Однос према ближњима који нису спасени (у вечности)?

[Рапсоди]

Управо сада, Лидија Миленковић рече

Po meni je ovo kontradiktorno i u ovom svetu, a kamo li u raju. Ono sto sam oprostila (a mnogo toga jesam, hvala Bogu), gotovo je. Te ljude i dalje srecem i nema neprijatnih osecanja. Neprijatna osecanja se javljaju pri susretu sa ljudima kojima, jos uvek, nisam oprostila. Ona me podsticu da se jos upornije borim sa sobom. Svaki put kad uspem u tome osetim ogromnu radost i olaksanje. Najiskrenije.

Ово је ок. Али замисли у рају  тешке злочинце и њихове жртве. И само постојање сећања без обзира на опроштај  изазива непријатна осећања .Рецимо да смо ми и опростили скроз и да нема непријатних осећања на сећања при сусрету злотвора у односу на злочин који је нама починио, али да ли је могуће ако постоје сећања на злочин нама најдражих рецимо наше деце, или нама блиских. Какав би тај сусрет био ако постоје сећања, постоји и опроштај, али не постоји заборав. Какве би биле емоције при сећању на рецимо ужасне злочине на нашим најдражим ? Мени је искрено  могуће само да нема сећања. 

[kopitar]

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

Ако би било тако, онда би цело ово цимање са живтом на Земљи било бесмислено.. Чему све ово, ако се тога нећемо ни сећати. Онда не бисмо ни били исте личности као овде и сада, ако не бисмо имали сећање на претходни живот. Били бисмо маса срећних робота.

Tako je , sjećanje je dio ličnosti .

[Лидија Миленковић]

пре 2 минута, Рапсоди рече

 Какве би биле емоције при сећању на рецимо ужасне злочине на нашим најдражим ? Мени је искрено  могуће само да нема сећања. 

Јеси ли прочитала роман КОЛИБА ? Мислим да ту можеш доћи до одговора. И, шта мислиш, шта осећа Богородица при сусрету са Савлом, затим,са онима који су разапели Господа, а онда се искрено и гоооркооо покајали ? 

[Рапсоди]

пре 2 минута, Лидија Миленковић рече

Јеси ли прочитала роман КОЛИБА ? Мислим да ту можеш доћи до одговора. И, шта мислиш, шта осећа Богородица при сусрету са Савлом, затим,са онима који су разапели Господа, а онда се искрено и гоооркооо покајали ? 

Нисам читала, прочитаћу. Све је могуће, ја засигурно не знам. Али и  старац Пајсије светогорац није баш безвезе писао неке ствари. 

[Рапсоди]

пре 9 минута, kopitar рече

Tako je , sjećanje je dio ličnosti .

Која сећања ? И ружна сећања и лепа сећања ? Или само лепа сећања ?  Ако су су сва сећања са нама у рају, ми се можемо сећати и ружних сећања, или су нам ружна сећања преображена ? 

[Лидија Миленковић]

Управо сада, Рапсоди рече

Све је могуће, ја засигурно не знам. Али и  старац Пајсије светогорац није баш безвезе писао неке ствари.

Нико од нас, Рапсо, засигурно не зна. Сви износимо само своје претпоставке. Чак ни свети оци нису усаглашени по том питању. Ја не могу да замислим себе срећну без својих ближњих. Остаје нам да се молимо Господу и да имамо поверење у Њега. 

[kopitar]

пре 7 минута, Рапсоди рече

Која сећања ? И ружна сећања и лепа сећања ? Или само лепа сећања ?  Ако су су сва сећања са нама у рају, ми се можемо сећати и ружних сећања, или су нам ружна сећања преображена ? 

Kakav problem imaš sa sjećanjima ? Ko što već reče Srđan , nismo roboti . ili će nam Bog raditi lobotomiju. 

[Grizzly Adams]

Кад може Бог нас овакве да воли, значи да ми о љубави појма немамо и само наслућујемо неке ствари... Како Он сада гледа нас како се ваљамо у блату као прасићи и опет нас воли? Како волети такве особе без да се падне у тугу и очајање?

Ето, могуће је... некако... видећемо...

[Рапсоди]

пре 6 минута, kopitar рече

Kakav problem imaš sa sjećanjima ? Ko što već reče Srđan , nismo roboti . ili će nam Bog raditi lobotomiju. 

Обућићемо се у нова одела, а старе хаљине одбацити као непотребне. Не иду старе закрпе на нова  одела.

Но стварно не знам, да ли ћемо са сећањима или без њих ући у рај. Но и ако уђемо са сећањима биће преображена , моје мишљење је да ће бити небитна . Наше једино сећање прошло, садашње и будуће ће бити Господ.    

[Рапсоди]

пре 12 минута, Grizzly Adams рече

Кад може Бог нас овакве да воли, значи да ми о љубави појма немамо и само наслућујемо неке ствари... Како Он сада гледа нас како се ваљамо у блату као прасићи и опет нас воли? Како волети такве особе без да се падне у тугу и очајање?

Ето, могуће је... некако... видећемо...

Бог нас воли толико да нам шаље разно разне сигнале (начине) да не будемо свиње, и шаље нам канапче да изађемо из блата. Нема ту туге и очајања. Ево ти рука(канапче)....узмеш или не узмеш и чича мича готова прича. На теби је....

 

пре 12 минута, Grizzly Adams рече

Ето, могуће је... некако... видећемо...

Наравно да је могуће, наравно да постоји начин, полако излазиш из блата, полако свињче  убијаш у себи, а не по принципу " Оћу да будем свињче, оћу да се ваљам у блату, Боже спаси ме оваквог и уведи у рај, али ја нећу да се мењам, мени је овако лепо, хехехе " 

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Рапсоди рече

Оћу да будем свињче, оћу да се ваљам у блату

Немој хоби да ми дираш!

[Рапсоди]

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Немој хоби да ми дираш!

 Добро хоби се не рачуна...

[Srdjan Obradovic]

пре 38 минута, Рапсоди рече

 Добро хоби се не рачуна...

Rapsodi,apropo sjecanja blazenih u raju i zaborava,ovo mi je fantasticno sto je reakao Sveti Siluan  Постоје људи – пише он – који својим непријатељима или непријатељима Цркве желе смрт и муке у адском огњу ... Кажеш да је он злочинац и нека гори у адском огњу. Али, питам те: ако Бог теби да добро место у Рају, а ти будеш видео у огњу онога коме си желео огањ мука, зар ти га ни тада неће бити жао, ма ко он био, макар био и непријатељ Цркве? Или је твоје срце од гвожђа? Али, у рају гвожђе није потребно 

[Бојан Илић]

Мислим, да је одлична тема. Да расправљамо о правој православној теми. Једна од највећих љепота Православља, по мом мишљењу, је то што се у први план не ставља страдање, већ Васкрсење Христово.

[Lady Godiva]

Моје мишљење је да нема шансе да се не сећамо свог живота, својих вољених и грешака које смо правили.

Какве смо ми личности, ако нам се из ума и срца остране људи са којима смо имали било какав сусрет, а камоли они које волимо. То не би никада учинио Онај који је Љубав. То не би била љубав него поробљавање, сиљење људи да буду радосни не знајући да су икад познавали и волели некога и да тај неко осећа стравичан страх и бол у неком паклу. Од таквог раја је бољи и пакао.