Zašto religija nije istinita?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мисли су веома озбиљна ствар само ако хоћеш да будеш разумно биће. То је цела наука како вежбати и управљати умом, само се нажалост скоро нигде не учи...

Vrlo lepa crtica.

 

Dodatak: uči se ali to nume niko da ti da, to je stvar svake ličnosti ponaosob, kako bi završio u bilo kakvom originalu, jednog smislenog mozaika.

 

Tako su podeljeni i talanti, da ne kažem talenti. Svaki originalan i poseban, bez kojeg nema celokupne savršene tvorevine.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Лењост је, пре свега, расипање, траћсње, распусност - скрханост наше визије и енергије, неспособност да сагледамо целину

 

To prevedeno na masturbiranje, znači da si samo zapalio šibicu i to ti je što ti je , umesto....  

[Volim_Sina_Bozjeg]

И сам Христос скреће пажњу описујући да не чини грех само онај који учини прељубу већ и онај који само пожели туђу жену/ она која пожели туђег мужа.

 

Vrlo jasno pustio si preljubu, djavla u srce upravo iz tog razloga što te opšte u tom momentu ne zanima, ni šta ta žena misli o tome. Ti hoćeš i to je to a to moramo priznati da nije niti cilj niti je podložno opravdanju. Ovde prosto puštaš preljubu u sebe van svakog miga ili nagoveštaja te tuđe žene.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Овако некако:

 

 

Само ти идеш у ћорку на крају...

Pa kad plaćaš možeš sve

[Volim_Sina_Bozjeg]

Мисли у значењу попуштања пред сопственим манама, неговања истих.

U šta mi pravoslavci verujemo

 

Si lud da drugi to proglase kao loše, pa onda će i oni morati da rade na sebi i približavati se sopstvenom boljem....

 

Ovako se pogledaš u ogledalo nasmeješ se, kažeš sebi lutko, kreneš izdeklarišeš par uopštenih motivacionih poruka, koje ne moraš da primenjuješ, jer je dovoljno da ih znaš napamet... milina.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Треба тема на двеста страна о томе - ум, мисли, емоције, страсти... Много велика и важна тема. За било кога.

Eto jedne od suštine Pravoslavlja, za one koji misle da je pravoslavlje jedna dosadna i nepotrebna grana života.

 

I da napomenem još nešto što je jako bitno. Kompletni zapisi u Pravoslavlju imaju daleko najsavršeniji, red, niz, da upotrebim reč lestvicu, gde se nadgrađuješ u nekom proverenom i brižno čuvanom sistemu, koji ti ne dozvoljava zaboravnost ranije naučenih stvari, nego ti upravo obogaćuje smisao svega prethodnog naučenog. Kontradiktornosti nema, razbacanih korisnih stvari takođe nema, prašine i tajne ne postoje, tajna učenja nisu nigde zaživela, nepotrebno razvodnjavanje, jedan haos u naglašavanju bitnog od manje bitnijih stvari, koje bi ti oduzele samo vreme, ne postoji....

 

Ako sam jasan...

 

Jako lepa tema izvinjavam se na mini maratonu ali juče nisam bio sa vama.....

[VaSa110]

Мада, такође стоји и то да је просто необјашњиво зашто је сексуалности посвећено толико негативне пажње од стране многих хришћана, потпуно несразмерно томе колико је она релативно безазлена у односу на друге грехе. Ипак је ретко ко сексуално зависан док смо сви ми (или 99%) често горди, често осуђујемо итд.

 

Preko tog nagona (jer je bazični) se lako kontrolišu i drže pod kontrolom ljudi (nije vezano samo za religiju).

[VaSa110]

Занима ме како се атеисти постављају према питању слободе, у смислу да ли и колико размишљају о томе колико смо ограничени и смета ли им то. Ја нисам бирао да будем баш ЈА, а не неко други, просто сам бачен у себе и данас сам такав какав јесам не због свог избора, него због случаја и/ или промисли.

 

Po mnogim stvarima smo ograničeni i naravno da mi smeta.

Ja jesam birao da budem ja i nisam bačen u sebe već sam se formirao praveći izbore-kompromise koje sam imao na raspolaganju. Neki izbori su bili dobri drugi loši ali JA sam ih birao i niko drugi mi nije kriv i odgovoran za moje postupke.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Religija je istinita za onoga koji veruje u njen pogled na svet.Za one koji ne veruju predstavlja ljudski konstrukt kojima se objasnjavanju poreklo i smisao sveta,

Problem je sto se religija ne zasniva na znanju i iskustvu vec na verovanju da je nesto takvo kako ga je odredjena religija opisala.

[Срђан Шијакињић]

Po mnogim stvarima smo ograničeni i naravno da mi smeta.

Ja jesam birao da budem ja i nisam bačen u sebe već sam se formirao praveći izbore-kompromise koje sam imao na raspolaganju. Neki izbori su bili dobri drugi loši ali JA sam ih birao i niko drugi mi nije kriv i odgovoran za moje postupke.

 

Врло дискутабилно. Бирао си свој темперамент, околину у којој ћеш одрастати, околину у којој ће се у првих неколико година твог живота формирати основне црте твоје личности итд? У тренутку у коме си донео први свој избор и направио први свој компромис, ти си већ био неко, већ си бирао на основу неких особина које си поседовао. Човек се не рађа као празна хартија...

[Срђан Шијакињић]

I opet ovo sto ja radim ne valja... "promasen cilj"...  Zasto?

 

Из перспективе "свакодневног благостања" ваља итекако.

 

Преширока је тема, у суштини ти можеш бити здрав, слободан и изванредан човек и без Бога. Бог је, како верујемо, потребан да бисмо развили наше биће до крајњих граница наших могућности, да бисмо се вечно усавршавали, а то је могуће само у - у суштини- мистичном (у смислу необјашњивом речима) односу са Богом, у Царсту Небеском. Ја лично верујем да је до стања у коме делује та речима неописива Божија енергија у човеку могуће доћи и посредним путем- путем љубави према људима, јер Бог је Љубав а људи су иконе Божије- да парафразирам Писмо: ко нахрани гладне, удели сиромашнима, посети болесне и оне у невољи, све то је заправо Христу учинио. 

 

Дакле, ти можеш бити феноменалан човек и ван Цркве, а машити циљ, утолико уколико ниси свестан шта је крајњи смисао људског бића- наравно из перспективе Цркве. Са друге стране, уколико си заиста феноменалан човек, који ставља друге испред себе и живи за љубав према ближњима и има добру вољу према људима генерално (у шта не сумњам) ти онда несвесно и погађаш циљ, и промашај се састоји у томе што не увиђаш да заправо неки циљ постоји и да га ти својим животом испуњаваш. 

 

Ово је само моје мишљење. Можда би неки у Цркви рекли да је промашај смисла неучествовање у заједници са Богом, кроз Цркву и причешће, шта год друго ми радили у животу. Не јер би били строги, самозадовољни и искључиви, већ јер би однос са Богом, стављали изнад сваке етике и сваког људског резона о добру и злу, као императив коме људска природа треба да тежи јер се само у сједињењу са Божијом природом долази до живота, а то сједињење је могуће само кроз Цркву и причешће. Теолози би ти објаснили боље.

[cloudking]

Из перспективе "свакодневног благостања" ваља итекако.

 

Преширока је тема, у суштини ти можеш бити здрав, слободан и изванредан човек и без Бога. Бог је, како верујемо, потребан да бисмо развили наше биће до крајњих граница наших могућности, да бисмо се вечно усавршавали, а то је могуће само у - у суштини- мистичном (у смислу необјашњивом речима) односу са Богом, у Царсту Небеском. Ја лично верујем да је до стања у коме делује та речима неописива Божија енергија у човеку могуће доћи и посредним путем- путем љубави према људима, јер Бог је Љубав а људи су иконе Божије- да парафразирам Писмо: ко нахрани гладне, удели сиромашнима, посети болесне и оне у невољи, све то је заправо Христу учинио. 

 

Дакле, ти можеш бити феноменалан човек и ван Цркве, а машити циљ, утолико уколико ниси свестан шта је крајњи смисао људског бића- наравно из перспективе Цркве. Са друге стране, уколико си заиста феноменалан човек, који ставља друге испред себе и живи за љубав према ближњима и има добру вољу према људима генерално (у шта не сумњам) ти онда несвесно и погађаш циљ, и промашај се састоји у томе што не увиђаш да заправо неки циљ постоји и да га ти својим животом испуњаваш. 

 

Ово је само моје мишљење. Можда би неки у Цркви рекли да је промаша смисла неучествовање у заједници са Богом, кроз Цркву и причешће, шта год друго ми радили у животу. Не јер би били строги, самозадовољни и искључиви, већ јер би однос са Богом, стављали изнад сваке етике и сваког људског резона о добру и злу, као императив коме људска природа треба да тежи јер се само у сједињењу са Божијом природом долази до живота, а то сједињење је могуће само кроз Цркву и причешће. Теолози би ти објаснили боље.

 

Hvala ti na ovom i ovakvom odgovoru.

I nemoj molim te da me upucujes na teologe , ti i par forumasa ste mi bolje  i cistije objasnili i (osvedocili) neke stvari nego svi teolozi na poukama od kojih neke smatram najpokvarenijim ljudima koje sam  na internetu ikada sreo...

[Срђан Шијакињић]

Hvala ti na ovom i ovakvom odgovoru.

I nemoj molim te da me upucujes na teologe , ti i par forumasa ste mi bolje  i cistije objasnili i (osvedocili) neke stvari nego svi teolozi na poukama od kojih neke smatram najpokvarenijim ljudima koje sam  na internetu ikada sreo...

 

Па пази, прво ја имам живаца да будем љубазан и опширан јер (надам се још врло кратко ) не радим ништа, а теолози имају и посао и породицу и све бриге које уз то иду. А и да се не лажемо, ти си према мени много љубазнији него према неким другим саговорницима.  Уосталом, само на овој теми су се Јанко и Плутон баш потрудили да објасне неке ствари, са пуно стрпљења. (Извињавам се ако сам неког испустио ко је учествовао.) 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Из перспективе "свакодневног благостања" ваља итекако.

 

Преширока је тема, у суштини ти можеш бити здрав, слободан и изванредан човек и без Бога. Бог је, како верујемо, потребан да бисмо развили наше биће до крајњих граница наших могућности, да бисмо се вечно усавршавали, а то је могуће само у - у суштини- мистичном (у смислу необјашњивом речима) односу са Богом, у Царсту Небеском. Ја лично верујем да је до стања у коме делује та речима неописива Божија енергија у човеку могуће доћи и посредним путем- путем љубави према људима, јер Бог је Љубав а људи су иконе Божије- да парафразирам Писмо: ко нахрани гладне, удели сиромашнима, посети болесне и оне у невољи, све то је заправо Христу учинио. 

 

Дакле, ти можеш бити феноменалан човек и ван Цркве, а машити циљ, утолико уколико ниси свестан шта је крајњи смисао људског бића- наравно из перспективе Цркве. Са друге стране, уколико си заиста феноменалан човек, који ставља друге испред себе и живи за љубав према ближњима и има добру вољу према људима генерално (у шта не сумњам) ти онда несвесно и погађаш циљ, и промашај се састоји у томе што не увиђаш да заправо неки циљ постоји и да га ти својим животом испуњаваш. 

 

Ово је само моје мишљење. Можда би неки у Цркви рекли да је промаша смисла неучествовање у заједници са Богом, кроз Цркву и причешће, шта год друго ми радили у животу. Не јер би били строги, самозадовољни и искључиви, већ јер би однос са Богом, стављали изнад сваке етике и сваког људског резона о добру и злу, као императив коме људска природа треба да тежи јер се само у сједињењу са Божијом природом долази до живота, а то сједињење је могуће само кроз Цркву и причешће. Теолози би ти објаснили боље.

Da li taj odnos moze da ostvari van Crkve?Recimo covek se moli u svojoj kleti kako Hristos i preporucuje.Zasto je neophodna Crkva kao posrednik izmedju Hrista i ljudi?Ili po tebi ona uopste i nije neophodna?

[Срђан Шијакињић]

Da li taj odnos moze da ostvari van Crkve?Recimo covek se moli u svojoj kleti kako Hristos i preporucuje.Zasto je neophodna Crkva kao posrednik izmedju Hrista i ljudi?Ili po tebi ona uopste i nije neophodna?

 

Ја лично мислим да може, али да се сигурније и брже остварује у Цркви. Можеш ти да једеш у мензи и кашиком салату, кад заборавиш жетон, али лакше иде са виљушком.  

 

Додуше Црква (ако не грешим) учи нешто што би се могло описати кроз речи патријарха Павла: Црква је брод на узбурканом мору, они на њему су безбедни а они који су у води- само Бог зна шта бива са њима, можда се спасе можда не. Парафразирао сам.

 

Зашто је потребна Црква и обреди, не бих знао тачно да ти кажем а да не буде само моје лично нагађање.