Лепо писаније и сродна сочињенија

[Иван Ивковић]

  On 4. 3. 2014. at 17:54, ivona рече

Zasto je doslo do fenomena destabilizacije realnosti?

Ја сам ти дао крајње упрошћен и уопштен одговор али ако те баш занима узрок овог феномена послушај предавање оца Рафаила Бољевића о духу унинија (извор: радио "Светигора"). Човек је до танчина разложио и образложио проблематику. У суштини је један од највећих криваца баш поменути (зло)дух који, како каже о. Рафаило по префињености стаје одмах иза гордости и таштине.

Мене је нарочито импресионирало сазнање са којим лукавством и ревношћу пали духови наступају како би остварили своје циљеве. Мислим да је та ревност генерално својствена и светим и палим анђелима а може послужити и нама као добро надахнуће да се потрудимо у служби Богу.

Ето још једног разлога да Му заблагодаримо јер нам омогућава поучавање и кроз демонска искушења.   :0442_feel:

https://www.pouke.org/agape/galerija/ikone/Ikone%20Arhangela/Sabor/slides/Sabor%20Svetih%20Arhangela%202.html

[Иван Ивковић]

Baraka

Ko smo mi? Šta tražimo ovde? Šta radimo ovde? Šta radimo jedni drugima? Šta radimo bićima i stvarima oko sebe? Dokle možemo ovako? Da li treba samo da slegnemo ramenima i uživamo u komforu koji imamo ili da učinimo nešto?

 

 

Baraka je izuzetan film. U njemu nema dijaloga, nema radnje, nema pucanja, ljubavne drame, glumaca, zapleta i raspleta. Umesto svega toga, videćete prekrasne pejzaže, život gradova, sveta mesta, rituale, lica, životinje, primere uništavanja zemlje i ljudske vrste.

 

Baraka je stara arapska (sufi) reč koja označava blagoslov ili suština života. Film sobom nosi oba značenja.

Kroz vrhunske snimke načinjene na 152 lokacije u 24 zemlje na 6 kontinenata, Ron Frik i Mark Madžidson su, uz muziku Majkla Sternsa, film priča o životu - jedinstvenoj pojavi koju mi Zemljani imamo privilegiju da iskusimo, kao i svemu što činimo da se izborimo sa onim što život sobom nosi: tradicije i moderno doba, priroda i tehnologija, mir i rat, dostojanstvo i pad, briga i uništavanje, život i smrt. 

Govoreći o filmu, Frik je istakao da je Baraka trebalo da bude 'putovanje kojim ponovo otkrivamo prirodu, istoriju, ljudski duh i, konačno, carstvo beskonačnosti'. Poruka filma je da su sve stvari na Zemlji medjusobno povezane i da moramo brinuti o svemu ako želimo da i dalje nastanjujemo naše majušno parče Svemira.

 

Sniman je u izuzetnom 70 milimetarskom Todd-AO formatu. Ako vam se svidi, vredi naručiti DVD kopiju, pustiti je na dobrom kućnom videu, na velikom ekranu, sa zvukom na maksimumu.

 

Preuzeto sa stranice: http://blog.b92.net/text/15305/Baraka/

 

Ceo film možete pogledati na nekoj od ovih YouTub adresa:

 

www.youtube.com/watch?v=dqF5tvWm7CA

 

www.youtube.com/watch?v=gyXKQCTBKFc

 

www.youtube.com/watch?v=zkZjwS7uMHo

 

www.youtube.com/watch?v=roHrOZOTm8M

[Иван Ивковић]

„Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни“... (Дела ап. 17, 22)

 

  On 6. 3. 2014. at 21:00, Иван ПТ рече

http://www.internetmonk.com/archive/40204

 

Исконска лепота света (одломак)

 

Православни нису самодовољни и небрижни за спасење других. Црква љуби свет као Божју творевину и жели да га преобрази у Царство Божје; свет је „објекат њене љубави, бриге и делања“ (Шмеман 1997: 97). Зато Црква не сме да буде „самозатворени и аутоцентрични религијски гето“, јер „она не постоји ради себе саме, већ ради света и његовог спасења“  (Шмеман 1997: 97, 177). У природи хришћана је да зидају мостове, без обзира колико их други рушили.

 

Предање није музеј старина који се за празнике и прославе отвара и проветрава, већ је то жива баштина која се непрекидно обнавља и објављује у богослужењу Цркве, али и у другим видовима живота православних народа. Предање је непрекидно актуелно јер оно дише Светим Духом, који му чува сјај, укус и боју. Предање, као ни православна култура која се на њему назиђује, није затворено према другим православним народима, као ни  према другим народима, културама и религијама (Стокановић 2004: 48). Као што је човек који нема општење са другим особама себе осудио на духовно и душевно разбољевање, тако су и затворени и самодовољни народи и културе осуђени на кварење и нестајање, зато „јер човек живи не у самоћи, не у затвору као монада, и црпи моћи за свој живот не из самога себе. Човек се корени у ‘другоме’“ (Флоровски 1991: 8). Поготово православна култура, будући да је Христом ослобођена од лажи, лицемерја и смрти, може и мора слободно да излази пред друге народе и културе, без обзира на то колико они то хтели или били искрени у томе. Архиепископ Анастасије о овоме пише: „Култура која ствара не идентификује се са једном облашћу, са једним народом. Не постоји затворени круг. Она је стално отворена према другим групацијама. Не тражи се једнообразност, већ једнодушност у вишезвучју. Прихватање културне вишеобразности увек је било карактеристично за православно Хришћанство“ (Јанулатос 2002: 108). Човек и народ утврђени у вери, могу слободно излазити пред друге људе и народе, и сведочити истину о Христу, дајући, али и примајући. Наша култура, заједно са информативним системима, треба да посведочи да ми желимо да се што већи људи број спасе и задобије вечни живот (Стокановић 2004: 48).

 

Текст преузет са веб-странице часописа "Православље": http://pravoslavlje....ota-sveta/print

[Иван Ивковић]

Генијално једноставни и универзални аналитички образац...

 

 

The Silence of the Lambs (1991)

 

Hannibal Lecter: First principles, Clarice. Simplicity. Read Marcus Aurelius. Of each particular thing ask: what is it in itself? What is its nature? What does he do, this man you seek?

Clarice Starling: He kills women...
Hannibal Lecter: No. That is incidental. What is the first and principal thing he does? What needs does he serve by killing?
Clarice Starling: Anger, um, social acceptance, and, huh, sexual frustrations, sir...
Hannibal Lecter: No! He covets. That is his nature. And how do we begin to covet, Clarice? Do we seek out things to covet? Make an effort to answer now.
Clarice Starling: No. We just...
Hannibal Lecter: No. We begin by coveting what we see every day. Don't you feel eyes moving over your body, Clarice? And don't your eyes seek out the things you want?

[Иван Ивковић]

Одличан блог о Исусовој молитви.

http://ancientprayer.blogspot.com/

 

http://traditiaortodoxa.wordpress.com/2009/01/09/cuviosul-vasile-de-la-poiana-marului-despre-paza-mintii/

[Иван Ивковић]

http://arhiva.eparhija-zahumskohercegovacka.com/node/1301

 

о. Александар Шмеман - Дневник (20. јануар 1981.)

 

Све чешће ми се чини да "препород" монаштва (о коме сви говоре са усхићеношћу) или чак покушај да се то оствари може бити могућ само уз почетно укидање монашке "институције." То подразумева укидање свог тог позоришта камилавки, мантија, елегантног одевања итд. Када бих био "старац," рекао бих ономе ко "тражи монашки живот", мање-више ово:

 

- нађите посао, најједноставнији могући, који не укључује "креативност" (као нпр, банкарски службненик);

- док радите, молите се и "акумулирајте" унутарњи мир, не гајите злобу, не тражите "своје" (права, правду итд.). Сматрајте свакога (колегу, клијента) као да су вам послати, молите се за њих;

- пошто платите најскромније станове и набавите најскромнију храну, дајте [остатак] новца сиромашнима - али баш сиромашнима, појединцима, не "добротворним организацијама";

- идите увек у један исти храм и тамо покушајте да помогнете на прави начин (не кроз држање предавања о духовном животу или иконама, не кроз "поучавање"...). Чврсто се држите ове службе и будите потпуно послушни надлежном пароху по црквеним питањима;

- не тражите да служите по својој сопственој вољи, не жалостите се ако се "ваши таленти не користе," помажите и служите тамо где је то потребно, а не где ви мислите да треба;

- читајте и студирајте колико можете - али немојте читати само "монашку литературу," већ нешто шире (ово захтева објашњење);

- ако вас ваши пријатељи и присталице позову у посету јер сте близу, идите - али са "разликовањем, расуђивањем", и то не често. Не задржавајте се дуже од сат и по, два. Дуже од тога чак и најприснија атмосфера може бити штетна;

- облачите се апсолутно налик било коме другом, али скромно, и без икаквог "видљивог" знака посвећености "духовном животу";

- будите увек једноставни, безбрижни и радосни. Не поучавајте. Избегавајте "духовне разговоре" као ватру, и такође било какве празне религијске и црквене приче. Ако овако будете поступали, све ће вам бити на корист...;

- не трагајте за "духовним старцем" или "руководиоцем." Ако вам је потребан, Господ ће вам га послати, и то онда када је потребно;

- служећи и радећи овако током десет година - никако краће - замолите Бога да вам каже да ли треба да наставите такав живот, и да ли вам је потребна нека врста промене. И чекајте на одговор; он ће сигурно доћи, а његови показатељи ће бити "мир и радост у Духу Светоме."

[DankaM]

O. Šmeman je zaboravio da doda i: ako želiš još veći podvig, oženi se i izrodi i vaspitavaj troje dece (mislim da ih je on imao troje). Lako je kad si sam biti monah u svetu, 'ajd to uradi sa porodicom... Ali, verovatno je bio milosrdne prirode

[Иван Ивковић]

  On 13. 3. 2014. at 11:32, DankaM рече

O. Šmeman je zaboravio da doda i: ako želiš još veći podvig, oženi se i izrodi i vaspitavaj troje dece (mislim da ih je on imao troje). Lako je kad si sam biti monah u svetu, 'ajd to uradi sa porodicom... Ali, verovatno je bio milosrdne prirode

Не бих рекао да је заборавио...

  On 11. 3. 2014. at 22:54, Иван ПТ рече

...Замолите Бога да вам каже да ли треба да наставите такав живот, и да ли вам је потребна нека врста промене.

[Иван Ивковић]

Митрополит пергамски Јован Зизиулас - Идентитет Цркве

 

  On 13. 3. 2014. at 19:56, Неле рече

Мислим да би било добро да се прочита ово http://www.spc.rs/sr/crkva

 

:good2:

 

Додајем и адекватну музичку подршку уз текст.  

 

[Иван Ивковић]

Речи оца Тадеја (тонски запис)

 

http://www.orthodoxgifts.com/elder-thaddeus-otac-tadej-icon-magnet/

 

О молитви и представи

 

О пажњи у молитви

 

Отац Тадеј изговара Исусову молитву

[Иван Ивковић]

http://simplyorthodox.tumblr.com/post/68084635993

[Иван Ивковић]

  On 18. 3. 2014. at 19:43, Данче.Д рече

Због чега наступа охладнелост у вери код цркених људи? Да ли се може поново разгорети вера у сопственој души?

  On 18. 3. 2014. at 19:43, Данче.Д рече

- Охладнелост у вери догађа се када човек живи не по заповестима Еванђеља, већ по својим страстима, када се ограничава само испуњавањем обреда и заборавља на очишћење свог срца од греха. Када мисли да се само напором ума може достићи тајна вере, а не подвигом целокупног живота, посебно молитвом и покајањем. Свети Оци су говорили да се благодат враћа путем којим је отишла. Неопходно је уз помоћ духовног руководитеља схватити зашто се охладила вера, које неправилности је човек допустио. Вера просвећује ум кроз догмате, срце кроз храмовно богослужење, учешће у тајнама и домаћој молитви; она снажи вољу кроз испуњење еванђелских заповести. Неретко охлађење наступа због скраћивања, а затим и напуштања неопходних молитви. Зато свети Теофан Затворник поучава: "окружи се правилима". У та правила улазе јутарње и вечерње молитве, читање Еванђеља и апостолских посланица, такође и Псалтира. Најбоље је да правило не саставља сам човек, већ да се руководи саветима духовног оца или парохијског свештеника код кога се исповеда.      Треба знати да у човековом животу постоје периоди охладнелости, некакве богоостављености, које допушта Промисао, да би човек памтио да само својим силама, без благодати, не може да учини ништа осим греха. То је лекција смирења коју човек треба да памти цео живот.      Постоји још један узрок такве охладнелости: на почетку духовног пута благодат делује особито јавно и снажно у људској души, буквално као да је носи на крилима. Али затим, по мери духовног узрастања, благодат као да одступа, да се човек не би олењио, да би у духовном животу све више учествовала његова воља. У таквим неизбежним периодима, човек не треба да упада у чамотињу (униније) већ да настави да се моли и да посећује храм. -Архимандрит Рафаил Карелин

[Иван Ивковић]

 

  On 19. 3. 2014. at 12:56, JESSY рече

Пре свега молите се без престанка и благодарите Богу за све што вам се догађа. (Правило св Антонија Великог)

 

Непрестана молитва и захвалност Богу за све што нам се дешава јесу неопходни услови за природан живот.

Када имамо лоше мисли, када нам брат каже нешто и у себи осетимо мржњу, баш у том тренутку морамо захвалити Богу, а брату упутити осмех.

Непрестана молитва и захваљивање за све директно су повезани са нашим личним молитвеним правилом. Другим речима, свако може да испуни своје правило, када научи да се моли непрестано. А свако ко испуњава своје правило може задобити непрестану молитву. Уколико пожели да своје правило одвоји од непрестане молитве, и правило и молитва ће се распасти. Ово је основа, и то не смемо заборавити. Пропустите молитвено правило два дана и видећете да се нећете сетити да кажете „Слава Теби Боже наш” макар једном дневно. То је закон.

 

Архимандрит Емилијан Симонопетритски, Νηπτική ζωή και Ασκητικοί κανόνες (Духовни живот и подвижничка правила), Индиктос, Атина 2011, стр. 5-6.

[Иван Ивковић]

Пажња је у молитви најважнија ствар,

али не само у молитви него и у целом нашем хришћанском животу

Nov 06 2013 09:50 | Архимандрит Сава Јањић in Поучни

 

Пажња је у молитви најважнија ствар, али не само у молитви него и у целом нашем хришћанском животу. Расејаност ума, прихватање помисли, разговор са њима главни су корен сваког греха и одступања од заједнице са Богом. Зато је молитва пре свега труд и напор у пажњи јер без пажње, у расејаности ума постајемо лак плен поднебесним духовима и нашим страстима.

Заправо целокупна православна духовност заснована је на пажњи, на трезвеумљу (σωφροσύνη). Наша мисао је облик енергије и наука је показала да у зависности од наших мисли, да ли имамо позитивне или лоше мисли, природа око нас реагује. Расејане мисли су као светлост која није фокусирана и која не може далеко да оде. Молитва у расејаности је више празнословље јер таква молитва није у стању да нас повеже са Богом и ближњима. Молитва која је заснована на пажњи, на трезвеумљу облик је фокусиране енергије која и те како делује на свет око нас и духовно нас повезује са Господом. Господ зна наше потребе и наше жеље јер је Он познаје срце човека и пре него што му упутимо молитву. Али да би нам помогао Он тражи и нашу слободну вољу. А та наша слободна воља се највише изражава управо нашом молитвом и то моливом која бива у пуној пажњи и сабраности ума и срца. Проблем огреховљеног човека јесте дезинтеграција наших природних сила и отуђеност од Бога. Наше природне силе не делују сабрано и хармонично и зато се дешава да једно желимо, а друго радимо, молимо се Богу за једно, а бива нам друго јер наша молитва не долази из сабраности, већ из расејаности. цео_текст>>>

[Иван Ивковић]

 

  On 23. 3. 2014. at 14:12, JESSY рече

Јеванђеље нам у неколико потеза даје портрет тог бедног Понтија Пилата, престрашеног човека чиновничке савести, који из страха одбија да поступи по гласу своје савести.

...

Зар исти тај Пилат није присутан и у нама самима све време нашега живота? Зар и ми не падамо у искушење да "перемо руке" у оним животним тренуцима у којима би требало да кажемо одлучно и не-повратно и неистини и неправди, злу и мржњи?

...

Поред Пилата, ту су и римски војници... Поред Пилата и римских војника, ту је била и гомила, то јест исти они људи који су само шест дана пре тога одушевљено дочекали Христа на уласку у Јерусалим и клицали Му: "Осана, осана!'' Исти ти људи су сада урлали: "Распни Га, распни Га!"

...

За Крстом, Христовим долази наш крст, мој крст о коме је говорио Христос: "Ко хоће да иде за мном... нека узме крст свој... (Мк. 9,34)". То значи да пред истим оним избором пред којим су оне ноћи стајали сви - и Пилат, и римски војници, и јеврејски вођи, и гомила, и сваки човек у тој гомили - стоји свако од нас увек и сваки дан свога живота. Споља гледано то може да нам изгледа као нешто неважно и другостепено. Међутим, за савест нема првостепеног и другостепеног. Има само истине и неистине, добра и зла. Али, сваки дан узимати и носити свој крст не значи само трпети тешкоће и бреме животно. То пре свега значи непрестано живети у сагласју са својом савешћу, живети у светлости суда савести.

  On 23. 3. 2014. at 12:17, Дијана. рече