Да ли је покајани разбојник на крсту свет?

[Guest]

 

Ето, био је злочинац, убијао, радио свакакве зле ствари... једном речју био је разбојник.

 

Е, читајући Писмо видимо да га је Господ помиловао и рекао му да ће још данас (тог дана) бити са Њим у Рају.

 

 

Постављам питање: Да ли је разбојник свет? Ако није- како може да буде у Рају, а ако јесте- које је он то моралне квалитете имао?

 

 

Извол'те

[Midrash]

Zavisi šta smatraš pod "svet". Ako misliš o liturgijskom slavljenju, Crkva ga nije stavila u kalendar a ako govorimo o svetosti kao milosti Božjoj, koja se daruje ljudima koji je prihvate, onda je svakako svet, kao i svi koji prihvate Isusa i pokaju se za svoje grehe. Svi koji uđu u Kraljevstvo su sveti jer pripadaju Bogu. Svetost, reč, to i znači - odvojenost od ovoga sveta i pripadanje Bogu.

 

Koje je moralne kvalitete imao?... Pokajao se i dao slavu Bogu.

[Ненад Р.]

Он није свет , само су му опроштени греси , зато што се на крају искрено покајао . Урадио је подвиг који изузетно малом броју људи пошло за руком јер искрено покајање је страшно тешко и мора да се човек промени из самог , корена (дубине душе ), у супротном , само прави већи грех или што Господ каже ,,  Уста кажу једно , а срце друго "

Значи да је имао квалитет да се искрено покаје .

[Дејан]

Нисам доша до закључка да се ми Правсолавни бавимо морализмом.

Ко год да се спасио, тај је свет.

[Дејан]

Он није свет , само су му опроштени греси , зато што се на крају искрено покајао . Урадио је подвиг који изузетно малом броју људи пошло за руком јер искрено покајање је страшно тешко и мора да се човек промени из самог , корена (дубине душе ), у супротном , само прави већи грех или што Господ каже ,,  Уста кажу једно , а срце друго "

 

Неко се покаје на средини живота, неко на крају.

Неко се промени,преуми, из корена на неком делу живота, неко на крају.

И  ми се исповедамо и опраштају нам се греси али не знамо шта ће бити на крају.

Њему је Господ рекао да ће бити с њим у Рају, за нас је , још увек, врло упитно да ли ћемо чути исте речи.

Свети људи су они за које са сигурнођћу знамо да су се спасили.

[Данче*]

Да ли је разбојник свет? Ако није- како може да буде у Рају, а ако јесте- које је он то моралне квалитете имао?

 

Када божанска породица бежаше испред мача Иродова за Мисир, искочише разбојници на друм c намером да штогод опљачкају. Праведни Јосиф вођаше једно магаре, на коме беше нешто ствари, и на коме Пресвета Богородица са Сином својим на грудима јахаше. Разбојници ухватише магаре да одведу. У томе приђе један од разбојника Богоматери да види шта то она држи на грудима. Видевши Дете Христа, разбојник се задиви необичној красоти Његовој, па у дивљењу рече: „Кад би Бог узео на себе тело човечје, не би био лепши од овог детета!“ И нареди тај разбојник осталим друговима својим да ништа не узимају од ових путника. Испуњена благодарношћу према овако великодушном разбојнику Пресвета Дјева рече му: „Знај, да ћe те ово Дете наградити добром наградом зато што си га данас сачувао“.

 

После тридесет и три године тај исти разбојник за злочине своје висио је на крсту распет c десне стране Крста Христовога. Његово је име Дисмаз, док је име онога разбојника c леве стране Гестас. Гледајући у Христа Господа невино распетог, Дисмаз се покаја за сва зла живота свога, па докле Гестас хуљаше на Господа, Дисмаз га брањаше говорећи: он никаква зла није учинио. Дисмаз је дакле, онај благоразумни разбојник, коме Господ рече: данас ћеш бити са мном у Рају (Лк. 23, 41—43).

И тако Господ дарова Рај ономе, који Њега у детињству поштеди.

[Ненад Р.]

Дани . ја за ту причу први пут чујем .

[kordun]

Нисам доша до закључка да се ми Правсолавни бавимо морализмом.

Ко год да се спасио, тај је свет.

 

zemljace moralizam je naturanje svog morala drugima, a nije posjedovanje istog koji je osnova za sve, nema spasenja duse ako nisi dobar, moralan covjek, makar na kraju to da postanes, pokajanje je dovodjenje sebe na auto put morala i zaljenjenm sto na njemu nisi bio cijelo vreme

[Баба]

zemljace moralizam je naturanje svog morala drugima, a nije posjedovanje istog koji je osnova za sve, nema spasenja duse ako nisi dobar , moralan covjek

 

Ima

[kordun]

Ima

 

kako ima spasenja ako je neko neetican pokvaren, pojasni

[Guest]

@@Дани,

 

Mislim da ovo nema veze sa samom temom, tj. sa postavljenim pitanjem. Takodje, imam otpuno pravo da ovo osporim kao cinjenicu.

 

Pitanje je u necem drugom. 

[Broken]

Ако Дух Свети освећује човека а без наитија Духа Светог нема истинског покајања као ни могућности да у Исусу препознамо Христа, онда, чини ми се разбојника можемо назвати светим. Да је могао да сиђе са крста и настави свој живот вероватно би га живео као нови човек.

[Дејан]

zemljace moralizam je naturanje svog morala drugima, a nije posjedovanje istog koji je osnova za sve, nema spasenja duse ako nisi dobar, moralan covjek, makar na kraju to da postanes, pokajanje je dovodjenje sebe na auto put morala i zaljenjenm sto na njemu nisi bio cijelo vreme

 

zato i kažem, ima nemoralnih ljudi a dobri su ljudi, moralni ljudi su najčešće patološki arogantni.

niko ne odbacuje moral, smao ga jasno pozicionira.

[Баба]

Пример:

 

Сигурно си на нету видео етиопске Хришћане православце.

 

 

 

Рецимо њихов појам о моралним вредностима и наш јевропски нису баш компатибилни у свему.

 

Наш јевропски морал је сличан и код Шваба и код Срба и код Маџара и код Енглеза. А ми смо три конфесије.

Ови пак тамо у африке, део њих су наше конфесије што ће рећи исте смо вере.

Па ипак када би покушао њима да наметнеш своје моралне вредности то би била агресија на њихову културу и слободу. А када би ти хтео да се држиш њихових моралних вредности сам себе би сматрао неморалним.

 

Дакле морал није исто што и вера и спасење.

 

Морал често потиче од традиционалних и културних вредности од обичајности и различит је по целој планети.

 

Има општих ствари које су на неки начин универзалне, али има и доста различитих ствари које на крају и чине овај свет занимљивим.

 

Рецимо у неким амазонским племенима сматра се крајње неморалним кад ти гост уђе у кућу( колибу) да прича, или да једе с тобом. Он мора да седи у неком ћошкићу и не сме да проговори да не би нарушавао светињу дома. Код нас је то рецимо сасвим обратно.

 

Тако да оно што ми сматрамо моралним и нормалним није ништа друго до неко наше људско умовање.

А шта Бог има са свим тим?

Ни Христос није био моралан по ондашњим начелима. Радио је по прилично пуно ствари које се нису уклапале у морал ондашњих времена.

Са женама се опходио као са мушкарцима потпуно равноправно, причао је са Самарјанима, радио у суботњи дан, није постио, дружио се са грешницима, с којима се учени теолози нису дружили чак ако би се десило да их случајно додирну морали су ићи на ритуално купање итд.

 

 

Добар човек је друга прича и не мора баш да иде у спрези са морал.

 

А и то опет само по себи не спасава.

 

Ја сам барем од 100 људи чуо да кажу за себе да су добри људи и да немају разлога стога ићи у цркву јер се нису ништа огрешили о Бога.

Дакле сви ти "добри" људи ће да пропадну, јер су ето добри. А да нису добри, можда би ишли у Цркву и примили благодат која је потребна за спасење.

[kordun]

u pravu si kad uzimas moral kao drustvenu normu, ali ja ga tako ne uzimam, svi mi imao svijest i savijest, to je ono sto je univerzalno kako si naveo u ovom gore tekstu, ja sam na to mislio, ove narodne obicaje i pravila koji su uz to i varijable ja i ne racunam pod neki moral bitan za hriscane, mene zanima onaj moral koji covjeka cini covjekom, a to je univerzalno za sva plemena i svaku normalnu neretardiranu individuu sirom planete u svakom vremenu od pocetka do kraja u buducnosti. 

dobar covjek ako je zaista dobar kod nas u pravoslavnom drustvu  ce ici u crkvu jer ce proraditi duh sveti u njemu i bice svjestan svoje prljavosti nece nikad reci da se nije ogresio, ja kad kazem dobar onda mislim sa hriscanskog stanovista dobar, a meni je zeljko jako tesko zamisliv dobar sa hriscanskog stanovista a da nema istinske etike u sebi, taj onda nista nije uradio sa zivotom...

sjeti se nasega pavla kad kaze budimo ljudi, ne mozemo biti ljudi drugim ljudima i pred bogom bez etike i osnovnog morala, ja tako smatram od kad pamtim za sebe i to mi jedan od glavnih principa u meni kojima se vodim kroz zivot kad nesto odlucujem