Зоран Ђуровић: Чудо св. Нектарија Егинског у забаченом селу на Васкрс

[Марио Токовић]

Pusti ti nas pričamo o Hristu.Sam si rekao da je eshatološka realnost prisutna u Hristu.Kakva je to realnost?Realnost samo njega kao vaskrslog ili realnost sve tvorevine preobražene njegovim vaskrsenjem?

Сада је та реалност само у Христу у пуноћи.

Када Он дође ту своју реалност ће подарити свима у пуноћи којом сада Он обитава са десне стране.

Ми сви смо још зувек са леве стране.

Јер - седи мени са десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје.

А када се то збуде онај коме се сви покорише покори се Оцу да Бог буде све у свему.

[Марио Токовић]

Zato što oni koji slušaju Hristovu reč i veruju u Onoga koji ga je poslao su već prešli iz smrti u život.Hristos priča u prezentu ne u futuru.Pa kaže:

 

Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

 

Ne govori o nečem budućem nego o nečem prisutnom.

Овде је реч о пуноћи живота, пуноћи будућег века.

Да ли заиста мислиш да неко може имати пуноћу живота док други страдају.

[Марио Токовић]

Шта писах писах. Никога не увредих.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pitam se zaista, da li je Hristos svojim prvim dolaskom imao svu svoju punoću u sebi ili se vazneo na nebo seo sa desne strane Oca i priključio se u punjač svesile svoje Božanske.

 

Pa sada ćekamo da se napuni i dođe u punoći.

 

Imajte na umu, da se ovde misli isključivo na Hrista, dakle o njemu je tako neko pisao.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Шта писах писах. Никога не увредих.

U to veruj, da nismo debili koji na ovakvim temama vrdamo da nekog uvredimo a pogotovo ne ja koji sam sve vreme i ukazivao na to da neko ne shvati nešto kao ličnu uvredu, jer ovo nije dogmat i o ovome moramo da razgovaramo široko i sa argumentima.

 

Boks je plemenita veština, sve dok ovi profi nisu uključili i nesportsku mržnju u mečeve.

[Кратос]

Сада је та реалност само у Христу у пуноћи.

 

A u Hristu ta realnost koja je u punoći obuhvata oboženje čitave tvorevine ili samo oboženje jednog čoveka koji se pojavio u jevrejskom narodu pre nekih 2015 godina? 

[NemanjaVa]

Meni u oči upada jedan detalj s aovom pričom. Ako je sveti služio u svojstvu episkopa, kako to da su se seljani nadležnom episkopu zahvalili na slanju sveštenika? Episkop i sveštenik nisu isto obučeni na Liturgiji.

[kopitar]

Ovaj događaj je sličan u smislu javljanja svetaca u tijelima.

Je li sveti Josip sagradio stube u američkoj kapelici? Čudesna priča o stubištu koje prkosi svim zakonima fizike | Bitno.net https://www.bitno.net/vijesti/svijet/je-li-sveti-josip-sagradio-stube-u-americkoj-kapelici-cudesna-prica-o-stubistu-koje-prkosi-svim-zakonima-fizike/#.W1hCJz3HZHk.whatsapp

[exorientelux]

Ok sveci su u vjećnosti/ vanvremenosti u tjelima i mogu po milosti ući u naš 4D prostor vrijeme 

 e sad pitanje , jel njihova vjećnost poluravan ili ravan odnosno mogu li se pojaviti u vremenhu prije nego su se rodili ili se pojaviti sebi u mladosti.Odnosno može li nam se sad pojaviti recimo zadnji sveti prije strašnog suda 

[Поуке.орг инфо]

On 13.11.2015. at 15:46, Zoran Đurović рече

Чудо св. Нектарија Егинског у забаченом селу на Васкрс

 

Пре неколико година, становници једног од планинских села у Егина су остали без свештеника, а нови није именован. Дошао је Велики поста када се у Грчкој молитвени живот интензивира, тако да остати у овом периоду без свештеника била је страшна ствар.

 

Након саветовања, сељаци су се одлучили да напишу писмо владици у коме га моле да им пошаље свештеника да би барем током Страсне недеље и Васкрса имали службе.

 

Владика је прочитао писмо па је на првом епархијском састанку питао свештенике који би да оде, али се сваки од присутних изговорио зашто није у стању да иде. Писмо је тако пало у заборав због осталих васкршњих припрема које су га затрпале.

Коначно је дошао велики дан Васкрсења, службе обављене, а владика доби ново писмо од сељана у коме му се захваљују што им је за празничне дане послао свештеника са којим су се молили са невиђеним жаром.

 

На првом епархијском састанку епископ је питао ко је од свештеника отишао у село из којег је стигло писмо. Сви су ћутали, нико се није јављао. Због радозналости по први пут је у ову забит владика дошао са свитом. Народ га је с радошћу дочекао и одвео до мале цркве.

У цркви је био деловодни протокол и владика га је отворио да би видео ко је служио за Страсну седмицу. Писало је: Нектарије, митрополит Пентаполиса! Кад је то видео, владика паде на колена. Тако су и људи пали на колена, ширили руке, певали, плакали и благодарили Богу и Св. Нектарију. Господ није заборавио своје верне овце тако да је послао Нектарија из свог Царства. Целе недеље је Свети Нектарије, који је преминуо 1920., у телу служио овом побожном народу. Икона Св. Нектарија је била у њиховом храму на почасном месту, али га нико од њих није препознао.[1]

 

                                                     http://pravlife.org/sites/default/files/styles/article_base_450/public/field/image/relikwie_nektarios.gif?itok=mjn1nu-M

Мошти св. Нектарија

 

РАСУЂИВАЊЕ

 

Мотив појаве св. Нектарија је јасан. Оно што представља мотив дивљења и чуђења је његова појава у телу. Овде смо већ говорили о јављању светаца и телу.[2] То тело може да буде само лично, васкрсло тело. Нигде Писмо не говори да душе умрлих могу да узимају привремена тела, а овде је јасно да се Нектарије није јавио као утвара или приказа. Утваре не могу да преносе путир, да каде и сл. Овде се срећемо са свиме што знамо на основу Писма о Васкрслом Христу. Телесан је, али га не препознају. То је довело Јеховине сведоке до тога да верују како Исус није телесно васкрсао, него је имао привидно тело зато што је право морао да остави ђаволу као откуп.

Дакле, колико год да се то коси са нашом логиком, овде имамо још један пример који доказује да су свеци већ сада у васкрслим телима.

 

Зоран Ђуровић

Рим, 13. 11. 2015  

 

 

 

 

 

[1] http://pravlife.org/content/pashalnoe-chudo-ellady-kak-velikiy-svyatoy-nektariy-v-odnoy-derevne-liturgiyu-sluzhil

[2] http://www.pouke.org/forum/topic/40205-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B5%D1%81%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%82/

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

Да се подсетимо ове фантастичне приче!

[Zoran Đurović]

Амин!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hristos je na Krstu, uzeo svakog čoveka, podigao sve svetove i tako postradao,te vaskrsao.

Mi Hristovim vaskrsenjem vaskrsavamo, te se taj inmomentum treba gledati, da je kao Bog stvorio sa Ocem i Duhom, kao završenu kategoriju, koja je u Njemu već u punoći.

Nije mu Otac govorio i upoznavao ga sa svakim čovekom i tako stvarao Carstvo.

Nego je u Hristu to učinio te Alfa i Omega poznaje sve vaskrsle u Carstvu kao duhovnim vaskrslim telom.

Carstvo je bez početka i kraja i svi smo već u Njemu.

Mošti svetitelja koje se celivaju jesu samo zasađeno zrno koje ovde treba da umre kako bi živelo u Carstvu. Jer i sam apostol kaže postoje tela duševna i tela duhovna (vaskrsla).

Carstvo je već završeno inmomentum a Hristos nas je uveo u njega, kao što mu ga Otac pripremi i postavi.

[Тражитељ]

Ово ме подсећа на епизоду анимиране серије "Аватар", када се главна јунакиња ноћу маскира и помаже мештанима неког села који верује у женског Духа реке. Мештани су због тиранске репресије били убијени у појам, а дух реке коме су се молили им није одговарао на молитве, па им је она на тај начин повратила веру, ојачала дух и подигла им морал за борбу против тирана.

Имам проблем да прихватим да је жеља неких тамо сељана за литургијом изазвала такву веру да помера брда и призове Светог да се појави у телу, а да вера наших мученика које су живе спаљивали по храмовима и који су у редовима и колонама ишли везани једни за другим пред нож или маљ, није изазове ни приближно овако нешто. Ово чудо ако је истинито, ми сви колективно треба да одемо у то село и да се ничице поклонимо пред тим сељанима као Божјим угодницима и светитељима какве до сад свет није видео од апостолских времена.