Промена Устава - Православље као званична државна религија?

[Александар Милојков]

Мислим да ово питање треба покретати, због све чешћег и све агресивнијег наметања титоистичког појма секуларности.

[Александар Милојков]

Члан 3. Устава Грчке, однос Цркве и државе:

 

Article 3

 

1. The prevailing religion in Greece is that
of the Eastern Orthodox Church of Christ. The
Orthodox Church of Greece, acknowledging
our Lord Jesus Christ as its head, is inseparably
united in doctrine with the Great Church
of Christ in Constantinople and with every other
Church of Christ of the same doctrine,
observing unwaveringly, as they do, the holy
apostolic and synodal canons and sacred traditions...

 

 

Овако треба да гласи и члан 11. Уства Републике Србије. Наша традиција није Титово једноумље и секуларност која би наметала атеизам. Наша традиција је прожета хришћанством. То се види и на нашем грбу и у нашој химни. Не треба да се стидимо тога и не треба да кријемо оно што јесмо. Усагласити Устав Републике Србије са животом, са реалношћу и са животном традицијом. Ми не потичемо од комунистичке, нити од француске револуције, већ од Немањића и Светога Саве. Нашу државу су основали Светитељи, у крилу наше Цркве. То су чињенице. Наша је духовност, а не Вебер, кроз мучну историју једина сачувала и нашу државност и наш идентитет. Двоглави орао на нашем грбу показује јединство духовног и световног. Први двоглави орао јесу наши Свети - Свети краљ Стефан Првовенчани и наш Свети Први Архипископ српски Сава. Крст на грбу показује лице те духовности. То смо ми. Не дајмо да нам бришу идентитет Веберима и штреберима.

СТОП агресивном титоизирању српске државе! СТОП одвајању нас самих од нас самих!

[Кратос]

1. The prevailing religion in Greece is that of the Eastern Orthodox Church of Christ. The Orthodox Church of Greece, acknowledging our Lord Jesus Christ as its head, is inseparably united in doctrine with the Great Church of Christ in Constantinople and with every other Church of Christ of the same doctrine, observing unwaveringly, as they do, the holy apostolic and synodal canons and sacred traditions...

 

Pa ovde ne piše da je pravoslavlje  državna religija  već da je prevovlađujuća,većinska.

[sqny]

Ko mala beba.

 

A pa ne moze... sekularna smo drzava, i duhovnost je izbor pojedinca a ne alatka za samodrzanje neke prohujale vizije drzavnog uredjenja.

[zuti car]

Treba da pravoslavlje bude drzavna religija . 

[Кратос]

Treba da pravoslavlje bude drzavna religija . 

Zašto treba i šta bi to promenilo konkretno?

[Лазар Нешић]

Šta bi ovo konkretno donelo Pravoslavlju, Crkvi, vernicima u Srbiji? Ništa.

 

Idem između 10-15 puta svake godine u Grčku, evo već dvadesetak godina. Tamo je pravoslavlje kao državna religija samo mrtvo slovo na papiru. U praksi, čak i u Srbiji ima više pravoslavnog (verskog, religijskog, crkvenog, itd.) potencijala među narodom negoli među Grcima.

 

Pravoslavlje, vera i crkvenost moraju da budu stvar slobode.

[Guest]

Šta bi ovo konkretno donelo Pravoslavlju, Crkvi, vernicima u Srbiji? Ništa.

 

Idem između 10-15 puta svake godine u Grčku, evo već dvadesetak godina. Tamo je pravoslavlje kao državna religija samo mrtvo slovo na papiru. U praksi, čak i u Srbiji ima više pravoslavnog (verskog, religijskog, crkvenog, itd.) potencijala među narodom negoli među Grcima.

 

Pravoslavlje, vera i crkvenost moraju da budu stvar slobode.

Потпуно се слажем.

[Milan Nikolic]

Треба тако да буде, али уз многе друге промене.

 

На пример, каква је то демократија када тренутно у парламенту немамо представника преко 50 посто грађана Србије који желе окретање ка Русији? Мислим, то је само узгред споменуто.

 

Елитна парламентарна монархија је већ нешто друго. Сваки министар треба да буде биран из своје бранше, а не да пољопривредници буду министри културе или керамичари министри војни.

 

Демократија каква је сада је једна велика превара. Најмање владају грађани Србије, а највише самовољни моћници и политичари лопови.

[Кратос]

преко 50 посто грађана Србије који желе окретање ка Русији?

 

Ako je tako na ovim izborima  SRS i koalicija DSS i Dveri bi trebala da ima 50% glasova.

[Milan Nikolic]

Ako je tako na ovim izborima  SRS i koalicija DSS i Dveri bi trebala da ima 50% glasova.

 

Једно је проценат излазности на изборе, а друго је када се врши анкета грађана. Наша политичка слика је трагедија.

[-Владимир-]

Šta bi ovo konkretno donelo Pravoslavlju, Crkvi, vernicima u Srbiji?

 

Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо .

Самим тим, државу још више, мислим, ако већ већина Срба живи хришћански. Ако не, онда ништа . 

[Кратос]

Једно је проценат излазности на изборе, а друго је када се врши анкета грађана. Наша политичка слика је трагедија.

Pa šta rade ti što oće savez sa Rusijom?Sede kući i češkaju dašca mu i očekuju da se nešto promeni samo od sebe?

[Deja Vu]

Свакако је проблем правити којекакве званичне, државне и националне религије јер ето ми смо Срби многи смо тобоже православни, па вај нот. Једна од ствари која се заборавља јесте да секуларност добрим делом управо извире из хришћанства, то ти Ацо као теолог вероватно знаш. 

 

Но, осврнуо бих се на један други проблем који бих рекао да је озбиљнији, а то је везивање православља и Цркве за државу, а што има везе са Светим Савом и Немањићима. Да се разумемо одмах, нико од њих уопште није био златан и много се дижу у небеса, што никакве везе нема са православљем него са национализмом. Зашто? Па јер су драги нам Немањићи успели да легитимит својој држави дају тако што ће да изврше један сеператизам унутар Васељенске Патријаршије и направе нову патријаршију - српску јел те са царем Душаном (ког је иначе болела она ствар за православље, човек је био класичан политичар ког је занимало како што веће царство да направи). Нисмо ми ту једини, Бугари су још гори, касније Руси па све до данашњих црногораца што би да имају и своју. 

 

Ја бих се усудио, иако то није паметно, да кажем да Срби никад под Турцима не би били да се нису одвојили од васељенске патријаршије и Византије, баш као ни Бугари. 

 

А друго, управо је ово разлог зашто православне земље не могу да изврше било какву социјалну, политичку и економску револуцију какву су оствариле католичке и протестанске земље (ове друге су прве, католици су тек после Другог ватиканског концила постали нормални) па и просветитељску, јер се Црква веже за државу и нацију и од ње зависи - као онај брадоња за Путка. А теолошки скоро исти пендрек ко и католици и протестанти, јер теолошки нисмо муслимани којима Куран одређује политички и правни систем, а код нас тога нема него ''цару царево, Богу божје'', ''нема у Царству Оца Мога ни Грка ни Јевреја''. 

 

Ето није секуларизам за који сам апсолутно, али сам скренуо пажну на дизање Немањића и то је као неко православље, а заправо је чисти национализам који са Христом везе нема. Да се неко не увреди, и ја сам донекле националиста немојте ме сад растргати 

Мало ми је чудно што Ацо ово пише, можда је попио мало вина и то оно од Живковића. 

[Архимандрит Сава Јањић]

Добро је када државе у своје законе прихвате хришћанске норме и вредности, али не смемо заборавити да ми живимо у овом свету, али нисмо од њега и да ниједан државни или партијски програм не може да обухвати Еванђеље. За мене је кључни текст који показује какво је место и улога хришћана у овом свету Посланица Диогнету из 2 века, ранохришћански спис који треба чешће прочитавати јер често заборавимо да не можемо на земљи да правимо политички Царство небеско. То није успело ни у Византији као теократској држави, а камоли у данашњим секуларним државама:

 

Из посланице Диогнету:
 

5. Хришћани се не разликују од других људи ни по земљи, ни језиком, ни житејским обичајима. Они не насељавају посебне градове, не користе неки неуобичајени начин говора и не воде живот која се разликује од других. Само њихово учење није плод мисли или измишљотина људи који траже новине, они нису приврежни никаквом човечјем учењу као други. И обитавају и у јелинским и варварским градовима, где је коме припало да живи и следују обичајима тих житеља у одевању, пићу, а у свему другоме представљају чудесан пример благообразног живота. Живе у својим отаџбинама, али као странци; у свему учествују као грађани и све подносе као придошлице. За њих је свака страна земља отаџбина, и свака отаџбина страна земља. Они ступају у брак као и сви други и рађају децу, али их не одбацују (не убијају). Заједнички једу али једноставну храну. Они живе у телу, али не по телу (2Кор 10.3; Рим 8.12). Налазе се у овом свету, а грађани су неба (уп. Фил 3.18-20). Поштују установљене законе, али својим животом надилазе те законе. Све воле, а од свих бивају прогањани. Људи их не познају, али их осуђују, предају на смрт, а они се радују животу. Сами су сиромашни, а друге обогаћују. Свега су лишени, а опет у свему изобилују (уп. 2 Кор 6.9-10). Бесчасте их, али они се у томе прослављају (1Кор 4.10). Вређају их, а они све поштују (1Кор 4.12). Клевећу их, а они узвраћају поштовањем, кажњавају их као злочинце, а они будући кажњавани радују се (2Кор 6.10) као да им дају живот. Јудеји се боре против њих као против иноплеменика, Јелини их прогоне, али њихови непријатељи не могу да кажу зашто их мрзе.