Iskustva forumaša sa drugim narodima

[Justin Waters]

Evo jedne teme koja mi se čini može biti zanimljiva s obzirom na razne forumaše koji imaju internacionalno iskustvo. Postoji već tema "svakodnevni život forumaša u drugima zemljama" i tamo se generalno diskutuje o samoj zemlji, kulturi, običajima, ljudima i svakodnevnom životu ali tema je naglašena na ljude koji žive u nekoj konkretnoj stranoj zemlji. Na ovoj temi bi volio da pišemo o iskustvima forumaša sa raznim narodima koje ne mora biti ostvareno u samoj zemlji odakle narod potiče već može i bilo gdje ali da je vrijeme provedeno s pripadnicima nekon naroda dovoljno vremenski da može da se upozna mentalitet i ponašanje. 

Da proširimo mogućnosti diskutovanja, može se prenijeti i svjedočanstvo neke druge osobe bitno je da sadrži dovoljno detalja da može da se formira slika ponašanja ljudi u okviru grupe naroda. 

Evo da počnem prvi, slijedi:

JERMENI 

[Natasa.]

Šta ti tu nama podmećeš neke tamo narode, iluminatu jedan! Srbia Srbima!

[RYLAH]

 

[Juanito]

Ево ја нешто да кажем о латиноамериканкама, африканкама...

[Juanito]

19 minutes ago, Justin Waters рече

JERMENI 

ОНИ ВЛАДА ЈУ СВЕТОМ!!!!!1

[Natasa.]

9 minutes ago, Juan рече

ОНИ ВЛАДА ЈУ СВЕТОМ!!!!!1

Juden Juden!!!!!1

[Juanito]

Једно опште запажање: невероватно је колико су идиоти свуда исти, ма колико се окружење разликовало. Изгледа да глупост, зло и деструкција уопште нису креативни...

[Natasa.]

2 minutes ago, Juan рече

Једно опште запажање: невероватно је колико су идиоти свуда исти, ма колико се окружење разликовало. Изгледа да глупост, зло и деструкција уопште нису креативни...

Pa po tim tvojim Amerikama su još gori .

Mogu misliti na šta liče one južnjačke zabiti pune rednekova . Ne mislim na bogati Dalas u Teksasu, nego na selo u Arkanzasu . 

[Justin Waters]

Sa Jermenima sam imao priliku i cast provesti dve godine u Bangladesu na projektu kojeg smo tamo radili. Na kraju ih je bilo sest i ja sam imao licno super iskustvo sa njima. Grupa nasih ljudi koji su isto bili na tom projektu nazalost zavrsili su u zavadi s njima, ali o tom potom u tekstu koji ce opistati dogadjaje i dozivljalje hronoloski. 

Moj generalni utisak za Jermene je da su izuetno ponosan narod koji ima izrazito kolektivisticku crtu organizovanja u drustvu. Vjerujem da je to posljedica mahom novije istorije, prvo stradanja od Turaka, a potom 70-to godisnjeg bivanja pod SSSR okupacijom. Izuzetno su vezani za zemlju i smatraju da je Jermenija najljepša, najbolja i najstarija zemlja na svijetu. U Bangladesh su dolazili jedan po jedan i tako sam ih postepeno poceo upoznavati. Vrlo su druzeljubivi i imaju jednu slicnu karakteristiku kao balkanci u tom pogledu. Prvu karakteristiku koja je upectljiva i na ocigled jasna kada s njima bivas neko vrijeme uvidio sam nakon sto dvojica stigla na projekat. Prvi koji je bio dosao je upoznao posao i sta treba da radi i onda kada je dosao drugi ova drugi je poceo za njim da ide na teren. U pocetku je to sasvim normalno da se šlepaš kad se upoznaje teren, ljudi i nacin rada ali onda se očekuje naravno da uposleni razvije samostalnost i uhvati se u koštac sa poslovima na drugim frontovima. No kada je došao i treći čovjek, njih trojica su i dalje išli zajedno na teren mjesecima. Toliko su radili čoporativno da su to i šefovi primjetili i onda ih šef projekta pozvao na razgovor i objasnio im da svaki od njih mora da razvije samostalnost u poslu i da će tako biti korisniji za projekat nego da se svi zajedno trpaju na jedno mjesto i jedan posao. Trebalo je dugo vremena da ih razdvojimo. Svi oni su nekako onog prvog inzinjera koji je dosao gledali kao predvodnika grupe i onog koji se upušta u koštac sa najtežim problemima i stalno su oslanja li na njega. U tome sam vidio da vrlo lako podmeću jedno drugima leđa kao ispomoć. S jedne strane to se čini plemenitim što svakako jeste u nekim životnim situacijma, ali s druge strane otežavajuće kad dođe do nekih situacija kada se indvidualnost zahtjeva da bi posao bio izvrđen korektno. Ta čoporativna crta se izražavala u još nekoliko navrata. Kako su dolazili jedna po jedan, još jedan stan je bio iznajmljen za preostale ljude, ali oni su se u početku svi trpali u stan prvih pridošlica i tamo mahom provodili vrijeme. Jedan se profilisao kao kuhar i onda je on kuhao za sve ostale. Šef je jednom prilikom malo u šali ali malo i ozbiljno govorio da bi tog što kuva poslao kući jer nije sa baš pokazao za posao koji mu je dodjeljen, ali znajući koliko su sentimentalni ostavio ga je jer je on bio ostatku grupe kao majka pa bi ovi bili potrešeni zbo toga. Drugom prilikom prvonačalnik te grupe sa šefom je otišao na Tajland, ali nije se dobro informisao o potrebnoj vizi za ulazak misleći da će dobiti na aerodromu, međutim zafrknuo se i imgracijsko ga je zadržalo u pritvoru dok ga nisu deportovali nazad. Svo vrijeme i koliko mu je internet konekcija dopuštala bio je u kontaktu sa ostatkom Jermenske grupe preko Skajpa koji su ga tješili i bodrili dok je prolazio kroz teške momente. 

Ja sam s njima imao generalno dobre odnose, oni su roštiljdžijska nacija kao i Srbi, samo što im je roštilj na sistem malih ražnjeva tako da ne roštiljaju ćevapčiće i pljeskavice kao mi već piletinu, krmenadle itd...Sa srpskom grupom, i šefovima Njemcom i Slovencem imali smo dobre odnose. Povremeno bi se okupili na krovu nečije zgrade, a bio je i jedan dobar karaoke bar pa bi smo onda pjevali i igrali. Jermenci su vatrena nacija kao i Srbi vole da cugaju i da plešu uz muziku. Jako ih je lako dobiti za neko kolo i kolektivnu igru. Nažalost doslo je do konflikta a srpskom grupom zbog jednog događaja. Naime, bila je pukla cijev tokom izvođenja i nastao je haos. Alarm je dopro do direktora nadležnog vodvoda koji je lično izlazio na teren, malo je falilo da se kancelarija premijera Bangladeša oglasi. Jermeni su bili angažovani da prete radove u tom dijelu grada i pošto su bili poprilično neiskusni, posao je tekao jako sporo i nisu zvali i tražili pomoć drugih koliko je potrebno. No na kraju uz pomoć svih i svakoga uspjelo se skrpiti. Kasnije na jednom mitingu prvonačalnik jermenske grupe vrlo emotivno se požalio malo da su bili zapostavljeni tokom te akcije i da ostali ekspatovi nisu pružili dovoljno podrške. Razvila se rasprava i jedan naš čovjek s pravom ga je malo pecnuo rekavši mu da je trebao da zove svakog i da traži savjet ili resurse koji su na raspolaganju, ovako on ne zna zašto se žali uopšte i šta on sad hoće, da li rame za plakanje ili šta. Ovaj prvonačalnik se našao jako uvređen i od tad sve više je počelo zahlađivanje odnosa među srpskom i jermenskom grupom. Do kraja projekta Srbi i Jermeni uopšte nisu komunicirali privatno, i to samo zbog toga što je taj lider jermenske grupe prestao pričati i ostali su ga onda slijedili. 

Dalje slijede papreni BENGALCI.