О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Огњен]

http://www.kosovo.net/rosary.pdf

Хвала пуно! Баш сам ово тражио! 

[šangaj]

Ово је са нашег сајта  vaistinu , али нека га и овде

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2022.msg41304.html#msg41304

[antipa]

Molitveno pravilo  nikad ne preskačem niti molitve skraćujem moj duhovni otac pokojni arhimandrit Petar Denkovački govori je često ,,Dete molitva je razgovor sa Bogom ,,  otac mi je sastavio pravilo i ja ga i danas ispunjavam iako su mi mnogi sveštenici govorili da bi moglo i drugačije. Prvo molitve jutarnje ili večernje , onda dve glave iz Jevanđelja , jednu katizmu i Akatist Bogorodici ili svetitelju koji se taj dan proslavlja.Obavezno molitve pre i posle pričešća . Uvek nas je dobri Ava podučavo da izostavljanje pojedinih delova i molitvi predstavljaju djavolju zamku ,,Deco danas jedno slovo sutra reč , prekosutra molitva a za koji dan i pravilo ostaviste a djavo likuje jer oružje odbaciste i borbu krenuste goloruki,, .

,,Post i molitva su dva stuba vere bez njih nam je put ka Gospodu zatvoren,,.Ava Petar

Zadnje reči koje mi je otac rekao nekoliko dana pred upokojenje bile su ,,Dete uvek se sećaj šta sledi na kraju,,

[Искушеник]

Molitveno pravilo  nikad ne preskačem niti molitve skraćujem moj duhovni otac pokojni arhimandrit Petar Denkovački govori je često ,,Dete molitva je razgovor sa Bogom ,,  otac mi je sastavio pravilo i ja ga i danas ispunjavam iako su mi mnogi sveštenici govorili da bi moglo i drugačije. Prvo molitve jutarnje ili večernje , onda dve glave iz Jevanđelja , jednu katizmu i Akatist Bogorodici ili svetitelju koji se taj dan proslavlja.Obavezno molitve pre i posle pričešća . Uvek nas je dobri Ava podučavo da izostavljanje pojedinih delova i molitvi predstavljaju djavolju zamku ,,Deco danas jedno slovo sutra reč , prekosutra molitva a za koji dan i pravilo ostaviste a djavo likuje jer oružje odbaciste i borbu krenuste goloruki,, .

,,Post i molitva su dva stuba vere bez njih nam je put ka Gospodu zatvoren,,.Ava Petar

Zadnje reči koje mi je otac rekao nekoliko dana pred upokojenje bile su ,,Dete uvek se sećaj šta sledi na kraju,,

Свака част на подвигу брате, то је право монашко молитвено правило.

[Guest srna u izgubljenom raju]

Ма брате дуге су оне молитве. Сада покушавам да некако то скратим.  

Мени "смета" што су доминантно монашког карактера и стално и непрекидно понављање :"што сагреших мишљу, речима и делима, свесно и несвесно, хотимично и не.....

Можда и јесте у томе проблем, некако не видим себе у тим молитвама. Има и оно правило које садржи Оче наш, Богородице дјево и Симбол вјере и још ја убацим 50. Псалам јер ми је драг. Ово набројано ми је некако "схватљивије" .

ma 50 psalam je predivan... u neka doba mi nije zao Urije Hetejina, zvucace grubo ali  4chsmu1

[antipa]

Molitveno pravilo  nikad ne preskačem niti molitve skraćujem moj duhovni otac pokojni arhimandrit Petar Denkovački govori je često ,,Dete molitva je razgovor sa Bogom ,,  otac mi je sastavio pravilo i ja ga i danas ispunjavam iako su mi mnogi sveštenici govorili da bi moglo i drugačije. Prvo molitve jutarnje ili večernje , onda dve glave iz Jevanđelja , jednu katizmu i Akatist Bogorodici ili svetitelju koji se taj dan proslavlja.Obavezno molitve pre i posle pričešća . Uvek nas je dobri Ava podučavo da izostavljanje pojedinih delova i molitvi predstavljaju djavolju zamku ,,Deco danas jedno slovo sutra reč , prekosutra molitva a za koji dan i pravilo ostaviste a djavo likuje jer oružje odbaciste i borbu krenuste goloruki,, .

,,Post i molitva su dva stuba vere bez njih nam je put ka Gospodu zatvoren,,.Ava Petar

Zadnje reči koje mi je otac rekao nekoliko dana pred upokojenje bile su ,,Dete uvek se sećaj šta sledi na kraju,,

Свака част на подвигу брате, то је право монашко молитвено правило.

Hvala ,pravilo jeste dosta obimno ali se  uvek setim  poslednjih očevih reči i one mi uvek daju snage i volje da pravilce ispunim.

[vladimir1111]

Molitveno pravilo  nikad ne preskačem niti molitve skraćujem moj duhovni otac pokojni arhimandrit Petar Denkovački govori je često ,,Dete molitva je razgovor sa Bogom ,,  otac mi je sastavio pravilo i ja ga i danas ispunjavam iako su mi mnogi sveštenici govorili da bi moglo i drugačije. Prvo molitve jutarnje ili večernje , onda dve glave iz Jevanđelja , jednu katizmu i Akatist Bogorodici ili svetitelju koji se taj dan proslavlja.Obavezno molitve pre i posle pričešća . Uvek nas je dobri Ava podučavo da izostavljanje pojedinih delova i molitvi predstavljaju djavolju zamku ,,Deco danas jedno slovo sutra reč , prekosutra molitva a za koji dan i pravilo ostaviste a djavo likuje jer oružje odbaciste i borbu krenuste goloruki,, .

,,Post i molitva su dva stuba vere bez njih nam je put ka Gospodu zatvoren,,.Ava Petar

Zadnje reči koje mi je otac rekao nekoliko dana pred upokojenje bile su ,,Dete uvek se sećaj šta sledi na kraju,,

Свака част на подвигу брате, то је право монашко молитвено правило.

Hvala ,pravilo jeste dosta obimno ali se  uvek setim  poslednjih očevih reči i one mi uvek daju snage i volje da pravilce ispunim.

Moracu se ugledati na tebe. Cesto sam lenj tako da ne praktikujem jutarnje molitve uvek. Nekad samo izgovorim nekoliko puta Isusovu molitvu, a nekad sve jutarnje molitve iz hilandarskog molitvenika + citanje po jednu ili dve glave jevandjelja. Posebno mi je draga jutarnja molitva Svetog Filareta Moskovskog. Nju stalno praktikujem u zadnje vreme. Ali opet mislim da mi to nije dovoljno...

[Искушеник]

Свако нека ради по својој мери и могућности, јер једно искрено "Господе помилуј" може да вреди много више од свих прочитаних редова.

Ко жели да се озбиљније бави молитвом  (правилом) , као б. антипа на пример, то никако не би требао да ради без савета са свештеним лицем. Ништа озбиљније на своју руку.

[Искушеник]

Један велики светогорски старац, чини ми се да је у питању  преподобни старац Тихон (духовник старца Пајсија ), је говорио : " Господе помилуј" : 100 драхми,

"Слава Теби Боже" : 1000 !

То вероватно о. Агапије наглашава.

Докса Патри....

:smiley:

[antipa]

Свако нека ради по својој мери и могућности, јер једно искрено "Господе помилуј" може да вреди много више од свих прочитаних редова.

Ко жели да се озбиљније бави молитвом  (правилом) , као б. антипа на пример, то никако не би требао да ради без савета са свештеним лицем. Ништа озбиљније на своју руку.

Ništa nečinite bez blagoslova duhovnika ili sveštenika jer svaka samovolja samo donosi štetu , ako nemate duhovnika nemojte sebi nalagati teška pravila .

[Јован Чакарески]

algabacaju 0202_238 Imam pravilce od 5 molitava + simbol vere (i ujutro i uvece isto), i 1 glava iz Jevandjelja samo uvece.

@Antipa

Svaka cast Brate na podvigu  dada dada dada klapklap

[Guest srna u izgubljenom raju]

ja prije spavanja kazem: Boze pomozi!

[Милан Меденица :)]

кад сам био млађи и зилот, савршавао сам правило светог Серафима Саровског.

имао сам времена и могућности за тако драгоцено искуство, и мишљења сам да свеж човек увек треба мало да јаче да пости и моли се јер ће после бити лакше, наравно уз исповедника/духовника.

већа је и благодат у почетку, осећа се лакоћа савршавања таквог правила.

што каже Зоран, само тече, а мени је текло целе прве године после крштења.

данас, цео дан покушавам једном да изговорим како треба Исусову молитву, само једном да ми успе, да осетим мир да чујем срце како откуца у мени животом.

ујутру и увече изговорим Оченаш, Богородице Дјево и Символ Вере, 50. псалм обично само на јутрењу кад одем у цркву.

пре сам читао наглас све молитве да бих слушао молитву, и обликовао сваку реч правилно и да слушам ритам који даје да му се ускладим.

имао сам ту благодат да сањам једном целу ноћ Оченаш и запамтио сам за живота како изгледа тај ритам и од тад покушавам да не брбљам молитву или преспоро изговарам.

читао сам молитве и прстом чак пратио речи, мислим да је то врло делотворна метода, иако наизглед смешна. тако Јевреји сваки пут читају молитве, а и деца уче да читају, па што не послушати мудрост иза тога. дан данас ми се деси да седнем да читам молитву и прстом прелазим испод речи кад ми не иде.

ал тад ме стварно боли глава и не могу нити једну мисао да повежем са другом, баш ме тама обухвати.

иначе цео дан причам са Господом, али не замишљам одговоре, а трудим се већ годинама да се опомињем свега што сам изговорио тренутак после изговарајући у себи ''шта сам рекао?'' да се вежбам да не причам глупости или лажем. боље ту да сечем своју глупост него да расте.

деси се и да се љутим и свађам са Господом, па се опомињем после своје глупости.

трудим се да не шкргућем и дижем песницу, већ да се радујем и пружам руке.

оно што је Злата рекла, да кад се изгуби молитва да се пева, то је савршено решење јер је тако и архимандрит Авакум из Сланаца препоручује - да се пева. он кад има искушење - пева, кад се радује он пева. што је још лепше тера и остале да певају са њим.

не читам молитве пре и после причешћа, знам их напамет па их изговарам у себи док их свештеник чита пре и после причешћа на Литургији.

Свето Писмо читам делове по цео дан из овог или оног разлога, а трудим се да сваки дан прочитам зачала.

данас читам и једном дневно акатист светој Ксенији Петроградској јер сам добио недвосмислено назначење да треба - за кратко време и узастопце са две стране добио сам такав предлог а са треће сам добио икону и уље освештамо на њеним моштима, а само сам се питао шта треба да урадим, коју жртву да дам, за нешто што желим.

[Никола Ђоловић]

о. А. Шмеман је целога живота био свештеник, и у својим дневницима спомиње да није био склон молитвеном правилу за разлику од доксолошког момента какав је истицао на молитвеном сабрању Литургије. Тиме не стварам култ од њега, само подвлачим да није све црно - бело, и да лична молитвеност сада има примат над Литургијом (чему иначе стреме они који нису баш склони да одлазе у Цркву). Лично, немам неко молитвено правило, нарочито зато што Православље не стаје у неке сигурне шаблоне и обрасце, но се пре трудим на искрено осећање срца кроз Самога Христа имајући Га свагда пред собом. Дакле, не занемаривати минимум личне молитве, али ни не правити култ од саме молитве изван Литургије.

Апсолутни промашај је сматрати своје молитвено правило нечим шта је изван Литургије. Из Литургије све извире и ка њој се све креће у Цркви. Како јутарње и вечерње молитве, тако и правило пре и после причешћа. Када идемо код неке важне личности на пријем, ми се дотерујемо, припремамо, размишљамо унапред о томе. Без молитвеног правило наш одлазак на Литургију временом постаје само форма, навика.

Ко сматра молитвено правило нечим изван Литургије?

Где су границе Цркве, тиме и Бога, да би лична молитва била ограничена простором и временом?

Опет, није исто молити се сам и у заједници, о томе су писали Свети Оци, чини ми се Ј. Златоусти.

Чак и пустињак када се моли не моли се изван Литургијске перспективе, зато и имамо опасност од индивидуализације личне молитве која нас затвара за другог и Сабрање.

Што се тиче припреме, неке ствари се подразумевају, али опет колико је неко заиста спреман? Није ли Литургија онај боголики простор који те припрема (освећује) за још приснију причасност светињама?

Ето, ја се не молим често али се трудим да свака моја мисао буде прожета Христом на начин молитве. То показује да у мени нема формалног приступа Богу. Или шта ћемо рећи за оне Оце који говоре да се након Причешћа не треба више молити јер је пуноћа већ примљена, чини ми се Симеон Богослов.

[obi-wan]

Мисли да треба бити најпре искрен у молитви, шта ми вреди да говорим молитву неког светог где се каже погледај на моје сузе Господе а ја не плачем или ништа добро не учиних а ја ипак мислим да сам данас добро учинио

Oci su svakako imali poznanje ovoga o cemu pricas, odnosno, nece biti da su prevideli ovakvu mogucnost, jer su vodjeni Duhom...

Osim toga, kao sto i oni sami govore, pod suzama se ne razume prosto slana voda u ocima, nego raspolozenje duse... i ako nesto dobro ucinis, Rec te opominje da budes svestan da smo svi "sluge beskorisne, i sto dobro ucinismo, duzni smo bili da ucinimo"... tako, ova recenica iz molitvenika ocigledno ima za cilj da nas opomene i podseti na smirenje, jer bez njega nema spasenja...

Sto se samog pravila tice, jeste da mnogi od nas cesto preskacu jutarnje i vecernje molitve, ali to ipak nije dobro...

Ako preskacemo obroke cesto, sta biva? Bolest..

Ako molitve preskacemo cesto - raslabljenost duse...

Pravilo treba da shvatimo kao obrok, bez njega se prosto ne moze, iako, kazem, mnogi danas stagniramo u tome...

I kao sto sv. Jovan Kronstatski veli, "kad se molis, ne lazi Bogu jezikom svojim, nego oseti svaku rec..." to znaci da je svakako bolje i pametnije uzeti na sebe neko krace pravilo, ali ga drzati neprestano, nego duze, pa cesto posustajati... i u molitvi postoji rast - pocne se sa malim, pa se polako glad za njom povecava, a sa tim i njeno trajanje...

кад сам био млађи и зилот, .........................................................