Страдања хришћана данас - Да ли хришћани морају да страдају због јеванђеља и зашто?

[JESSY]

Gospod je rekao svojim ucenicima: Ako hoce ko za mnom ici, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide.[1]

 

Sta znaci krst svoj? Zasto se taj krst svoj, to jest zasebni krst svakog coveka, ujedno naziva i krstom Hristovim?

 

Krst svoj: to su nevolje i stradanja zemaljskog zivota, kod svakog coveka svoja.

 

Krst svoj: to su post, bdenje i drugi blagocestivi podvizi kojima se telo smiruje i pokorava duhu. Ti podvizi moraju biti saobrazni snagama svakog coveka, i kod svakoga oni su svoji.

 

Krst svoj: to su gresne slabosti, ili strasti, kod svakog coveka svoje! Sa jednima se radjamo, drugima se zarazimo na putu zemaljskog zivota.

 

Krst Hristov je ucenje Hristovo.[2]

 

Sujetan je i besplodan krst svoj, koliko god on bio tezak, ako se kroz ugledanje na Hrista ne preobrazi u krst Hristov.

 

Krst svoj postaje za Hristovog ucenika krst Hristov zato sto je Hristov ucenik cvrsto ubedjen da nad njim budno bdi Hristos, da Hristos dopusta na njega nevolje, te neophodne i neminovne uslove hriscanstva, da se nikakva nevolja ne bi priblizila njemu da je Hristos nije dopustio, te da kroz nevolje hriscanin usvaja Hrista, postaje pricasnik Njegove sudbine na zemlji, a stoga i na nebu.

 

Krst svoj postaje za Hristovog ucenika krst Hristov zato sto Hristov istinski ucenik smatra ispunjavanje Hristovih zapovesti jedinim ciljem svog zivota. Te svesvete zapovesti postaju za njega krst na kome on stalno raspinje svog starog coveka, sa njegovim strastima i zeljama.[3]

Iz ovoga je jasno zasto je za primanje krsta prethodno potrebno odreci se sebe cak do unistenja svoje duse.

[JESSY]

Greh je postao tako snazno i obilno svojstven nasoj paloj prirodi da rec Bozija ne prestaje da ga naziva dusom palog coveka.

 

Da bismo uzeli krst na ramena, moramo se pre toga odreci tela i njegovih hirovitih zelja tako sto cemo mu dati samo ono neophodno za postojanje; moramo smatrati svoju istinu najokrutnijom neistinom pred Bogom, svoj razum potpunim nerazumom, moramo se nakon svega toga sa svom silom vere predati Bogu, zatim neprestanom izucavanju Jevandjelja, i tako se odreci svoje volje.

 

Ko se tako odrekne sebe, taj je sposoban da primi svoj krst. Pokoran pred Bogom, prizivajuci Boziju pomoc radi ukrepljenja svoje nemoci, on gleda bez bojazni i zbunjenosti na nevolju koja dolazi, priprema se da je velikodusno i hrabro podnese, nada se da ce posredstvom nje postati pricasnik Hristovih stradanja, da ce dostici tajanstveno ispovedanje Hrista ne samo umom i srcem nego i samim delom, samim zivotom.

 

Krst je tezak dotle dok ostaje krst svoj. Kada se on preobrazi u krst Hristov, tada dobija neobicnu lakocu: Jaram je moj blag, i breme je moje lako, rekao je Gospod.[4]

[JESSY]

Hristov ucenik stavlja krst na ramena onda kada uvidi da je dostojan nevolja koje muje poslao Boziji promisao.

 

Hristov ucenik pravilno nosi krst svoj onda kada uvidi da su upravo ove, a ne druge njemu poslane nevolje neophodne radi njegovog prosvecenja u Hristu i spasenja.

 

Strpljivo nosenje krsta svog je istinsko gledanje i saznanje svoga greha. U tom saznanju nema nikakve samoobmane. Covek koji ne uvidja da je gresnik, i ujedno ropce i vice sa svog krsta, dokazuje time da povrsnim saznanjem greha samo laze sebe, obmanjuje sebe.

 

Strpljivo nosenje krsta svog je istinsko pokajanje.

 

Raspeti na krstu, ispovedaj se Gospodu u pravednosti Njegovih sudova. Okrivljivanjem sebe opravdaj sud Boziji, i dobices otpustenje svojih grehova.

 

Raspeti na krstu! Poznaj Hrista: i otvorice ti se vrata raja.

 

Sa krsta svog slavoslovi Gospoda i odbacuj od sebe svaku pomisao jadanja i roptanja, odbacuj je kao zlocin i hulu na Boga.

 

Sa krsta svog blagodari Gospodu za besceni dar, za krst svoj – za dragocenu sudbinu, za sudbinu da svojim stradanjima podrazavas Hrista.

 

Sa krsta blagoslovi zato sto je krst istinska i jedina skola, riznica i presto istinskog bogoslovlja. Izvan krsta nema zivog poznanja Hrista.

 

Ne trazi hriscansko savrsenstvo u ljudskim vrlinama. Tamo njega nema: sakriveno je u krstu Hristovom.[5]

[JESSY]

Krst svoj menja se u krst Hristov kada ga Hristov ucenik nosi sa delotvornom svescu o svojoj gresnojsti kojoj je potrebna kazna – kada ga nosi i pri tom blagodari Hristu, i slavoslovi Hrista. Od slavoslovljenja i blagodarenja pojavljuje se u stradalniku duhovna uteha; blagodarenje i slavoslovljenje postaju najizobilniji izvori nesaznajne, nepropadljive radosti koja blagodatno vri u srcu, izliva se na dusu, izliva se na samo telo.

 

Krst Hristov je samo po svojoj spoljasnjosti surovo popriste za telesne oci. Za Hristovog ucenika i sledbenika on je popriste najviseg duhovnog nasladjivanja. To nasladjivanje je tako veliko da upravo ono potpuno zaglusuje nevolju, pa Hristov sledbenik i u najzescim mukama oseca jedino nasladu.[6]

 

Mlada Mavra je govorila svom mladom suprugu Timoteju, koji je trpeo strasne muke i pozivao je da ucestvuje u mucenistvu: “Bojim se, brate moj, da cu se, zbog moje mladosti, uplasiti kada vidim strasne muke i gnevnog namesnika, da cu klonuti u trpljenju.” Mucenik joj je odgovarao: “Uzdaj se u Gospoda naseg Isusa Hrista, i muke ce za tebe biti jelej koji On izliva na tvoje telo i duh rose u tvojim kostima koji olaksava sve tvoje bolesti.”[7]

[JESSY]

Krst je oduvek sila i slava svih svetitelja.

 

Krst je iscelitelj strasti, pogubitelj demona.

 

Smrtonosan je krst za one koji krst svoj nisu pretvorili u krst Hristov, koji sa krsta svog ropcu na Boziji promisao, hule na Njega, prepustaju se beznadju i ocaju. Gresnici koji ne saznaju svoj greh i ne kaju se na krstu svom umiru vecnom smrcu: netrpljenje ih lisava istinskog zivota, zivota u Bogu. Njih skidaju sa krsta njihovog samo zato da njihove duse sidju u vecni grob, u tamnice pakla.

 

Krst Hristov uznosi od zemlje Hristovog ucenika raspetog na njemu. Hristov ucenik, raspet na krstu svom, misli o nebeskom, umom i srcem zivi na nebu i sozercava tajne Duha u Hristu Isusu, Gospodu nasem.

 

Ako hoce ko za mnom ici govori Gospod – neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide. Amin.

 

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

 

 

http://ignjatije.wordpress.com/category/krst-svoj/

[Megidon]

Занима ме ваше мишљење о неопходности страдања онога који жели да следује Христов пут тј. пут јеванђеља? Да ли је страдање неопходно ако смо на правом путу и ако јесте зашто је потребно? Мени лично тешко питање, које ми се често поставља и нисам сигуран да ли сам икад дао потпун одговор на њега.

 

 

Матеј 10

 

1.И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи..

2. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев и Јован брат његов;

3. Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј;

4. Симон Кананит и Јуда Искариотски, који га и издаде.

5. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.

6. Него идите најприје изгубљеним овцама дома Израиљева!

7. И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско.

8. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.

(Зач. 35). 9. Не носите злата ни сребра ни бакра у појасима својим,

10. Ни торбе на пут, ни двије хаљине, ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан хране своје.

11. А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан и ондје останите док не изиђете.

12. А улазећи у кућу, поздравите је говорећи: Мир дому овоме!

13. И ако буде кућа достојна, нека дође мир ваш на њу: а ако ли не буде достојна, нека се мир ваш вама врати.

14. Ако вас ко не прими нити послуша ријечи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих.

15. Заиста вам кажем: Лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан Суда неголи граду ономе.

(Зач. 36). 16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!

17. А чувајте се од људи; јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас.

18. И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.

19. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

20. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.

21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

22. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.

(Зач. 37). 23. А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији.

24. Нема ученика изнад учитеља својега ни слуге изнад господара својега.

25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слуги као господар његов. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће прије домаће његове?

26. Не бојте их се, дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

27. Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте са кровова.

28. И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.

29. Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега.

30. А вама је и коса на глави сва избројана.

31. Не бојте се, дакле: ви сте бољи од много врабаца.

(Зач. 38). 32. Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

33. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

34. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

35. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.

36. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови.

(Зач. 39). 37. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

38. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.

39. Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.

40. Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима Онога који ме је послао.

41. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

42. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.

 

 

[-Владимир-]

Да ли је страдање неопходно ако смо на правом путу и ако јесте зашто је потребно?

 

Није потребно али је неминовност у свету који "у злу лежи" .

[Столе]

Не страдају само они који су на Христовом путу. Страдају сви из различитих разлога и на различите начине а све је почело човековим падом. Није неопходно да страдам због јеванђеља, неопходно је да страдам да бих научио шта је добро а шта није и да бих очврснуо и стално се држао онога што јесте добро. Да бих научио шта су праве вредности и држао се њих или бар тежио ка њима

[Justin Waters]

Занима ме ваше мишљење о неопходности страдања онога који жели да следује Христов пут тј. пут јеванђеља? Да ли је страдање неопходно ако смо на правом путу и ако јесте зашто је потребно? Мени лично тешко питање, које ми се често поставља и нисам сигуран да ли сам икад дао потпун одговор на њега.

 

 

To ti je tako u ovom svijetu. Ima njih koji su stradali u ime Jevandjelja kad su protivnici Jevandjelja bili mocni, i ima onih koji su stradali zbog Jevandjelja kad su sljedbenici Jevandjelja bili mocni. 

 

Bilo bi pogresno stradanje u ime Jevandjelja staviti na pijedestal visoko od stradanja ljudi iz bilo kog drugog razoga. Ljudi su stradali radi mnogih drugih uvjerenja na razlicite i brutalne nacine. 

[Zero]

Svakome je dato da nosi svoj krst... Što reče jedan moj drugar: "Neprijatelj će da te trese i drmusa, a ti možeš da se plašiš, možeš da kukaš, ali ne smeš da ispustiš krst." Ne smemo da se odreknemo Onoga koji je Put, Istina i Život. Ne dao Bog da u takvo iskušenje zapadnemo. Svako strada zbog nečega. Postoje i one unutrašnje borbe, nama često neshvatiljive, a opet mnogo puta i daleko nasilnije od spoljašnjih. Tako da slažem se sa ovim:

 

Није потребно али је неминовност у свету који "у злу лежи" .

 

Tako da (po meni) samo je pitanje način na koji stradamo...

[Megidon]

To ti je tako u ovom svijetu. Ima njih koji su stradali u ime Jevandjelja kad su protivnici Jevandjelja bili mocni, i ima onih koji su stradali zbog Jevandjelja kad su sljedbenici Jevandjelja bili mocni. 

 

Bilo bi pogresno stradanje u ime Jevandjelja staviti na pijedestal visoko od stradanja ljudi iz bilo kog drugog razoga. Ljudi su stradali radi mnogih drugih uvjerenja na razlicite i brutalne nacine. 

 

To што су следбеници јеванђеља некога гонили су историјске околности и погрешни потези појединаца, и такви поступци не могу наћи своју потврду у јеванђељу, оно ни на једном месту не каже да некога треба да гонимо.

Људи јесу страдали на разне начине, али ако страдаш због правде и истине или због неког знања које би донело добро и корист опет у таквом човеку страда Христос који је у том човеку. У Авељу, и Јакову, Јосифу, Давиду и свим праведницима ,,који вером победише царства, чинише правду добише обећања,затворише уста лавовима. (јев 11,33) је страдао Христос. Као и у свим људима недужно прогоњеним и убијеним.

[Toma]

Bićemo gonjeni a neki od nas jesu i sada. 
To nam je zadatost....
 

"A ti si pošao za mojom naukom, načinom života, nastojanjem, verom, strpljivošću, ljubavlju, strpljenjem,
gonjenjima, stradanjima, koja mi se dogodiše u Antiohiji, u Ikonijumu, u Listri; takva gonjenja sam podneo
i Gospod me je izbavio od sviju.

A i svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni.

A zli ljudi i varalice napredovaće na gore - varajući i varajući se. A ti ostani u onome što si naučio i u šta si uveren,
znajući od koga si naučio i što iz malena znaš Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u Hrista Isusa.
Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti,
da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo."
2 Tim. 3

[Megidon]

Кад кажемо да неко страда због јеванђеља, мислимо на онога који је достигао Христа и носи благодат Божију. Значи питање је зашто неко ко је праведан, чист и невин и онај који учи путу Божијем мора да страда? Не можемо поредити оне који су страдали због ствари овога света или због злочинства са онима који страдају због истините речи. Чињеница је да су све старозаветне пророке побили такође и све апостоле и оних дванаест и оних седамдесет,што је превелика случајност.

 

,,Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати; 50. Да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања свијета. 51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога. (лука 11,49)

 

Е сад мени често постављају питање зашто неко ко је на правом путу и ко је невин мора да страда, и већини се та чињеница не допада и кажу да је то неправда и замена теза и често их одвраћа од вере.

[Ненад Р.]

Увек је било теже држати се исправног пута .На том путу треба да истрајемо јер нас велика награда чека.

[Justin Waters]

Кад кажемо да неко страда због јеванђеља, мислимо на онога који је достигао Христа и носи благодат Божију. Значи питање је зашто неко ко је праведан, чист и невин и онај који учи путу Божијем мора да страда? Не можемо поредити оне који су страдали због ствари овога света или због злочинства са онима који страдају због истините речи. 

 

Niko nije stradao jer mu se nije dopadalo hriscanstvo. Bar ne moze da se govori o nekom sveopstem stradanju hriscana u tom kontekstu. Moze da se govori o pojedincima koji su stardali jer se nekim drugim pojedincima nije svidjalo to sto su oni bili hriscani. 

 

Ako malo bacis pogled na istoriju, represija i mucenje je u 100 odsto slucaja organizovano od strane imperije, drzave itd.. ili onih koji su u tom istorijskom kontekstu bili najmocniji ili predstavljali drzavu (kao recimo katolicka inkvizicija). Dakle oni koji su stradali vidjeni su kao prijetnja drzavnom poretku i ideologiji koju je drzava propagirala, a u tom slucaju stradali su svi oni koji su imali Hrista i oni koji ga nisu imali samo su bili hriscani deklerativno, formalno. A takvih stradanja zbog toga jer je neko bio drugaciji nego sto je to imperija/drzava zamisljala bilo je mnogo i mnogo bez obzira na religijsko opredjeljenje.