Зоран Ђуровић: Чудо св. Нектарија Егинског у забаченом селу на Васкрс

[Марио Токовић]

Не спорим да је у Богу све могуће.

Али о. Зоране, ово ми личи на теологију рекла ми једна баба.

Такав догађај,а да се не зна ни време ни место ...

[Марио Токовић]

У есхатолошком телу, стању, динамису и стварности је само Христос. Есхатолошка стварност подразумева стање будућег века.

Стање превечности. Стање изван садашњег искуства Творевине, ума и срца сви створених и рођен. Осим Христа. И сви Свети

чекају други долазак Христов да би заједничарили у тој Тајни - Христовој Пуноћи. А то је Тајна причасног учешћа у Теургијској Евхаристији,

кроз Логоса Христа Духом Очевим. Што значи, у есхатолошком телу, стању, динамису и стварности не обитавају ни Богородица ни Анђели. 

Сви ми, Црква, чекамо долазак Пуноће Царства живећи у сенци те Пуноће. Јер Пуноћа Царства значи да ће се сва Творевина

обрести са оне стране створености и вештаства. Када дође Бог у слави и сили.

И постаће Творевина Духом Очевим преко Сина а кроз Христа беспочета, бескрјана и невештаствена по благодати – биће све у свему Бог.

Бог који се не даје на меру. Бог који ће у апсолутној пуноћи опричастити све своје Енергије, стања и динамисе. Све сем своје природе.

Зато ћемо и бити Богови по благодати, а не по природи.А до тада сви, па чак и сама Богомајка, имамо меру - преесхатолошко стање.

Али једино је Мајка у стању, поретку и динамису какав је Бог желео одувек свим људима. Да сви чисти и непорочни дочекамо Логоса Христа,

јединог Спаситеља свега и свих, и Људи и Анђела, од створености, почетости и вештаствености. 

И да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Jedna crtica, možda nikome ni neće značiti, pogotovo ako sad ovako na pamet napravim hronološke propuste.

 

U početku beše Reč.

Pre ovaploćenja imamo anđele Božje koji se javljaju i prenose Reč po svoj vaseljeni.

 

Posle ovaploćenja Logosa imam i poslatog prvog čoveka, koji prenosi Ovaploćenu Reč. (setimo se koga je Bog poslao, da javi Svetom Jovanu Krstitelju, da će mu Onaj koga čeka doći na Jordan.

 

Prilikom preobraženja imamo i Iliju i Mojsija, prvi uznesen, drugi iz groba.

 

Posle vaskrsenja imamo vaskrslog Hrista a posle vaskrslog Hrista imamo svetitelje u Hristu, koji takodje prenose reči ovaploćenog i vaskrslog Logosa.

 

Kakvi smo mi zapravo u vaskrslom Hristu a da odgovor ne bude nepokretno čekanje?

[Zoran Đurović]

У есхатолошком телу, стању, динамису и стварности је само Христос. Есхатолошка стварност подразумева стање будућег века.

Стање превечности. Стање изван садашњег искуства Творевине, ума и срца сви створених и рођен. Осим Христа. И сви Свети

чекају други долазак Христов да би заједничарили у тој Тајни - Христовој Пуноћи. А то је Тајна причасног учешћа у Теургијској Евхаристији,

кроз Логоса Христа Духом Очевим. Што значи, у есхатолошком телу, стању, динамису и стварности не обитавају ни Богородица ни Анђели. 

Сви ми, Црква, чекамо долазак Пуноће Царства живећи у сенци те Пуноће. Јер Пуноћа Царства значи да ће се сва Творевина

обрести са оне стране створености и вештаства. Када дође Бог у слави и сили.

И постаће Творевина Духом Очевим преко Сина а кроз Христа беспочета, бескрјана и невештаствена по благодати – биће све у свему Бог.

Бог који се не даје на меру. Бог који ће у апсолутној пуноћи опричастити све своје Енергије, стања и динамисе. Све сем своје природе.

Зато ћемо и бити Богови по благодати, а не по природи.А до тада сви, па чак и сама Богомајка, имамо меру - преесхатолошко стање.

Али једино је Мајка у стању, поретку и динамису какав је Бог желео одувек свим људима. Да сви чисти и непорочни дочекамо Логоса Христа,

јединог Спаситеља свега и свих, и Људи и Анђела, од створености, почетости и вештаствености. 

И да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески.

У прошлој теми је јасно изнета теза да су сви већ васкрсли са Ис на крсту. Зато, ако хоћеш нешто ново да кажеш, мораш да изнесеш контрааргументе, а не пуке афирмације.

[Кратос]

У есхатолошком телу, стању, динамису и стварности је само Христос. Есхатолошка стварност подразумева стање будућег века.

Стање превечности. Стање изван садашњег искуства Творевине, ума и срца сви створених и рођен. Осим Христа. И сви Свети

чекају други долазак Христов да би заједничарили у тој Тајни - Христовој Пуноћи. А то је Тајна причасног учешћа у Теургијској Евхаристији,

кроз Логоса Христа Духом Очевим. Што значи, у есхатолошком телу, стању, динамису и стварности не обитавају ни Богородица ни Анђели. 

Сви ми, Црква, чекамо долазак Пуноће Царства живећи у сенци те Пуноће. Јер Пуноћа Царства значи да ће се сва Творевина

обрести са оне стране створености и вештаства. Када дође Бог у слави и сили.

И постаће Творевина Духом Очевим преко Сина а кроз Христа беспочета, бескрјана и невештаствена по благодати – биће све у свему Бог.

Бог који се не даје на меру. Бог који ће у апсолутној пуноћи опричастити све своје Енергије, стања и динамисе. Све сем своје природе.

Зато ћемо и бити Богови по благодати, а не по природи.А до тада сви, па чак и сама Богомајка, имамо меру - преесхатолошко стање.

Али једино је Мајка у стању, поретку и динамису какав је Бог желео одувек свим људима. Да сви чисти и непорочни дочекамо Логоса Христа,

јединог Спаситеља свега и свих, и Људи и Анђела, од створености, почетости и вештаствености. 

И да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески.

Imam jedno pitanje.Kada se Sin Božiji ovaplotio da li je on u sebi vozglavio svu tvorevinu ili samo tvorevinu koja je do tada nastala?

[Zoran Đurović]

Imam jedno pitanje.Kada se Sin Božiji ovaplotio da li je on u sebi vozglavio svu tvorevinu ili samo tvorevinu koja je do tada nastala?

Одлично! 

Када би ствари стајале како ови замишљају, онда би Логос само себе самог спасио. 

[Кратос]

Одлично! 

Када би ствари стајале како ови замишљају, онда би Логос само себе самог спасио. 

Pa po Tokoviću tako ispada.Samo je Hristos u eshatološkoj realnosti ostali u nekom predukusu a Hristos kaže da ćemo biti tamo gde je On.

[Марио Токовић]

Суштину афирмације сам засновао на виђењу с. Јефрема сиријског.

Он каже да тамо где је Христос није ни Мајка Божија.

И да сви и све чекају и чека други долазак да би били тамо где је Он сада.

И да је то стање изван садашњег искуства Творевине.

А Григорије Палама каже да Бог у будућем веку ништа од својих енергија неће скрити од светих.

И да ће свет постати бескрајан и беспочет по благодати.

П.С.

Не могу да се спорим са тобом као теологом и богословом. Ја сам полуписмени лаик.

Али то не значи да ти треба да личиш на в. Атанасија по ароганцији, да не кажем задртости.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Одлично! 

Када би ствари стајале како ови замишљају, онда би Логос само себе самог спасио. 

Ili odbacio svoju Božansku prirodu. A to je i za svemogućeg Boga nemoguće. 

[Марио Токовић]

Pa po Tokoviću tako ispada.Samo je Hristos u eshatološkoj realnosti ostali u nekom predukusu a Hristos kaže da ćemo biti tamo gde je On.

Управо сви тек предокушавају Тајну будућег века.

Јер оно што око не виде што ухо не чу и у срце не сиђе припреми Бог онима који га воле.

Али пуноћу свега тога сада није могуће окушавати.

Јер седење са десне стране Оцу значи да је у Христу сва Творевина са оне стране нестворености.

Христос је божанство по суштини јер му биће даје Логос.

А ми спасавајући, како на небу тако на земљи, чекамо тај догађај.

Да у Христу по суштини сви седнемо са десне стране Оцу по благодати.

У пуноћи загрљаја и виђења Лица очева.

[Кратос]

Управо сви тек предокушавају Тајну будућег века.

Јер оно што око не виде што ухо не чу и у срце не сиђе припреми Бог онима који га воле.

Али пуноћу свега тога сада није могуће окушавати.

Јер седење са десне стране Оцу значи да је у Христу сва Творевина са оне стране нестворености.

Христос је божанство по суштини јер му биће даје Логос.

А ми спасавајући, како на небу тако на земљи, чекамо тај догађај.

Да у Христу по суштини сви седнемо са десне стране Оцу по благодати.

У пуноћи загрљаја и виђења Лица очева.

Kako ne razumeš da si upravo izneo ono što Đurović zastupa.

[Марио Токовић]

Kako ne razumeš da si upravo izneo ono što Đurović zastupa.

 

Да, али у пуноћи само у Христу.

Свети се причешћују Христом и јесу удови Христови, али не у пуноћи.

Пуноћа је Тајинство остављено за крај историје.

[Кратос]

Да, али у пуноћи само у Христу.

Свети се причешћују Христом и јесу удови Христови, али не у пуноћи.

Пуноћа је Тајинство остављено за крај историје.

El taj kraj istorije i punoća prisutna i aktuelna u Hristu?Trebala bi da bude ako Hristos obuhvata svu tvorevinu.Ako je tako Sveti su u punoći pričasnici vaskrsloga Hrista.Zato i apostol Pavle kaže da želi da napusti telo i nastani se kod Gospoda,zato je smrt za njega ne tragedija nego dobitak.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tema je prezanimljiva i intrigantna, zamolio bi sve da se ne držimo navijačkih stavova, jer dogme o ovom pitanju nemamo. Dakle svoje mišljenje treba braniti argumentacijom a ne po demokratskom principu, nas ima vise od vas.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да, али у пуноћи само у Христу.

Свети се причешћују Христом и јесу удови Христови, али не у пуноћи.

Пуноћа је Тајинство остављено за крај историје.

Mario, kakvi smo mi u vaskrslom Hristu?