Однос према ближњима који нису спасени (у вечности)?

[Lady Godiva]

пре 13 минута, Ненад Р. рече

И брижни отац прекорава своје дете, само што су Божији прекори далеко јачи.

Људи би да иду у рај, а да то не заслуже. То једноставно не бива.

Ако то не бива, онда је у рају мало пусто. Или мислиш да ми својим заслугама завршимо у рају? 

Можда нема везе с овом темом, али се сетих нечега. Када сам постила прошле зиме Божићни пост, одем ја на Литургију, прву по почетку поста, али се не причестим јер осећам да нисам заслужила, нисам се довољно трудила. Кажем сама себи, ајде наредне ћу, кад се боље припремим. Тако наредне недеље и сваке после... до Бадњег дана. Ту већ схватим да се ја и даље нисам ни својим уздржањем ни молитвом удостојила Тела и Крви Христове, и да никада ни не могу бити довољно добра да заслужим Његову љубав. И приђем Светим Тајнама, знајући да то није моја заслуга, због поста, већ Његова милост.

Е тако некако гледам и на ову тему. Ми се трудимо, али није то ствар наших заслуга. Бог види срце свакога од нас, и ако у том срцу има макар једна трунка доброте, Он ће то уважити.

[Ненад Р.]

пре 11 минута, Lady Godiva рече

Ако то не бива, онда је у рају мало пусто. Или мислиш да ми својим заслугама завршимо у рају? 

Иду само они којима Бог може да опрости.А да би могао да опрости и ми мора да се потрудимо. Своди се то на наш труд да будемо што мање грешни.

[grigorije22]

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.

14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.

 

Sta znaci ovo da su usnuli u Isusu? Ako nisu usnuli u Isusu znaci da treba da placemo i tugujemo.

[Lady Godiva]

пре 9 минута, Ненад Р. рече

Иду само они којима Бог може да опрости.А да би могао да опрости и ми мора да се потрудимо. Своди се то на наш труд да будемо што мање грешни.

Бог може да опрости свима, Он све може. Само што жели да и ми то желимо. Зато је потребан и наш труд. Ако нешто желиш, онда се и трудиш. 

То је неко моје мишљење на ову тему. Немам ништа ново да додам. 

[AnaLaz]

" -Љоша! А какав рај замишљаш за себе? Какав би жибот желео за себе тамо?

                 ...

-Па, замишљам рај који личи на Свету Гору,само што тамо пуштају жене, да бих био тамо заједно са мојом Иринком, а и да тамо сретнем своју покојну маму, баку, све своје рођаке, све које волим, Семјона са Нином и тако даље.Да исто као овде тамо буду море,планине, зеленило, топлота, чемпреси, маслине, а и наше руске брезе такође,јелке, једном речју, богат биљни свет. Да што чешће сија сунце, да има извора чисте воде, да певају птичице, разне животиње шетају питоме и да не уједају...Замислите како би се моји мали војници дружили са правим лавом!

Да Иришка и ја имамо кућицу, светлу, окречену, са црепом на крову као у Грчкој! Велика тераса, сва обрасла виновом лозом, на тераси плетене фотеље за мене са Иришком и за дечицу, па још...- тада сам се мало збунио- и пас Марсик, ког сам имао у детињству...

Да наш покровски храм буде близу, са тобом у олтару, разуме се, сви светогорски манастири и наши руски такође, да се сви међусобно дружимо, идемо једни код других у госте, радујемо се једни другима, волимо једни друге...Ето, не знам чак шта бих још могао да пожелим! Шта мислиш о мом рају?

- Добар ти је тај рај, згодан, прави, баш тако и треба да живе људи у овом земаљском животу - да се воле, радују, кућица са виновом лозом на тераси... Само, да ли си приметио да неког нема у њему?

-Кога? Чини ми се да сам имао у виду сву родбину!

-У њему нема Христа! Живог Господа Исуса Христа! Као једног од становника твог згодног раја!

-Тачно! - пренеразио сам се. - Како се само нисам...

- Не само ти, Љоша - утешно је рекао Флавијан. -Скоро сви људи, маштајући о рајском животу, о разном благу које им је спремио Христос, заборављају на Њега самог! И не траже у земаљском животу и у вечности самог Господа Исуса Христа и спајање са Њим у Његовој Божанственој љубави, већ само ону утеху и награду, које је Он увек спреман да пружи и обилно пружа целом људском роду! Може се рећи да смо ми деца која не очекују оца, већ само поклоне које нам доноси!"

[AnaLaz]

Можда претходни пост нема много везе са темом, али, ето, паде ми на памет овај део из књижице Флавијан. Баш ми се урезао.

[Кратос]

1 hour ago, Lady Godiva рече

Ако то не бива, онда је у рају мало пусто.

Ne boj se stado malo na početku i na kraju će tako biti.Bogu je bitniji kvalitet od kvantiteta.Bolje ti je da imaš i jednog istinskog prijatelja nego gomilu lažnih.

[Срђан Шијакињић]

Мене многе ствари муче кад је пакао у питању, баш незгодно.

Не видим што би пакао постојао (не као место, него као могуће стање човековог постојања), осим да би се испоштовала човекова слобода. Да би човек био слободан од сваке принуде, па и од самог Творца и Његове љубави, да би био слободан да изабере сваку могућу тачку на линији постојања, од крајњег зла и ништавила до пуноће љубави и заједнице. Али онда се враћам на стари проблем - није лако видети како је то човек слободан, кад је до тренутка свог првог свесног избора дубоко предодређен урођеним и стеченим (а ниједно од тог не бира). Где је тај тренутак у коме човек слободно бира између добра и зла... Да ли чак и теоретски може постојати слободан избор, ако избор чини одређени субјект, који није бирао да буде тај и такав (или у најмању руку, то што је тај и такав, није у потпуности разултат избора, већ и много околности ван контроле). Дакле, пакао је проблем у мери у којој је слобода апстрактна, тајанствена или чак немогућа за појмити разумом. 

Даље, једно глупо питање, али зашто Бог ствара човека, за кога зна да ће одабрати пакао? Чему то? Шта је смисао таквог чина стварања...

[Благовесник]

,,Ako ne oprostite ljudima grehe (greske) njihove, ni Otac nebeski nece vama oprostiti." Na prvi pogled izgleda kao dil sa Bogom: ako ti volis druge i ja cu tebe. Medjutim, ne radi se o tome. Kakva je dusa i duhovno srce u onoga koji prasta tj. ispunjava zapovesti Hristove? A srce koje ne cini po zapovestima Bozjim, nije li  zatvoreno? 

Gospod je dosao, dolazi i docice svetu rasirenih ruku. Takav je  pre Vaskrsa (na Krstu), takav i pri Vaznesenju (opisano je da blagosilja  rasirivsi ruke, dakle, na nacin kao na Krstu), a takav je i o Parusiji - Mt 24, 30 (citamo, pojavice se Njegov znak tj. opet dolazi u znaku Krsta, rasirenih ruku). Dakle, gledajuci na Raspece vidimo i Gospoda koji dolazi da sudi svetu. No, na Krstu Gospod je oprastio svima (bez razlike, cak i najgresnijim zlocincima!) i dao otkup jednom za svagda... 

Dakle, ljubav je podarena svima jednako, kako kaze Sv. Isak (Ninevljanski), 

medjutim, duhovno srce koje je ostalo zatvoreno, nece moci da primi u sebe Hristov dar, svetlost, ljubav  i oprostaj - Raj, istinski zivot i mir. Spasitelj ne uskracuje od toga ni jednoga coveka, ali od coveka zavisi da li ce taj dar da primi pod krov svoj tj. da li ce otvoriti dveri svoje duse...

,,Stojim na vratima i kucam: ako ko cuje glas moj i otvori vrata, uci cu k njemu i veceracu s njim"...

[w.a.mozart]

Posle gomile literature i rasprava na ovu temu, došao sam do zaključka da je svaka, ponavljam SVAKA rasprava (koliko god ona naizgled delovala logično i razumno) na ovu temu potpuno besmislena a svaki razgovor o ovome može se definisati kao PRAZNOSLOVIJE, ili, ako vam je lakše - torokanje. Racionalzacija Boga je u ovom kontekstu pozamašna a antropomorfizam često ide do krajnjih granica. Mi ne znamo šta će se desiti, koliko je teško to prihvatiti u svetlu Boga kojeg smo poznali i iznova ga svakodnevno poznajemo i iznova se (valjda) Njime oduševljavamo? U tom smislu, želja za znanjem je u ovom kontekstu jednaka čistom bezobrazluku, ili ako hoćete - drskosti. Naravno, sve ovo obavijeno je plaštom pobožnosti i teologije. 

 

Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne traži volje svoje nego volju oca koji me je poslao.

[Благовесник]

пре 10 часа, Срђан Шијакињић рече

али зашто Бог ствара човека, за кога зна да ће одабрати пакао? Чему то? Шта је смисао таквог чина стварања...

Bog je pokrenuo stvaranje sveta omogucivsi da nastane svet koji moze da funkcionise bez Boga, kao mehanizam koji odrzava sam sebe,  ali da ima i mogucnost iz prezivljavanja uci u Zivot tj. u zagrljaj svoga Tvorca i postati usinovljen (sto je i bogootkrivena volja Bozja, Njegovog Logosa i Duha).  Ako  bi pravio svesnu selekciju i odbacivao nastanak svakog coveka koji ce ga odbaciti, pokazao bi se pre svega licemernim...

[PredragVId]

Ко је ближњи мој?

[Снежана]

[Кратос]

пре 6 часа, PredragVId рече

Ко је ближњи мој?

Onaj ko ti želi dobro.

[PredragVId]

Ближњи је онај ко ти помогне ради свога спасења.