Да ли постоји "духовни стаж"? Откад сте у Цркви?

[Милан Ракић]

Крштен сам са 40 дана, 4. августа 1974. године у цркви у Мачванском Прњавору. Тако барем пише у крштеници...

[Драшко]

Крштен сам са 40 дана, 4. августа 1974. године у цркви у Мачванском Прњавору. Тако барем пише у крштеници...

и ја сам 4. августа ал 1990

[Ленка*]

Крштена сам `81., на Духовни Урорак (не знам који је датум био те године , са непуних годину дана.

[JESSY]

as a baby.... 1502_baby

[Владо М]

Са два мјесеца сам крштен нити ме је ко кришом крстио нити се то крило!!! slavaaa  slavaaa  slavaaa

[feeble]

Као беба од 2-3 месеца крштен у поповој кући. Не знам зашто, можда је било хладно у цркви, мада је код нас чест био обичај да се деца крштавају по кућама. А није у кући где смо живели, вероватно пошто смо били подстанари код муслимана па им се не би допало

[w.a.mozart]

kao beba... sa neka dva meseca... krišom me baba odvela u crkvu a roditeljima nije dala da podju jer se -ne valja- da roditelji prisustvuju krštenju dece

 

inače, ta baba je prva osoba u životu koju sam ko klinac video da se moli-svake noći se pred spavanje molila (oče naš) i uvek se krstila pre jela...

[Srdjan Kotur]

22.05.2006. kad sam imao skoro 30...

samosvesni hrišćanin u pokušaju

[Баба]

Занимљиво је шта све човек чује овде.

Само да напоменем било да је човек крштен као дете или као одрастао ( својевољно) није ни бољи ни гори због тога. Бољи је или гори само у начину живота хришћанскога, а било је исповедника Хришћанства који нису ни били крштени.

[Justin Waters]

Крштен сам са 15 година. Било је то 90тих, у прошлом миленијуму. 

[Јадранка-Дервента]

Са 20 година, у Сарајеву, стара црква на Башчаршији.

Ишла сам у цркву и прије и стално планирала крштење, али кога звати за кума?

Одем, на Духове, на службу и, уау, сви Грци с факултета тамо.

Слиједећи дан, упитам једног да ми буде кум.

То су биле сцене, слабо је говорио српски па никако да му објасним шта хоћу, кад сам се прекрстила схватио је да се ради нешто о цркви али не и шта. Каже он мени, чекај сутра.

Мукица, ишао послије у цркву и питао свештеника шта ја то хоћу, сутра дан је дошао сав сретан, као да сам му рекла неку најсретнију вијест, мада му није било јасно како то да са 20 година нисам још крштена. Био је препоносан на своје кумство.

Нажалост, рат, избјеглиштво и све остало је учинило своје, немам појма гдје се налази, како је изашао из Сарајева итд.

Зове се Батсис Георгиос, па ако ко зна, јављајте.

[о.Небојша]

Крштен сам са 40 дана, 4. августа 1974. године у цркви у Мачванском Прњавору. Тако барем пише у крштеници...

Крстио те прото Срећко или Вујо ? Комшија 4869 ја сам у Рибарима.

[Grizzly Adams]

Два`ес` и кусур.

[Милан Ракић]

Крстио те прото Срећко или Вујо ?

 

Крстио ме Срећко... 

[Zupa]

Imao sam nepunih 17 godina, u predvečerje rata u Sarajevu, 1992. godine. Stara Pravoslavna Crkava u Sarajevu. Sveštenik na Krštenju je bio pokojni Periša Vranić. I danas se sjećam Bogonadahnute vjeronauke koju je pokojni sveštenik Periša predavao, i koja je tada bila na dobrovoljnoj osnovi, mislim, nije bila školski obavezan predmet. I vjerujte mi, bila je puno sadržajnija i rasterećenija, u tom smislu da oni koji su prisustvovali tim predavanjima nisu tu bili samo forme radi, zbog ocjene, nego iz srca i želje za saznanjem o Crkvi Hristovoj, jer su, kao što znamo, nažalost,to bile godine komunizma i bezbožništva a duše ljudske su bile u tom vremenu, čini mi se, kao suva pustinja željna kiše, odnosno u ovom slučaju svake spasonosne riječi Božije.