Однос друштва према инвалидима

[Драгана Милошевић]

Tretman cerebralne paralize

Budući da nema dva ista deteta s cerebralnom paralizom potreban je individualni program osposobljavanja. Svaki program se sprovodi pojedinačno i prilagođen je stanju deteta, a može biti izmenjen u skladu sa dostignutim razvojem, što procenjuju članovi tima u toku tretmana.

Fizikalni terapeut, radni terapeut i govorni terapeut nastojaće da poboljšaju: držanja tela (sedenje, stajanje, kretanje). Posebna pažnja se pridaje razvitku mišljenja, govora, komunikacije i korigovanju vida. Dete se takođe uči hranjenju, oblašenju, a krajnji cilj je postići najviši stepen samostalnosti (onaj koji je moguć). Školovanje zavisi od stepena dostignutog razvoja deteta.

Delotvornost fizikalnog tretmana zavisi od težine oštećenja mozga, od postojanja drugih oštećenja (kao što su malformacije i defekti čula, epilepsija i drugo) i od samog tretmana, od  vremena kada je započet, koliko je ciljan i kakvim se intenzitetom provodi.

[Драгана Милошевић]

DIRLJIVO PRIJATELJSTVO Vajar i dečak ometen u razvoju razgovaraju pomoću boje i olovke! (FOTO)

 

Komunicirajući pomoću boja i crteža jedan mladić ometen u razvoju i njegov učitelj vajar, razvili su dirljivo prijateljstvo. Iz tog višegodišnjeg druženja, prepunog razumevanja, poštovanja i ljubavi nastale su neobične slike, stvorene nesigurnom rukom momka koji od svog rođenja boluje od cerebralne paralize.

 

Neobično prijateljstvo dva Lazarevčanina, vajara Dušana Rajšića (43) i Miloša Živkovića (25) započelo je pre deset godina u sklopu umetničkog projekta u kome su učestvovala deca ometena u razvoju. Prvo su zajedno posećivali muzeje, pozorišne predstave i galerije, a onda je u svom ateljeu Rajšić njegove nove drugare počeo da podučava osnovnim tehnikama slikanja i vajanja.

 

 

Miloš se najstrastvenije prihvatio olovke, četkice i gline. Ja sam crtao, a on bojio ili sam pred njega iznosio komade grubo obrađene gline u koje je on prstima utiskivao lična osećanja. Bio je to naš jedinstven duhovni kod koji nam je pomogao da se u potpunosti upoznamo - objašnjava Rajšić.

U svemu im je pomogla i Miloševa majka Milena Raković, koja je s teškom sinovljevom bolešću suočena od njegovog rođenja. Godine upornog vežbanja i vrlo složenih psihofizičkih terapija doprinele su da Miloš bude samostalan, ali mu je druženje s Rajšićem i bavljenje slikarstvom omogućilo duhovnu nadgradnju.

- Zbog prirode bolesti Miloš nije u mogućnosti da se usresredi na jedan određen posao, ali je zato u stanju da satima neprekidno slika - kaže Milena.
Nedavno je u lazarevačkoj galeriji „Simonida“ otvorena prva Miloševa samostalna izložba slika. Mladi umetnik je bio presrećan.

 

- Super se osećam, lepo je što su svi one koje sam pozvao došli na moju izložbu. Biću i na televiziji - ushićeno se razmetao mladi umetnik dok je lokalnoj televizijskog stanici davao svoj prvi inervju.

Rajšić kaže da je ovo prvi korak i da će se njegova mala grupa odabranih umetnika, štićenika opštinskog Centra za decu i omladinu ometenu u razvoju, uskoro u javnosti predstaviti s novim umetničkim projektima.

-Počeli smo da radimo s recikliranim materijalima, odbačenim kartonskim kutijama, najlonskim kesama, starim cipelama... od kojih zajedno stvaramo neviđena umetnička remek-dela. U pripremi su i kalupi za gradske suvenire u koje će moji mladi saradnici utiskivati glinu - otkriva nove planove vajar iz Lazarevca.

Uskoro stalna prodajna izložba

U galeriji „Simonida“, koja se nalazi u lazerevačkom Centru za kulturu, uskoro će biti otvorena stalna prodajna izložba Rajšićevih neobičnih slikara. Ovde će se prodavati i porculanski suveniri grada Lazarevca u čijoj će izradi takođe učestvovati štićenici Centra za decu i omladinu ometenu u razvoju.

 

http://www.alo.rs/vesti/reportaza-srbija/vajar-i-decak-ometen-u-razvoju-razgovaraju-pomocu-boje-i-olovke-foto/75947

[Драгана Милошевић]

Одличан пример укључивања у нормалне токове живота.

[Драгана Милошевић]

Ljudi zaziru od invalida

 

U Srbiji je juče obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, ali to je samo jedan dan u godini, pa ni tada se položaj osoba sa posebnim potrebama vidno ne popravlja. Tako bar tvrdi Nemanja Filipović (25), koji je zbog greške lekara, dok je još bio u inkubatoru, postao invalid.

 

- Mnogim ljudima kao što sam ja glavni je problem to što nemaju normalan pristup društvu. Živim sa roditeljima, pa se oni trude da mi pomognu u svemu, imam i mnogo prijatelja. Ipak sam primetio da mnogi imaju predrasude i zaziru od invalida. Nemam ništa protiv da me neko zove invalidom ili osobom sa posebnim potrebama, ja se ne stidim svog stanja, naravno ako iza toga ne stoji sažaljevanje, podsmevanje ili želja za uvredom - priča Nemanja Filipović, koji kao nepokretno lice vodi borbu sa životom u Srbiji.

Pored problema nezaposlenosti i minimalnih prihoda u vidu invalidske penzije, možda i najveći problem jeste nemogućnost pristupa javnim objektima. Na nekim mestima u gradu postoji prilaz za invalide koji nije za upotrebu jer je prolaz previše strm i toliko uzak da kolica ne mogu da prođu.

- Trotoari, prevoz, rampa za kolica, sve nas to koči ukoliko nije uređeno tako da možemo i mi da prođemo. Uvek razmišljam kada idem na mesta na koja do sada nisam išao da li imam dobar prilaz. Ujutru, kada poželim da odem sam do pekare, treba mi pola sata za ono što osobi koja se normalno kreće treba pet minuta - kaže Nemanja za „Alo!“ i dodaje da postoje ljudi koji zbog nemogućnosti kretanja ne izlaze iz svojih stanova.

- Nije u pitanju mali broj invalida koji ne izlaze napolje. To je zbog slabe podrške porodice, koja je ključna u celoj priči. Mnogi ne izlaze jer u zgradi nemaju lift ili nemaju mogućnost izlaska kroz garaže, kao ni rampu za kolica - objašnjava Nemanja.

http://www.alo.rs/vesti/reportaza-srbija/ljudi-zaziru-od-invalida/76404

[Драгана Милошевић]

3.децембар - Међународни дан особа са инвалидитетом

[Samo Ana]

Sirota duša. Nisam čula za nju do sad. Kako bi mogli da joj pomognemo? Pretpostavljam da joj treba nešto konkretno.

[МилошБГ]

Gospode...pomozi Neveni...

[Kaludjerovic Sreten]

Bog je cuvao, stvarno sirota dusa, to je zalosno ,da je niko dosad ne poseti i pomogne malo,zalosno

[Богдан_]

Еј, животе муко, кад ћеш бити друг?! - рече једном мој сестрић кад сам га изгрдио за неку ствар. Прво сам се тога сетио.

 

Треба јој храброст за даљу борбу! Ко то може да пружи, тај је човек. Један пријатељ је доста ако је заједница истинска, а ми се залуђујемо тиме да се допаднемо многима!

[Ненад Р.]

Напаћена душа које је сурово друштво одбацило .Како се односимо према слабијим болесним , то сведочи какви смо људи . 

Боже помози сиротој и напаћеној Невени и помози јој да се избори са својим проблемима и да јој живот буде бољи на даље . Амин.

[Adelaida]

A, da mozda neko ko zivi u Beogradu i okolini, ode da je obidje, pa da porazgovara sa njom, da je pitamo sta joj je najneophodnije...za pocetak topla ljudska rec i osmeh, podrska IN VIVO a ne preko interneta...mozda vise pomogne od polemisanja...Dela braco i sestre, dela a ne reci. 

[VaSa110]

Automatski mi pade na pamet ona tema oko koje smo "razgovarali".

[Ненад Р.]

Сведоци смо да људи у већини случајева , врше дискриминацију особа које због својих недостатка , нису способне да се уклопе у систем и које не могу бити продуктивне као здрави људи .

Они су често ( наравно не увек ) изложени не разумевању , дискриминацији и подсмеху  јер се због својих проблема не уклапају у друштво. 

Такве особе , веома тешко налазе пријатеље које ће да им приђу и које ће да разумеју њихове проблеме који су веома велики .

Такве особе се веома тешко добивају посао и ако су у неким стварима бољи у односу на просечног , здравог човека . 

Такве особе су гурнуте на маргини друштва , повлаче се у себе и њихов живот је прави пакао .

Треба да дигнемо глас против тога . Људи треба на хумани начин да се односи према тим људима и да им помогну да релативно , нормално живе и да их друштво прихвати .

Они имају право на живот достојног човека и треба им пружити прилику.

[Млађони]

Mislim da bi bilo dobro pomenuti i zloupotrebe privilegija koje dobijaju invlidi, za ličnu korist.... naprimer registracije na invlida i lepljenje "invalid" nalepnice pa parkirnje n mestima za invalide. Zaista jedno sramotno ponašanje.

[Ненад Р.]

А зашто Млађони у старту спамујеш и скрећеш тему на другу страну ?

Да ли си некада покушао да себе ставиш у њихову кожу ?

Дали си имао прилике да разговараш са таквим људима ?

Ја јесам 

Ја не кажем да те злоупотребе нема , али сам сигуран да је то ради мали број људи и дефинитивно ова тема се не бави са тиме.

Овај форум има своју мисију и сматрам да треба да се отворе овакве теме људима који су заиста жртве неправди , а не односи се на оне који на било какав начин нешто злоупотребљавају.