Ликери

[Данче*]

Чоколадни ликер

Састојци
1,5 л млека
500 г шећера
500 мл белог рума
2 Пудинга чоколада
100 г какаа
1 Ванилин шећер

 

Припрема
Време припреме:
    30 мин

 

Пудинг и какао размутите у 300 мл хладног млека, а преостало млеко прокувајте. У кипуће млеко додајте шећер, ванилин шећер и кратко прокувајте док се шећер не отопи.Додајте пудинг и какао, па их  мешајте 2-3 минуте. У врућу смесу додајте рум, промешајте и охладите. Охлађени ликер улијте у одговарајуће боце и ставите на хладно место.

 

http://www.coolinarika.com/recept/cokoladni-liker/
 

[Zayron]

Superbrzi recept za jajčani liker

 

Jednostavni i ne mnogo skup recept za domaći za eierkonjak, liker od jaja na hladno, glavno za muške koji se ne vole puno s tim pipmplat, za ženske koje nemaju vremana i za iznenadne posjete, najviše za one koji isto kao i ja sve rade u posljednji čas. Recimo imate kod kuće već nekakav taj rum ili konjak ali biste htjeli ponudit gostima i neko svečanije piće.

 

Vaječný likér

 

Sastojci - ingredijence:

 

1/2 litra ruma, konjaka, rakije

6 supenih kašika šećera u prahu (štaub šećer)

1 konzerva kondenzovanog mlijeka oko 400 grama,

nadjite nešto slično tome, što se prodaje kod vas u Srbiji.

http://www.akcniceny.cz/detail/kondenzovane-mleko-salko-234199/

http://www.laktos.cz/de/stranka-slazene-kondenzovane-mleko-laktos-400g-9-tuku-plech-42

1 kesica vanilin šećera

6 žumanjaca od jaja

 

Način pripremanja je na videu.

Kuhinjskim robotom ili ručnim mixerom.

Mixat 5 minuta minimalno, 5 - 8 min robotom.

Ručnim najbolje 10 minuta.

 

 

A ovo je recept za one koji imaju vremena:

Eier liker iliti liker od jaja

http://www.coolinarika.com/recept/eier-liker-iliti-liker-od-jaja/

[Иван Ивковић]

Ликер од матичњака

 

http://serbianforum.org/threads/zacinsko-i-lekovito-bilje.278877/page-19

Помаже у случају несанице и тахикардије.


Састојци

1l домаће лозове ракије 50% вол.
0.5kg шећера
листови матичњака опрани и просушени, количина по жељи
1 тегла од 2.5 кг

 

Припрема

Време припреме: 1 min
Тежина: Једноставно

Шећер, ракија и листови матичњака се ставе у теглу. Тегла иде на топло али не на дирекно сунце. Редовно се протресе да се шећер растопи - сваки дан. После отприлике 1 месец се процеди и флашира.

Може стајати и мање и више то процените по боји (а зависи и од топлоте)


Послуживање

Препорука - са мало леда и кришком лимуна.
Ово је верзија за конзумирање мање количине. Ко хоће да попије више нек користи слабију ракију или нека разблажи водом.

[Иван Ивковић]

Апсинт је ликер који се производи од аниса, пелена и шећера, а садржи и до 72 процента алкохола.

Наводно га је први пут произвео др. Пјер Ординер (Pierre Ordinaire) 1792. године као лек против дизентерије и маларије и назвао га Artemisia Absinthium. Напитак убрзо добија надимак La Fée Verte или „зелена вила“, због своје специфичне боје. Овај лек убрзо постаје омиљено пиће, поготово међу француским војницима у Северној Африци, који су у апсинт почели да додају анис да му поправе укус.

 

Апсинт почиње да стиче све већу популарност и ускоро га прихватају уметници и припадници високог друштва. Највећу популарност доживљава у периоду од 1880. до 1914, а само 1910. попијено је више од 36 милиона литара овог пића. Осим у Француској, конзумирање апсинта брзо се проширило и у Сједињеним државама, највише у Њу Орлеансу, граду с француским коренима. Америчке власти забрањују апсинт 1912. због велика броја алкохоличара, а 1920. започиње доба прохибиције, потпуне забране алкохола.

 

Следећи пример САД, ускоро и остале државе забрањују апсинт, а Француска уводи забрану 1915. Но пиће је било толико популарно да се и даље продавало. Произвођачи су се на разне начине довијали како прикрити чињеницу да продају апсинт. Неки су ишли чак толико далеко да су апсинт продавали као тоник за косу. Занимљиво је да апсинт никада није био забрањиван у Уједињеном Краљевству, нити у Шпанији.

Француска, међутим, поново обнавља производњу тог славног контроверзног пића. Тако Франсоа Ги (Francois Guy), наследник познате дестилерије из Понтарлијера, поновно почиње да производи апсинт, но његов напитак мора бити знатно блажи од својих „оригиналних“ претходника. У литру пића количина тујонеа – неуротоксина који је главни кривац за халуцинације уживатеља апсинта - не сме бити већа од 10 mg.

 

 

 

Апсинт се пије на специфичан начин. У високу чашу улије се мало апсинта, а затим се на кашичицу у којој је шећер, лагано долива ледена вода, која мора да полако капље у чашу с апсинтом. Свака кап претвара се у бљештавобелу пахуљицу у зеленом апсинту. Шећер служи за ублажавање горчине пелина, а сама метода припремања даје пићу додатну чар. Њо Орлеанс олд апсинт хаус била је позната по великој фонтани из које је стално капала хладна вода у чаше с апсинтом.

 

Многи уметници и познате личности обожавали су апсинт. Сликар Тулуз Лотрек (Toulouse-Lautrec) радио је посебан коктел, који је назвао un tremblement de terre (потрес), а који се састојао од апсинта и коњака. Уместо воде, апсинт може да се меша и са црним или белим вином, а неки га пију чистог. Оскар Вајлд (Oscar Wilde), један од уживалаца овог необичног пића, једном је написао: „Први степен опијања апсинтом није ништа посебно, у другом вам се почињу да привиђају чудовишне и окрутне ствари, али ако издржите, на крају ћете доћи до завршног ступња и тада ћете видети ствари које желите да видите - прекрасне, неописиве ствари“.

[Иван Ивковић]

Један од разлога посебности апсинта је и начин његовог служења и конзумирања. Нећете осетити његово право дејство ако га тргнете из обичне чаше или потегнете из флајке. Због својих специјалних својстава праву чар апсинта осетићете ако га конзумирате на прави начин, и ако имате све потребне „алатке“. Поред апсинта, наравно, потребни су вам и чашица, кашика са рупом по могућству, шећер у коцки, мало леда по жељи и упаљач или шибица.

 

 

У чашу успете дозу апсинта, и по жељи ставите леда. У чашу потопите кашику са коцком шећера а потом извадите коцку, запалите и оставите у кашици да кроз рупу капље у апсинт, а потом поново вратите коцку у апсинт, па извадите. Потребно је да се коцка скроз карамелизује како би процес био завршен. Такође, у апсинт је пожељно додавати и хладну воду, а колико је битан тај процес говори и чињеница да је у Њу Орлеансу постојала фонтана из које је стално капала хладна вода у чаше са Апсинтом.

 

 

Ван Гогово ухо

О апсинту круже разне приче – како изазива лудило, епилепсију, халуцинације, и како може да буде смртоносан. Не постоје докази за такве тврдње, али постоје индиције да, ако се апсинт конзумира у нестабилним психолошким стањима, може да проузрокоје неочекиване и сулуде реакције код конзумената. Као што смо рекли, велики љубитељи апсинта су били уметници, и за једног се свакако може рећи да га је прославио.

Винсент Ван Гог је најбољи пример како је једна лабилна личност у сусрету са апсинтом доживела право помрачење ума…и због тога је себи одсекао комад уха! У периоду интензивног конзумирања апсинта, он се дружио са Гогеном, великим сликаром са којим се није најбоље слагао, заједно су пили апсинт, а Ван Гог је управо њега напао жилетом у растројству које је проузроковано мешавином апсинта и епилептичних напада. Касније је истим тим жилетом себи одсекао комад уха и однео га локалној проститутки…за успомену!

 

 

То је сигурно најекстремнији љубитељ овог пића, али било је у историји много признатих уметника и интелектуалаца који су апсинт користили у праве сврхе – као инспирацију. Па је тако Ернест Хемингвеј написао „За ким звона звоне“, управо у периоду конзумирања апсинта. Чак су се и на Пикасовим сликама могли пронаћи зелени мотиви инспирисани апсинтом, а један од најзагриженијих је био и Едгар Алан По.

 

 

Менсон, Леми, Хилари…

Апсинт је пронашао своје место и у популарној култури, па је тако Мерилин Менсон посветио једну песму апсинту, а заједно са Џони Депом воли да приређује такозване „апсинт журке“. Међу познатима ту је и Леми из Моторхеда и, веровали или не, Хилари Клинтон. Она је ухваћена са чашицом апсинта за време посете Чешкој.

Све у свему, много је разлога који ће вас навести да једном ослободите зелену вилу из боце, и ми не желимо да будемо ти који су вас наговорили да то урадите, али ако већ толико желите, онда ваља да вам препоручимо шта је квалитетно а шта је шкарт.

 

Мерилин Менсон производи свој апринт под називом “Mansinthe”

 

Познаваоци препоручују чешки „Hill’s“, „King of Spirits“, „Sebor“, или „Logan 100“ (са 100 мг тијона). Ту је и француски "La Fee" и швајцарски "Absinthe King". Такође избегавајте увозне боце на којима пише Абсинтх уместо Абсинтхе. Бројни су и рецепти за кућно прављење апсинта, али то вам овај пут нећемо написати – шансе да нешто погрешно смутите су велике и не желимо да се касније нама обраћате како би вам надокнадили мањак уха са којим сте се пробудили.

Свакако саветујемо свима да га пробају, оцене, поделе са нама искуства или лудорије које су доживели, па да закључимо да ли вила стварно станује у зеленој боци или ипак у домаћем казану.

 

http://www.muskimagazin.com/2012/09/28/apsint-osobine-koje-nisu-zapisane-na-boci/

[Снежана]

Famous Absinthe Drinkers

 

At the height of absinthe’s popularity on through to its eventual banishment, the drink was considered both a miracle tonic and a criminal scourge, depending on your perspective. While little of the alleged psychoactive or hallucinatory aspects of absinthe have been explained by science, what we do know is that the drink touched the lives and influenced the work of many an artist, writer, and intellectual. Below you’ll find a list of the major absinthe aficionados in whose life and work were inspired to take up pen or paintbrush thanks to The Green Lady.

 

Vincent Van Gogh (1853-1890)         

 

Van Gogh’s love affair with absinthe is considered to be he most famed in history. It is rumored that not only did Van Gogh enjoy absinthe to the extreme, but that he also devoured the oils and turpentines used in his paintings. Speculation about the odd lighting effects in Van Gogh’s work is sometimes attributed to a case of epilepsy. Accurate medical diagnoses of Van Gogh’s various conditions is unavailable, but Van Gogh scholars tend to agree that he displayed, not only in his work but also in his letters, all the signs of a full-blown absinthe alcoholic. What we can say for sure about Van Gogh is limited to this: that he was as exceptionally troubled as he was brilliant.
 

 

 

Oscar Wilde (1854 – 1900)         

 

One of the English language’s most quotable writers, Wilde was a professed alcoholic and devotee of absinthe. Wilde’s stage plays, poems, and short stories gained him celebrity status not only in his native Ireland but also in Continental Europe. From his post as foremost writer of his day, Wilde referred often to absinthe as a boost to the creative process. One of Wilde’s most famous quips about absinthe speaks to his love of tragic irony, and goes as follows: “After the first glass of absinthe you see things as you wish they were. After the second, you see things as they are not. Finally, you see things as they really are, and that is the most horrible thing in the world.”
 

 

 

Charles Cros (1842-1888)         

 

Charles Cros was a renaissance man: painter, poet, physicist, chemist, musician, and inventor. The Frenchman is said to have invented an early model of the phonograph, though he lacked the funds to secure a patent or production facility. Cros’ use of absinthe is notorious. He regularly drank up to 20 absinthes a day, and was known to regulars at Paris’ legendary absinthe cafés as a bon vivant, partying long into the next day. Whether Cros’ work was heightened or hindered by absinthe is somewhat irrelevant, due to the many accomplishments he enjoyed in his life.
 

 

 

Charles Baudelaire (1821 – 1867)         

The man who all but defined artistic decadence, Baudelaire’s best known work includes a poem entitled “Get Drunk!” that mentions the use of absinthe. Baudelaire’s main accomplishments are in the fields of poetry and art criticism, but he also wrote thoroughly emotional political tracts, dramas, and novellas. Baudelaire’s life was an extravagant one: he lived well beyond his means and drank far beyond the capacity of his body and pocketbook. For Baudelaire, trips to the poorhouse were followed up by trips to the café. He eventually died, young even by 19th Century standards, due to a combination of seizure and the ravages done to the writer’s body by his regular use of laudanum, opium, and drink.

 

 

Paul Marie Verlaine (1844-1896)         

 

Art-school staple, poet Verlaine is said to have drank himself to death and damned his drink of choice, beloved absinthe, from the death-bed. Verlaine’s troubled sexuality and substance abuse are the stuff of legend – in a rare meeting of the minds, Verlaine and fellow poet Arthur Rimbaud shared a bed for some time – and his devotion to absinthe was apparently unconditional, as he wrote extensively about the virtues of the drink. Through the lean and mean times of his later years, Verlaine kicked all other habits but absinthe. In a twist befitting the content of his work, Verlaine damned the very drink that many claim did him in – while sneaking kisses of la fee verte from his death-bed.
 

 

 

Arthur Rimbaud (1855-1891)         

 

The young, talented poet Rimbaud fell in love with fellow poet Verlaine soon after his arrival in Paris. Rimbaud also developed a parallel fondness for Verlaine’s drink of choice: absinthe. His artistic life ended as abruptly as his relationship with Verlaine. The story goes that Verlaine, in a fit of madness, shot the young Rimbaud, and the two parted ways forever after. Verlaine went in and out of poorhouses while Rimbaud gave up writing, absinthe, and the bohemian life for the military.
 

 

 

Guy de Maupassant (1850 – 1893)         

 

Considered by scholars to be the father of the modern short story, Guy de Maupassant was a French writer known for efficient prose and a style that championed brevity above all, much like a later writer and absinthe devotee, Ernest Hemingway. In de Maupassant’s “A Queer Night in Paris,” the writer describes the sensations associated with absinthe in the streets of Paris.
 

 

 

Alfred Jarry (1873-1907)         

 

An eccentric author with exotic tastes, Jarry’s landmark work is the French absurdist play, Ubu Roi. Jarry’s use of absinthe and its relationship to his work is renowned: Jarry is said to have been one of, we can only presume, very few absinthe devotees of the time who drank the stuff straight, foregoing the traditional combination with water and sugar. Jarry’s Ubu Roi, and its foul feature, the character Pere Ubu, have long been used to solidify arguments that regular absinthe use will drive a person to insanity. Jarry saw it another way. His professed goal was to use absinthe to “fuse together the dream and reality, art and lifestyle.”
 

 

 

Ernest Hemingway (1899-1961)    

 

Hemingway and absinthe make for a direct correlation in the minds of readers in the 20th Century and today. Absinthe features prominently in much of Hemingway’s work, including: For Whom The Bell Tolls, where the protagonist turns to absinthe as a substitute for the poor quality of the local liquors; The Sun Also Rises, about a sojourn to Spain in which Pernod is the drink of choice for the traveling party; and the short story, “Hills Like White Elephants,” where abortion is considered over drinks of absinthe at a train depot. Hemingway’s famed use of absinthe comes as a bit of a puzzle, due to the fact that it was banned in much of the Western world when he was in his teenage years, but the likely case is that he was able to stock up on trips to Cuba and Spain, where he famously participated in the running of the bulls.

 

 

Marilyn Manson (1969 - )         

 

A uniquely American celebrity, Marilyn Manson is by far today’s most famous absinthe devotee. The musician and artist known for his grotesque stage persona – inspired, in part, by Jarry’s Pere Ubu character – has claimed absinthe, in addition to the exhaustive use of illicit drugs, to be an influence on his creative process. Manson’s love for absinthe is so strong that, thanks to the recently loosened restrictions on the production and distribution of the drink, he has gone on to develop his own brand, Mansinthe. Manson’s brand of absinthe is available in the United States, and in 2008 Mansinthe won the Gold Medal at the San Francisco World Spirits Competition.
 

 

http://www.absinthe101.com/famous.html

[Иван Ивковић]

Не желим да се сећам.

Дрмни једно добро пићенце...

 

 

Famous Absinthe Drinkers

 

Да не заборавимо Стринберга...

 

August Strindberg, 1849-1912    

 

Swedish playwright, novelist, and short-story writer, who combined psychology and Naturalism in a new kind of European drama that evolved into Expressionist drama. His play Miss Julie (1888) remains today the most concentrated example of the first step in the development of Modern drama because it shattered old illusions about the meaning and worth of human existence and 19th century assumptions about the way existence could be presented in theater.

During his years in Paris in the 1880's he came across absinthe, just as every other person in France around that time. A drink he came to both love and hate and mention in several of his works...

Опширније на адреси: http://www.absinthe.se/absinthe-drinkers/august-strindberg.

[Данче*]

Pomoravka

 

Sastojci 8 osoba

• 350 ml rose vino
• 250 g šećera
• 350 g očišćenih jagoda
• 100 ml votke ili rakije

Priprema

1. Zagrejati vino na veoma niskoj temperaturi.Jagode oprati,očistiti i osušiti.Raseći ih na pola ili četvrtine.

   

2. Zagrejano vino preliti preko jagoda, poklopiti šerpicu i ostaviti da stoji 48 sati.

   

3. Posle 48 sati, procediti tečnost sa jagodama i dobro iscediti. Možete jagode pojesti, samo pazite da se ne napijete.

   Šerpicu sa tečnošću staviti da provri, dodati šećer,skloniti sa šporeta i mešati dok se šećer ne otopi.

   Ostaviti da se ohladi. U ohlađenu tečnost dodati vodku,promešati i uživati u likeru.

   

4. Živeli!!!!

   

Posluživanje

Ja sam koristila crveno vino jer nisam imala rose,mrzelo me da idem u prodavnicu, nema nikakve razlike, osim u boji, čak mi je ova boja lepša. Izbor je vaš.Možete ga poslužiti sa kockicama leda ili bez.

 

http://www.coolinarika.com/recept/867785/

[Иван Ивковић]

Liker od malina

 

 

 

 

Sastojci

• 1 kg malina
• 600 gr kristal šećera
• 1 l žestokog alkoholnog pića

Priprema

1. Oprane maline stavite u odgovarajući stakleni sud (teglu) i pospite šećerom.
2. Nalijte alkoholno piće „da ogrezne“.
3. Poklopite i ostavite na suncu četrdeset dana. Mi smo koristili pola vodke i pola lozovače.
4. Procedite i dodajte ostatak alkoholnog pića pa razlijte u flaše.

http://srbijanatanjiru.com/malinovaca-liker-liker-od-malina/

 

Savet: „Pijane maline“ iskoristite za neki ukusan kolač.

 

 

Još neke varijacije na temu...

http://www.coolinarika.com/recept/884175/

http://www.coolinarika.com/recept/771741/

http://www.coolinarika.com/recept/768055/

[Dragi]

Drevno narodno piće, medovina, u Nemce kažu i Honigwein, med od vina, delue mi malo kao kuvano vino ili... 
 

 

Mead - Wikipedia

EN.WIKIPEDIA.ORG