Свађе и како их прекинути!

[Баба]

Дешава ми са као оном лику главном јунаку из романа Процес од Кафке да упаднем у ситуације које ни најмање не могу да контролишем. Све се одвија некако мимо мене, што би народ реко вођено судбином. У таквим ситуацијама када нема контроле и када мало шта зависи од тебе човек се не осећа кривим шта год да се деси.

Ипак када неке од тих ситуација пређу у сукове, свађе итд човек ма колико да је крив или прав ако је Хришћанин требао би да покуша да прекине та сукобљавања и прекрати свађе.

 

 

Шта тад обично ви чините?

Како прекратити сукобе и пекинути свађе?

 

Да ли ви први пружите руку помирења па чак и ако нисте криви?

 

Каква су ваша искуства?

[obi-wan]

[RYLAH]

Раније сам се много више палио и падао у ватру, данас много ређе. Обично пробам да причам ако мислим да може да има неке вајде, неке размене у којој бисмо имали нешто да научимо (мислим на обе стране у расправи). Кад видим да то није случај, једноставно прекинем било какву даљу расправу, јер нема потребе да се настављам ако видим да је бесмислено. У ограду да може да се деси да терам мало даље ако је неко трећи ту и ако мислим да и тај трећи треба да чује неке ствари из неког разлога.

[Ayla]

Dva puta mi se desilo da budem inicirana i reagujem kako mi ne priliči. Jednostavno se suzio fokus, i po inerciji odreagovah neviđeno. Tada sam shvatila da je potrebno znati druge zaštititi od sebe, pa i na svoju štetu.
Sve rasprave završavam sa - dobro, dogovoreno i važi...i ne pričinjava mi problem činjenica da tog trena nisam iskrena. Izbjegla sam sukob, i to mi je jedini cilj. Nisam bučna, i smatram da je bespotrebno energiju trošiti na šire debate, uz to i bučne. Cijenim mir koji sam stekla, i uživam u njemu, a verbalne torture, u vidu odbrane, u krajnjoj nuždi primijenjujem jedino i isključivo, ako želim nekoga ukloniti iz svog okruženja.

[Adelaida]

Ne svadjam se. Ne umem. Ako neko besni na mene saslusam ga mirno i klimnem glavom, kazem u redu. Ako neko bas nastoji da me uvuce u svoju oluju, odnosno u raspravu, odgovorim da ne zelim da se svadjam i da mozemo razgovarati ako snizi ton, drugacije ne. I to bi bilo to. ( Taj neko ostane uglavnom da peni od besa, a ja odem da radim svoja posla   )

 

Desi se i da se taj neko sam sa sobom, posvadja sa mnom, pa ne razgovara...kao...u tom slucaju ignorisem potpuno tu cinjenicu i razgovaram potpuno normalno sa tom osobom.    Kazem oprosti ako sam te necim povredila, nije mi bila namera....kao i sto nije, zaista...ali da se prepucavam sa nekim i trosim vreme i energiju na svadju...to ne dolazi u obzir. 

[Јелена011]

Дешава ми са као оном лику главном јунаку из романа Процес од Кафке да упаднем у ситуације које ни најмање не могу да контролишем. Све се одвија некако мимо мене, што би народ реко вођено судбином. У таквим ситуацијама када нема контроле и када мало шта зависи од тебе човек се не осећа кривим шта год да се деси.

Ипак када неке од тих ситуација пређу у сукове, свађе итд човек ма колико да је крив или прав ако је Хришћанин требао би да покуша да прекине та сукобљавања и прекрати свађе.

 

 

Шта тад обично ви чините?

Како прекратити сукобе и пекинути свађе?

 

Да ли ви први пружите руку помирења па чак и ако нисте криви?

 

Каква су ваша искуства?

 

Moja iskustva su obrnuta, ja sam posla od situacije u kojoj se nikad nisam svadjala...do trenutne u kojoj se itekako "svadjam" tj za mene nekad ovo bi bila nepojmiva kolicina svadje, ali to nije svadja nego sopstveno misljenje.

Elem, promenila sam se jer sam shvatila da cim nesto "moram" da uradim, tj cim "moram da budem ta koja je fina" to nije moja priroda nego nametnuto ponasanje i da to nisam ja. A to mi se nije ni malo svidelo.

Kazu naucnici izmedju dogadjaja i odgovora bilo emocija bilo fizickog odgovora prodje i po nekoliko sekundi, dakle prostora ima da se razumno promeni reakcija i da mi nismo slepe zivotinje koje linearno reaguju tupa na stimulus taj i taj reagujemo tako i tako. Dakle nije nista automatizam. I sve je promenjivo ako neko oce da se menja i ako ima dobar motiv zasto bi se uopste menjao.

[Arsenija]

Nisam neko ko se svadja i isteruje pravdu . Ja u takvim situacijama nadjem neki nacin da se fizicki udaljim , a ako to nije moguce cutim dok se ta osoba ne ugasi . Desilo ni se da je jedna zena dosla da mi trazi nesto nemoguce , a onda mi je rekla -Sta ti znas ! Rekla sam - Gospodjo , kao prvo to sto ste me sada pitali niste smeli ni da pomislite , a kao drugo budite srecni sto direktor nije tu ... Ako je to bilo sve , vrata su vam pravo ...

[Драгана Милошевић]

Какво црно свађање, почнем да плачем и ту се прича завршава за оног другог

А ја онда тамбурам по главе шта бих рекла, како би било да сам остала на бојном пољу. И на крају, лоше испадне по мене како год окренем.

[Снежана]

У бити сам флегма, не волим свађе јер и за њих треба умеће, доћи до нечег конструктивног...не  волим свађе јер људи често у свађи крену са "новим хитовма  заврше са евергриновима" и неретко против тебе користе оно што си им у поверењу рекао....али   кад се мора, мора се, само никада себи ни у свађи не дозвољавам да некога вређам нечим личним...само конкретно, нападам ставове и за своје сам спремна да изгинем...наравно све ово пада у воду када сам у ПМС-у, онда сам класична беснуља..

[Anika]

Причам ти причу... Само се улепшавамо мало...

[Драгана Милошевић]

Пих, шта је то улепшавање?

[DankaM]

Ne bas tako lako... 

 

Nazalost, meni dosta stvari zavisi od raspolozenja, pa je nekad dovoljno da me neko popreko pogleda i da prasnem, a nekad bi mogao da mi se popnes na glavu i nista... Mada, skoro sam bila u situaciji da me bliska osoba "udavi" svojom zeljom za raspravom, a ja trenutno stvarno nemam kapaciteta za bilo sta od toga. Iako sam realno ja bila OK, a doticna osoba poprilicno "u krivu" (da ne razjasnjavam), jednostavno nisam htela da se svadjam. Odbila sam dalju raspravu, komunikaciju, sta god... Tako da pocinjem da mislim da mnogo zavisi od trenutne zelje i energije... 

[Кратос]

Evo rešenja: 

 

[aliluja]

Mnogo je lakše skratiti svadju sa nekim ko ne pripada familiji.. Kada su u pitanju najbliži.. sve je malo teže.. Dokle god su obe strane zdravog duha.. sve se da rešiti.. možda ne tog momenta.. dok je svadja u vrhuncu.. Ali kad se sve smiri... Nekad.. ukoliko dodje do nesporazuma.. mislim da jedno pisamce za bliznjeg.. može da potpomogne.. U njemu je sve rečeno.. bez prekidanja.. bez ubacivanja i bez galame.. a ostavlja i prostor za razmišljanje.. jer drugačije je razmišljanje u besu.. a opet je nešto drugo kad se smirimo...

Mislim da najveći problem u komunikaciji predstavlja paranoičnost sa nečije strane.. gde je samo jedna karika u razmišljanju pogrešna i to ona početna.. pa se na nju nadoveže gomila nekih stvari koje izgledaju kao logično.. a u stvari to uopšte nisu... I gde je veoma teško rešiti problem.. jer je sama paranoičnost dovela tu osobu da se više usredsredi na svoju sumanutost nego na pomirenje i bolji odnos sa bliznjim... E tu već ne znam kako treba reagovati.. pogotovo ako je u pitanju neko veoma blizak i koga ne možeš ignorisati, jer je deo tvoga srca..

U tom slučaju se molim Majci Božijoj..

[JESSY]

не волим свађе, доста дајем од себе да их избегнем....да искулирам....да прећутим и претрпим....али када се накупи, пукнем...и онда сам ја та која се лоше осећа...

и што каже наша сестра

 

Kada su u pitanju najbliži.. sve je malo teže