dobro ide, imali bismo i jaku imigraciju i bolji natalitet od onih koji decu žele.

[Grizzly Adams]

15 minutes ago, Paradoksologija рече

što su i obe autorke citiranih tekstova primetile: za natalitet se krive visokoobrazovane i relativno situirane žene

Мени боде очи што су обе ауторке превиделе главну ствар, да "наталитет" није никаква "врлина" и никакав "циљ". Ми не постојимо због "наталитета", нити неко може да нам суди и пресуђује због "наталитета". Ј... их наталитет. Ако `оће да се размножавају, нико им не брани. Ја нисам рођен да будем бројка у нечијој табели.

Не смемо да им дозволимо да уопште почињу причу на тај начин.

[Paradoksologija]

1 minute ago, Grizzly Adams рече

Мени боде очи што су обе ауторке превиделе главну ствар, да "наталитет" није никаква "врлина" и никакав "циљ". Ми не постојимо због "наталитета", нити неко може да нам суди и пресуђује због "наталитета". Ј... их наталитет. Ако `оће да се размножавају, нико им не брани. Ја нисам рођен да будем бројка у нечијој табели.

Не смемо да им дозволимо да уопште почињу причу на тај начин.

Ti si radikalniji od najradikalnije feministkinje u Srbiji.

Natalitet je narodna svetinja i one koje bi ga dovele u pitanje bile bi spaljene kao veštice pre no što bi iko pročitao njihove dalje argumente.