Православна држава

[Натан]

Изборна је кампања. Имамо у понуди прозападно орјентисане политичаре (неуке и неморалне људе, који по сваку цену желе власт ради личне користи, класичне интерешџије) и родољубиве странке и организације (Двери, Наши, Образ, СРС), које су добре, али нису баш најбоље решење. Предност дајем Дверима. 

Када сам у Гугл укуцао ''Православна држава'', чисто да видим да ли неко размишља о таквом државном уређењу, пронашао сам Блог, где су на одличан начин представљене основе Православног државног уређења. Овде преносим исти:     

   

 

 

Имајте у виду да ништа што ћете овде прoчитати није писано напамет, већ искључиво на основу Светог Писма и Светог Предања, тј. на основу Православља, одбацујући сваки модернизам и либерализам. Док читате, неке ствари ће Вам изгледати чудне, назадне и неприхватљиве. Нико вас не тера да прихватите оно што овде пише, али будите опрезни, да се не нађете како осуђујете Божији закон и Самог Бога, јер је Он тај који нама треба да суди. Ако ове ствари изгледају "превише оштре" и "тврде", сигурно су исто биле "оштре" и "тврде" и у 18., 13., 7., или 4. веку, па је увек било људи који су све ово прихватали и који су живели "оволико побожно" и спасавали се. Како каже владика Николај - Закон Божији је намењен свима људима и народима на земљи, и може га испунити сваки човек.

 

 

Идеја Православне државе исходи из веровања да је Православље Божије Откривење, и да као такво, треба да одеђује читав живот верника- и лични, и породични, и друштвени.

 

Православна држава је држава која се у потпуности темељи на Православљу, одбацујући све неправославне идеје и идеологије.

 

Основна начела Православне државе су:

1) Сарадња Цркве и Државе

2) Апсолутистичка Монархија

3) Националистички дух

 

како је и изражено крилатицама, руском:

Православље, Самодржавље, и Народност
и српком:
Са вером у Бога, за Краља и Отаџбину.

 

Сагласје Цркве и државе

 

Православна држава одбацује неправославни изум секуларизма, и прихвата сарадњу са Црквом.

Како је записао свети владика Николај у књизи Српски народ као Теодул, Божија је заповест и у Старом и Новом завету- да Црква и држава подједнако и заједно служе Господу.

Заповест о којој прича свети позната је као идеја о симфонији Цркве и државе - сагласју духовне и световне хијерархије верног народа, као да се ради о две главе на једном телу, како је и представњено двоглавим орлом, који се појављује као символ међу свим Православним народима.

Православна Црква, као мистично Тело Христово, и "стуб и тврђава Истине", мора у Православној држави да има најважнију улогу у друштву, култури, и образовању, а Православна држава, као сарадник Цркве у служби Богу, усклађује своје законе према Божијем Закону.

О Православној економији, и законима у складу са Божијим Заповестима ће бити посебно писано.

 

Монархија

 

Православна држава одбацује неправославни изум парламентаризма, и прихвата монархију као једино Богом благословено уређење.

Монархистичко уређење државе је неопходна последица сарадње државе и Цркве и, како је свети Филарет Московски често напомињао, богоустановљено уређење. На Седмом Васељенском Сабору потврђене су речи светог цара Јустинијана: "највећи дарови Божији међу људима, дати Човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цасерство."

Побожни аутократ на челу Православне државе, по речима Константина Победоносцева, представља "руку Цркве", чији поглавар га је и крунисанао и миропомазао. Тако свети Јован Златоуст каже да су од Бога "цару поверена тела, а свештенику душе: цар опрашта новчане дугове, а свештеник- грехове; овај принуђава, овај опомиње; онај силом, овај саветом; онај има материјално оружје, овај- духовно."

Свети Јован Кронштатски је инсистирао на томе да је аутократска- самодржавна власт Божија Заповест, и да посредством те власти Бог чува добро државе и мир Цркве, и дизао је глас на оне који не прихватају монархију речима: Умукните ви, уображени конституционалисти и парламентаристи! "Иди од мене, сатано! Јер не мислиш што је Божије, него што је људско" (Мт.16,23)

 

Родољубље

 

Православна држава одбацује неправославни изум интернациолизма, и прихвата јеванђелски национализам.

Интернационализам су први почели да примењују римски јеретици наметањем латинског језика свим народима, иако су Апостоли по силаску Духа Светог почели да причају језицима свих народа, и иако се су увек трудили да свештенство постављају из народа коме су проповедали. Поред овог, Православна држава одбацује интернациолизам какав су наметале и намећу "две сестре" комунизам и демократија- који је ништа друго него културни, и духовни империјализам.

Једини интернационализам који може да подржи Православна држава је, по називу светог владике Николаја "интерправославност", тј. заједница различитих народа у Богу, и Његовој вери - Православљу.

Прихватајући јеванђелско родољубље, Православна држава одбацује сваку сервилност - предајући своје земаље другима, допуштајући нападе на своју територију, културу, традицију, писмо, а исто тако одбацује и идеју завојевања туђих земаља.

У Великом Катихизису Православне Цркве, који је записао свети Филарет Московски, стоји:
- Докле треба да иде наша љубав према Суверену и Отаџбини?
Дотле да будемо спремни да положимо живот за њих.

 

Економија

 

Православна држава још одбацује неправославне изуме капитализма, социјализма и комунизма, а прихвата Православни "Средњи систем".

Поред тога што је у Православној држави лихва (камата) непожељна, економија Средњег система има још особености. Свети владика Николај је у пар реченица, а опет детаљно, објаснио примену Средњег система у Православној Србији:

Средњи систем код Срба састојао се у томе, да постоји лична и колективна имовина. Сваки човек има своју личну имовину било као наслеђе, било као тековину, а уз то користи се и колективна имовина. Колективне имовине постојале су у селу и у граду. То су биле сеоске и градске утрине. По селима постојале су прво фамилијарне или џематске утрине, потом сеоске па општинске утрине. Један и исти човек могао се користити и џематском и сеоском и општинском утрином. Још се могао користити и четвртом колективном својином, а то су биле државне утрине и шуме.

Уз то је по селима постојала и кошевска храна. Сеоски кошеви какве смо ми запамтили, били су огромни, много већи него кошеви највећег газде у селу, и било их је не један него неколико. Разрезом скупљана је храна о јесени од свих имућнијих сељака и тиме су кошеви пуњени. Идућег пролећа - јер пролеће је најтеже за сиромашног сељака - из тих кошева узимало се и делило онима који немају храну. Што би претекло с тим се располагало овако: Ако би година понела берићетом, претек би се продавао у корист нове кошевске хране, а ако би се видело да ће летина обманути, онда би се жито у кошевима чувало за исхрану оних који немају. То је био српски сеоски систем.

По градовима пак били су еснафи. Сваки еснаф је имао своју покретну и непокретну имовину и своје еснафске касе. Приходом од те имовине издржавала се сиротиња дотичног еснафа. Узмемо за пример абаџијски еснаф. Тај еснаф је имао своју непокретну и покретну имовину. Ако би се неки члан тога еснафа разболео или ако би имовно посрнуо, помаган је из еснафског прихода по решењу управе еснафске. Ако би умро у сиромаштини а оставио децу, еснафска управа је била дужна постарати се да та деца изуче занат, да се одрже и издрже док не дођу до мајсторског права. А кад стигну до мајсторског права, еснаф их је позајмицом помагао да отпочну своју радњу. Ако би еснаф био слаб, да своју сиротињу издржи и одржи, помагат је од градске општине. А уз то још не треба заборавити, да је постојала и градска утрина, где је сваки грађанин могао напасати своје краве или козе, које су чували општи чобани за све. Одгонили их на пашу и враћали на мужу. Не заборави, Теодуле, да је сваки имућнији еснафлија тестаментом остављао целу имовину, ако није имао деце, или део своје имовине своме еснафу у сврху издржавања сиромашних еснафлија.

 

Морал

 

Православна држава своје законе усклађује са Законом Божијим, тј. са Божијим Откривењем - Православљем. Како каже свети Јован Златоуст "царским судом и грађанским законима обуздава се воља безумних људи, који творе смртне грехе, који погубљују душу и тело". Православна држава има за првенствени циљ борбу против лажи, неправде, непоштења, и неморала.

Православна држава примењује 10 Божијих Заповести, што би, у данашње време, уопштено значило следеће:

+

Што се тиче Божијих Заповести са прве плоче, од две које је Сам Бог дао Мојсију

1.

Православна држава забрањује (тј. проглашава злочином) проповедање безверја и кривоверја

Под безверјем се подразумевају атеизам, агностицизам, скептицизам, и слично, а под кривоверјем све вере сем Православне.

Образовни систем у Православној држави је чист од секуларности и свега неправославног, и утемељен само на Православним учењима и вредностима.

2.

Православна држава забрањује идолопоклонства, гатања, сујеверја и празноверја.

Под тим се подразумева забрана кумира и идола, паганских ритуала и храмова, хороскопа, хироматније и сваког другог гатања, амајлија, њу ејџ, окултних и далекоисточних пракси и веровања, и свега сличног наведеном.

3.

Православна држава забрањује исмевање или шаљења са Богом и Вером, и било чега у вези са Вером; и проглашава псовање наведеног за тежак злочин

4.

Православна држава забрањује пословања на празнике, и забаве на постове и празнике; и још проглашава пословање у недељу за тежак злочин.

Под забавама се подразумева наступање музичара, спортиста, глумаца, комедијаша, и уопште забављача.

У Православној држави није дозвољено јавно прослављање секуларних и инославних празника.

+

Што се тиче Божијих Заповести са друге плоче од две које је Сам Бог дао Мојсију

5.

Православна држава забрањује свако коришћење надређеног положаја за лично богаћење, поготову у државном апарату; и проглашава псовање или ударање родитеља, издају и побуну против државе, и закидање плате раднику, за тешке злочине

6.

Православна држава забрањује абортус, пијанство, дуван, псовање; и проглашава хотимично убиство и трговање дрогом за најтеже злочине.

Под хотимичним убиством се подразумева свако убиство које није из самоодбране, одбране друге особе, или одбране храма од скрнављења, или извршење смртне казне од овлашћене особе.

7.

Православна држава забрањује прељубу, содомију (хомосексуализам), порнографију, контрацепцију, мешане бракове, неправедни развод, неморални изглед; и проглашава прељубу, содомију, скотолоштво (зофилију), и силовање за тешке злочине

Под мешаним браком се подразумева брак између особа различите вере. Праведан развод подразумева развод због прељубе или сметње за побожан живот. Неморалан изглед подразумева најмање- откривање тела испод врата, до лактова и до испод колена, тесном или провидном одећом, или недостатком исте.

8.

Православна држава забрањује лихву, све облике коцкања; и проглашава отмицу и трговину људима за тешке злочине.

9.

Православна држава забрањује естетску хирургију, и остале неприродне изгледе; и проглашава лажно сведочење за тежак злочин.

Под неприродним изгледом се подразумевају стављање тетоважа или пирсинга, на било који део тела, укључујући и уши, шминка, фарбање косе, облачење одеће супротног пола.

10.

Православна држава забрањује промовисање горенаведеног, као и ненаведених смртних грехова, уводећи строгу моралну цензуру.

Смртни греси који нису наведени горе су следећи: раскол, отпадништво од вере, очајање, самоубиство, блуд, рукоблуд, и свако сурово, нечовечно повређивање другога.


Православна држава још уводи смртну казну за тешке злочине којима се повређује други човек, а то су: ударање родитеља, издаја, или побуна против државе, убиство, трговање дрогом, отмица, трговина људима, силовање и лажно сведочење у случајевима капиталних злочина.

 

Како васпоставити Православну државу

 

Православне државе нема без аристократије. Њу једино аристократија може обновити. Међутим, аристократију данас не може чинити интелигенција, која је највећим делом уништена комунизмом и мондијализмом, нити пак економска псевдо-елита.

Аристократија значи - владавина најбољих, а најбољи су они који су најморалнији и најстручнији.

Потребна је, дакле, нова елита која не може имати титуле, али зато мора имати све врлине својствене најбољима. Потребне су нам аристократе духа, које су, како би то Архимандрит Софроније (Сахаров) рекао - осетили где је истина Христова, и који би у ове зле дане радије изволели да подносе многе тешкоће и поруге. Таква нам је елита потребна, која ће свему народу пружати примере самопрегора и саможртве за националну заједницу.

Једино таква аристократија може васпоставити Православну државу, а до ње ћемо доћи једино благодатним преображајем у нашим срцима и душама.

Амин, Боже дај.

 

http://pravoslavnadrzava.blogspot.com/

 

 

 

 

 

[horatio]

Е, у оваквој држави не бих волио да живим....а посљедњи дио је збогом памети....

[Justin Waters]

Sva je sreca pa je proslo vrijeme i ovakva drzava je samo relikt proslosti i zanimacija nekima da malo mastaju usljed nedostatka korisnog vremena.

 

Crkva se jos nije vratila u predkonstantinovo doba ali strijela vremena ide ka tome, jos uvijek postoje jake veze sa drzavom, ali i to polako blijedi i ovo u Rusiji su neki poslednji trzaji. 

[DYNABLASTER]

Ima i dobrih stavki, to za koseve mi se svidja za siromasne i klosuse, to moze cyber da se sklepa

[Млађони]

Која секта....ко да читам средњовековни РКЦ.

[R.Žiskar]

Православне државе нема без аристократије. Њу једино аристократија може обновити.

То, за мене, није Православље. То је монархистичка држава која сарађује са Црквом. Ништа више. 

[Млађони]

Само још чекам да неко измисли православну кафану и православну политичкку странку и ето свашта сам чуо...

 

 

 

а да ово друго већ постоји.. пардон..

[Јанко]

Нереално.

Почни од изабраног народа Израиља који је кренуо од побожних царева по Божијем закону па стигао до ропства и отпадије, преко византије, њихових побожних царева и пада, до Душана и данашњице.

Никад неће у једној држави бити велика већина искрено Бого-љубивих људи. "Не бој се МАЛО стадо" сведочи сам Господ.

Дакле, живети у реалном времену. Може парламентарна монархија (као у GB) али без Карађорђевића и Обреновића. Кад нађете друге-обавезно јавите...

[DankaM]

Gorenavedeni tekst je najgore lupetanje koje sam skoro pročitala; autor je OZBILJNO omašio epohu...

 

Žali Bože vremena utrošenog da se ovo iskuca, i mog vremena koje sam utrošila na čitanje...

[Grizzly Adams]

Не постоји "православна држава", то је контрадикција.

 

Хришћанство се заснива на слободи и љубави. Држава је инструмент силе и поробљавања, последица пале људске природе. Такве ствари на овом свету само толеришемо привремено док не дође неки бољи.

 

Ако би се водили хришћанским принципима, онда би у ствари држава требало да буде потпуно отворена за све, гарантује својим грађанима потпуну слободу говора, кретања и уопште делања.

[Batman]

 секта

[Натан]

.

[Натан]

.

[Натан]

.

[Натан]

'