Непознати светитељи

[JESSY]

Пост
Пост је одлична ствар. Адам је био истеран из Раја, јер није одржао пост. Морамо волети пост јер се кроз пост страсти  истребљују, срце и тело бивају очишћени, и када смо тако ослобођени, можемо се лакше молити. Наш пост мора бити уз послушност и понизност. Морамо урадити шта год Бог хоће. Морамо бити много понизни. Ми смо ништа у мору Божје љубави и доброте. Шта Бог говори? “На кога ћу погледати, до на понизног и кротког, и на онога који се боји моје речи“.

Понизност и послушност
Понизност, послушност, и љубав су велике врлине.

Када нема послушности и љубави према локалном владици онда је све уништено. Нико не може да носи две лубенице испод једне руке. То јест, не може се бити понизан и тражити унапређење.

Не можемо имати слободу пред Богом када нисмо понизни и послушни. Наше срце мора бити једноставно, да би примило реч Божју, а не тврдо и себично. Једноставност срца нас чини сличнима Богу и светима.  Све је једноставно. Једноставан човек није зао и нити може да мисли о злу. Он је неуморан. Он је као дете. Његова молтва се увек прима. Он се моли за друге и за опроштај својих грехова.

Како да не плачеш када видиш колико си растужио Бога, Анђеле и Свете, који те чекају на Небу и који ти помажу док си на земљи.

Љубав
Љубав не може бити ограничена само на једну особу као што се плодови човековог рада се не могу ограничини само на једну околину. Светиљка која је стављена на сто даје светлост целој кући и свима у њој (Матеј 5:15).

Не могу да се смирим. Хоћу да помогнем свакоме, ко ме пита за помоћ, целом свету.

Када свим својим срцем волиш Бога и све људе, онда се налазиш у Божјем закону. Биће нам суђено зато што не волимо.

Не молим се за себе. Волим људе толико много да се само молим за друге.

Како да се не молим за страдалнике, болесне, и сиромашне?

Не бој се за човека који воли. У њему обитава Бог.

Питаш ме да те помињем на Литургији, да би ти Бог помогао да положиш испит у школи. Ја служим четрдесет Литургија за тебе, а ти ме питаш за једну.
Имајте љубав међу собом, понизност и послушност. Бог и Анђели се томе радују… Волите Пресвету Богородицу, Њу, која толико много помаже грешном људском роду.

Сврха свих молитви и служби јесте да се приближимо Богу и да га волимо све више.

[JESSY]

Демони
Сатана не зна наше мисли. Он зна само оно што нам убаци у наш ум, и оно што схвати по нашим покретима, и шта год чује од нас… Сатана се бори са сваким Хришћанином који се се искрено труди. Ипак, нико не сме да се боји демона. Они су дим, прашина и смрад. Они немају моћ над човеком. Бог дозвољава искушења да би проверио човекову веру. Демони могу да уђу и у Цркву, чак и за време Свете Литургије. Они убацују лоше помисли у људске умове да би им одвукли пажњу од молитве и Свете Тајне. Али, за време Херувимске песме и Великог входа, они одлазе. Само Луцифер, њихов вођа, може да удје код олтара, ни један други. Једном сам ноћу служио Свету Литургију, а демони су дошли у Цркву и почели да преврћу столице. Њихов архидемон  је дошао до олтара, затворио прозор, зграбио ме за врат и почео да ме дави. Тражио сам помоћ од Арханђела, а демони су отишли када је петао почео да кукуриче ујутро. “Овај род се изгони само молитвом и постом" (Марко 9:29). Ако сатана нађе кукавице, онда са њима ради шта хоће. Сатана се плаши од чисте и искрене исповести, од понизности и од љубави. Где ове врлине постоје он не може да дела.

О календару
Зашто старокалендарци говоре да наше Свете Тајне нису исправне? Док сам 1947. године вршио освећење водице и појао “Велики је Господ и велика су дела Његова”, вода се загрејала до испаравања. Чак и код неких побожних Хришћана се исто догодило у њиховим чашама. Зашто ми онда говоре да наше Тајне нису валидне?

Какао то да се чуда дешавају новокалендарцима, ако календар није исправан? Како се чудо Светог Бесариона догодило у селу Дусико? Ово је довољно да нам покаже да су права вера, љубав и испуњавање заповести веома битне за освећење човека. Ово је за мене битно. О овоме сам писао оцу Филотеју Зерваку (ученику Светог Нектарија) и он ми је правилно одговорио, ушта сам ја, неук, убеђен кроз моје животно искуство – разлика од тринаест дана неће нас спречити да уђемо у Царство Божије. О овоме сам такође питао Арханђеле  и они су ми одговорили: "Остани ту где јеси."

Данашњи свет
За нас је немогуће у да чинимо богоугодна дела у овом животу и времену зато што немамо два крила - љубав и понизност.

Бог нас је спасио од комунизма, али нас је Сатана предао материјализму.

Сада је време да ридамо и да се молимо за стање данашњег света. Морамо се молити, да их Бог просвети да види пут Божји, пут истине и правде.

Данас су и свештеници и мирјани изгубили духовност. Они стално говоре само о материјалним стварима и политици.

Кроз Њену плачућу икону, Богородица показује да је тужна, зато што пати због безбожника атеиста и зато што многи хуле на Њу.

[JESSY]

Жива вера
Наша вера је жива, али смо је напустили због себичности и материјализма.

Заиста је наша вера жива, али не желимо да је пратимо, јер је тешка и захтева учешће са наше стране. Људи желе слободу и лагодан живот да се не би уморили и ознојили, али не знају да ова низбрдица води лошем свршетку.  Душепогубан пут у почетку изгледа добар, радостан, и лак. Нуди лажна уживања, али све то брзо нестаје. Морамо се молити непрестано за њих. Можда се нека душа  спасе.  Специфично, ми свештеници, имамо огромну одговорност пред Богом и људима.

Чуда се дешавају сваког момента, али их ми не уочавамо јер смо каменог срца. Добро срце и једноставност је оно што је потребно.

Црквене службе
Добар појац и свештеник су веома битни за добре црквене слушбе.

Када појеш, мораш разумети и осетити шта говориш. Немој се погордити зато што мислиш да појеш лепо. Мораш на делу да покажеш оно шта говориш. Једном сам појао химну Апостолу Петру која је била о његовом одрицању Господа. Када сам рекао "…и о он горко заплака, " видео сам сузе на његовој икони. Мора да је Светац био задовољан тиме што сам појао…

Свештеничка одежда је битнија од панталона. Она има дуплу благодат…

Плата
Бог ће нам дефинитивно дати оно што нам дугује; платиће нам по нашим делима. То не треба да нас чуди…

У мом новчанику носим Христову икону. Он брине о свакој људској потреби. Мој новчаник је увек отворен, а ипак је увек пун. Шта год да дамо, Бог нам даје дупло. Са једне стране човек даје, а са друге Бог враћа.

Болест и страдања
Ми чувамо наше тело. Али важније је да увек чувамо нашу душу, да буде здрава. Као што трчимо у бање и код доктора  и трошимо пуно пара за тело, тако треба да се обратимо Духовном Оцу за душу, што је, штавише, бесплатно…

Треба да се радујемо искушењима и да добро пазимо да не ропћемо у последњим минутима и тако будемо кажњени и одемо у пакао. Наш живот је ручак. А да ли је ручак добро спремљен зависи од нас. Али чак и да је ручак добро спремљен, не смемо га пробати, да не га не би случајно претурили у последњој минути. “Пробај и види” да је Христос Господ вечног живота.
 

[JESSY]

Монаштво
Монаштво је Христова армија и непријатељ Сатани. Манастири су тврђаве Цркве. Без тврђава непријатељ ће нас заробити. Молитва у манастирима стиже до Бога као метак. Као што се страна армија плаши авиона и бежи, тако се исто и Сатана плаши од молитви монаха и бежи.

Јереси
Када су достојници страних цркава дошли у Трикалу, отишао сам да их видим, али сам касније помислио: "Оче Димитрије, бежи одавде што брже и не окрећи се..." Не смемо их прихватити. Овај принцип пратим већ много година. Мало је то грубо са моје стране. Али је боље бити добар са Богом него са људима…

Окружени смо слободним масонима и многи се боре против наше Цркве, али верујем да покушавају узалудно, јер је генерал наше Цркве сам Христос, и Црква неће нестати.

Морамо се сви молити, и млади и стари, да Бог и Пресвета Богородица просвете великодостојнике наше Цркве, да воле један другог и да раде за добробит Цркву, која је под нападом јереси.

Истина
Мало сам био тужан тада, али истина је горка и мора се открити за њихово добро и за њихово спасење.

Млади
Млади су кренули низбрдицом, не виде и не чују, а нико не иде за њима да их заустави. Али и ко би, када су старији гори од њих.

Свакодневни проблеми
Никада се нисам превише бринуо. Бринуо сам о својој деци, али без превише нервоза и брига. Бог, који их ми је дао, побрино се о свему. 

Мишљење о себи
Ничега се не сећам из овог живота, само великог бремена сопствених грехова.
Ако сазнате да сам напустио овај свет, немојте бити тужни, већ будите радосни, јер се Црква ослободила неуког и најгрешнијег свештеника.

[JESSY]

МОЛИТВЕ КОЈЕ ЈЕ САСТАВИО ОТАЦ ДИМИТРИЈЕ
 

Молитва свештеника

Исусе, Пастиру добри, захваљујем Ти, јер си дао мени, малом и нејаком, исту заповест који си дао Твојим апостолима, рекавши им: „Паси јагањце моје, паси овце моје“ (Јован 21:17).

 

Никада се не бих усудио, о Господе, да прихватим тако одговорну службу, да нисам веровао  да ће милост Твоја  излечити слабости моје и надоместити оно што недостаје.

Дакле, у овом тренутку, у којем тако јако осећам сопствене недостатке, ја, Твој свештеник,  слуга Твој, мали пастир стада Твог, молим ти се:

Подржи ме, Господе, и учини срце моје чистим, потпуно,  приљубљено заповестима Твојим.

Узми од мене, слуге Твога себичност, хвалисање и световности.

Држи далеко од мене гнев, злобу, завист и љубомору.

Учини ме човеком молитве, тако да могу не само уснама, већ и срцем својим хвалити и славити име Твоје свето.

Помози ми да не заборавим света осећања моје прве Литургије, и да њима отерам клицу навике, које толико често долази у мене.

Помози мени,  свештенику Твоме, Господе, да увек будем анђео утехе потлаченима, извор духовног окрепљења деморализованима, водич ка Твоме миру и извор радости рањенима.

Помози ми, Спаситељу мој,да у свом животу и раду комбинујем нежност са чврстином, тактичност са снагом, осетљивост са строгошћу.

Умањи грешке моје, тако да нико не падне због моје слабости.

Научи ме, Господе, како да упутим децу, инспиришем младе, саветујем одрасле, да грешника повратим на прави пут, охрабрим оне који су на самрти.

Научи ме, Господе, који знаш срце човеково, како да правилно вршим Свете Тајне Цркве Твоје, а посебно Свету Тајну исповести. У том моменту,учини ме да будем савршен психолог и нежан отац.

Подржи у мојој парохији жељу за чињењем  добих дела и буди вођа  богопријатним настојањима, тако да сви бити придобијен,  да се боре за срећу своји и да славе Твоје свето име. Амин.

[JESSY]

Дневна молитва
Боже наш, Спаситељу, надо свих крајева земаљских и оних који су далеко у морима, Добри Пастиру, који си дао Твоју душу у откуп за Твоје разумно стадо, који не желиш смрти грешника, већ да се он поврати на прави пут  и живи, кротки, свемилостиви, свесаосећајни, који си нам дао покајање за опроштење грехова, који су пун милости и љубави за људски род, опрости све наше грехе које учинисмо од нашег детињства: речју, делом, мишљу, свесно и несвесно. Такође, опрости свим грешницима и богохулницима и даруј нама, њима, и свим људима, истинско покајање, чисто и искрено. Просвети нас, води, научи, ојачај и утврди на непоколебљивом темељу вере, стени Твојих светих заповести, тако да са себе скинемо греховног, старог и обучемо новог човека у Христу, да би преостало време живота нашег могли  да  живимо у целомудрености, светости, правди, побожности,  и да се удостојимо Небеског Царства Твог; нека би  сви ми постигли то кроз молитву Пречисте Матере Твоје и свих светих Твојих. Амин.

 

 

http://saptajibesmrtnika.blogspot.com/search?updated-min=2012-01-01T00:00:00-08:00&updated-max=2013-01-01T00:00:00-08:00&max-results=17

[JESSY]

 

ЖИТИЈЕ

Софија Саоулиди, „подвижница Пресвете“, рођена је Аманатију и Марији Саоулиди у селу Требизонд у Понту у Малој Азији 1883. Тамо се 1907. удала за Јордана Хортокоридуа, али после седам година њен муж је нестао (највероватније не својевољно), тако да је она остала са тек рођеним сином који је такође ускоро умро. Ове трагедије су јој помогле да обликује своју побожност и покајни дух, те је она почела да се ослања потпуно на Бога. Њено подвижништво је почело у Понту на планини, далеко од своје родбине. Тамо јој се једног дана појавио Свети Георгије који јој је рекао да упозори село на надлазећи прогон, чиме је она спасла цело село.

 

Њена душа је смирено и просто одисала љубављу према Христу и Пресветој Богородици. „Један је Господ и једна је Госпођа,“ говорила би она о Христу и Богородици, „ми остали смо сви сродници“.

 

Она је била учитељ најпростијма, посебно женама, и свака реч која је долазила са њених усана је била пуна љубави и смирења. Као и код многих „јуродивих Христа ради“ из прошлости, поносити и образовани нису проценили њену светост онолико добро колико су то урадили они који су имали проста и смирена срца.

 

Дошла је у Грчку 1919. као избеглица. Брод који ју је довео је носио име Свети Никола, тако да када су дошли у Грчку Софији се појавила Богородица и рекла: „Дођи у мој дом.“ Софија је питала: „Где си ти и где је твој дом?“ Богородица је одговорила: „Ја сам у Клисури.“ Тако се она настанила у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Клисури у Касторији када јој је било 44 године. Тамо је игуман манастира био Георгије Магдалис, светогорац велике врлине. Софија је од њега доста научила и увек је изговарала његово име са највећим поштовањем.

 

По заповести Пресвете Богородице, Софија је живела у камину у манастирској кухињи, и који се користио да би се спремала храна. Она би тамо спавала два часа дневно а остатак ноћи би провела молећи се на коленима. Тамо је зими било посебно хладно, док би током кише по њој капала вода. Понекада би упалила малу ватру, мада јој то није много помагало. На прозору је увек имала упаљену свећу пред фреском Богородице. Овде је јелеа и проводила време, и када би јој дошли посетиоци он би им рекла њихова имена и пре него што јој се представе. Људи су долазили из Солуна и околних места, па чак и из Атине, само да би је видели. Она би знала имена чланова породице и њихове проблеме и без да јој неко каже. Међу њеним посетиоцима је био о. Леонида Параскевопулос, који је касније постао митрополит, и који је рекао: „Овде имате велико благо.“

 

Имала је јадну одећу и једно ћебе са рупама. Њене сандале су такође биле избушене. ПОсетиоци који би дошли би видели како се пати на хладноћи и у влази, и давали би јој одећу, али она би ту одећу узимала једном руком а другом је делила сиротињи. Увек је носила црну мараму, и никада се није купала од дана проведених у Понту. Стално је постила и узимала је уље само суботом и недељом. Није обраћала пажњу на то шта једе, узимајући само да преживи, а још мање је обраћала пажњу о хигијени тако да је јела храну без да је претходно опере. И упркос свим бактеријама и црвима, увек је била здрава.

 

Посетиоци би јој често давали новац који је она сакривала где год је стизала. Када би јој дошао неко потребит, она би одмах тај новац давала.

 

Њена популарност је брзо расла, тако да јој нису долазили само људи из Грчке, већ и из Француске и Израела. Неки сељани су је исмевали и звали „луда Софија“. Многима је изгледала као Света Марија Египћанка, пошто је била сва сува као кост. Изнутра је пак поседовала исту лепоту као Света Марија.

 

                                           

[JESSY]

 

ЧУДЕСНИ ДОГАЂАЈИ

Њена љубав према Богу и смирење су били толико моћни да је она имала изузетна искуства са Богородицом и разним светитељима.

 

Док је брод превозио путнике из Мале Азије до Грчке 1919, подигла се бура која је довела све путнике у велику опасност. На крају се олуја смирила и сви су преживели, али је капетан рекао пошто се прекрстио: „Мора да је међу нама неки праведник који нас је спасао“, и сви су одмах погледали у Софију која је седела у углу брода током целог путовања и тамо се молила. Овај догађај је забележен на траци, где она сама прича шта се десило:

„Таласи су били испуњени анђелима, и појавила се Пресвета и рекла; ,Човечанство ће нестати, јер је врло грешно.'А ја сам рекла: ,Пресвета, нека ја нестанем јер сам грешница, те да се свет спасе.'“.

 

1967. Софија је постала врло болесна и имала је велике болове. На стомаку су јој се појавиле велике ране које су заударале. Она је храбро трпела бол, говорећи: „Пресвета ће доћи и узети бол. Обећала ми је.“ Неки Атињани су забележили на видео траку шта се потом десило:

„Пресвета је дошла са Архангелом Гаврилом и Светим Георгијем, као и са другим светитељима. Архангел је рекао: ,Сада ћемо да те засечемо.' Рекла сам: ,Ја сам грешница, морам да се исповеедим, да се причестим, онда можете да ме сечете.' ,Нећеш умрети', рекао је он, ,оперисаћемо те', и онда ме је засекао.“

 

Као и многи други светитељи, она је имала посебан однос са дивљим животињама, посебно са медведима у шуми, али такође и са змијама и птицама.

 

Од тренутка када се у Грчкој променио црквени календар, Софија би држала постове и по старом и по новом календару да никога не би саблазнила.

 

                                                                          

[JESSY]

 

ДУХОВНЕ ИЗРЕКЕ

„Страх Божији чини особу мудром. Шта је страх Божији? Не да се неко боји Бога, то је страх да се неко не растужи, да се неко не повреди, и да се неко не оптужује. То је мудрост. После свега тога, Бог ће те просветити шта да чиниш у животу.“

 

„Тражи сиромашне, скупљах их и помажи им. Ово је оно што Бог жели, а не да идеш у цркву да се као молиш.“

 

„Милостиња треба да буде у тајности, само да Бог зна за њу.“

 

„Ех, да само знате шта се десило Господу у среду и петак, не би ставио ништа тада у уста. Ни хлеб, ни уље. Не кршите пост средом и петком.“

 

„Анђели говоре сваки дан. Бог шаље анђеле да виде да ли се људи кају.“

 

„Пресвета плаче, она плаче сваки дан. Она говори свом Сину: ,Сине мој и Боже, подари свету мудрост, опрости свету.'“

 

„Нека ти уста постану као босиљак и ружа.“

 

                                                        

[JESSY]

КОНЧИНА

Старица Софија се упокојила 6. маја 1974., и сахрањена је на манастирском гробљу. Она је добро позната у западној Македонији, и многи су долазили да се моле на њеном гробу. Њене мошти почивају у манастиру, и могу се целивати на молбу верних.

 

 

http://saptajibesmrtnika.blogspot.com/2013_07_01_archive.html

[JESSY]

Преп. Исидора Јуродива....

Живела у IV столећу, и била монахиња у женском
манастиру у Тавенисиоту. Правила се луда, да би
скрила своју врлину и свој подвиг. Радила је најпр-
љавије послове, хранила се сплачинама од судова,
услуживала је све и свакога, и била презирана од
свију и свакога. У то време открије ангел Божји
великом подвижнику Питириму тајну о Исидори.
Питирим дође у женски манастир, и кад види Иси-
дору, он јој се до земље поклони. Тако и она њему.
Тада сестре кажу Питириму, да је она луда. "Ви
сте луде", одговори Питирим, "а ова је већа пред
Господом и од мене и од вас; ја само молим Бога,
да мени да оно што је њој намењено на Суду
Страшном!" Тада се сестре застидеше и умолише
Питрима и Исидору за опрошај. Од тада сви поче-
ше указивати Исидори почаст. А она да би избе-
гла почаст од људи, одбеже из манастира, и умре
незнано где око 365. године....


 

[JESSY]

Преподобна Исидора Јуродива

У Тавениском женском манастиру, у Тиваиди, бејаше међу осталим сестрама и једна девица, по имену Исидора. Она Бога ради беше узела на себе подвиг јуродства и понашаше се као луда. Зато је све сестре толико презираху, да ни једна од њих није хтела ни да једе са њом. Све су је понижавале, вређале и грдиле, но она је све то ћутке и с благодарношћу подносила. Исидора је стално радила у кујни, а трудила се и у осталим послушањима манастирским, служећи свима сестрама, и без гнушања вршећи и најпрљавије послове у манастиру. Она је чистила манастир од ђубрета и сваке нечистоте, и била манастиру као сунђер који отире сваку нечистоту и прљавштину. Тако се она непрестано трудила, од јутра до мрака, не одмарајући се ни часа већ изможђујући тело своје у разноврсним пословима.

Понекад се Исидора прављаше луда, да би мудро сакрила пред сестрама своје врлине. На тај начин на њој се испуњаваше реч светог апостола: Ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свету, нека буде луд да би био мудар (1 Кор. 3, 18).

У том манастиру бејаше четрдесет сестара. Све оне, по монашким правилима, ношаху на глави црна покривала, а Исидора покриваше главу своју простом крпом. Њу нико никада не виде да једе кору хлеба или да седи за трпезом и једе кувану храну; само је отпатке и мрвице скупљала са стола и тиме се хранила. Уместо куваног јела Исидора је јела помије које је добијала перући грнце и котлове. Преподобна Исидора никада никога не увреди, нити се икада разгневи или увреди, нити узропта због нечега, но увек ћуташе. Она никоме не одговараше ни кратко ни надугачко, мада су је друге сестре често тукле, и увек ненавиделе и грдиле.

Пошто блажена Исидора проведе много година у таквим суровим подвизима, би о њој откривење од Бога преподобном оцу Питириму, човеку светом и веома врлинском који живљаше у Порфиритској пустињи. Овом светом отшелнику претстаде анђео Господњи и рече: Зашто се поносиш својим подвизима као благочестив, живећи у таквом месту? Хоћеш ли да видиш жену благочестивију од тебе? Отиди у женски Тавениски манастир, и тамо ћеш наћи једну сестру која носи круну на глави. Она је боља од тебе, јер иако се непрестано носи са толиком гомилом, и служи свима на разне начине, и мада је сви презиру, она ипак никада не отступа срцем од Бога. А ти, седећи овде и никада не живевши у свету, блудиш мислима по градовима.

Уставши са свога места, велики Питирим отиде у Тавенски манастир и замоли тамошње учитеље да га одведу до женског манастира. Прешавши реку, они се усудише да га одведу тамо, пошто он беше славан међу Оцима, и остарео у подвижништву. И пошто се помолише, Велики изјави жељу да лично види све девственице. А када се све сабраше, међ њима се не појави Исидора. Најзад им свети Питирим рече: Доведите ми све. - А када му оне рекоше: Све смо овде, - он им рече: Овде нема једне коју ми Анђео показа. Тада му оне рекоше: Имамо једну луду; она је у кујни. - Јер тамо тако називају умно поремећене. Рече им Велики: Доведите ми и њу, да је видим.

И оне отидоше да је позову. Али Исидора не послуша, осетивши о чему се ради; можда јој би и откривено. Оне је онда стадоше вући силом, говорећи јој: Свети Питирим жели да те види. - Јер име његово беше славно. А када је приведоше, и Велики угледа њено лице и крпу, повезану око њене главе, паде пред ноге њене, и рече јој: Благослови ме, мајко (¬јј¬). Она такође паде пред ноге његове, и рече: Благослови ти мене, господине мој! - Видевши то, све се запањише, и стадоше викати: Ава, не допуштај да те вређа, јер је она луда. Рече им свети Питирим: Ви сте луде; а она је боља и од вас и од мене, и она је мајка (¬јј¬В) наша; и ја се молим, да се нађем раван њој на дан Суда.

Када то чуше, све сестре падоше пред ноге његове, плачући и исповедајући се како су на разне начине вређале светитељку. Ја сам јој се увек потсмевала, говораше једна; а ја сам њен ништавни изглед исмевала, изјављиваше друга. Ја сам је вређала док је она ћутала, збораше једна; а ја сам често помије на њу просипала, додаваше друга. Ја сам је тукла, говораше једна; а ја сам је песницом ударала, изјављиваше друга. Ја сам јој често нос мазала слачицом, тврђаше једна. Једном речју, све исповедише да су је на разне начине вређале. Примивши њихово покајање, свети Питирим се заједно са преподобном Исидором помоли Богу за њих да им се опросте греси. Затим преподобни поучи све сестре колико треба; и пошто им говори много о стварима корисним по душу, благослови их миром, и отпутова у своју пустињу, славећи Бога што га удостоји да види његову сакривену слушкињу.

После неколико дана, не могући подносити славу и почасти које су јој указивале све сестре, и мучећи се због њихових извињавања, блажена Исидора кришом напусти манастир. А куда отиде, где се сакри, и где издахну, нико не зна до данашњега дана.

Такво беше житије ове потајне угоднице Божје, која под, видом јуродства као под неким покривалом тајно послужи Господу. Зато она сада прима награду од Господа на небу јавно, пред очима свих житеља небеских, са којима настањена, она слави Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога.

• Вера
•  

|