Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Може ли се одговор посматрати са стране хигијене, како данас многи посматрају овакве одговоре? У старо време нису постојали хигијенски услови за причешћивање жена у време циклуса, а данас постоје.

 

Колико знам, постоји канон који свештенику забрањује приступ олтару, ако се нпр. посекао. Што је негде слична ситуација (да не би случајно крварио по олтару). Негде сам ово прочитао, па би било добро да неко потврди да ли постоји овакав канон.

Odgovor si dobio kao i svi mi. U kanonu stoji rekao neko i vozdra sa objašnjenjem....

[Макрина]

И мени је ово богословље оца Зорана прилично латинско,не замери оче,не мислим ништа лоше,није ми блиско и није блиско ономе на чему сам саздана.Прилично рационално.

Пресвета Богородица је,колико ја знам,била узнета заједно са телом.Када се јавља људима,јавља се са телом,колико је мени познато.

Волим Светог Јефрема али не значи да је био у праву,то је његово размишљање и созрецање,срећом није писано са позиције ex catedre

Ипак,лично,морам да кажем,када било шта коментаришем,увек се сетим речи Александра Милојкова који каже,да је неко грејао столицу годинама учећи теологију.

Моја хришћанска интуиција која нема везе са образовањем већ са годинама живљења у Богу,неким минималним трудом и молитвом,ми говори да је о.Зоран у заблуди али ту су стручни и учени људи па ће они најбоље рећи своје.

Велики поздрав.

[Џуманџи]

Волим Светог Јефрема али не значи да је био у праву,то је његово размишљање и созрецање . . . . . али ту су стручни и учени људи па ће они најбоље рећи своје.

Kad se pridje sa stavom "XYZ (ni)je upravu" i "neko/neki ce (naj)bolje reci" pomislim da je u toku neko nebratsko takmicenje i nadmudrivanje. I to bas bez ikakvog razloga.

[Макрина]

Па каже Свети Јефрем даље:

Ходите,браћо моја,положите ме,јер већ губим снагу,и убрзо ме неће бити;испратите ме молитвом,псалмима и приносима.

А када се наврши тридесет дана од кончине моје(обичај дрвене цркве да се обичаји врше и тридесети дан),учините ми помен,браћо моја;јер мртвима помажу приноси живих што се за њих чине.

И на крају каже:

"Мир теби што ме одводиш,што душу моју из тела узимаш и разлучујеш их у засебне обитељи до васкрсења!"

[Макрина]

Kad se pridje sa stavom "XYZ (ni)je upravu" i "neko/neki ce (naj)bolje reci" pomislim da je u toku neko nebratsko takmicenje i nadmudrivanje. I to bas bez ikakvog razloga.

Таман посла.Само сам свесна своје ограничености када је теологија у питању,ништа више.

Јер,некад у нека растерећенија времена,читала сам много,сада већ година,сретна сам ако једну књигу успем да прочитам за доста времена.Тако да шта год да пишем,морам прво да се наоружам испред себе књигама које сам прочитала...некад.

А ово је био позив Александру М. да се придружи,да дуне мало кападоксијски ветар хехехе....

[Џуманџи]

Makrina, izvini, cesto ja tako u'vatim neciji citat bez da naglasim: zaista nisam mislila samo i iskljucivo na tebe, nego mislim da ce i ova tema da se pretvori u ono sto sam gore navela (k'o da je neki sabor u toku ).

[Снежана]

Ma kako bi Hristos to mogao da iscuri iz nas, pa taman da nam je i glava razbijena i lije krv? 

На нос ти га истерају.

[Макрина]

Лично сведочим,да су молитве Цркве помогле мојој баки која ми је као мајка била када се упокојила.То је било пре 18 година.То је један процес и ја сам сведок томе колико су њој помогле молитве Цркве,парастоси,проскомидија.....ја сам то окусила и Бог ми је дао утеху,да је она добро.Не могу да причам о томе овако јавно јер нећу да дођем у ситуацију да неко исмеје моје искуство.

А морам да поменем и то,када је упокојио најбољи пријатељ из детинства мога супруга,нажалост,од дроге,ми смо сваки дан у току четрдесетнице служили парастос.Сваки дан за њега.

Јавио ми се,четрдесети дан,дал у сну ил на јави не знам,што би рекао Апостол,и ја сам га загрлила и плакала сам и питала сам га да ли се спасао и он ми је рекао да јесте.

Лично сведочим о томе да је то истина,као што је и Бог Истина.

Није ми право што морам овако да се прострем али сматрам,да је важније да посведочим истину него да будемо сви у заблуди.

[Volim_Sina_Bozjeg]

На нос ти га истерају.

Kako je to gorka istina... i nije naivna i bezazlena.

 

Inače oko smrtnosti, dolazimo do zaključka da su najglasniji i najsvetliji da ne kažem "najsvetiji" oni koji iako nema konsenzusa, ustanu i glasno se izčuđavaju, nad nečijim stavom.

 

Što se mene tiče, poslušnost "šefu" je najvažnija. Men, se dade, da duša trpi i smrt dugo vremena, jer ima u njoj nezaborava Stvoritelja,koji je dade telu na život.

 

Besmrtna po blagodati a trpljiva u smrti, sve vreme čezne za Stvoriteljem svojim. Kad ide duša u raj? Kad Otac kaže, pa ako već nećemo uzimati pokajanog razbojnika za vremensku "dogmu" i reći, već sutradan posle Krsta, će se duša naći u raju, onda mogu da prihvatim samo, da Hristos svakom ponaosob govori kad će njegova duša, radovati se u rajskom vrtu.

 

Sam promašio temu?

[Срђан Шијакињић]

Лично сведочим,да су молитве Цркве помогле мојој баки која ми је као мајка била када се упокојила.То је било пре 18 година.То је један процес и ја сам сведок томе колико су њој помогле молитве Цркве,парастоси,проскомидија.....ја сам то окусила и Бог ми је дао утеху,да је она добро.Не могу да причам о томе овако јавно јер нећу да дођем у ситуацију да неко исмеје моје искуство.

А морам да поменем и то,када је упокојио најбољи пријатељ из детинства мога супруга,нажалост,од дроге,ми смо сваки дан у току четрдесетнице служили парастос.Сваки дан за њега.

Јавио ми се,четрдесети дан,дал у сну ил на јави не знам,што би рекао Апостол,и ја сам га загрлила и плакала сам и питала сам га да ли се спасао и он ми је рекао да јесте.

Лично сведочим о томе да је то истина,као што је и Бог Истина.

Није ми право што морам овако да се прострем али сматрам,да је важније да посведочим истину него да будемо сви у заблуди.

 

Молим Вас да не схватите овај пост као преиспитивање или на било који начин ниподаштавање Вашег искуства.

 

Само ме мучи следеће: шта би било са пријатељем Вашег супруга да се ви нисте молили за њега... Зар би Бог допустио да један човек пропадне само зато што се други људи нису молили за њега. Могу да разумем да се други спасавају кроз наше молитве да би се наша вера учврстила, али да ишта што се тиче спасења другог суштински зависи од нас, то ми је сасвим нејасно...

[Макрина]

Не зависи али и зависи

Нисмо се за џабе срели,дружили и волели.И то је била Божија Промисао јер Он жели да се сви спасу.

Мислим да је моје искуство њега,одговор на нашу љубав и првенствено на нашу веру у Васкрслог и Милостивог Господа.

И ствар је у томе,видите,да увек постављамо питање а шта да није било?

А заправо је право питање,а зашто да не буде?

па јел да?

[Срђан Шијакињић]

Не зависи али и зависи

Нисмо се за џабе срели,дружили и волели.И то је била Божија Промисао јер Он жели да се сви спасу.

Мислим да је моје искуство њега,одговор на нашу љубав и првенствено на нашу веру у Васкрслог и Милостивог Господа.

И ствар је у томе,видите,да увек постављамо питање а шта да није било?

А заправо је право питање,а зашто да не буде?

па јел да?

 

Лепо речено.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Молим Вас да не схватите овај пост као преиспитивање или на било који начин ниподаштавање Вашег искуства.

 

Само ме мучи следеће: шта би било са пријатељем Вашег супруга да се ви нисте молили за њега... Зар би Бог допустио да један човек пропадне само зато што се други људи нису молили за њега. Могу да разумем да се други спасавају кроз наше молитве да би се наша вера учврстила, али да ишта што се тиче спасења другог суштински зависи од нас, то ми је сасвим нејасно...

Promisao Božja možda i jeste takva, da je bitna molitva za drugog. Kao što nismo ličnosti bez drugog, tako su i bitne naše molitve za drugog. Ako je neko svezan i nije u situaciji da se moli, onda je naša molitva, zaista ona ruka, koja odvezuje u lancima zavezane ruke drugoga.

 

Molimo se svetiteljima jer verujemo i to ne bez razloga da su bliži Bogu od nas i tražimo posredovanje i opet to nije bez razloga, jer je takva molitva i nama podstrek da se molimo za one koji su slabi i nemaju tu čeličnu veru u Boga, koju ovaj pali svet zaista traži od nas.

 

Gledajući sa naše strane jedno umrlo telo i dušu čoveka, dolazimo do zaključka, da je Bog razdelio ono što je nedeljivo, jer čovek posta u telu duša živa a ne pre njega. Medjutim to je naša perspektiva i dobro je da ne govorimo, da se duša pocepala od tela, ne! nije se pocepala, sa naše perspektive nedeljivo se odelilo a sa Božje stvaralačke perspektive, sve je na svom mestu.

[Zoran Đurović]

Оби Ван је лепо приметио да тема иде у першун.

Има неких који су читали са неразумевањем (жељом да не разумеју) па су извукли закључке како се не треба молити за умрле и свецима. Ко из мог текста извалчи такве закључке, онда ништа није укачио. Дакле, аргументе тог типа не користити убудуће, али ако има неко ко може да докаже да моја позиција неминовно води ка томе, нека је елаборира РАЦИОНАЛНОМ АРГУМЕНТАЦИЈОМ.

Ван памети је да ми неко припише латинофроност, зато што су Латини догматизовали учење о бесмртности душе и све то што управо они који ме критикују сматрају. То је као када неко, ко нема појма о теологији каже: стално причешћивање је католичка пракса. Дакле, опрезније у изношењу судова.

Макрина вели, следећи ту уверења многих отаца, апокрифну традицију, иконографску, химнографску (Жекију тако драгу) да је Богородица узнета у телу. Тако и ја мислим. То, као и дискурс о Христовом евхаристичном телу, је кичма моје аргументације. Марија се сигурно дружи у телу са својим сином. На истом су месту. То место неки, попут мене, есхатоном, Церством небеским. То место ван икакве разумне сумње мора да буде ванвремено, неисторијско. Нема причешћа, друштво, ако је Исус у времену. Како може истовремено да буде на 10.000 места? Када се причешћујеш, причешћујеш се целим Христом. Не једним делом. Изговараш молитву: Верујем, Господе да је ово само пречисто тело твоје... Оно није ни мртво ни симбол, како би хтели неки протестанти. Ако је Тело једно и недељиво, откуд на 10.000 места? Отуда што тих 10.000 места учествују у једном месту које није одређено временом. Да, причешћујемо се у времену, али у надвременској димензији; Исуса је васкрсао Отац Духом Светим у првој половини првог века, али су тада са њим сви васкрсли. Десило се у историји, али ван времена. Други долазак ће се збити у историји, али он ће бити управо ово васкрсење. Есхатон је ушао на Велики четвртак, ушао на Преображење, улази на свакој нашој литургији.

Христос се јавио свецу. У визији? То никога не обавезује. Визија је приватна  ствар. Видимо мртве. Приватна ствар. Христос се јавио свецу и урадио нешто физичко. То обавезује. Богородица се јавила. Може само у телу да се јави, јер "сада" јесте у телу. Ако Христос и Богородица могу у телу да се јаве у историји, зашто исти механизам не би важио за свеце? Житија описују и дејства светаца који су били у животу на даљину. Да је то душа чинила, онда би овај био клинички мртав за време тога. Ми такве пак описе у житијима не налазимо. Петар Цетињски, кад већ многи овде воле да се гађају свецима, одбијао је експлицитно идеју да душа може да изађе из тела и самостално делује и да се у њега поново врати, како се тврди по астралној пројекцији. Јесте да ми је земљак, али је био здраворазуман, "рационалиста" као ја.

Дакле, размишљајте о овим темама, поставите паметно питање, али које почива на неком систему размишљања. Нека се и коси са оним што ја износим, али да имам са разложним идејама да се расправљам, а не са стихијским мислима. Мада, јасно је да нико није овде размишљао као теолог, из једне целовите приче, јер не видех да је неко довео у питање моје скромно излагање о евхаристијском Христу. А свакога бих могао одмах да упитам: Ко је он за тебе? Одакле ти долази Исус? Како ти учествујеш у његовом васкрсењу?                

[Blaža Željko]

Посвађао би Јефрема са логиком неко ко би тврдио да је овај видео Адама у Рају по Исусовом силаску у Ад, јер то Јефрем експлицитно одбија. Он само покушава да нам објасни како се његово васкрсење односи на наше, како ми учествујемо у том васкрсењу. Временски Исус васкрсава пре нас, али је тај догађај ванвременски, тако да може да обухвати све индивидуе од почетка света и до краја. А то може јер је Логос исти јуче, данас и сутра (Јевр 13, 8).

 

Divan momenat. Potresno mesto..