Сећање на смрт

[Иван Ивковић]

 

Опште је познато да је и пре успостављања хришћанске вере сећање на смрт имало значајно место у уму оних који су настојали да свој живот осмисле. Од свих ових философа од посебног су значаја хришћански оци, мада није штета чути и остале. Како и зашто су се они сећали смрти? Да ли још увек следујемо овом подвигу светих отаца или смо већ одавно залутали у тамном вилајету пале природе која у својој махнитости "мисли" да је сама по себи бесмртна?

 

__________________________________

 

"Сећање на смрт јесте свакодневна смрт; сећање на крај живота – непрестано уздисање.

Страх од смрти јесте својство природе, које произлази од непослушности, а дрхтање пред смрћу јесте знак неокајаних грехова.  Христос се плаши смрти, али не дрхти, да јасно испољи својства две природе.

Као што је хлеб потребнији од сваке друге хране, тако је и сећање на смрт потребније од свакога другог подвига."

 

св. Јован Лествичник

 

Сродна тема:

Тајна и ток смрти

[Иван Ивковић]

Смрт је судбина свих људи на земљи и од ње нико не може побећи. Ми се плашимо смрти као најгорег непријатеља и горко оплакујемо оне које је она узела. Али при том, проводимо свој живот као да смрти уопште нема, као да смо вечни на земљи. У овом издању серије «Православље» о смрти размишљају свештеници, монаси, духовници.

 

 

http://dodjiividi.blogspot.com/

[Јелена011]

Jel se sme i staviti licni komentar ili jok?

 

Od svih Otaca koji su mi bivali bliski tokom vremena sada sam na ovom stanovistu:

https://www.pouke.org/forum/topic/39980-%D0%B4%D0%BE%D1%9B%D0%B8-%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82-%D0%B8-%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B5-%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%87%D0%B8/page-1

 

Bog mene licno nece pitati da li sam i koliko citala cega, nego koliko sam u praksi sprovodila procitano. Koliko smo sastradavali sa umirucima, koliko smo bivali uz njih i njihovu smrt dozivljavali licno. A pre svega i iznad svega koliko sam imala svest o tome da ce to biti samo moja smrt, dakle ne tamo neka, iluzija i privid, nego smrt mene sa svakim mojim delom\nedelom\zlodelom\zeljom\teznjom\snovima. Ako budemo tu za one koji privremeno odlaze i ako se secamo toga da nas cas moze stici svakog casa, necemo imati vremena da pravimo gluposti, da se bezrazlozno ljutimo i durimo, da insistiramo na svome, da budemo okorela srca...nego cemo hitati jer svakog casa mozemo otici Bogu na istinu.

Hristos je vaskrsao ali je Hristos i stradao. Kao Bogocovek, ne samo kao covek i ne samo kao Bog.

Pre vise od deset godina sam citala lestvicu i takva neka strasna stiva i shvatila da to nije maj kap of ti sto bi rekli englezi. Da je vrlo lako skliznuti u misleno, u kontemplativno, a da se od nas traze dela. Zivotna, a realnost je "surova" u smislu potpuno neromantizovana. Takva kakva jeste nama je data da je osmislimo i zivimo.

Za mene je secanje na smrt - razmisljanje o tome da li je nesto zaista vazno i da li ce nam biti vazno za deset godina, ali uz prozivljavanje sada. Ne razumem ljude koji zbog smrti se boje da dozive sve sada. Pa umanjuju, ah to nije bitno, ah ne nisi me povredio, ah ne nisam tuzan, ah ne plasim se.

Naravno i da se plasim i da sam tuzna i da me povredjuju jer tek kad sve to dozivim u punoci ja mogu to da ostavim u tom trenutku, a ne da zakopano i neprozivljeno nosim sa sobom u smrt. Jer ne zelim da lose neprozivljeno ponesem sa sobom. Za mene je secanje na smrt mnogo lakse zbog okolnosti koje mi je Bog dao. I to ima svojih prednosti.

[Иван Ивковић]

Jel se sme i staviti licni komentar ili jok?

Апсолутно добродошао!

 

Па да, то је то. Не чак ни сећање већ стварни доживљај присуства смрти, пролазности... Добар одговор.

[Јелена011]

Dobar il ne, moj je, drugog nemam. 

No, kao sto rekoh, ja imam pomagaca, koji me podseca na tu prolaznost svakodnevno. Pretpostavljam da je ljudima koji imaju "lakse" okolnosti to mnogo drugacije.

 

Moja dobra prijateljica je skoro zapala u maltene ocaj, kada je umro jedan njen poznanik. To je za nju bio sok, kako kaze "do tada sam mislila da je smrt daleko, da imamo jos vremena. Navikla sam se da umiru stari, nikada licno nisam dozivela smrt nekog bliskog.." Jos ako se dodaju malo povoljnije okolnosti u zivotu verujem da onda je i tesko secati se smrti.

Ne treba ni ljude osudjivati.

Ne treba to secanje da bude paralisuce niti da nas preplavljuje.

Mi koji zivimo u svetu mozda imamo drugaciji "priziv".

Cesto cujem od ljudi - ja bih da pobegnem u sumu, ja ne mogu ovde u Beogradu, sve je uzasno...

Pa nije nas Bog postavio da se rodimo u nekom selu, dao nam je ove okolnosti koje nam je dao. Za mene je i to secanje na smrt odnosno priziv na zivot ovde i sada. Onaj ko stvarno zeli da ode nacice nacin da izvede to i to je u redu. A mnogi ne zele da odu ali im je jednostavno tesko da zive. Mislim da to secanje na smrt kod mirjana treba da izazove taj efekat da ma gde bili sire radost zivota. Bez umora.

A ne da zive u masti kako bi oni bili bolji ljudi da su okolnosti oko njih drugacije.

Nece nas Bog pitati kao u skoli: "hajde Perice, kad bi imao to i to, sta bi ti uradio", nego druskane ziveo si tu i tu, sta si uradio?

[Pancakes]

U knjizi izvjesnog o.Rafaila Karelina "Umijeće umiranja ili umjetnost življenja" koju dobih na poklon...ima dio "25 poglavlja o sjećanju na smrt", to je must have materijal na ovu temu! baćuška je sabio.

[Дијана.]

Isto to, iz lične perspektive... https://www.pouke.org/forum/topic/1024-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D1%81%D0%BE%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99/

[Јелена011]

@@Дијана.,

 

Nije zgoreg otvoriti i novu temu, ovako stare teme kad se podignu prvo niko nece da cita desetine strana pisanih pre xy godina, a drugo, sada su i novi ljudi tu, a mozda su neki stari promenili misljenje 

[Иван Ивковић]

@@Јелена011, на овој је осим личних мишљења пожељно да се нађу и отачке поуке које су нам посебно значајне, а уз све то и неки коментар на њих. Не само замишљање и созерцање смрти него да видимо и како то утиче на наш свакодневни живот у практичном смислу, као и обрнуто.

[Дијана.]

Ima zanimljivih mišljenja u svakom slučaju, nema veze koliko je stara tema, ljudi stari, novi... Stare teme su blago foruma, samo da se prašina strese s njih. No, to je tačno svi više vole da se samoizražavaju nego da čitaju

[Јелена011]

Ima zanimljivih mišljenja u svakom slučaju, nema veze koliko je stara tema, ljudi stari, novi... Stare teme su blago foruma, samo da se prašina strese s njih. No, to je tačno svi više vole da se samoizražavaju nego da čitaju

 

Odosmo u off.

Ispada da postoje dve grupe ljudi - jedni cene stare teme koje su blago, a drugi vole da se samoizrazavaju. I tako cemo da lupimo etiketu jednima kao dobrima posto cene blago, a drugima etiketu sujete posto vole da se samoizrazavaju.

Nije stvar ili ili.

Svakom prija sta mu prija, svako ide na one teme koje stigne, zeli i tsl. Ja cesto ne vidim ni ove u prvih deset, a kamoli da imam vremena da idem dalje od toga. Ko ima vremena da sedi i cita super.

Poenta je bila da je ta tema pokrenuta pre 6 godina, da je mnogo ljudi ispisalo mnogo teksta, njima tada bitnog i licnog, i da sada ljudi nemaju vremena da iscitaju 30 i kusur strana necega sto mozda i ne stoji. Nekog mozda odande nema,a neko ko je tad pisao mozda sad ne misli isto. To sam napisala jer sam razumela tvoj komentar da postoji ista tema, kao da ova sada ne treba da postoji. I zato sam napisala zasto ja mislim da treba da postoji i jedna i druga tema. Nisam zelela nikome da lupim etiketu ni da voli da cita, ni da voli da se samoizrazava.

[Дијана.]

Jeco, ni ja nisam sudila ni ovoj temi, ni ljudima, samo sam ukazivala na nešto srodno, pa koga zanima.  Obično tako povezujemo teme, ako postoji srodna, ukoliko nekog zanima da lakše može da nađe. Ta povezivanja su mali putokazi, nisu nekakvi semafori sa komandama .

[Јелена011]

Ah, oprosti, ja sam bukvalista. Kad si rekla "isto to", ja sam to razumela kao - postoji tema, gasite ovu   

(kako vi moderatori postizete, jaoj stvarno, ja zadnjih dana idem samo na one teme u kojima sam vec pisala i to mi je mnogo  )

[Иван Ивковић]

     Сјећање на смрт - ударац из окрета

 

Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) игумана манатира Подмаине на тему „Сјећање на смрт - ударац из окрета“ које је у недјељу 7. фебруара 2010. године одржао у Парохијском дому у Бару.

 

http://www.svetigora.com/audio/download/6838/10.03.2010_o.Rafailo_Sjecanje%20na%20smrt.mp3

 

Преузмите аудио датотеку

[Иван Ивковић]

Сви смо ми само за кратко време гости на земљи! Као када се неко спрема за далек пут. Георгије Затворник веома добро пореди наш живот са боравком заточеника у тамници, из које се час један, час други позивају на суд ради изрицања коначне пресуде.

Припремајмо се за тај суд, како би пресуда била повољна по нас. Праведник ће изнети своју правду, као богату жртву пред престо Судије; а ми грешни принесимо тамо макар покајање и сузе!

 

св. Игњатије Брјанчанинов