Jump to content

Данас када постајем владика...

Оцени ову тему


Препоручена порука

СПЦ налази се под великим притиском стално, правим специјалним ратом, а посебно пред овогодишњи Сабор. Владика Артемије, кога никада није одликовала велика политичка спретност, од безумне вјере у нагодбу са Американцима до првог сусрета са Тачијем, уједињавање косметских српских квазилидера до благослова за уједињавање ДОС-а, послиједњим чиновима: раздором у дијаспори- службом у Бечу, објављивањем на интернету тзв. Богословског образложења прекидања „литургијског и административног општења“ са СПЦ и најзад, овом „хиротонијом“, свјесно или несвјесно служи притиску на Цркву. Надам се да ће црквени врх ћутке прећи преко овог безакоња у икономијској нади да се рана раскола зацијели.
У суштини, ово је акт маловјерја: вјерује се да Црква која је дала толике мученике, ће због пар екумениста изгубити благодат.
Конфузно канонско саопштење Артемијево, лако открива вриједног али једностраног др Миодрага Петровића, као зачетника ове идеје са хорепископом. У чланку објављеном у часопису „Свети кнез Лазар“ 1999.г (не сјећам се тачно броја, нити тренутно знам може ли се наћи на интернету) он је оправдано критиковао, тада за вријеме бомбардовања примјењену први пут праксу да се епископи бирају претходним договором. Такође, оправдано је критиковао избор недостојног кандидата (Филарета) који је на вијест о свом избору направио велики пир у једном земунском хотелу. (Послије се опет антиканонски као епископ прихватио службе секретар у кабинету савезне министарке Бубе Морине).
Но тада је због великог броја изабраних викарних епископа: Атанасија (Раките), Јоаникија (Мићовића), Григорија (Дурића) и Порфирија (Перића), Миодраг Петровић побркао викарне епископе, новију црквену институцију, и некадашње хорепископе и тога се чврсто држао, као што се са танким аргументима држи тезе да су богумили били латинска јерес. Др Зоран Ђуровић је то аргументовано побио у чланку у „Теолошким погледима“.
Шта значи прича да је епархијски систем старији од митрополијског или патријаршијског, нијесу ли ови потоњи ваљано кодификовани на Васељенским саборима? Какво образложење на познату ствар да два епископа не смију бити у истом граду, може да пружи епископ Артемије, који по туђим епархијама отвара „катакомбе“, служи итд? По канонима „страни“ епископ не смије ни да бесједи на територији другог епископа, без благослова овог, да се не би показивао „ученији“ пред вјерницима, а, камоли шта друго. Није било мудрости да се епископу Артемију по умировљењу дозволи да духовно руководи косовско-метохијским и рашким монаштвом које то жели, али то не може да буде оправдање за канонски беспоредак. Даље, Артемије се поистоветио са својим „архинепријатељем“ браничевским Игнатијем по учењу да је Први, само онај Први у епархијама. Без Првог у сваком народу и епархијски архијереј да не чини ништа значајније, кажу канони. Болест патријарха Павла злоупотребљена је за „конфедерализацију“ Цркве и сада предстоји тежак период њеног враћања у нормални благопоредак.
Да је др Миодраг Петровић аутор иницијативе и саопштења о хорепископу, потврђује и бизарна полемика са Светим Никодимом Милашем коју води у фуснотама, а на основу Законоправила, кога он изгледа није штампао, веч и, опрости Боже, написао!
На крају, шта значи титула „старорашки“ епископ, коме средиште треба да буде како се наводи у Новом Пазару, (а не у Расу!), поред живог рашког епископа, без обзира кога од двојице за то сматрате. Није ли то доказ да је неопходна рашка епархија, као и многе друге у Србији, а да иза те иницијативе не стоји никаква издаја Космета, како то тврде присталице епископа Артемија?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Треба испитати њихову наводну проповед истините вере. Осим ''апофатичке истине'' у личности бившег владике Артемија, постоји текст Георгија Марцелоса, ,,апофатички карактер начина постојања лица Свете Тројице'' у преводу Дејана Виловског.

 

Можемо остварити дијалог са артемијевцима на тему ,,истините вере''. Питање екуменизма проистиче из учења о Светој Тројици и о томе треба да разговарамо.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Треба се спрдати са овим, јер ови добро знају шта раде него се блесаве.

 

И шта сад? Како је почело поставиће лажњаке по свим градовима.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Oce Zorane, ako bi se danas Artemije i njegovi pokajali, sta bi bilo sa njegovom nekadasnjom episkopskom sluzbom(sa kanonske tacke gledista) i sa ovim novim ''horoepiskopom''?

Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Данас када постанем владика...

свечано се заклињем да ћу:

 

- живети у катакомбама...

 

 

Извините, кад год погледам индекс форума, ово ми пада на ум :D :D

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Opasno bi bilo ako bi im se pridruzili neki od vladika SPC npr. Filaret ili Nikanor.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Malo gledam po stranici, polako traze izgovor, nisu vise tvrdi cuvari kanona

 

 

 

Генадије Схоларије, патријарх Цариградски (1454 -1456), ученик св. Марка Ефеског који је живео у времену распростирања уније на просторе православних, говори: „Уверавам вас у Господу, да онај који у наше време (прогона православних) тражи да се строго чувају сви обичаји и устави Цркве, како је то било у време слободе хришћана, такав је непријатељ хришћанства, и полаже бреме на бесилне; а онај који развезује мало, да би сачувао цело, такав има дух апостолски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Opasno bi bilo ako bi im se pridruzili neki od vladika SPC npr. Filaret ili Nikanor.

 

А што би било опасно? Владика је владика само док је у јединству са Црквом, док га као таквог друге вчедике (Сабор) потврђују. Грана је грана само док је на дрвету. Када се одсече, суши се и у огањ баца.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bilo bi opasno,naravno da bi bilo opasno. Doslo bi do veceg raskola medju vernicima pre svega,ta prica mi dobila na velikom znacaju i svasta bi se desavalo u tom smislu.

 

Vidite i ovde glavni argument je nema drugog episkopa da bi se neko hirotonisao u episkopa,pa tad bi imalo. Tako da ne vidim smisla toj ravnodusnosti pogotovo od nekih ljudi. 

 

Nije jednostavno,nije lako,ruzno je stavise i lose,bezveze. Ne podrzavam m.Artemija a tek mi sad sa ovim postupkom nije jasan,ali ovde ljudi dolaze na forum samo da pisu o Artemiju i da ga blate.

 

Otac Pantelejmon je pomocnik m.Nikolaja novog njihovog episkopa, istog oca Pantelejmona ste molili da dodje na forum da pise,pisali hvalospeve o njemu,o njegovim misijama,dusa od coveka,iza sebe ima poslusanje patrijarhu Pavlu,sutra cete pisati isto da je ludak,ovakav i onakav,sad ispada da su svi oni losi,ovakvi onakvi,da je nebitno sto su otisli tamo. Bitno je.

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А , ај` сад једно питање!?

 

Јел` идете у Цркву ил` у цркву?

 

Да ли идете на Литурџи због монаха Артемија или Владике бившег РП Артемија?

 

Проста питања-још простији одговори!?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

,,Хорепископи су, дакле, део предања које је изникло из крваве и дуге борбе Цркве са јересима и јеретицима, када је за Њу најважније и пресудно било изборити се са јересима и јеретицима и осталим гонитељима Цркве. Како један епископ, дакле, то није постизао сам, он је за потребе своје епархије хиротонисао хорепископе, тј. епископе саслужитеље, који су му у тој борби помагали, а који представљају део клира епархијског епископа. Главно оружје у тој борби била је проповед истините вере православне, а тиме супротстављање јеретичкој лажној вери и њено искорењивање, а проповедници су били православни епископи и хорепископи са својим свештенством.''

Сумрак ума. То нигде ни у једном канону не пише. Хорепископи су били редовна црквена институција. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...