Пар теза о нападима на СПЦ

[Баба]

Analitičari: Na Saboru o podeli eparhija i o papi

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) još nije potvrdila kada će početi redovno, majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, ali analitičari ocenjuju da bi na njemu trebalo da se razgovara o podeli eparhija, penzionisanju pojedinih vladika, (ne)dolasku pape u Srbiju i odnosu sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC).

Analitičari Mirko Đorđević i Živica Tucić slažu se da bi na dnevnom redu ovogodišnjeg majskog zasedanja najvišeg crkvenog tela mogla da budu pitanja vezana za predlog RPC o obnavljanju dijaloga između SPC i Makedonske pravoslavne crkve, ali i statusu, za sada, kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve.

Đorđević je, naime, podsetio da je mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion, zadužen za spoljnu politiku RPC, tokom prošlogodišnjeg boravka u Crnoj Gori rekao da bi Crnogorska pravoslavna crkva mogla da dobije autonomiju, što je tada SPC odbila kao neprihvatljivo. Ilarion je, tokom nedavne posete ruskog patrijarha Kirila Sofiji, kazao da bi SPC mogla da pokrene i dijalog o rešavanju statusa Makedonske pravoslavne crkve, što je bilo neprihvatljivo za Bugarsku pravoslavnu crkvu.

"Mora se razmotriti pitanje stanja u Makedoniji, jer tamo je došlo do zastoja u pregovorima između Beograda i Skoplja o rešavanju makedonskog crkvenog pitanja. Moguće je da se tu čeka prvo rasplet slučaja arhiepiskopa Jovana Vraniškovskog, da bi taj dijalog bio obnovljen", rekao je Tucić, Tanjugu. Đorđević i Tucić se slažu i da bi podela eparhija među kojima je i beogradsko-karlovačka, kojom sada rukovodi patrijarh Irinej, mogla biti tema predstojećeg Sabora.

Inače, neuobičajeno vladike SPC se nisu okupile prošlog oktobra, kada je održavano uobičajeno jesenje zasedanje ovog najvišeg crkvenog tela. U Crkvi su objasnili da nije bilo dovoljno značajnijih tema zbog kojih bi se vladike okupile u Beogradu. Patrijarh srpski Irinej rekao je ranije Tanjugu da majsko zasedanje "neće biti spektakularno", odnosno da će se to telo baviti "životom Crkve".

Đorđević, međutim, veruje da će na dnevnom redu gotovo izvesno pitanje odlaska u penziju pojedinih vladika jer je, kako smatra, Crkvi potrebno podmlađivanje. On tvrdi da jedan broj vladika traži penziju, podsetivši istovremeno i da je nedavno objavljeno da i mitropolit crnogorsko-primorski traži penziju.

Kako je ranije rekao podgorički paroh Velibor Džomić, mitropolit je najavio penzionisanje po državnim propisima, ali ne i po crkvenim, tako da će on i ubuduće obavljati funkciju mitropolita crnogorsko-primorskog.

"U duhu crkvenih propisa to nije sporno, jer već imamo neke penzionisane, odnosno umirovljene vladike. Međutim, treba dodati da su se neke vladike poput mileševskog Filareta, usprotivile tome, tako da će to pitanje svakako biti razmatrano na ovogodišnjem Saboru", rekao je Đorđević Tanjugu. On je istakao da bi na dnevnom redu trebalo da se nađe i pitanje koje se tiče ranije najavljivane posete pape Beneditka XVI Srbiji u vreme obeležavanja Milanskog edikta u Nišu, naredne godine.

"Patrijarh Irinej je u više navrata isticao da bi bilo dobro da se sretne s papom, ako ne pre ono 2013. godine na proslavi Milanskog edikta u Nišu", rekao je Đorđević koji podsetio, međutim, da su vladike oko tog pitanja podeljene. On je ukazao da bi ta poseta bila veoma dobra i za Crkvu i za državu, jer bi bila znak zbližavanja hrišćana Evrope, a za državu popravljanje imidža narušenog poslednjih decenija.

Tanjug

http://www.tanjug.rs/novosti/42667/analiticari--na-saboru-o-podeli-eparhija-i-o-papi.htm

[Баба]

Napomene za neupućene:

1. Papa kao pretnja

2. RPC kao pretnja

3. Penzije kao pretnja

4. Rešavanje odnosa sa cpc i mpc kao zacrtan komunistički program

[marko_13]

Мирко Ђоршевић је већ одавно зрео за раку... Само потврђује да је посенило, а ови га користе.

[Марио Токовић]

Јако шкакљиво.Стручњаци,анализатори,катализатори,провокатори,денунцијанти.

Својим анализама помажу онима који Цркву доживљавају као Бастион,непокретног идола обожавања,лика и дела...

А заправо,стручњаци за Цркву и религију покушавају да одгоде оно што ће кад тад бити ТЕМА Црквеног живота.

Гласне и јасне молитве,да народ сабран у Цркву чује за шта се моли,зашто је дошао и куда иде.

Да се све то чује и учествује у тому- МИЛОТВОМ,ПОКРЕТОМ И ПРИЧЕШЋЕМ,РЕДОВНИМ.

Јер су то најживотније теме,Цркве=живота=људи=Евхаристије.

Јер је Литургија прекривена "теологијом" -

мало певај,мало ћути,беседа,благослов,наорица,кафица...и то је то.И крај ко у биоскопу.У већем делу Србије.

***(Чак је у многим деловима Србије Литургија "претворена " у јутрење.Нема причешћа)

А није Литургија то је то,него хајмо браћо ,и сестре,белој Цркви да се Богу изјадамо,помолимо,причестимо,

и да га на облацима дочекамо.Сви,или барем углавном сви.

[Јаков.]

Danas je narodni poslatnik Dereta Miljenko, izneo jedno viđenje SPC koje ako nije pljuvanje, onda je svakako pljuckanje.

Intervju možete videti u video formatu na..

http://www.novimagazin.rs/vesti/drzava-u-krilu-crkve-video

a odatle prenosim i u štampanoj verziji deo intervjua..

.....................

Sveštenici idu u keliju umesto u pritvor, crkve niču kao pečurke, vladike drže političke govore i imaju vozni park bolji nego Vlada Srbije i, naravno, niko ih ne pita za porez niti kako troše novac dobijen iz budžeta.

Otkuda tako prožimanje jedne verske institucije i svetovne vlasti u sekularnoj državi I da li Srbija zaista sekuarna država? “Srbija je de jure sekularna država, de facto sve manje”, kaže za Novi magazin narodni poslanik Miljenko Dereta, doskorašnji prvi čovek Građanskih inicijativa.

Činjenica da država donosi odluke po glasu crkve Srbiju, koja je multikonfesionalna republika, pretvara je u društvo koje ima jednu zvaničnu crkvu većinskog naroda, smatra Dereta.

Bliske veze države i SPC najočitije se vide po uvođenju verske nastave u zvaničan obrazovni proces sa građanskim vaspitanjem kao alternacijom.

“To je samo po sebi bila loša politička odluka”, kaže Dereta i naglašava da su ostale konfesionalne zajednice, iako de jure jednake, zapravo neravnopravne pošto teško mogu da ispune zakonski uslov da formiraju odeljenje sa 15 učenika za veronauku.

Nije problem imati veronauku, ali u crkvi, ne u školi, kao što to čine sekularne države, ističe on.

Neravnopravnost konfesija utemeljena je Zakonom o tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, koji privileguje pre svega SPC, objašnjava Dereta.

Da je kontinuitet u forsiranju SPC više nego očigledan smatra i profesor sociologije religije Milan Vukomanović i podseća na izjavu ministra vera Milana Radulovića uoči usvajanja Zakona o crkvama i verskim zajednicama. “Nije problem da male verske zajednice dobiju slobodu, već u tome što oni smatraju da SPC mora da se svede na njihov nivo, da bude jednaka njima”, rekao je Radulović i dodao da je vlada odlučna da ne donese zakon koji neće priznati našu tradiciju, koji neće prepoznati SPC kao nosioca državotvorne i kulturne svesti srpskog naroda, koji neće priznati našu celokupnu tradiciju.

Približavanje većinske crkve i države karakterističan je za sva postkomunistička društva.

Srbija je svesno dozvolila da se poreklo – koje uključuje i pravoslavlje – zameni statusom pravoslavaca, a onda i automatski izjednači sa verništvom, odnosno pripadanjem SPC-u. Istovremeno, pristup prema koje svi pripadaju nekoj crkvi temelj je za budžetsko finansiranje – što brojnija pastva, brojniji i novac - što je samo još jedan od specifičnih izraza odnosa države i crkve.

Tema je, kaže za Novi magazin verski analitičar Mirko Đorđević, stara sedamnaest vekova i stručno se zove konstantinovski zagrljaj.

“Taj je zagrljaj crkve i države i danas aktuelan na širokom ekumenskom prostoru hrišćanstva. On je i u Srbiji i u Rusiji označavan kao vreme bliskih odnosa države i crkve, pri čemu se dogodilo ono što je car Konstantin i uradio – vezao je crkvu za državu”, objašnjava Đorđević.

Zahvaljujući modernizovanom konstantinovskom zagrljaju crkva se javlja ne samo kao verska ustanova sa misijom spasenja, već i kao značajan politički faktor u društvu, što se posebno ogleda u forsiranoj klerikalizaciji društva, kako to definiše Đorđević. Crkva se sa blagoslovom države, smatra on, ponaša kao politička partija u mnogim javnim poslovima.

Škola, vojska, Kosovo, radiodifuzija, kultura, prava manjinskih grupa, donedavno odbrana haških begunaca, odnosno podrška ratnim pohodima i ratnim zločinima i zločincima, samo su deo javnih poslova u kojima je crkva izuzetno aktivna, bilo kao institucija, bilo kroz izjave velikodostojnika.

Poseban vid privilegovanosti SPC je to što država nema pravo da kontroliše da kontroliše kako se troši novac koji SPC dobija iz budžeta. S druge strane, crkvena nomenklatura posebno je zaštićena kada je u pitanju uvid u njene poslove, počev od gradnje crkava, pa do “trivijalnih” pitanja naplate svešteničkih usluga koje, praktično ne podležu oporezivanju, čak i kada se utvrdi zvanični cenovnik.

[Желе Зека]

Škola, vojska, Kosovo, radiodifuzija, kultura, prava manjinskih grupa, donedavno odbrana haških begunaca, odnosno podrška ratnim pohodima i ratnim zločinima i zločincima, samo su deo javnih poslova u kojima je crkva izuzetno aktivna, bilo kao institucija, bilo kroz izjave velikodostojnika.

Није било ратних похода,већ нужног обрамбеног рата српског народа у РС,РСК и на Космету.

[Ромејац]

Danas je narodni poslatnik Dereta Miljenko, izneo jedno viđenje SPC koje ako nije pljuvanje, onda je svakako pljuckanje.

Intervju možete videti u video formatu na..

http://www.novimagaz...ilu-crkve-video

Назовимо ствари правим именом.

Не лаје кера села ради, већ себе ради

И...

Пас лаје ветар носи!

[Guest - . . .-]

Наћи ћемо и Миљенку месту на ЖРУЛЛЗ.нет... сигуран сам да ћемо ускоро имати интервју са њим

[Драгана Милошевић]

Ovaj ne da pljucka nego bas pljuje i kad neko neupucen procita ovo; onda kuku i lelee po nama .smesko.

[Gandalf Sivi]

A samo neka on laje i radi svoj posao... Na kraju krajeva, šta se sve laži i pljuvačine sručilo na SPC, I to od revnitelja, ove izjave su limunada...

[Душко Дугоушко]

Ја овде не видим заиста ништа чудно. Заправо, били су још и умерени, јер од марксиста се иначе може очекивати и много већа пљувачина...

[Баба]

 

Пре неки дан Слободан Антонић објавио је чланак у коме запажа да кампања око Косова, то јест да се прихвати „бриселски папир“ иде у пакету са организованом хајком на СПЦ. Текст је описао оно што свако разуман уочава – временско поклапање притисака на Србију да прихвати сецесију Косова и кампању против СПЦ која би могла бити окосница отпора томе. Но професор избегава да каже да ли је грех који се приписује епископу СПЦ реалан или је буквално све медијски спин.

 

Истина је, да како Слободан Антонић наводи, бриселски и нато таблоид Блиц одрађује посао за актуелну власт, мада можда сама власт то није тражила, но знало се и пре потписивања какав ће став црква по том питању имати. Некако баш уочи одласка или нешто мало раније, наше делегације у Брисел, где је по речима саме делегације било тешко и мучно, но они су се ипак „изборили“ само још да схватимо за шта су се изборили, дакле некако уочи свега тога креће кампања Блица у којој се епископ Качавенда доводи у везу са педофилијом, хомосексуализмом, па чак и убиством једног младог богослова.

Месецима Блиц тврди да поседује компромитујући порно снимак и на крају некакав снимак бива објављен. И сам професор Антонић запажа да снимак нити је компромитујући, нити се на основу њега може утврдити ко су дотична два актера самог снимка.

Међутим, оно што сам професор ипак не зна, или се прави да не зна, јесте факат да епископ Василије Качавенда има репутацију, и у самој цркви и код верног народа и оних који су „упућени у те послове“, хомосексуалца, и то не без основа и не на неком локално зворничко-тузланском нивоу. Дакле то је била јавна тајна у нашој цркви.

 

 

Много је тежа ствар, што већина црквених људи и клирика и верника има и мишљење и став да је дотични епископ заиста хомосексуалац, од свих наклапања бриселских таблоида па и Блица. Није мали број богослова који се „опекао“ о владику Качавенду нити је мали број свештеника којима је његова склоност непозната.

Дакле одбрана Антонића којом се доводи у питање веродостојност оптужби за хомосексуализам овог епископа није убедљива. Но Антонић сигурно не би био у недоумици по овом питању с обзиром да јесте интелектуалац, када би макар мало био близак својој цркви јер би неминовно имао прилику да и сам лично чује од клирика и богослова мноштво горких сведочанстава о лику и делу нашег владике Качаведне. Надамо се да је Антонић крштени члан Цркве и да разуме о чему причамо. Желимо и ми да критикујемо власт и Блиц, али шта ако су таблоиди у праву. Истина нас једина може ослободити.

Бесмислено је бранити епископа СПЦ од онога од чега се ни сама Црква не брани. При том је у тој наводно „маестралној“ одбрани, заправо и није бранио СПЦ и Качавенду већ нападао власт и медије, или пак настојао да себе представи као морални ауторитет.

Истина је пак да је владика Василије Качаведна уствари морално најслабија карика СПЦ и да су бриселски таблоиди просто искористили ту најслабију карику да би како примећује и сам Антонић значајно ублажили традиционално оштар став СПЦ по питању Космета. Као што смо видели бриселски таблоиди су и успели у томе.

 

Шта се тиме постигло?

Народ је свакако у стању летаргије и да би реаговао мало, или мало више, потребна је нека емотивнија провокација. Летаргичан народ није заинтересован више ни за одбрану Косова, које је под окупацијом али ни за ЕУ интеграције које су на „дугом штапу“. Целу деценију истјазаван између Косова и ЕУ интеграција народ је „оладио“ и од једног и од другог. Мука ми је и од „патриота“ и од „европејаца“ који експлоатишу обе приче и манипулишу народом. Ипак Косово је ако ништа друго нешто што смо имали и нешто за чега смо емотивно везани за разлику од ЕУ. Самим тим пре се ипак некако реагује по питању Косова. Но како се реагује и колико млако видели смо протеклих дана и месеци. Можда је највећа корист од свега овога што ће остати у народу и туп „косовски бол“.

Међутим ако ико да елан народу да реагује озбиљније то ће управо бити власт. Сукоб који су бриселске газде изазвале између СПЦ и власти може бити иницијална каписла за српски инат. Мислим да препуцавање представника власти са владикама ма какви они били неће донети ником добра, а нарочито овој власти. Овај инат се већ огледа и у појављивању двојице значајних епископа СПЦ на протеклом митингу, што је свакако велика храброст. Јер је сад врло вероватна таблоидна кампања против њих – „попљувавање“ по новинама и измишљање некаквих афера.  

                                                                                                                                                                                                 

 

И сам сукоб на релацији СПЦ-Држава је траљав и без елана са обе стране. Јасно је и једнима и другима да се Срби слабо шта ту питају око Косова. Црква већ по природи својој мора да брани Косово, власт пак мора да докаже своју способност да се одрже на власти а то значи подршку Запада. Но нити црква озбиљно мисли да су српске власти заиста у могућности да нешто одлучују, а камоли да сносе одговорност, одговорност је овде буквално пала као лутрија на тренутне властодршце, по речима самог епископа СПЦ да је неко то морао да потпише, а ови су се „усрећили“ што су управо они дошли на власт у моменту кад је то требало потписати. Нити пак власт много замера цркви на њеним ставовима око Косова, ако већ и није присталица небеске Србије и сама је свесна да је земаљска вредност Косова неизмерна претежно у рудним богатствима мерена, а ту је и идентитет нације као културолошки феномен. Тако да је то испало као неко „ритуално“ размењивање неких речи којима се замерају једни другима. Дакле црква каже ми морамо да вам кажемо да ово нисте смели да потпишете иако сте вероватно морали, а држава опет враћа – сад сте се сетили кад је све завршено, што се нисте бунили кад је Тадић владо и договорио преговоре „Приштине и Београда“ којим се реално признаје независно Косово.

 

Туцић се шокирао а Ђорђевић изнервирао!

Од суптилности тренутне власти и њеног осећаја за историјски моменат, за тренутак кад шта и коме рећи зависи колико ће и у којој мери испровоцирати народ. С обзиром да су се мање више сви наши властодршци до сада понашали сатрапски и без тих финих осећаја за таласање маса за очекивати је да ће управо власт испровоцирати народ као што је то учинила и претходна гарнитура на власти.

Коме је заиста потребан од наших властодржаца некакав тобожњи верски аналитичар Живица Туцић, или Мирко Ђорђевић ? Они нису верски аналитичари они су сорошевски антицрквени пропагандисти, као што су некада постојали неки комесари који су се „бавили“ борбом против вере и традиције.

Зар наш вицепремијер Вучић није сам у стању да се одбрани од епископа Атанасија и Амфилохија, него истура Мирка и Живицу? Или то пак Запад преко својих сорошевских инсталација закувава сукоб на релацији држава и црква, са поентом кампање против цркве.

 

 

Замислите Туцић се шокирао зато што је митрополит Амфилохије на молебну убацио молитву за упокојење владе. По Туцићевом резону ове речи Амфилохијеве су у најмању руку терористички акт једног страног држављанина. Истина Туцић то није рекао али је управо то инсинуирао када је казао: "Молитва за упокојење може се рећи за оне који више нису живи. То је један израз који се помиње у опелима и поменима. За некога живога се не може рећи да се моли да буде упокојен. Мени је ова изјава просто шокантна. Не знам шта бих друго рекао. Није смело до ње да дође, превише је тиме речено и мислим и није смело тако да се каже. Неко би ово могао ово да протумачи да се позива да неко више не буде на власти и у животу. Ја сам исувише изненађен оваквом изјавом да бих могао да коментаришем шта је митрополит у ствари хтео да каже" Даље он каже да је "Београд територија београдске архиепископије, значи патријарха и ма који епископ из друге епархије требало би да има сагласност да на територије београдске архиепископије нешто каже или пак да обави неки црквени обред. Црква сада дугује објашњење како је до овога могло да дође и да нам разјасни такве речи и учествовање митрополита Амфилохија на овом скупу", закључио је Туцић „генијално“ и показао свима у Србији да је највероватније и сам на платном списку бриселских таблоида.

Ђорђевић се пак толико изнервирао да је поручио цркви у име државе да ће држава због изјаве Атанасија епископа о покојном Ђинђићу остати у затегнутим односима са црквом. Искрено бих волео да чујем шта председник Томислав Николић и вицепремијер Александар Вучић кажу поводом ових изјава у име државе ова два назови верска аналитичара ? Да ли су ова два самозвана верска аналитичара можда добили неке ингеренције од Брисела које су изнад овлашћења које имају вицепремијер или председник ?

На крају што се тиче изјава Дачића који цркву саветује да се „врати на Косово“ или Вучића да се „Амфилохије кандидује на изборима“ оне су непримерене и само стварају инат код људи из цркве и народа. Знамо да је „српски“ оштро одговорити, али није време за препуцавање које ником не одговара, а нарочито овој власти која ради то са Косовом што ради. Не знамо ко их то саветује или они реагују у афекту и у инат, али им није то „добар посао“. Могли би да се опеку и изазову масовнију појаву српског ината, а то не би било као овај митинг у Београду на коме је било неколико хиљада мирних грађана. У памет се Срби и ви на власти и ви у опозицији и ви у цркви. Инат нам може свима доћи главе.

 

 

Vidovdan

[draganzzz]

Jovo Kapicic...bojim se da ne krenu opet sa jahanjem popova,

 

ka onomad `45. u Lijevoj Rijeci na cuvenim trkama.

[Raymond Red Reddington]

Prvo pojedini moraju da skontaju da je Vučić težak anti-Hrišćanin.

Ne da je ateista..nego javno ispoljava mržnju prema Crkvi.

To mu se omaklo pred nekim hrvatskim novinarima...

Toma je običan nesposobni moron koji nije u stanju da zapamti kada je spomenik na Avali napravljen.

Dačić ima kompleks Miloševića i verno sledi djelo svoga duhovnog oca Miloševića.

[Баба]

Реално ја се слажем да је сукоб убачен, чим видим овог Ђорђевића све ми је јасно.