Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Zoran Đurović]

 

Брате, смотан сам за овај компликовани форум па одговорих на твом ком. али поједох твоје име. - Наравно, мој текст се не односи тамо на тебе, него на ове што неће да пре употребе промућкају Августин са тобом!  

[Zoran Đurović]

Ništa vi niste razumeli, ni svetoga Nikolaja ni o.Zorana.

 

Ne čudi me za Zorana ali Nikolaja su mnogi tumačili i rastumačili, čak je i zoran to uradio.

 

Koga slavite? Duhove ili svetitelje?, Kojem se vaskrsenju radujete? Duhovnom ili telesnom?

Одлично си видео! Само ја да упозорим талибане: Нећу бити као Јустин и Николај па да болећиво гледам на талбане који ме цитирају њима на руку, као што раде са овом двојицом. Са неба има да их све спржим, тако ми св. Илије!

Ови ликови ни не читају (није да нису разумели Николаја, него га, драги мој, сигурно нису ни прочитали иако сам им га линковао. Нема га ни онај о. Љуба да ми се у светлу мог одговора и навођења Николаја, јави...    

[Zoran Đurović]

Jedno pitanje za gospodina Đuku.

 

Šta biva sa malom decom, bebama, ili nerođenom decom koja su umrla?

 

Da li vaskrsavaju kao fetusi, male bebe, ili deca ili vaskrsavaju kao odrasli ljudi?

 

Ako vaskrsavaju kao odrasli ljudi kako?

Ako vaskrsavaju "U čemu vas zateknem" zašto?

Богољубазни, Жеки

верујем да је васкрсење у неком норалном добу за све (тридесетак година, тј. слично Христу, тако ми говорио владика Данило), али не могу да кажем ништа о томе. Мислим да нико нема одговоре на ова твоја питања, зато што су здрави правили теологију (физички здрави, тако да визуру озбиљно болесних нису имали: даун и сл.). Ми говоримо отприлике о "нормалним" ситуацијама. Ја одговор немам. Писах једном, то ми је нацрт на форуму: https://www.pouke.org/forum/topic/34363-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%80-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2/page-15. Да ли ћу стићи да и о томе размишљам док сам у овом животу, не знам ти рећи... 

[Zoran Đurović]

На ово "ава" одговара овако:

 

Већ сам ти рекао да није ово за тебе. Као човек ти кажем... узми, душо, и бави се неким нормалним пословима. Немаш ни способност да се сконцентришеш и са разумевањем да прочиташ текст. Тражиш од мене да разговарам са тобом, а то је исто као кад жена која је у циклусу тражи да прича са мужем... Ту приче нема, него само: бјежте ноге... остатак стиха сами знате.   

[Deja Vu]

Када је Распети васкрсао, васкрсли смо и ми!

 

E vidis kad sam te ovo pitao ti rece da mi sada ovde ne postojimo u Eshatonu, vec samo svetitelji i umrli. Zato sam te i pitao, zbog ovoga, a to je opet taj paradoks u kom na neki nacin imamo dva Deja Vu-a i dva Zorana, jednog ovde u vremenu, a drugog u Eshatonu. Iako je to isti subjekat, nalaze na razlicitim pozicijama. Kao u onim filmovima kad se ljudi vrate u vreme pa sretnu sami sebe, pa onda neki pametni kaze: Nemoj da vidite jedan drugog doci ce do cepanja prostornovremenskog kontinuma bla bla

 

Mislim meni je skroz jasna ta teologija,i nije prvi put da vidim ovo jer se da primetiti da svi vi skolovani teolozi sa doktoratima, obilnim teoloskim radovima zastupate isto. Sto ce reci da poznajete ono sto su Oci mislili i pisali o tom istom. 

E sad to jeste logicki problematicno, barem intuitivno je problem, posto paradokse srecemo u i naukama, iako na neki nacin nema tu problema sa citavim logickim postupkom jer ako uzmemo sta je vecnost i sta je vreme moramo doci do ovakvih zakljucaka i paradoksa.

[Zoran Đurović]

Кад смо код тога у каквом телу васкрсавамо, како то да Христа након васкрсења нико није препознавао на први поглед и током првих тренутака разговора с њим? Стоје, говоре с њим, а не виде да је он. А онда одједном примете. Како је то могуће?

Не препознају га због тога што је у другој димензији. У историји су се релационирали са њим на један начин. Ово је други. Зато: Noli me tangere! Препознају га тек у ломљењу хлеба и он онда нестаје пред њима (јер остаје као хлеб). У историји можемо да видимо Христа кроз евхаристијски хлеб. Да га разликујемо од обичног хлеба. Он је Хлеб небески. Ништа друго по васкрсењу нећемо имати. Да, на други начин опажати, јер ћемо бити преображени, али суштински је то то. Помену Арсенија: Отворише им се очи... Због тога морамо сада да чистимо очи нашег срца и ума. Не без емотивности, не без разума. Горело је срце ученицима када им је Васкрсли објашњавао Писма. Објашњава се разуму, прихвата срцем. Због тога чак и на овом форуму има "анатемисања". Приметили сте и сами да сам се сусрео више пута са окорелошћу срца. Нема ту лека. Ни Исус није могао да обрати све. То треба прихватити као реалност, фактичко.

Толико се овде сретне праведника, али без Јеванђеља! - Но, да не кварим снове људима...

Има неких сјајних момената из Паламе које бих поделио са вама, али само ако будем имао снаге...

[Deja Vu]

Брате, смотан сам за овај компликовани форум па одговорих на твом ком. али поједох твоје име.

 

 

Kad god zelis neki deo mog ili bilo cijeg teksta da komentarises, stavis strelicu misa na pocetku tog dela i prikazace ti se ona strelica za pisanje kao vertikalna linija. Njome obuhvatis taj deo, znaci drzis levi klik i obuhvatis i kad pustis pojavice ti se prozorce gde imaju tri dugmeta: Citat, @Pomeni i X za izlaz. Ovo prvo ce citirati taj deo teksta, ovo drugo ce samo ime ispisati sa onim majmuncetom.

 

Ili mozes na drugi nacin preko ovog boksa gde pises. Kopiras deo teksta na klasican nacin, ali ga uokviris u sledece tagove:

[quote name='Deja Vu']...bla bla bla tekst... [/quote]

ili ako zelis ovo drugo, da samo moje ime bude ispisano a ti nesto kazes. To kad imas velike postove koji su smaracki po 200 redova i gde neces svaku recenicu da citiras, nego hoces samo tom nekom da kazes nesto, to onda uradis. Izgleda ovako:

@[member='Deja Vu'] ,

stim sto ispred mozes da stavis tagove za boldovano, italic, underline, da stavis boju crvenu, zutu, plavu, rozu

To ovako izgleda kao klasicni:

[b]@[member='Deja Vu'] [/b] , 

Isto to mozes i sa name da uradis, samo stavi boldovano da se jasno vidi, a ovo member ti sluzi da izbaci profil tog nekog, znaci kad bude pisalo: Deja Vu i predjes misem preko njega, mocices da kliknes i prebacice te na njegov profil. 

 

Samo zapamti da kod name mozes da upises svasta, umesto 'Zoran Djurovic' napises 'Zoki', ali kod member ne mozes nego mora bas Zoran Djurovic. I ne moras staviiti majmunce, to je kao praksa za forumsku komunikaciju da se vidi da se nekom obracas ali ko je šiša

Inace mozes kod ovog quote name da dodas i timestamp='23131313131' post='2312313131243' (to su brojevi posta kog citiras i vreme kad je napisan, ali ti to ne treba osim ako zelis da ostali korisnici procitaju ceo post kog si citirao ali ces se sa tim muciti i ko sisa ostale nek traze po temi ).

[Кратос]

Ako je atemporalni događaj,vanvremenski vaskrsenje Hristovo zašto recimo u otkrivenju stoji da je jagnje zaklano od postanja sveta?Drugo ako je vanvremenski događaj  što podrazumeva da se ne odigrao nego odigrava u večnosti ispada da Sin Božiji oduvek ima telo,da večno umire i večno vaskrsava,tj vaskrsenje je proces koji se večno odigrava u Bogu.

[Zoran Đurović]

E vidis kad sam te ovo pitao ti rece da mi sada ovde ne postojimo u Eshatonu, vec samo svetitelji i umrli. Zato sam te i pitao, zbog ovoga, a to je opet taj paradoks u kom na neki nacin imamo dva Deja Vu-a i dva Zorana, jednog ovde u vremenu, a drugog u Eshatonu. Iako je to isti subjekat, nalaze na razlicitim pozicijama. Kao u onim filmovima kad se ljudi vrate u vreme pa sretnu sami sebe, pa onda neki pametni kaze: Nemoj da vidite jedan drugog doci ce do cepanja prostornovremenskog kontinuma bla bla

 

Mislim meni je skroz jasna ta teologija,i nije prvi put da vidim ovo jer se da primetiti da svi vi skolovani teolozi sa doktoratima, obilnim teoloskim radovima zastupate isto. Sto ce reci da poznajete ono sto su Oci mislili i pisali o tom istom. 

E sad to jeste logicki problematicno, barem intuitivno je problem, posto paradokse srecemo u i naukama, iako na neki nacin nema tu problema sa citavim logickim postupkom jer ako uzmemo sta je vecnost i sta je vreme moramo doci do ovakvih zakljucaka i paradoksa.

Да, сећам се питања, али мало руках малена и снага... Можда нема сретања зато што растемо "одозго" из есхатона, и то можемо представити једном линијом која се пружа од почетка без тачке а завршава у тачци. Обрнута перспектива. А само сам "растегнут" па не могу да се сретнем са самим собом. Растежем се линеарно. Као кад нормалан човек гледа да је био јајна ћелија која се оплодила сперматозидом, онда расла (растезала се), била дете, младић, старац, добродржећи старчић... Идеја је у линеарности, само обрнутој.

Парадокс постоји. Како кажу у св. Зену: Када почнеш да мислиш у категоријама да - не, мртав си! Није најсрећнији пример из квантне интерференције, где се електрон/фотон може налазити истовремено на 2 места. Ми смо свакако комплекснија бића, нешто средње, али не још и огромна у којима се оперише са Ајнштајновим релацијама. Сам Ајнштајн је имао грдни проблем са квантистичарима, а кад је умро, на узглављу су му нашли формуле којима покушава да да неко решење за ове феномене. Руси нису хтели, иако хард-кор математичари, да прихвате Хајзенберга све до после педесетих, јер је његова физика имплицирала постојање Опсерватора великог експеримента који се зове универзум (дошао до тих закључака, иако је имао да падне на одбрани јер није знао како функционише батерија! - Зато и аву не питајте о батеријама). Са "бечком интерпретацијом" која би да уведе "фотографску плочу" уместо свесног посматрача, теорија постаје прихватљива и Руси је уводе.

Паметнији од Аве могу да праве математичке формуле. Ја пак гледам да мислим са Оцима. Ето нам Августина који пре Јанговог експеримента вели да анђели истовремено могу да буду на 2 места... Читати његове Исповести од 10. књиге...          

[Nebojš.a]

Већ сам ти рекао да није ово за тебе. Као човек ти кажем... узми, душо, и бави се неким нормалним пословима. Немаш ни способност да се сконцентришеш и са разумевањем да прочиташ текст. Тражиш од мене да разговарам са тобом, а то је исто као кад жена која је у циклусу тражи да прича са мужем... Ту приче нема, него само: бјежте ноге... остатак стиха сами знате.   

 

Svašta.

[Баба]

Богољубазни, Жеки

верујем да је васкрсење у неком норалном добу за све (тридесетак година, тј. слично Христу, тако ми говорио владика Данило), али не могу да кажем ништа о томе. Мислим да нико нема одговоре на ова твоја питања, зато што су здрави правили теологију (физички здрави, тако да визуру озбиљно болесних нису имали: даун и сл.). Ми говоримо отприлике о "нормалним" ситуацијама. Ја одговор немам. Писах једном, то ми је нацрт на форуму: https://www.pouke.org/forum/topic/34363-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%80-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2/page-15. Да ли ћу стићи да и о томе размишљам док сам у овом животу, не знам ти рећи... 

 

 

 

Jedno pitanje za gospodina Đuku.

 

Šta biva sa malom decom, bebama, ili nerođenom decom koja su umrla?

 

Da li vaskrsavaju kao fetusi, male bebe, ili deca ili vaskrsavaju kao odrasli ljudi?

 

Ako vaskrsavaju kao odrasli ljudi kako?

Ako vaskrsavaju "U čemu vas zateknem" zašto?

 

 

Ево зашто ме ово занима.

Наиме у чедоморству се убије рецимо један фетус.

И сад прође један трен и фетус васкрсава као човек од 33 године.

То је отприлике као да у главу човека наместо његовог мозга убациш мозак муве( ако га има) или кишне глисте.

 

Ја просто не верујем да ће Бог стварати такве зомбије.

А да би та људска бића могла да функционишу у есхатону она морају бити какве такве личности.

Један трен никако није довољан да се она формирају као личности. Мора протећи извесан период, неко време, да би се формирала као личности, међутим нема се времена, јер упадом у есхатон престаје временски ток и та бића једноставно немају шта друго да буду неко неки франкенштајни или зомбији у људском васкрслом обличју.

 

То је једна ствар, друга ствар која происходи из овога јесте ако један људски фетус који није ништа друго до кишна глиста може да постане васкрсли и потпуни човек што онда не би и било који други створ, па моје кере су на по прилично већем изображенију него једна кишна глиста тј. људски фетус.

 

 

Ти извини Ђука али покренуо си ми лавину питања.

Ја сам као сваки католикос имао потпуно јасно изграђен верско-философски систем и сад после ове твоје и Тарабићеве упадице морам да правим нови систем, отуда сва ова питања а биће их дабоме још више из дана у дан.

Тако да ћеш морати за живота да се потрудиш да даш одговоре, да те не би прогањао по есхатону.

[Срђан Шијакињић]

То је једна ствар, друга ствар која происходи из овога јесте ако један људски фетус који није ништа друго до кишна глиста може да постане васкрсли и потпуни човек што онда не би и било који други створ, па моје кере су на по прилично већем изображенију него једна кишна глиста тј. људски фетус.

 

 

И ако ми дозвољаваш да се надовежем, трећа ствар, ако ће фетуси, без дана живота без Бога, да се првим свесним тренутком нађу у блаженој вечности, зашто онда сви ми морамо да пролазимо живот, зашто нас све онда Бог није створио у Есхатону. Питање би могло да важи и за сву децу која су умрла пре него што се нису донекле развила. 

[jermel]

@@Жељко...па зар то исто питање не остаје и када говоримо и о свету душа односно о неком стању свесног чекања васкрсења.

Ако је без тела какво искуство може да изгради душа макар и чекала хиљаду година.

 

Питање остаје не решено и овако и онако.

[Баба]

@@Жељко...па зар то исто питање не остаје и када говоримо и о свету душа односно о неком стању свесног чекања васкрсења.

Ако је без тела какво искуство може да изгради душа макар и чекала хиљаду година.

 

Питање остаје не решено и овако и онако.

 

Па не баш.

Јер ако је душа без тела ипак свесна као што је по предању била свака душа у паклу када је Христос сишао да им проповеда Јеванђеље онда може напредовати попут оних који су у паклу прихватили Христа и Јеванђеље те се спасили.

[Баба]

Ако могу компјутерски програми почети да уче и напредују онда могу и душе људске које су на нивоу фетуса, али је битно време. За један трен сигурно не могу али за одређено време нешто већ  могу.