Безосећајност

[Никола Ђоловић]

О расејаности

 

Расејаност долази од неинтересовања за одређени садржај или конкретну личност услед губитка пажње. Но, питање је шта поткопава ту пажњу? Није то само недостатак концентрације него недостатак љубави да се саслуша други. Другим речима, недостатак разумевања за другог. Некада то може бити намерно а некада случајно. Ако је намерно, човек се труди да не саслуша другог услед свесне жеље да изигнорише или саботира другог у његовом науму. Ако је случајно, то може бити од последице умора, обавеза, и других оправданих разлога.

Међутим, колико год разлози били оправдани, друга страна која жели бити саслушана то може тешко да поднесе. Може бити то и због сујете али може бити и због љубави коју неко гаји према другоме па очекује исту врсту узајамности и на пољу „саслушатељне дијалогизације“.

Расејаност може да постане велики проблем, како у извршавању одређених задатака, тако и у сусрету са другим људима. Она се може савладати вежбањем умне воље, умног бдења. Јер када би се човек мало чешће запитао како би њему изгледало да неко њега не слуша или гледа кроз њега као кроз прозор не видећи његову личност, пробудио би се из своје апатије. Пробудио би се из самозамишљености нечега или ничега. Можда такав недостатак имају људи са великом маштом јер имају јаку моћ „умне телепортације“ на друго место или искуство. Међутим, то ствара искључивост за другог и искључивост за стваран свет око себе.

Интроспекција искључује могућност самозамишљености јер јој то није циљ већ јој је циљ како неки проблем у себи да искорени из темеља. Самозамишљеност постаје проблем када сама себи постане циљ и средство. То може, дакле, бити и по гордости типа: „Није важно шта други причају, имам ја своје замисли!“, а може бити и по безазлености: „Види шта овај ради, то ме баш подсећа на....“.  Јер људски ум је тако устројен да у свему покушава да нађе везу, смислену нит, која повезује и објашњава неког или нешто. Али, без мало „кочница ума“, без мало обуздавања помисли, без каналисања на право место и време, такав ум може лако да застрани у себи самом. То је можда и један од највећих проблема човека као мислећег бића – његове сопствене мисли и помисли које га, ако он не учествује као координатор, као кормилар, вуцарају тамо-амо као морски таласи.

Нису случајно сви великани историје од Светих Отаца написали томове књига на тему мисли у аскетском светлу јер су били итекако свесни проблема које човек може да има ако се поистовећује са њима као са једином стварношћу и мерилом истине. Изван заједнице са Богом, човек је неспособан да изађе из зачараног круга својих мисли. О томе је и велики апостол Павле писао говорећи да се људске мисли (у човеку самом) између себе оптужују и правдају. Гледајући са стране, то изгледа помало шизофрено, али гледајући у сваког од нас, нарочито у ту самозамишљеност уличних пролазника, види се да то јесте тако.

Молитва је онај светлосни отвор кроз који исцурава мрак таквог самомњења.

[Danijela]

Зашто је друштво постало велики супермаркет у којем узимамо људе да бисмо их користили, а онда их враћамо уз рекламацију и узимамо неке друге људе?

 

 

Све је више аутора који сматрају да је у савременом западном друштву, којем и ми у великој мери припадамо, све мање љубави. Оцењује се да су појединци некако све више усмерени на себе, на своје жеље и потребе, а све мање на друге људе. Као да други људи више нису тако важни као некада. На другога се гледа кроз призму користи, као на неки предмет који само служи задовољењу неке краткотрајне жеље. Као да је људско друштво постало неки велики супермаркет у којем узимамо друге људе да бисмо их користили, а онда их враћамо уз рекламацију и узимамо неке друге људе. Овај тренд, који постоји поготову у млађој генерацији, многи називају нарцисоидност.

 

Данас многи сматрају да је нарцисоидна особа она која је заљубљена у саму себе, у своју лепоту или своју памет. Међутим, у миту о Нарцису самозаљубљеност није грех, већ је то казна за један друкчији грех. А тај оригинални грех је недостатак саосећања према другим људима, немање елементарне љубави према другима.

 

Иако се код нас одомаћила реч нарцис, она се на грчком правилно изговара наркис, као у речи наркоза, што означава некога ко је неосетљив за друге. У миту о Нарцису он је тај који нема никаквог саосећања са другим људима. Иако се у њега, због његове изузетне лепоте, многи заљубљују, он остаје тотално хладан на све њихове апеле да им поклони бар мало пажње. И чак онда када су они претили да ће се убити ако их не саслуша, Нарцис је остао без саосећања и чак им понудио свој мач за самоубиство. Такво његово понашање је разгневило богове зато што је показао да му недостаје саосећање, сажаљење и самилост. И управо је због тога Нарцис кажњен самозаљубљеношћу да се заљуби у онога са којим се никада не може спојити, а то је у самога себе. И управо у том тренутку када је спознао ужас и очај бића које снажно воли, а које је безнадежно раздвојено од особе коју воли, Нарцис се убио.

 

Љубав се појављује у разним облицима, постоје различите врсте љубави, од партнерске, еротске, па до пријатељске, љубави родитеља према деци, деце према родитељима, љубави браће и сестара. Без обзира на свој појавни облик, љубав је она сила која спаја појединце и чини да скуп појединаца постане нешто више од свог простог збира. Богова са Олимпа више нема да казне савремену нарцисоидност, већ ћемо се казнити сами у виду отуђења и усамљености. Љубав као емоционална веза између људи која чини да нам други људи значе једноставно нема алтернативу. И зато, волимо се, људи.

Др Зоран Миливојевић

 

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/83349.lt.html

[Иван Ивковић]

 

 

Избегавање паклених мука

 

Нико не може порећи да ћемо пре или касније умрети. Зато неће бити за чуђење то што нам је Господ дао више прилика за разумевање оног што нас чека. Један вид таквог сазнања је кроз приче, параболе. У причи о богаташу и Лазару из Јеванђеља по Луки (16,19-31), Господ нам помаже да увидимо да ће стање нашег срца непосредно утицати на нашу вечност с Њим. Ако желимо да избегнемо паклене муке у којима се богаташ нашао мораћемо научити да приступамо другима са љубављу и саосећањем, али време одмиче. Имамо га само до дана смрти. Морамо потпуно искористити сваку могућност за преображај срца, како бисмо научили да волимо друге служећи сиромашнима са љубављу и саосећањем. Ако наставимо са хладним и себичним срцем наша будућност ће бити испуњена муком.

 

 

Извори:

http://www.liveanewlifeinchrist.org/

http://myocn.net/avoiding-torment-hell/

 

[Иван Ивковић]

 

 

 

„Да не буде наша вера само теорија и празна прича – осврнимо се око себе и видећемо колико има оних којима је потребна наша помоћ“, рекао је између осталог у беседи свештеник Александар Ђаковац, у склопу свете Литургије пете недеље великог Часног поста, у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну. За снимак ове беседе оца Александра, наша Редакција благодари драмском уметнику г. Браниславу Зеремском.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/7/15/03/29.03.15_o._aleksandar_djakovac_-_bogorodicina_crkva_zemun_za_sajt.mp3

 

Извор: радио Слово љубве

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

[Иван Ивковић]

 

Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) у манастиру Подмаине (Будва) 02.10.2011. на тему "Камена неосетљивост".

 

 

[Иван Ивковић]

Свети Јован Лествичник
ЛЕСТВИЦА

 

 

Поука XVII

О НЕОСЕТЉИВОСТИ,
ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА

 

 

(932) Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег.

 

Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедник! "Не радим добро", виче, и усрдно наставља исти грех; устима се моли против греха, а телом се за њега бори; мудрује о смрти, а живи као да никада неће умрети; уздише због растанка са овим светом, а дрема као да је вечан; расправља о уздржању, а мисли само на то како да угоди стомаку; чита о Страшном суду, а почиње да се смеје; о таштини, а самим читањем храни своју таштину; нашироко прича о бдењу, а сам одмах тоне у сан; хвали молитву, а сам бежи од ње као од бича; сматра послушност блаженом, а сам је први непослушан; похваљује оне којима није стало ни до чега земаљског, а сам се не стиди да се свађа и свети због једне прње. Када се наљути, постаје огорчен, па се због тога огорчења поново љути, и додајући поразу пораз - и не осећа шта ради. Када се наједе, каје се, а мало касније, опет једе; прославља ћутање, али га хвали многоговорљивошћу; учи о кротости, а у самоме том учењу често се гневи, па се онда поново гневи - на своје огорчење; отрезни се, уздахне, климне главом и - опет се подаје страсти. Смех куди, а о плачу говори - смејуљећи се; жали се пред људима на своје славољубље, а самим тим прекоревањем жели да стекне славу; страсно гледа у женско (933) лице, а прича о целомудрености; хвали безмолвнике - живећи у свету, и не опажа да тиме самога себе брука; слави милостиве људе, а вређа просјаке. И све што чини, чини себи на осуду, а неће - да не кажем не може - да дође к себи.

 

Видео сам много таквих људи који су плакали, слушајући о смрти и Страшном суду. Међутим, док им се сузе још нису осушиле, они трчаху хитро за трпезу. Зачудио сам се, како је та господарица - срамна страст - учвршћена дугом безосећајношћу, могла да победи и плач.

 

Према својим слабим силама, ја сам разголитио лукавства и ожиљке ове камене и жестоке, горопадне и луде страсти. Не намеравам, наиме, много распредати о њој. Ко има способност у Господу да на основу свог личног искуства стави на рану одговарајући лек, нека се не устручава да то учини. Ја се не стидим да признам своју немоћ у вези с тим, пошто сам и сам снажно обузет том страшћу. Својим сопственим снагама, ја не могадох ни схватити њене смицалице и лукавства, да је, не стигавши је, силом не задржах и, бацивши је на муке, не принудих да исповеди све што смо горе рекли, бичујући је прутом страха Господњег и непрекидне молитве. Стога и рече ова тиранка и злотворка: "Људи који су са мном склопили уговор, гледају мртве и - смеју се. На молитви су потпуно скамењени, хладни, смрачени. Пред светом трпезом стоје без осећања, и причешћују се [Пречасним] Даром тако као да једу обичан хлеб. Ја се ругам људима који се скрушено кају. Од оца који ме је родио, научила сам да убијам све добро што се рађа од храбрости и богочежње. Ја сам мајка смеха, ја сам хранитељ сна, ја сам пријатељ ситости, ја сам повезана са лажном побожношћу и не осећам никакав бол када ме коре".

 

А ја, јадан, ужаснут речима ове горопадне страсти, у жељи да дознам нешто више о њеном пореклу, упитах за име њеног родитеља. А она: "Рођење ми није само једно. Зачеће је моје некако измешано и нејасно. Ситост ми даје снаге, време ми омогућава ницање, лоша навика ме учвршћује. Ко има ту навику, никада се од мене неће ослободити. Буди истрајан у размишљању о Вечном суду, у дугоме бдењу: можда ћу те тада оставити мало на миру. Пази на узрок мога настанка у теби, и бори се против њега, јер ми није један узрок код свих људи. Моли се често крај гробова, насликавши неизбрисиво њихову слику у своме срцу. Јер, ако писаљком поста то не насликаш, нећеш ме победити никада.

[Иван Ивковић]

Insensibility

 

 

Welcome to the video channel of the Monastery of St. Mary of Egypt, and its country-side location, Savior's Desert Skete. Here you will find recent recordings of our spiritual discussions and monastery events.

[Иван Ивковић]

 

Get service (краткометражни филм)

 

[Рапсоди]

 

Свети Јован Лествичник

ЛЕСТВИЦА

 

 

Поука XVII

О НЕОСЕТЉИВОСТИ,

ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА

...

Како наћи меру између неосетљивости и преосетљивости.

Ни преосетљивост није добра.

[Иван Ивковић]

Како наћи меру између неосетљивости и преосетљивости.

Ни преосетљивост није добра.

Погледај овде...

 

Разлика између сујете и осетљивости?

Претерана радост или претерана жалост?...

Горки плодови немарности

Не мисли да ти једини трпиш више од других

[Иван ♪♫]

Погледај овде...

 

Разлика између сујете и осетљивости?

Претерана радост или претерана жалост?...

Горки плодови немарности

Не мисли да ти једини трпиш више од других

 

bez namere da tebe licno sad nesto posebno kritikujem

nego malo smara ovo kad se nekome samo poture linkovi, ljudi ipak ocekuju da sa nekim popricaju, razmene misljenje, rec, a ne da studiraju, ipak su ovo ,,Zive reci utehe", a ne ,,Ziva proslost utehe"

uostalom ko da ovdasnja prepucavanja na forumu imaju neku vrednost

[Рапсоди]

bez namere da tebe licno sad nesto posebno kritikujem

nego malo smara ovo kad se nekome samo poture linkovi, ljudi ipak ocekuju da sa nekim popricaju, razmene misljenje, rec, a ne da studiraju, ipak su ovo ,,Zive reci utehe", a ne ,,Ziva proslost utehe"

uostalom ko da ovdasnja prepucavanja na forumu imaju neku vrednost

            8086.gif  8086.gif  8086.gif  8086.gif  8086.gif  8086.gif

[Рапсоди]

bez namere da tebe licno sad nesto posebno kritikujem

nego malo smara ovo kad se nekome samo poture linkovi, ljudi ipak ocekuju da sa nekim popricaju, razmene misljenje, rec, a ne da studiraju, ipak su ovo ,,Zive reci utehe", a ne ,,Ziva proslost utehe"

uostalom ko da ovdasnja prepucavanja na forumu imaju neku vrednost

Има ли неки смајлић овде/нису баш маштовити претерано/ када бих некога хтео да стегнеш у  загрлљај братски од срца, тотално бестрасно.

[Рапсоди]

Има ли неки смајлић овде/нису баш маштовити претерано/ када бих некога хтео да стегнеш у  загрлљај братски од срца, тотално бестрасно.

Твоја примедба, мој утисак дана.   

[Снежана]

Има ли неки смајлић овде/нису баш маштовити претерано/ када бих некога хтео да стегнеш у загрлљај братски од срца, тотално бестрасно.